Родословот на Исус

Родослов Исуса Христа и Његово Рођење

 1. Родослов.[1]

Зашто није рекао "виђење" или "реч", као пророци, који су тако почињали своје књиге? "Виђење које виде Исаија".[2]или "Реч која дође Исаији".[3] Желиш ли да сазнаш зашто?

Зато што су се пророци обраћали непослушним људима тврдокорног срца па су говорили: "Ово је божанско виђење" или "Ово је реч од Бога" како би се људи уплашили и не би презрели њихове речи. Матеј је, међутим, говорио верујућим, добронамерним и послушним људима, те зато није почео исто као пророци. Имам још нешто да кажем.

Оно што су пророци видели, видели су умом, созерцавајући тајне Светим Духом, па су то зато назвали виђењима. Али, Матеј није умом видео Христа и созерцавао Га, већ је чувствено живео с Њим, слушао Га својим ушима и гледао у телу. Зато није рекао "виђење које сам видео", или "указање", већ "родослов".

Исуса.

 "Исус" није грчко, већ јеврејско име и у преводу значи "Спаситељ", пошто реч "иао" код Јевреја значи "спасење".[4]

Христа.

 Христосима (помазаницима) називани су цареви и свештеници, јер су помазивани светим јелејем из рога који је полаган на њихову главу.[5] Господ се назива Христом и као цар, јер се зацарио против греха;[6] и као свештеник, јер је Себе принео на жртву ради нас. Он је у пуном смислу помазан истинитим јелејем, Светим Духом јер ко је други имао Духа као Господ? Али док у светима делује благодат Светога Духа, у Христу делује не благодат Светога Духа него сам Христос заједно са једносушним Њему Духом чини чудеса.

Сина Давидова.

 Пошто је споменуо "Исуса", како ти не би помислио да он говори о неком другом Исусу, додао је и "Сина Давидова". Постојао је и други Исус, познат као војсковођа јеврејског народа после Мојсеја, али њега су звали "син Навин", а не "син Давидов" јер је живео више поколења пре Давида и није био из племена Јудина из којег је произашао Давид већ из другог.

Сина Авраамова.

 Зашто је Матеј ставио Давида пре Авраама? Зато што је Давид код Јевреја био познатији; живео је после Авраама и био славнији као цар. Он је први од царева који је благоугодио Богу и добио обећање од Бога да ће Он из његовог семена подићи Христа. [7]

Зато су Христа сви звали "сином Давидовим". Давид је заиста био веран праобраз Христов, јер као што се он зацарио после Саула, одбаченог од Бога и презреног,[8] тако је и Христос дошао у телу и зацарио се над нама, пошто је Адам био лишен царства и власти коју је имао над свим живим створовима и демонима. [9]

2. Авраам роди Исака.

 Родослов почиње од Авраама, јер је он био отац Јевреја и први је примио обећање да ће се "у његовом семену благословити сви народи".[10] Зато с правом (Матеј) од њега започиње родослов Христов, јер је Христос "семе Авраамово" у коме смо благословени сви ми који смо раније били незнабошци и налазили се под клетвом. "Авраам" у преводу значи "отац народа"[11], а Исак, "радост", "смех". Еванђелиста не спомиње Авраамову децу од иноча (Исмаила[12] и остале), јер Јевреји нису потекли од њих већ од Исака.

А Исак роди Јакова. А Јаков роди Јуду и браћу његову.[13]

 Видиш да зато спомиње Јуду и његову браћу, јер је од њих произашло дванаест племена.

3. А Јуда роди Фареса и Зару с Тамаром.[14]

 Тамара је била Јудина снаја, удата за Ира, једног од његових синова. Када је Ир умро не оставивши порода, Јуда је Тамару дао своме другом сину Авнану. Када је и он лишен живота због своје злоће,[15] Јуда Тамару више није удавао. Али, како је она желела да има дете од семена Авраамова, свуче са себе хаљине удовичке, обуче се као блудница и леже са својим свекром, те зачне од њега близанце. И када је требало да их роди, прво дете избаци своју руку из материце, као да ће се први родити, па бабица одмах обележи испружену руку детињу црвеном врпцом како би се познао прворођени. Али, дете врати руку назад у утробу мајчину, те се други роди као први, док онај који је био испружио руку изађе за њим. Зато је онај који се први родио назван Фарес, што значи "застој", јер је зауставио природни поредак, док је друго дете које је повукло руку названо Зара.[16]

Ова прича указује на неку тајну. Као што је Зара први избацио руку, а потом је опет повукао, тако се и живот у Христу пројавио у оним светитељима који су живели пре Закона и обрезања, јер се они нису оправдали држањем Закона и заповести већ еванђелским животом. Погледај на Авраама који је оставио свога оца и дом ради Бога и чак се одрекао природе. [17] Погледај на Јова и Мелхиседека![18]

Када је дошао Закон, нестало је и оваквог начина живота. Али, како се тамо после рођења Фареса опет појавио Зара, тако је по предаји Закона опет засијао еванђелски живот запечаћен "црвеном врпцом", то јест, крвљу Христовом. Зато еванђелиста и спомиње ово двоје деце, јер је њихово рођење означавало нешто тајанствено. Осим тога, иако Тамара, како се види, не заслужује похвалу због свог телесног односа са свекром, еванђелиста помиње и њу да би показао, да је Христос, примивши ради нас све, примио и такве претке. Или тачније: да би их тиме што се сам родио од њих, осветио, јер Он није дошао ,да зове праведнике, већ грешнике". [19]

3-5 А Фарес роди Есрома. А Есром роди Арама. А Арам роди Аминадава. А Аминадав роди Наасона. А Наасон роди Салмона. А Салмон роди Вооза с Рахавом.

 Неки мисле да је Рахава она Рава блудница која је примила уходе Исуса Навина[20] и спасивши њих спасла и саму себе. Матеј је спомиње како би нам показао да, као што је она била блудница, тако су и незнабожачки народи блудничили својим делима. Али су се ипак спасли сви они незнабошци који су примили "Исусове уходе", то јест апостоле, и поверовали њиховим речима.

А Вооз роди Овида с Рутом.[21]

 Ова Рута је била странкиња, али се ипак удала за Вооза. Тако је и црква међу незнабошцима, будући странкиња и ван завета, заборавила свој народ, поштовање идола и оца свога ђавола, те се обручила Сину Божјем.

5-6 А Овид роди Јесеја. А Јесеј Роди Давида цара. А Давид цар роди Соломона са Уријиницом.

 Опет спомиње Уријеву жену[22], како би показао да се не треба стидети својих предака, него се још више ваља потрудити да и њих прославимо својим врлинским животом. То чини и зато да бисмо видели да Бог све прима, чак и оне који су рођени у прељуби, само ако добродетељно живе.

7-11 А Соломон роди Ровоама. А Ровоам роди Авију. А Авија роди Асу. А Аса роди Јосафата. А Јосафат роди Јорама. А Јорам роди Озију. А Озија роди Јоатама. А Јоатам роди Ахаза. А Ахаз роди Језекију. А Језекија роди Манасију. А Манасија роди Амона. А Амон роди Јосију. А Јосија роди Јехонију и браћу његову, у сеоби вавилонској.

 "Сеоба вавилонска" означава ропство у које су на крају пали (Јевреји) и сви заједно били одведени у Вавилон.[23] Вавилонци су и раније ратовали против њих, али им нису нанели толико зла. Овај пут су их, међутим, потпуно иселили из њихове отаџбине.

12-16 А по сеоби вавилонској, Јехонија роди Салатила. А Салатил роди Зоровавеља. А Зоровавељ роди Авиуда. А Авиуд роди Елиакима. А Елиаким роди Азора. А Азор роди Садока. А Садок роди Ахима. А Ахим роди Елиуда. А Елиуд роди Елеазара. А Елеазар роди Матана. А Матан роди Јакова. А Јаков роди Јосифа, мужа Марије, од које се роди Исус звани Христос.

 Зашто се даје родослов Јосифа, а не Богородице? Какво је учешће Јосифа у том бесеменом зачећу? Јосиф није био стварни отац Христов да би се од Јосифа изводио Његов родослов. Дакле, ствар је у овоме. Јосиф заиста није имао никаквог учешћа у Христовом рођењу, и зато је било потребно да се да родослов Богородице. Али, пошто је постојао закон да се родослов не изводи по женској линији, Матеј и не даје родослов Дјевин.

Осим тога, дајући Јосифов родослов, он је дао и њен родослов, јер је постојао закон да се жена не узима ни из другог племена, ни из другог рода или породице већ из истог племена и рода.[24] Пошто је постојао такав закон, онда је јасно да, чим се даје родослов Јосифа, самим тим даје се и родослов Богородице, јер је Богородица била из истога колена и рода (као Јосиф). Да није тако, како би се онда она могла обручити Јосифу? На тај начин, еванђелиста је сачувао закон који је забрањивао извођење родослова по женској линији, али тиме је не мање дао родослов Богородице када је дао родослов Јосифов. А назвао га је "мужем Маријиним"[25] по општем обичају, јер и ми имамо обичај да и обручника називамо "мужем" жене која му је обручена, иако брак још није склопљен.

17. Свега, дакле, кољена од Авараама до Давида, кољена четрнаест, а од Давида до сеобе вавилонске, кољена четрнаест, и од сеобе вавилонске до Христа, кољена четрнаест.

 Матеј је поделио колена у три дела како би Јеврејима показао да владавину судија до Давида, царева до сеобе и свештеника до Христа они нису искористили да се науче врлинском животу и да им је био потребан истински Судија, Цар и Свештеник -Христос. По пророштву Јаковљевом,[26] Христос је дошао онда када више није било (јеврејских) владара.

Али, како од сеобе вавилонске до Христа има четрнаест колена када је споменуто само тринаест особа? Када би се порекло могло изводити преко женске линије, могли бисмо уврстити и Богородицу, те тако употпунити број. Али, пошто жене не улазе у родослов, како ово објаснити? Неки кажу да је Матеј рачунао и саму сеобу као једно колено.