IDIVIDI forum Веб сајт
почетна страница почетна страница > Македонија и Свет > Политика и вести
  Активни теми Активни теми RSS - Национализам и верска омраза
  најчести прашања најчести прашања  Пребарувај форум   Настани   Регистрирајте се Регистрирајте се  Влез Влез

Национализам и верска омраза

 Внеси реплика Внеси реплика страница  <1 891011>
Автор
Порака
Boogie Кликни и види ги опциите
Модератор
Модератор
Лик (аватар)
Слобода или Смрт

Регистриран: 26.Октомври.2005
Статус: Офлајн
Поени: 10652
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Boogie Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 27.Ноември.2007 во 00:58
Крвта е чиста барем Македонската,чиста како планинско поточе и видиш за разлика од тебе јас сум голем почитувач на идеалите на Химлер и неговиот ученик Хитлер.Јас верувам во единство и слога затоа зошто тоа го има само кога сите други се лоши,па види што се случува со Македонците последниве 15год. - кога ги исмејававме сите комшии,им идевме по шопинг и утринско кафе со келнерка во кревет тие сите беа ок,но кога почнаа да напаѓаат кон светината Македонска станаа лоши и Македонците почнаа да се обединуваат со една единствена цел - победа на фронтот

Македонецот знае да почитува кога го почитуваат но немој да му закачаш по најмилото - МАЈКА МАКЕДОНИЈАнамигнување
Кон врв
Neonic Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 17.Октомври.2007
Статус: Офлајн
Поени: 899
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Neonic Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 27.Ноември.2007 во 01:13

 Kako ti e krvta cista koga mojata Vlaska krv moze bas na tebe ili na nekoj tvoj blizok rodnina ili od semejstvoto-Macekdonec inaku, mu go spasila zivotot????
 Humanite Vrednosti i Dusata se pred se, a ne KRVTA

 Tie tvoi idei za krvta pripagjaat na poodamna izminato vreme, megjutoa te razbiram,od edna strana,ponekogas e ubavo da se bide nacionalist(ako te napagjaat), no ne bi rekol deka e ubavo da se bide etnocentrist,ili vo kraen slucaj Fasist (skalilo vo Sociologija Nacionalizam-Etnocentrizam-Fashizam)
 
  A tvoite izjavi za KRVTA ne te pravat poaren od tvoite sosedi Grcite(tie sto ne gi opravduvas kako gi trebele i asimilirale tvoite brakja), ili Srbite, i tie isto razmisluvaat, deka imaat nekoja si KRV, i deka bile deca na Sonceto i slicni gluposti.
 
 Samo se prasuvam koga na Balkanot ke gi preziveete, i ke stanete imuni na tie Detski Bolesti.
  Nacionalizmot e otrov, od koj na krajot spobudaluvas(primer ti e Dora Bakojani) ..se nadevam nema da stanes kako nea голема%20насмевкаголема%20насмевкаголема%20насмевка
Кон врв
mamamd Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)
Почесна конзулка

Регистриран: 02.Ноември.2007
Статус: Офлајн
Поени: 25679
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај mamamd Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 27.Ноември.2007 во 09:52
Kompjuterite imaat i edna mnogu ubava funkcija-si pisuvas knigi, si gi objavis si zemes nekoja paricka, a i lugeto koga ne se na forumi si citaat. Moira ne se srami-nokta sekoj ja koristi za sto saka, a nacinot na zarabotka sekoj si go obezbeduva spored svojata intelektualna mok. Vo nedostatok na argumenti nekoj ja koristi nekogo da  navreduva.
Za cistokrvnosta, eden moj  komsija vo Veles velese:
-Deneska mi se narucek decata i vnucite na zena mi. A koga ke go prasaa zosto na zena mu odgovarase: da ne se zalazuvame-taa gi nosese vo sebe  9 meseci. Ovie dve se na kerka i a ovie dve na snaa i. Hipoteticki se i nasi-moi, na sin mi i na zetot, bidejki sme so niv vo brak. Pokolenijata gi stvara zenata-mazot gi prehranuva. Site maco navredi mozat da se osporat ili dokazat so DNK.
Za nacionalizmot vo Makedonija- generalno nema, ima izolirani slucaevi.
Za verskata omraza vo Makedonija- generalno nema, ima izolirani slucaevi
Za fasizmot i neo fasizmot (na makedonski nov fasizam) vo Makedonija- losa imitacija
Za kulturata na komunikacija na forumite-generalno dobra- so isklucok na izolirani situacii-lugeto bez argumenti, bedni oratori, isfrustrirani zaradi svojata nemok, inpotentnost koristat anonimnost i normalno mavtaat so genitalite. Nalikuvaat na onie koi lete/zime odat so dolgi mantili i koga nekoja zena, devojka ke pomine pokraj niv gi pokazuvaat polovite organi. Srbite ke recat-ne kudi konja koi nisi jahala. Dobriot konj si sedi vo stajata na gazdata, ne se razmavtuva naokolu. Silinata na argumentite ja pobeduvaat vulgarnosta- filozofijata e majka na site nauki.
Кон врв
Alexandar Mak Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор


Регистриран: 28.Септември.2007
Локација: Macedonia
Статус: Офлајн
Поени: 173
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Alexandar Mak Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 27.Ноември.2007 во 10:37
Dali spored vas Nacionalizmot bi trebalo da se stavi na negativniot spisok?

gledam deka na temava nacionalizmot e staven vo kosot so verska omraza... i e vo konteks na omraza kon "razlicnite" od sebe... dali spored vas vakvata konotacija na nacionalizmot e pravilna?



Изменето од Alexandar Mak - 27.Ноември.2007 во 14:58
Кон врв
Boogie Кликни и види ги опциите
Модератор
Модератор
Лик (аватар)
Слобода или Смрт

Регистриран: 26.Октомври.2005
Статус: Офлајн
Поени: 10652
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Boogie Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 27.Ноември.2007 во 11:25
Originally posted by Boogie Boogie напиша:


- Унијата ја заплиснува нов политички бран,а тоа е воскреснувањето на нацизмот,чија поблага форма на голема врата длабоко влегува на портите кај младите Чеси,Германци,Французи,Шпанци,Италијани,Австријци,Бугари,Срби,Хрвати и Руси.Идеологијата влече корени од Хитлеровиот режим,поточно од нејзиниот креатор познатиот СС полицаец Химлер,кој нацизмот го издигна до божество.
Според истражувањата на "Форс институтот"во Германската сојузна покраина Саксонија,екстремно десната НационалДемократска партија е далеку попопуларна од СоцијалДемократите,во Австрија се е поголем бројот на членовите на веке еднаш победниците на националистите на Австрија,во Франција победи Саркози кој исто припаѓа на десниот блок на националдемократите.Резултатите од истражувањата силно одекнаа низ целата ЕУ и бројот на национал демократите низ целата унија се зголемува.

Контраверзниот Француски претседател Саркози негува некоја чудна политика,која има одредени допирни точки со национализмот или со расната деградација која имено е поврзана со миграционата политика на Франција но и со тешката економска криза.Всушност како да се свати усвојувањето на законот кој го усложнува влегувањето во оваа земја,миграциониот судија бара да се врши ДНК анализа за влез во Францијаголема%20насмевка

"Секоја нација мора да си ја заштити својата татковина" ова се зборовите на Мелцер кој е загрижен од фактот дека секој шести граѓанин на Австрија има мигрантско потекло.
Змего Јеленчиќ десничарот од Словенија им изјави на Хрватите -
"Сега е време хрватите да се погледнат во огледало и да видат дека тие се стока"среќа



Морав ова повторно да го постирам бидејки имаме на темава луѓе кои се сеуште верни Титови партизани и мислат дека "смрт фашизму слобода народу" е факт на 21 век а забораваат дека тоа беше само немила случка на 20 век која заврши пред 15 год со многу лоша војна повтоерно иницирана од националната свест која се противеше на братството и единството.

Кога ке погледнете поубаво може многу лесно да се прочитаат обидите за централизација во одредени постови кои за жал се многу избледени поради веке изминатиот период и проживеаните реални случки од кои треба да учиме а не да ги повторуваме како грешки.И нормално на крајот ке прочитаме дека коњите се чуваат у штала а во реалноста ке проповедаме успех на одредени личности кои за жал не толку драго застанале на туѓа страна и сега се гордост на дадениот случај.

Нема мили мои никаква случајност во реалниот живот и нема филозофирање за реалните случувања,секој треба да застане и да си го брани својот дом баш поради причината дека е негов - во светот на опстанокот секогаш појакиот победува сакале ние или не.
Затоа треба да се стремиме кон совршеност но сепак да продолжиме да се бориме за најјаката позиција во реалниот живот бидејки сите тоа околу нас го прават а ние забораваме тека за животот и слободата кој го имаме денес треба да им заблагодариме на нашите луѓе,Македонците кои несебично застанале во одбрана на светлоста Македонска - луѓе кои ја трчале трката на реалниот живот и успеале да се најдат на страната на победниците а не на победенитенамигнување
Кон врв
mamamd Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)
Почесна конзулка

Регистриран: 02.Ноември.2007
Статус: Офлајн
Поени: 25679
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај mamamd Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 27.Ноември.2007 во 15:30
Upss, se izvinuvam, ne dopisav deka ne e upateno kon nikogo so navreda niti so tendencija i sekoe  prepoznavanje odnosno ishkanje na muvata ne e moja rabota.
_________________________________________________________________________
drago mi e sto ne vidov da proleta nekoj so mantil na forumot!
Кон врв
Neonic Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 17.Октомври.2007
Статус: Офлајн
Поени: 899
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Neonic Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 27.Ноември.2007 во 15:40
Originally posted by Alexandar Mak Alexandar Mak напиша:

Dali spored vas Nacionalizmot bi trebalo da se stavi na negativniot spisok?

gledam deka na temava nacionalizmot e staven vo kosot so verska omraza... i e vo konteks na omraza kon "razlicnite" od sebe... dali spored vas vakvata konotacija na nacionalizmot e pravilna?



 Nacionalizmot vo globala ne e nekoja teska kategorija vo opstestvenite procesi i treba da se tretira kako takov,i kako sto rekov treba da e oruzje samo vo defanzivni celi.
 Megjutoa spomenuvanje KRV, Svetost, Koreni, toa ne spagja vo domenot na Nacionalizmot tuku zavzema dlaboki koreni vo Fashizmot (koj isto bese ideja predvodnik na Nacistite vo Evropa pred zapocnuvanjeto na 2 Svetska Vojna)
  Fashizmot vo Evropa ni ja donese Vtorata Svetska vojna, i site tie stradanja, logori, egzodusi, i zrtvi, i ja unazadi Evropa kako Kontinent za mozebi 50 godini(i vo isto vreme ja napravi USA no1 zemja-bidejki nemase vojna na svoja teritorija, i USA bese prva na spisok zemji koi ja obnovuvaa sksenata Evropa so nivni krediti i nejzinite kompanii debelo profitiraa)

 Dali Boogie GLORIFICIRA, nekoj "ideal rezim" koj unisti milioni zivoti nasekade vo Svetot, toa e negovo, pravo, no ima takvi kako mene koi ke krenat raka protiv Fashizmot i neo nacistite,znaejki deka samata ideologija moze da donese samo SEBE-DESTRUKCIJA (Znaeme kako zavrsi Germanija po WW2, pokraj drugite steti koi gi napravi po nejzina vina.)
Кон врв
Boogie Кликни и види ги опциите
Модератор
Модератор
Лик (аватар)
Слобода или Смрт

Регистриран: 26.Октомври.2005
Статус: Офлајн
Поени: 10652
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Boogie Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 27.Ноември.2007 во 15:49
Глобализацијата и Економијата(богати го побогатиот за да има повеке сиромашни) ја прави војната,тоа и било причината за 2светска војна а не фашизмот.намигнување
Кон врв
Neonic Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 17.Октомври.2007
Статус: Офлајн
Поени: 899
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Neonic Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 27.Ноември.2007 во 15:55
Originally posted by Boogie Boogie напиша:

Глобализацијата и Економијата(богати го побогатиот за да има повеке сиромашни) ја прави војната,тоа и било причината за 2светска војна а не фашизмот.намигнување

 Boogie, kazi mi edno dali ti si PRO-USA ili ANTI-USA? голема%20насмевка
Кон врв
Neonic Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 17.Октомври.2007
Статус: Офлајн
Поени: 899
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Neonic Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 27.Ноември.2007 во 16:01

Globalizacija: Nadežta i stravot na malite Evropski narodi

Istoriska perspektiva

Gledajki na globalizacijata i Evropskoto dviženje kon unifikacija, Darko Dukovski se fokusira na toa kako malite narodi gledaat možnost vo toj razvoj, no i na teškiot proces na zacuvuvanje na osnovnite vrednosti na svojot identitet i jazik
Cesto koga razmisluvame za Evropa, sekogaš pomisluvame na nejziniot zapaden ili centralen del samostojno. Pomisluvame na kontinent koj, geografski gledano, vsušnost i ne e kontinent bez aziskiot del. Sigurno e samo deka Istokot i Zapadot se kompleksni metafori koi ja opišuvaat ili objasnuvaat mentalnata struktura na Stariot kontinent, i deka ovie istoriski postojani idei imaat pozitivno, no, bi rekle, poveke negativno vlijanie na razvojot na civilizacijata. Sekoja od tie "Pola-Evropi" imaat preživeano poln spektrum na istoriski procesi i se eventualno definirani od tie procesi vo tekot na celoto XX stoletie. Uste eden fakt treba da bide poznat vo ovaa nasoka: granicite na civilizaciite se menuvaat konstantno i nevozmožno e da se znae za sigurno koja od dvete Evropski subdivizii imaat poveke vlijanie edna na druga vo razlicnite periodi na istorijata. Zatoa e potrebno da se sprecat osudi ili definitivni zaklucoci. Na krajot, povikuvajki se na globalnata divizija, Evropa ima poveke razlicni kulturi, toa e splet na brojni mali, lokalni, regionalni i nacionalni svetovi i kulturi, od koi poveketo megu sebe nemaat ništo zaednicko.

Vo raniot period na 20 vek, bez pogovor, Evropa imaše nadmok nad ostatokot od svetot. Svesta za taa dominacija zazemaše znacajno mesto vo Evropskata svest. Vo princip, nie evropjanite ušte sakame da veruvame deka našiot takanarecen kontinent prodolžuva da vladee so svetskite politicki i kulturni dviženja kako što i beše vo prethodnite 400 godini. Sepak, vo ranite pocetoci na 20 vek, i posebno po Prvata svetska vojna, ocigledno e deka epohata na Evropskata predominacija vo svetot poleka završuva. I pokraj ovaa, Evropjanite vo 20 vek prodolžija da živeat na "evropskiot" nacin. So drugi zborovi, tie prodolžija so kreacija na sistem koj se oslonuva na nacionalni i ideološki, no i na religiozni konflikti- zaedno so zacuvuvanje na poznatite, istoriski i kulturni tradicii. Sepak, frustracijata so inferiornosta na Evropskata mok prodolžuva da živee, voedno stanuvajki i spiritus movens na evropskata unifikacija. Ušte poveke e frustriracki faktot deka Evropa ušte go propagira mitot za sebesi kako obedinet rasadnik na covecka, racionalna, demokratska i nad se spiritualna civilizacija.

Evropa, vo ovaa smisla, e izvoredna mešavina na usoglasena koegzistencija i neusoglaseni konflikti, podelena na parcinja od sprotivstaveni religii, kulturi, luge, ideologii, rasi, i mentaliteti. Evropa go živeeše 20 vek so nasledstvo od homogena raznovidnost koe ne može da se smeta za tovar, no, ne e nitu pak svetlina. Istorijata na Evropa vo 20-tiot vek e istorija na krizi i dekadencija na samouništuvacka civilizacija. Toa e kriza na identitetot koj e kreiran za vreme od iljadnici godini, a ke iscezne samo vo eden vek. Sepak, kako što se slucuva vo sekoj dekadenten period, se pojavuvaat novi vrednosti, gradenje na fondacija na dlaboko vkoreneti vrednosti i stereotipi na Hristijanskata-Evrejskata-Muslimanskata kultura. Do krajot na 20 vek novite vrednosti zedoa posebna forma na idnata civilizacija vo tretiot milenium. Ovie vrednosti možebi se nerazbirlivi i neprifatlivi za site, no tie ušte nasocuvaat kon k*rs zacrtan kako karta na multipliciranosta na slucuvanjata što zedoa mesto niz vekovite.

Evropa nikogaš nemala kulturen, politicki ili bilo drug centar, iako sekogaš se obiduvaše da sozdade eden. Namesto toa, taa se sostoi od razlicni i cesto sprotistaveni centri, koi cesto se neusoglaseni za razvojot i idninata na stariot kontinent. Dali e toa del od pricinata šo obedinetosta i solidarnosta na site evropski luge pretstvuva utopija na hipokritskiot humanizam, so primarna cel: profit. Jaka i bez kontrola uništuvacka sila, koja može eventualno da ja prenasoci svojata mok protiv sopstvenata lulka, izniknata na poranešnata misla za superiornosta na Evropskata civilizacija, samo da stane univerzalno prifatena komponenta na Evropskoto obicno istorisko nasledstvo.

Rasizmot bese toj koj postojano ja unišuvaše iluzijata na Evropskata solidarnost i mirniot zaednicki zivot. Sepak, duri i bez nasilnata destrukcija na iluzornoto obedinuvanje i solidarnost na civilizacijata, Evropa pretstavuva edna nerešena misterija vo koegzistencijata na razlicnostite i kontrastite, nepredvidlivosta, netolerancijata, superiornosta na civilizaciite, kulturite i regionite...

Evropskata religiozna razdelenost e dlaboko vkoreneta ušte vo istorijata. Kontaktite pomegu razlicnite religii sozdadoa prekrasni mozaici na kulturnata arhitektura i civilizacijta vo Evropa. Za žal to bea istoriski dokazi za nepremostlivite razliki, a i tragicni primeri za netolerancijata i omrazata vo imeto na boga.

Mnozinstvoto od razlicni jazici beše edno od považnite elementi za "Kulturata na nesfakanje", vo 20 vek, isto kako i element na zapletkanata komunikacija voopšto. Ovie jazici se servis na etnickata i nacionalnata identifikacija, i blisku se povrzani so razvojot na nacionalnite strategii na malite i neosoznaeni evropski narodi. Vo vrska so razvojot na srednata klasa i državite, iluzorni se konceptite na "sveti" zemji, jazik ili kultura koi isceznaa na krajot od 17 vek vo Zapadna Evropa i vo vtorata polovina na 19 vek vo Centralna i Jugoistocna Evropa. Paganjeto na privilegiranite obrazuvani klasi i izdiganjeto na srednata klasa pretstavena ( vo sprotivnost so "elitnata" kultura) takanarecena nacionalna kultura i nacionalen jazik, jazikot na mnozinstvoto. Mrtvite jazici od togaš dobija kompletno razlicna semiotska uloga: tie stanaa sistem na znaci koi gi povrzuvaat ili ne povrzuvaat razlicnite -bazirani na civilizacijata- kulturni krugovi. Najteško e ili duri nevozmožno, da se pretstavi ili objasni mentalitetot na pogolema grupa na luge vo pravilata na kominikaciite i jazicnata filozofija, a da ne se izzemat posebni delovi od samiot mentalitet. Takva prezentacija za tie pricini e neblagodarna zadaca, duri i poveke od toa, zatoa što site možat da gi diskutiraat nejzinite rezultati, interpretirajki gi razlicno i ušte da tvrdat deka se vo pravo.

Prirodata na evropskite sprotivnosti e proizvedena vo proces kade pogolemite evropski narodi se obiduvaat da gi nametnat svoite jazici, kulturi i znacenja na komunikacija na pomalite evropski narodi. Škotite, Bretocite, Kataloncite, Baskite, Hrvatite, Slovencite, Makedoncite, Estoncite, Litvancite, Latvijcite, Ukraincite, Fleminzite, Valonite-se narodi koi se soocuvaat so ist problem. Francuskiot i angliskiot bea generalno upotrebuvani vo univerzalnata komunikacija vo Evropa vo 20 vek. Vo vtorata polovina na 20 vek germanskiot jazik beše upotrebuvan poširoko, dodeka isto se slucuvaše so ruskiot vo Istocna Evropa. Kako mozeme da gi potkrepime ovie tvrdenja? Za vreme na 19 vek vo Zapadna Evropa, i vo negovata vtora polovina, vo Centralna i Jugoistocna Evropa, povikuvajki se na E. Morin, se sluci "Filoloska-Leksikografska revolucija", i toa zaedno so razvojot na nacionalnite dviženja koja donese kompleksni kulturni i politicki poteškotii na evropskite državi i nivnite luge. Romanovi vladeeja so Tatarite, Latvijcite, Germanite, Ermenite, Rusite i mnogu drugi luge; Hazburgovcite vladeeja so Ungarcite, Hrvatite, Cesite, Slovencite, Slovacite, Italijanite i Srbite, dodeka Hohenzolernite vladeeja vo Prusija i Romanija. "Leksikografskata revolucija" vo Evropa go promoviraše mislenjeto deka jazicite bea privatna sopstvenost na nekoi vladeacki klasi. Najdobar primer da se opiše kompleksnata situacija e multinacionalnata monarhija na Avstro-Ungarija: germanskite i ungarskite jazici bea nametnati od mnozinstvoto na negermanskata i neungarskata populacija koi ne gi govorea tie jazici. Iako ovaa nametnuvanje na sistemot na univerzalniot jazicen sistem beše pretstaven samo da ja olesni generalnata komunikacija, toj podocna dobi znacenje na Germanizacijata i Ungarizacijata za ostatokot od populacijata. Na toj nacin na nametnuvanjeto mu beše dadeno univerzalno imperijalno znacenje, no isto taka lokalno i nacionalno. Do sredinata na 20 vek, francuskiot beše jazik na diplomatijata. So kreacija na sovremeniot globalen informativen sistem, angliskiot jazik stana nezamenliv i zatoa lesno prifatliv za ucilištata i drugite edukativni sistemi vo cela Evropa. Ušte edna Anglo-Saksonska pobeda.

Zboruvajki za opštite uslovi vo kulturata i antropologijata, Evropa otsekogaš e podelena na Istok i Zapad, no nikogaš na Sever i Jug. Takvi razliki postojat zavisno od razlicnite istoriski, kulturni, klimatski i drugi neistoriski elementi (vegetacija, pocva itn.) Nikoj ne diskutira za toa deka postojat razliki megu lugeto od Mediteranot i Skandinavcite, ili megu ostrovjanite i tie sto živeat na kopno. Tie razliki impliciraat, vklucuvaat razlicni odnesuvanja i reakcii na istite socijalni, politicki, ili ekonomski problemi i procesi. Konfliktite megu naciite i državite se najvpecatlivi vo 20 vek, izbuvnuvajki megu golemite, kako i megu malite i (vo uslovite na javnoto pravo) neralizirani narodi.

Kontrastite pomegu naciite, ili podobro kontrastite pomegu razlicnite kulturi na nacionalizmot imaat svoji neharmonicni simboli, a tie veštacki se održuvaat so mitot za zemjata i krvta. Ovie simboli obicno se fascinantni kako kovcezite ili grobovite na neznaenite vojnici. Kolektivnata memorija na mitovite živee i do den denešen. Se zapocna vo antickite vreminja, so Grcite i Vizantijcite i so nivnite senotafi za nepoznatoto ili za poznatoto koe ne može da bide zakopano na voobicaen nacin. Se cini prosto neverojatno deka i vo najciviliziranoto od site stoletija -20 vek, kulturata na starite Grci i Vizantijci može da se sporeduva so kulturata na sovremena Evropa. Možno e, se razbira, da antickata kultura bide integrirana vo Evropskiot mentalen sklop, no ima nešto poveke od toa. Nesovpaganjeto e ocevidno koga ke konstatirame deka nikoj ne e zakopan vo novite grobnici. Brojnite "Altari na tatkovinata" sekogaš se gradeni vo ime na "Povisoka pricina" i vo vreminja na nacionalno razdeluvanje, koga nacionalnata sudbina treba da se odluci. Simbolicnoto zrtvuvanje e sekogaš nudeno na sekakov vid na altar. Dali ova bi moželo da bide nesto drugo osven hipokriticka i nekrofilska politicka ikonografija kako sekavanje i lekcija na idnite generacii? Vo 20 vek, dolžnosta, cesta i tatkovinata se napišani vo krv na takvi altari od tie što bea gotovi da žrtvuvaat luge za postignuvanje na nivnite sopstveni sebicni celi. Konsekvenca za frekventna upotreba na ovie "sveti zborovi" se beskrajnite beli krstovi na grobovite na vojnicite.

Novata religija cesto se raga nadvor od spiritualnoto razmisluvanje na nacijata: religija stimulirana od mentalitetot na nacionalizmot, ili nova religiozna zaednica apstrahirana na nivo na nacionalni drzavi. Vo prvata polovina na 20 vek, nacijata beše prepoznaena i podržuvana kako zaednica. So drugi zborovi toa e "Jako horizontalno prijatelstvo" nasproti neednakvata dominacija ili možnata eksploatacija. Ideata na bratstvoto vnatre vo nacijata stana realnost vo jugoistocnite evropski drzavi i traese docna do krajot na 20 vek. Cuvstvoto koe abolicira socijalna neednednakvost-ideata na bratstvoto i pripaganjeto megu tie od ista nacionalnost-sozdade vodenje na dve svetski vojni kade milioni luge bea ubieni ili umiraa dobrovolno. Fascinantno e da razmisluvame za mehanizmite koi gi sozdadoa razlicnostite, da pravat raboti koi originalno bea protiv nivnata moralnost i Hristijanskoto veruvanje so koi tie bea izrasnati, a toa rezultiraše so edna apstraktna ideja na krv, zemja i mok.

Evropa treba da se zamisli kako vremenski prostor na religija, patriotizam i rasizam, site bitni elementi na Evropskiot mentalen sklop. Socijalnite promeni i alternativnata sovest, cesto bazirajki se na iluzii za idnata egizstencija, ne možat detalno da go objasnat znacenjeto što lugeto go cuvstvuvaat za fragmentite na nivnata imaginacija. Tie isto taka ne možat da objasnat zošto ovie luge se podgotveni samite sebesi da se žrtvuvaat za nivnite imaginarni projekti. Vo ovaa smisla, krucijalnoto paganje na Evropa vo 20 vek beše patologijata na " Nacionalizmot" i nacionalizmot koj sekogas gi naogaše svoite koreni vo stravot i zakanite i finalna omraza kon drugiot, otkrivajki go patot i anatomijata na uništuvackiot rasizam. Tragedijata na evropskite narodi leži vo faktot deka patriotizmot cesto se manifestira samiot sebesi, ne kako ljubov sprema bliskiot svoj, tuku omrazata kon drugiot. Ovoj problem može da se sogleda i od druga perspektiva.

Rasnite konflikti vo Evropa vo 20 vek ne zavisat od biologijata ili genetikata, tuku glavno od opštestvenite i psihološkite razliki. Sovremeniot rasizam se hrani od predrasudite kreirani vo proširenite sistemi na obrazovanieto i opštestvenoto odnesuvanje koe mošne cesto producira mediokriteti i funkcionalna nepismenost koja se stremi kon masovna histeria. Rasizmot nikogaš ne e naucno osnovan, no sekogaš naucno e nametnuvan. Toj sekogaš e prisuten vo Evropa i veke se cuvstvuva kako priroden. Prisuten e vo istoriski nepotvrdeni, samosozdadeni mitovi za luge bez politicki sistem. Ekonomskite, kako i politickite razliki se voocuvaat vo geografskite podelbi na Evropa na siromašna i nerazviena Evropa i razvieniot bogat zapad. Ovaa cesto e pricina za politicki podelbi i kontinentalni konflikti, tolku cesto što takva podelba e vlezena vo svesta na Evropskiot covek so generacii.

Što mozeme da ocekuvame od Evropa na pocetokot na stoletieto? Vo duhot na humanizmot, racionalizmot i duhovnosta koi se raširija od takvata Evropa, mozeme da se nadevame deka Evropskoto palto na 21 vek ke bide udobno za site narodi. Sepak, morame da bideme svesni deka razdelenosta, kontrastite i konfliktite nema lesno da isceznat i da bidat samo istorija, i da zapomnime deka vistinskata evropska integracija na državi i narodi e se ušte daleku, mnogu podaleku odošto nie mislime.

Ovde delumno go pretstaviv Evropskoto kulturno i gragansko nasledstvo kako vitalen element i duhovnoto bitie na malite evropski narodi (i tie koi se ušte ne ja pretvorile svojata zaednica vo drzava). Ovaa nasledstvo e težok tovar za nosenje vo nov Evropski i svetski poredok, i stravovite proizvedeni od toa se prestari i skoro misticni.

Da se vleze vo Evropa znaci široko civilizacisko zapocnuvanje na zrelosta na lugeto, no i zrelosta na tie drzavi kade golemite ili polnite so sebe nacii, igraat uloga na arbitri. Suštinata na temata e da ovaa ne znaci ništo drugo tuku prifakanje na odredeni modeli na ekonomijata, politikata i opštestvoto. Ovie modeli sekogaš se nametnuvani od porazvienite i pomoknite, so drugi zborovi po vlijatelnite luge. Formalno prifakanje e pobarano, iako procesot na globalizacijata moze da zapre ili da bide izbegnat, sto znaci da odbieš da odiš na gozba (vo grcka smisla na zborot), samo zatoa što se vrativme od kratka užina probuvajki i uživajki vo nacionalnite jadenja. Dali toa znaci da se bide glupav, neodgovoren sprema prijatelite, gordeliv, asocijalen. Toa e stravot deka posle gozbata nie nikogaš nema da bideme isti, deka toa ke gi promeni našite gledišta, deka ke staneme nekoj drug.

Procesite na globalizacijata predizvikuvaat strav i teškotija kaj pomalku moknite i siromašni narodi, posebno koga nadnacionalnite kontinentalni cuvstva od iluzorna priroda se povikani, pridruženi od generalna euforija za Evropskoto obedinuvanje kako izlez od individualnata nacionalna zamka na neednekov razvoj. Se cini irelevantno deka tie luge veke ja prifatile idejata na Evropskiot identitet kako konstituent na nivnata nacionalna sovest, politiki, sistemi, kulturi i rezimi.

Što e toa sto ne pravi obedineti kako kontinent? Ljubov i doverba megu Evropskite narodi? Sigurno ne. Evropjanite ne se sakaat eden so drug. Tie se potrebni eden na drug, no tie ne se sakaat megusebno.

Koga Tretata studena svetska vojna zavrsi vo 1990 godina, Istocno evropskite drzavi, zaedno so Rusija, zapadnaa vo opštestven, politicki i ekonomski ambis. Toa beše, povikuvajki se na Samjuel Hantigton, pocetokot na Cetvrtata svetska vojna, vojna koja ke go odvede svetot vo sostojba na haos. Hantigton tvrdi deka slucuvanjata i procesite na krajot na 20-to stoletie samo gi potvrduvaat negovite veruvanja. Militarizacijata i vojnite se prisutni kako možna civilizacija: 193 konflikti se raširija po svetot od 1990 do 1994 godina, a vo 1997 godina brojot na konfliktite iznesuvaše 250.

Cetvrtata svetska vojna e koncept koj go obeležuva nevojnoto iskoristuvanje na svetot-globalizacijata. Vo imeto na osloboduvanjeto od nacionalnite stegi, novi formi na presija se pojavija, blisku povrzani so procesot na neokolonizacijata. Tie se pojavija na površinata vo isto vreme koga eden del od Evropa vleguvaše vo tranzicija. Vistina e deka politickiot bipolaritet iscezna vo Evropa. Od druga stana, se pojavi multipolaritetot, vodejki do sledniot zaklucok: unipolarnosta na Soedinetite Amerikanski Drzavi, edinstvena supersila po kolapsot na Sovetskiot Sojuz, se razviva, i ja oformuva strukturata na Evropa i ostatokot od svetot. Tuka vednaš ke zabeležime scenaria, provokacii, uceni, zakani, pritisok, duri i vojni intervencii.

Problemot na globalizacijata kako svetski proces može da se posmatra kako pozitiven proces, zatoa što može da pomogne vo razvojot na nerazvienite državi. So drugi zborovi, može da gi pretstavi na svetot na globalnata ekonomija, pazarot i informatickata tehnologija. Globalizacijata može da vodi do poveke funkcionalna i ekonomska ekspoloatacija na prirodnite resursi, so kreiranje na kompatibilna rabotna sila i prozvodstvo. Ušte nešto, modernata tehnologija togaš bi bila poveke dostapna na državite so pobaven industriski razvoj. Nesomneno, nie imame rabota so mnogu složen proces, so obedinuvanjeto na Evropa i kreiranjeto na globalniot market kako eden del od toa. Globalizacijata nastrana od nejzinite politiki ili ekonomski elementi, implicintno vklucuva uniformnost t.e kompatibilnost na komunikacijata. Ovaa go otvara prašanjeto na razvojot i važnosta na nacionalnite jazici, posebno na malite evropski narodi. Nastrana od ova, globalizacijata prodolžuva do alter-kulturite bazirani na tradicijata na verata. Istovremeno so procesite na globalizacijata na malite luge, kako Hrvatite na primer, se odvivaat razlicni kontra-procesi. Tie se poveke instiktivni odošto planirani, i postojat za potreba za zacuvuvanje na nacionalniot identitet (jazik, kultura, religija), problemot na zacuvuvanjeto na identitetot e po pat na improvizacija i nepotrebno sprotistavena na kulturnata globalizacija.

Zaštitata na nacionalnta kultura i jazik se karakteristicni so tri razlicni procesi: razvojot na nacionalnite kulturni institucii, odbivanje na novite kulturni trendovi, i netolerancija prema drugi nacionalni kulturni vrednosti. Coveštvoto se obiduva da zamisli nov red i da go pretstavi kako nova struktura. Coveštvoto se nadeva da vleze vo tretiot milenium i obezbedi nov civilizaciski standard. Sekako, trendot na razvojot na svetskata politika se sprotistavuva na takvi idei. Istoto se sluci vo 1990 godina, koga svetot vleze vo novata dekada svesen na opasnosta koja možeše bez kontrola da predizvika uništuvanje na socijalnite, ekonomski, i politickite sistemi koi gi znaeme denes. Toa pretstavuva golema neednakvost vo svetskata ekonomija. Eden od odgovorite na ovoj predizvik e procesot na obedinuvanje na Evropa ili nejzina integracija, prvo vo ekonomijata i kultura, a potoa možebi i vo politicka smisla na zborot. Samata ideja ne e nova. Beše prisutna ušte vo Sredniot vek, a i vo modernoto doba vo nekolku priliki i razlicni formi. Denešnata Evropa se obedinuva mirno, vadejki gi bodlikavite žici, so gradenje na zaednicki informativen i komunikaciski sistem, rabotenje na zaednicka adaptacija i ucenje na tolerancijata. Pomalite i posiromašnite državi imaat šansa da go pocnat procesot i da gi dostignat pogolemite i pobogati drzavi. Za žal, globalizacijata stana proces koj predizvikuva rasizam i nacionalizam. Nitu malite, nitu pak golemite narodi, kako Francuzite, Germancite, Cesite, Italijanite, Anglicanite ne uspeaja da izbegaat od tie procesi. Nivnoto "buntovnistvo" ili negativno odnesuvanje sprema globalizacijata moze najdobro da se vidi vo nivnoto odbivanje za prifakanje na idejata za obedineta Evropa. Vo uslovite na religijata, najinteresno e da samo Rimokatolickata crkva ponudi mudro rešenie za istrajnost na religiozniot identitet vo procesot na globalizacijata. Crkovniot ekumenizam konecno ja dostigna tockata kade možeše da raboti zaedno so ateistickite ideologii i na toj nacin stana eden od globalizacionite procesi " so zaštiten faktor"

Evropa na 20 vek?

Brzi promeni, geometriska progresija na tehnološkiot razvoj, globalni komunikacii, i brz protek na informaciite. Dostojno za pofalba, no i dostojno za prekor vo isto vreme. Evropa na 20 vek, so dve svetski vojni i 70 milioni zrtvi, Holokaustot, koncentracionite logori na smrtta. Evropa beše podracje na Studenata vojna i konfliktot pomegu zapadnite i istocnite delovi. Evropa na 20 vek saka svoe telo, saka da vidi obedinuvanje na luge, kulturi, civilizacii i obicai. Saka da bide pluralisticka, da ostane vo bogatstvoto na unijata na razlicnostite. Saka da bide globalna i da ima mnogu lica.

Duhovite na anahronistickata i autisticka plemenska sovest se voskresnati vo distorziranata idea na prodolžuvanjeto na civilizacijata. Celata istorija na Evropa vo 20 vek otvora novi prašanja za nikogaš završenite konflikti, za dominacijata nad lugeto na Evropa. Sušinata na takvata politika ostanuva nepromeneta duri i po svetskite vojni, edinstvena razlika e vo metodologijata na monopolizacijata. Politikata na vojna i sila se odbieni kako destruktivni i prosto neprofitni, zatoa što ja potresuvaat celata ekonomija na kontinentot. Sekako, slucuvanjavo vo Jugo-Istocna Evropa vo 1990-tite pokaža deka tie idei na vojna, nasilstvo, genocid i kulturno uništuvanje se ušte postojat.

Vo isto vreme najgolem problem na evropskite gragani e vo konstatnosta vo živeenjeto: problemot na koegzistencijata. Tocno e deka procesite na evropskoto obedinuvanje go nosi vo sebe dualitetot na prašanjeto: koegzistencija ili neegzistencija kako istaknati karakteristiki na idniot red. Vo konfliktot koj traese do krajot na 20 vek megu dokažuvanjeto na slicnostite na zaednickiot istoriski razvoj, i nasocuvajki gi nepremostivite razliki, vtorata opcija pobedi i vo politicka i vo kulturna smisla. Istorijata na Evropa e istorija na vojni i konflikti, kriminal i graganski katastrofi, no i ocigleden kulturen, naucen i ekonomski razvoj. Evropskata kršliva caša za salata (na luge) ima edna i ista obleka. Ne može da bide lonec za varenje, ne kako što toa go misleše Žan Žore, no sad koj moze da ponudi harmonija na razlicni vkusovi. Edinstveno prašanje e: koj ja podgotvuva hranata, a koj uživa vo nea?

Изменето од Neonic - 27.Ноември.2007 во 16:10
Кон врв
Alexandar Mak Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор


Регистриран: 28.Септември.2007
Локација: Macedonia
Статус: Офлајн
Поени: 173
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Alexandar Mak Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 27.Ноември.2007 во 16:05
Ova e prilicno delikatno prasanje, i vazno e da ne se mesa destruktivniot nacionalizam, onoj negativno nasocen kon "drugite" so konstruktivniot, Nacionalizmot vo pravata smisla na zborot, kako ljubov kon sopstvenata Nacija, e mnogu korisen (da nekazam neophoden), i vazen za napredokot na covekot na bilo koj plan.
Problemot ne e nitu zdraviot konstruktiven Nacionalizam, nitu problemot e vo onaa idea za "Drzavjanin na Svetot" sto pred se ja promovira EU za da opstoi so site "nacionalnosti" na nejzino tlo, i za da speci mozni konflikti (edna pricina poradi koja i e sozdadena EU i poradi koja i raste).
Problemot nastanuva koga vo edno opstestvo sozivuvaat ziteli sto nesakaat da go napustat nivniot Nacionalizam so licnosti koi se smetaat za "Drzavjani na Zemjata" t.e. imaat rasrsteno so sopstvenoto Nacionalno poteklo (ili barem se obiduvaat da e taka). Znaci se sozdavaat izolirani geta, drzavi vo drzavi, ili petokolonasi (vidi topik: do koga petokolonasu na vlast) koi moze da se sporedat so infiltrirani vojnici na tugjo tlo...

Primeri:
-Kinezite vo EU, vo zemjite kade sto se dojdeni se najcesto mnogu dobro prifateni i ne se diskriminirani, a samite tie pravat golema rasna diskriminacija (nemam videno 1 kinez da vraboti evropeec vo EU)
-Muslimanite vo EU
-Siptarite vo MK, Makedonija e edna od najkosmopolitskite zemji na Balkanot, na naseto големо%20гушкање (site sme isto) oni odgovaraat so ѓавол (isto sme dodeka ni odgovara)

Sto sakam da kazam, dodeka stanuva zbor za sozivot so lugje za koi Nacionalniot Identitet e samo edno licno prasanje sto ne povlekuva nisto drugo (nikakva diskriminacija) se e ok, pa i da stanuva zbor za sozivot na mnogu nacii - no - vo momentot koga vo edna vakva multietnicka zaednica se vmetnuva grupa na poedinci koja po nacionalna baza dejstvuva (privilegira lica po nacionalna linija, itn) sekogas vakvata grupa ke ima politicka, ekonomska i socijalna nadmok vo sopredba so onie "drugite".
Poradi ova e noviot bran na nacionalizam vo EU.
Ili uste poprosto ako ti si so mene големо%20гушкањеi ja ke bidam so tebe големо%20гушкање
Ako ti gi potenciras nasite razliki (nacionalni, verski, itn) лутинаi jas ke bidam sprema tebe лутина
A istorijata pokazuva deka "zitelite na svetot" e bleda utopija.

"Jas go razbiram svetot kako pole za kulturen natprevar megju narodite"





Изменето од Alexandar Mak - 27.Ноември.2007 во 16:25
Кон врв
Neonic Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 17.Октомври.2007
Статус: Офлајн
Поени: 899
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Neonic Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 27.Ноември.2007 во 16:24

 
"Jas go razbiram svetot kako pole za kulturen natprevar megju narodite"

 
Dobra misla koja go otslikuva svetot vo 19vek, i mozebi 20 vek, no ne i ideal na 21viot vek. Ne osobeno koga za napradok na Covestvoto, rabotat iljadnici lugje ZAEDNO vo mnogu domeni od zivotot ,opstestvoto, naukata.
 
 Celi timovi od Amerikanci, Kinezi, Makedonci , Spanci, rabotat zaedno sploteni za ista cel po laboratoriite za pronaogjanje na lek za rakot.

 Celi timovi od Indijci, Irci, Anglicani, Srbi rabotat vo istrazuvackite centri za Kompjuteska Tehnologija

 Kade se tuka Narodite, i Naconalnite uspesi?

 stanuva zbor za globalni svetski uspesi, i padovi, na edno obedineto Covestvo koe so site sili odi napred i ne gleda nazad.
   A tie sto ke se odlucat da ja svrtat glavata i poglednat nazad, ke si ostanat vo minatoto i nikogas nema da go fatat cekorot so ostatokot od svetot, koj zabrzano odi napred kon razvoj i podobar zivot.


Кон врв
Boogie Кликни и види ги опциите
Модератор
Модератор
Лик (аватар)
Слобода или Смрт

Регистриран: 26.Октомври.2005
Статус: Офлајн
Поени: 10652
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Boogie Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 27.Ноември.2007 во 16:25
Originally posted by Alexandar Mak Alexandar Mak напиша:

Ova e prilicno delikatno prasanje, i vazno e da ne se mesa destruktivniot nacionalizam, onoj negativno nasocen kon "drugite" so konstruktivniot, Nacionalizmot vo pravata smisla na zborot, kako ljubov kon sopstvenata Nacija, e mnogu korisen (da nekazam neophoden), i vazen za napredokot na covekot na bilo koj plan.
Problemot ne e nitu zdraviot konstruktiven Nacionalizam, nitu problemot e vo onaa idea za "Drzavjanin na Svetot" sto pred se ja promovira EU za da opstoi so site "nacionalnosti" na nejzino tlo, i za da speci mozni konflikti (edna pricina poradi koja i e sozdadena EU i poradi koja i raste).
Problemot nastanuva koga vo edno opstestvo sozivuvaat ziteli sto nesakaat da go napustat nivniot Nacionalizam so licnosti koi se smetaat za "Drzavjani na Zemjata" t.e. imaat rasrsteno so sopstvenoto Nacionalno poteklo (ili barem se obiduvaat da e taka). Znaci se sozdavaat izolirani geta, drzavi vo drzavi, ili petokolonasi (vidi topik: do koga petokolonasu na vlast) koi moze da se sporedat so infiltrirani vojnici na tugjo tlo...

Primeri:
-Kinezite vo EU, vo zemjite kade sto se dojdeni se najcesto mnogu dobro prifateni i ne se diskriminirani, a samite tie pravat golema rasna diskriminacija.
-Muslimanite vo EU
-Siptarite vo MK, Makedonija e edna od najkosmopolitskite zemji na Balkanot, na naseto големо%20гушкање (site sme isto) oni odgovaraat so ѓавол (isto sme dodeka ni odgovara)

Sto sakam da kazam, dodeka stanuva zbor za sozivot so lugje za koi Nacionalniot Identitet e samo edno licno prasanje sto ne povlekuva nisto drugo (nikakva diskriminacija) se e ok, pa i da stanuva zbor za sozivot na mnogu nacii - no - vo momentot koga vo edna vakva multietnicka zaednica se vmetnuva grupa na poedinci koja po nacionalna baza dejstvuva (privilegira lica po nacionalna linija, itn) sekogas vakvata grupa ke ima politicka, ekonomska i socijalna nadmok vo sopredba so onie "drugite".
Poradi ova e noviot bran na nacionalizam vo EU.
Ili uste poprosto ako ti si so mene големо%20гушкањеi ja ke bidam so tebe големо%20гушкање
Ako ti gi potenciras nasite razliki (nacionalni, verski, itn) лутинаi jas ke bidam sprema tebe лутина
A istorijata pokazuva deka "zitelite na svetot" e bleda utopija.

"Jas go razbiram svetot kako pole za kulturen natprevar megju narodite"





&acy;&pcy;&lcy;&acy;&ucy;&zcy;&acy;&pcy;&lcy;&acy;&ucy;&zcy;&acy;&pcy;&lcy;&acy;&ucy;&zcy;&acy;&pcy;&lcy;&acy;&ucy;&zcy;Браво,видиш како само брат Македонец те разбирасреќа

Кон врв
Alexandar Mak Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор


Регистриран: 28.Септември.2007
Локација: Macedonia
Статус: Офлајн
Поени: 173
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Alexandar Mak Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 27.Ноември.2007 во 16:33
Veke go spomnav toa prasanje Neo, kako sto kazav tie Amerikanci, Kinezi, Rusi i Srbi sto rabotat na zaednicki proekti spodeluvaat zaednicki stav kon nacionalnite prasanja no koga vo nivniot tim (zaednica, zemja) bi se infiltriral nekoj sto ne go spodeluva ovoj stav, znaci spodeluva so zaednicata se dodeka ima korist no potajno gi stiti samo interesite na sopstveniot narod,  toj nacionalistot i negovata nacija ke ima mnogu pogolema prednost i nadmok a dbrata stvoreni od timskata rabota ke gi iskoristi protiv zaednicata.
Toa e denesniot problem pred se vo EU, i posiroko na zapadniot svet.



Изменето од Alexandar Mak - 27.Ноември.2007 во 16:45
Кон врв
 Внеси реплика Внеси реплика страница  <1 891011>
  Сподели тема   

Скок до Овластувања Кликни и види ги опциите

Forum Software by Web Wiz Forums® version 10.03
Copyright ©2001-2011 Web Wiz Ltd.

Страницата е генерирана за 0,141 секунди.