IDIVIDI forum Веб сајт
почетна страница почетна страница > Стил на живот > Уметност , култура и традиција
  Активни теми Активни теми RSS - Посетувате ли археолошки локалитети?
  најчести прашања најчести прашања  Пребарувај форум   Настани   Регистрирајте се Регистрирајте се  Влез Влез

Посетувате ли археолошки локалитети?

 Внеси реплика Внеси реплика страница  123 6>
Автор
Порака
Antiqua Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 31.Март.2006
Статус: Офлајн
Поени: 1790
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Antiqua Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Тема: Посетувате ли археолошки локалитети?
    Испратена: 03.Април.2006 во 15:26

Dragi moi sonarodnici, statistikata pokaza deka da nema po nekoj stranec vo drzavava i skolarci so obligatorna programa vo ucilistata, nema koj da ni gi posetuva arheoloskite lokaliteti.

Koga posleden pat ste posetile arheoloski lokalitet?

Veni Vidi Vici
Кон врв
natalija Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)
Министерка за гушкање

Регистриран: 26.Јули.2005
Статус: Офлајн
Поени: 13319
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај natalija Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 03.Април.2006 во 15:42
Интересно прашање.. Тие што ме познаваат знат дека јас многу ги почитувам и ги посетувам локалитетите, музеите или воопшто старите места.. Каде што се трудам да ја научам историјата на тоа место.
Се воодушевувам од античката вредност како и историјата и културата на живеење..
Кон врв
maja Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)
Убавицата и ѕверот

Регистриран: 28.Мај.2005
Локација: Italy
Статус: Офлајн
Поени: 13127
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај maja Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 03.Април.2006 во 15:46
Originally posted by Antiqua Antiqua напиша:

Dragi moi sonarodnici, statistikata pokaza deka da nema po nekoj stranec vo drzavava i skolarci so obligatorna programa vo ucilistata, nema koj da ni gi posetuva arheoloskite lokaliteti.


Koga posleden pat ste posetile arheoloski lokalitet?

So ova se slozuvam ako nema nekoj stranec e togash nema ni poseta na ovie arheoloshki lokaliteti.Iskreno jas mnogu odamna ne sum posetila vo MK nekoj vakov lokalitet.Mozebi nemanjeto vreme ili pak bi rekla veke bev i vidov no kako moze da posetam nesto koga sum nadvor od MK, pa seto ova ne e za opravduvanje, pa zatoa za mene eden golem minus

Изменето од maja
[IMG]http://img140.imageshack.us/img140/2444/2csa0.gif">[IMG]http://img20.imageshack.us/img20/3669/zt6uzj6n8sin4.gif">
Кон врв
Antiqua Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 31.Март.2006
Статус: Офлајн
Поени: 1790
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Antiqua Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 04.Април.2006 во 12:36
Posebno prasanje za Skopjani: Dali voopsto znaete kade e lociran eden od najvaznite arheoloski lokaliteti Skupi, najgolemiot rimski grad na nasata teritorija?
Veni Vidi Vici
Кон врв
natalija Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)
Министерка за гушкање

Регистриран: 26.Јули.2005
Статус: Офлајн
Поени: 13319
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај natalija Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 04.Април.2006 во 13:06
Велат датирал од уште нападот кога бил на Готите и Хуните од 267-269 а.д не ме факајте за годината на збор. Каде од самите војни многу градови биле оштетени меѓу нив и Скупи. Скупи бив реконструиран кренат на нозе и важел како административен град кој важел за главен град на Дарданија. Дегионот по записите бил некаде од Ниш до Велес. За време на Римјанската империја важел за најдобар град со добра географска локација. Скупи останал под римската империја 500 години каде што до ден денес има остатоци од римската култура и архитектура.. Најдени се многу скрипти напишани за латински како и типицното римско сликарство.
Последните податоци се дека Скупи бил уништен до темел од катастрофален земјотрес 500 и некоја година.
Колку се секавам милсам дека императорот Јустинијан од 6 век го искористил и наметнал и донекаде Грчка култура како типичен татар со галерии, сепариња место за бина. Како и да е не е запамтена таква прекрасна руина, со прекрасни огромни остатоци од базилика мозаичен цртежи, Прекрасно изработени фрески.
Денешното откритие и руина се наога на патит за Село. Бардовци.
Ако погрешив во излагањето не ми замерајте сум изумила големи делови од приказната.
Кон врв
Antiqua Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 31.Март.2006
Статус: Офлајн
Поени: 1790
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Antiqua Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 05.Април.2006 во 13:40

Odlicna si, Natalija. Malite greski ti se prosteni, no vazno e sto gi znaes osnovnite raboti.

Zborot Skupi na dardanskiot jazik znacel "strei". Se naoga na patot za Bardovci, na samo 4 km od centarskoto jadro na Skopje.

Izgradena e kako voena kolonija uste vo I vek, koga na veteranite na Rimskata Imperija im bile podaruvani posedi po zasluga. Prerasnal vo glaven grad na Provincija Dardanija. Sepak, od site rimski gradovi na nase tlo, ima najvisok rimski grad.

Ziveel vo raskos i nevideni bogatstva nesto poveke od 5 veka. No, zemjotresot vo 518 godina go srozal skoro do temeli. Posle toa ima samo mala ruralna slovenska naselba, dodeka glavniot grad bil preselen na teritorija na Centar na denesno Skopje, najverojatno Kaleto. Justinijan malku podocna od destruktivniot zemjotres pomogonal noviot grad da bide eden od najubavite i najizgradenite vizantiski gradovi.

Sega, samo eden del e otkrien od 40 ha grad, sto e sepak dovolno da se otide i da se pomine barem 60 minuti vo prosetka niz naseto minato.

Veni Vidi Vici
Кон врв
oblachinja Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор


Регистриран: 12.Март.2006
Локација: United Kingdom
Статус: Офлајн
Поени: 4990
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај oblachinja Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 18.Април.2006 во 10:04
Antiqua....dali mozes malku poopsirno da ni pisuvas za sekoj lokalitet-ona sto e znacajno za nego,zosto bi trbalo da go posetime,ako znaes i vleznici i sl.raboti,od postot sfativ deka profesionalno si vrzana za toa.
Кон врв
Antiqua Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 31.Март.2006
Статус: Офлајн
Поени: 1790
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Antiqua Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 19.Април.2006 во 14:18

Originally posted by beleg beleg напиша:

Antiqua....dali mozes malku poopsirno da ni pisuvas za sekoj lokalitet-ona sto e znacajno za nego,zosto bi trbalo da go posetime,ako znaes i vleznici i sl.raboti,od postot sfativ deka profesionalno si vrzana za toa.

Nema problem.

Kazi sto konkretno te interesira...

Veni Vidi Vici
Кон врв
oblachinja Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор


Регистриран: 12.Март.2006
Локација: United Kingdom
Статус: Офлајн
Поени: 4990
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај oblachinja Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 19.Април.2006 во 18:02
NA pr.sto kako skopjanka moram podhitno da posetam?I nesto podetalno za toa!?
Кон врв
Antiqua Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 31.Март.2006
Статус: Офлајн
Поени: 1790
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Antiqua Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 20.Април.2006 во 12:02

Ona sto turistite sekogas gi interesiralo, a Skopjani malku znaat, e:

Scupi (veke go spomnavme) so gradskata teritorija i neverojatnata nekropola. Kaleto i prikaznata za negovata povekeslojnost (od 6.vek pa se do Svetskite vojni). Mustafa-pasina Dzamija (edna od najstarite na Balkanot). Carsijata vo koja se amamite, anovite i dzamiite. Crkvata Sveti Spas i grobot na Goce Delcev. Kameni most i mnogute negovi rekonstrukcii. Kukata na Majka Tereza i nejziniot spomenik. Stara zeleznicka stanica i Muzej na grad Skopje. Ima i eden uste postar lokalitet, se vika Tumba Madzari i datira od neolitot (4.500 godini pred nasa era). No, tamu nema materijalni ostatoci koi bi mozele da vi bidat interesni. Zatoa, muzejot na grad Skopje ima izlozba za celata prikazna od tamu.

Svesna sum deka mnogumina ne znaat deka Skopje neguva tradicija na ziveenje poveke od 6.500 godini, a kako "glaven grad" duri 2.000 godini. Znaci, ova sto vi go napisav e samo eden mnogu mal del od ona sto moze da se vidi. I toa samo vo gradskoto jadro. Ako se proseta malku ponastrana od Skopje (barem vo 10 km radius), ima uste mnogu poveke i da se vidi i da se proseta.

Veni Vidi Vici
Кон врв
Boogie Кликни и види ги опциите
Модератор
Модератор
Лик (аватар)
Слобода или Смрт

Регистриран: 26.Октомври.2005
Статус: Офлајн
Поени: 10652
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Boogie Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 20.Април.2006 во 12:28
На темава би додал дека и пред Скупи имало доста населби кои денес би се ставиле во оквирот на Скопје мада најголемото внимание мислам дека треба да се посвети на Калето и Јустинијана Прима,град кој е опишан во безброј летописи и најмодерен град за тоа време.Денеска незнаеме многу за него бидејки истражувањата не се потполни но можеме да видиме низ скопје многу остатоци од тоа време и времето потоа.Јустинијана Прима е всушност населба која подоцна продолжува во континуитет да се шири низ цело денешно Скопје и околината.Се извинувам за грешките ако има но одамна немам разгледано нешто за раниот среден Век во Македонија иако има доста малку истражувања.Моментално најомилени антички места ми се Татиќев камен и најстарата христијанска црква во светот св.Богородица - с.Враништа


Мегалитската опсерваторија Кокино се наоѓа во североисточниот дел на Мекедонија, во близина на границата со Србија и Црна Гора (географска ширина 420 15’, географска должина 210 57”). Таа се наоѓа во атарот на селото Кокино, на границата со селото Арбанашко. Денес целиот регион е ретко населен, а во десетината околни села живеат помалку од 1 000 жители. На оваа состојба влијаеле два фактора: заостанатоста во индустрискиот развој и немањето услови за развој на земјоделието и сточарството од една страна и бурната историја на овој крај во изминатите векови од друга страна. Кон крајот на седумнаесетиот век (поточно 1689 год.) во овој регион избувнало познатото Карпошово востание. Водачот на востанието Карпош се обидел да го искористи големиот пораз на турците од австриската војска под бедемите на Виена. Австрискиот генерал Пиколомини ги гонел турците се до Скопје, а Карпош се надевал дека во содејство со Пиколомини ќе успее да ги ослободи овие краишта од турското ропство. Но, набргу Пиколомини се повлекол со својата војска и Карпошовите востаници биле оставени сами на се*е. Турците во крв го задушиле востанието, а луѓето од овие краишта морале да бегаат пред осветата на турците. Од овие причини целиот овој регион практично бил ненаселен се до почетокот на деветнаесетиот век. Во тоа време (1804 год.) Бегајќи пред теророт на Турците, во овие краишта од север се доселиле поголеми групи, па затоа денес населението во околните села е од мешовит состав. Доселениците имале свое влијание и во менувањето на топонимите во овој регион. Така на пример, ние оваа планина се нарекува Татиќев Камен. Се смета дека ова име е од поново врме, затоа што околните планински врвови имаат имиња од видот Перало, Перен и слично, кои според лингвистите, во основа го имаат коренот “пер” кој што во говорот на индоевропејците имало значење на камен. Интересно е да се каже дека според легендите кои ги раскажуваат селаните, во далечното минато во овој регион се одгледувале многу коњи, а многумина жители биле вешти коњаници. Според некои тврдења, голем дел од елитната коњаница на големиот Александар Македонски била составена од жителите на овој регион и на неколку наврати му го спасиле животот на големиот војсководец. Во поширокиот регион има голем број на археолошки наоѓалишта од римскиот и пошироко античкиот период, но исто така има голем број на наоѓалишта од железното, бронзеното и неолитското време. Тоа значи дека целиот регион има историја долга околу 7 000 години преполна со значајни населби, светилишта, настани и личности.
Кон врв
oblachinja Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор


Регистриран: 12.Март.2006
Локација: United Kingdom
Статус: Офлајн
Поени: 4990
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај oblachinja Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 25.Април.2006 во 10:47

  dali i koga e dozvolen vlezot vo Mustafa-pasina zamija?

Кон врв
Antiqua Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 31.Март.2006
Статус: Офлајн
Поени: 1790
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Antiqua Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 25.Април.2006 во 11:11
Originally posted by beleg beleg напиша:

  dali i koga e dozvolen vlezot vo Mustafa-pasina zamija?

Dozvolen e, osven za vreme na molitva. Ne znam koga tocno im se molitvite, osven ednata od vkupno 5. Taa e vo 13h i trae 15 minuti.

Zenite ne mozat da vlezat dokolku ne im e pokriena glavata so marama.

Veni Vidi Vici
Кон врв
Antiqua Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 31.Март.2006
Статус: Офлајн
Поени: 1790
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Antiqua Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 25.Април.2006 во 11:13

Boogie,  odlicno poznavanje! Se nadevam deka si imal prilika da gi vidis najnovite posteri od Kokino. Bas eden od niv (najubaviot) mi e zakacen na dzid vo kancelarija.

Veni Vidi Vici
Кон врв
 Внеси реплика Внеси реплика страница  123 6>
  Сподели тема   

Скок до Овластувања Кликни и види ги опциите

Forum Software by Web Wiz Forums® version 10.03
Copyright ©2001-2011 Web Wiz Ltd.

Страницата е генерирана за 0,313 секунди.