СТИХОВИ КОИ ВЕ ДОПРЕЛЕ

Rekao siRekao si,trajat će vječno
zar postoji trajanje bez granica
nedorečeno puknuće želje
na škripavim daskama stvarnosti
čuješ li kako temelj mrvi se
i ulice bježe u zaklon tame
dok svjetlost mjeseca
stvara začarani krug...

Rekao si, neću nestati
zar postoji nestajanje bez tragova
otiskom u duši užarena rana bdije
da ne zaboravim sve tople dodire
drhtaje tvog tijela opijenog mojim
mirisa tvoje kose na mom licu
i osmjeha u uglu usana
dok spavaš spokojno...

Rekao si, bolje ne umijem
ja sam lutalica između jučer i sutra
na peronu sudbine s praznim kovčegom
nemirni vjetar, brod bez luke i sidrišta
s komadićem tebe voljene u duši
što me grije u noćima bez sna
dok tražim sam sebe
maglama svitanja...

Rekao si...
mnogo toga si rekao
pognute glave u dlanovima
ne razumjevši samog sebe,
jesam li ja bila samo raskršće
na tvom putu bez cilja,neznam
no ja ti kažem,uvijek se uspinjem
vrijedilo je osjetiti tvoju iskrenu radost
vrijedilo je osjetiti tvoju nemirnu tugu
osjetiti tvoju toplu ljubav
pohraniti je u dim sjećanja
sada slobodno idi lutalice
jer idem dalje i ja.

Lišće oluji

Teško je dijelit pjesmu I pjevače:
suza pripada oku koje plače,

bol pripada usni, rijeka moru nekom,
I lišće oluji. Ona je daleko.

Sanjam da me sanja. Noć je. Izgubljena
I prazna je ruka, ako nije njena.

Nož pripada rani, uže svome vratu,
Raširene ruke – kazaljke na satu.

Izgubljena ptica,
pripada li jatu?

          Zvonimir Golob

Dotakla bih te

Dotakla bih te
kao nekad.
Da znam samo
kojim putem
snovima lutaš
tražeci ljubav,
našla bih te,
dotakla bih te,
kao tada...
Da samo mogu da doletim,
uzalud pruzam
uvela krila
ovo nebo
ne razume srecu.
Dotakla bih te
kao želja;
znam da me želiš
i da me pratiš
nekim mislima
kad nikog nema
da te utešim.
U tom trenu
na nekom drugom
kraju cežnje
ja sam sama.
A dotakla bih te
kao san,
da smirim ti uzdah,
da zaèaram ti usne
i umirim te rukama
tražeci samo
da me cvrsto stegneš,
da mi samo kažeš
da sve prošlo je.
Dotakla bih te
kao miris
kad ideš poljem,
kad u njemu nadzeš
neki mali svet.
I onda
kad sve nestane,
još uvek osecaš
miris poljskog cveca,
još uvek si tamo
još uvek me pratiš...
Dotakla sam te
svojim recima
al nije to sve,
ne, nije još kraj,
još uvek cekam te...

Maja Miljkovic

Zamorena pesma - Branko Miljković

Oni koji imaju svet
Neka misle šta će s njim
Mi imamo samo reči
I divno smo se snašli u toj nemaštini
Utešno je biti zemlja
Ponosno je biti kamen
Premudro je biti vatra

Pobožno je biti ništa

Prljav od suviše opevane šume
Pesnik peva uprkos poeziji
Bez srca, bez nasilja i bez žara
Kao reč koja je prebolela muziku
Sloboda je zastarela
Moje pravo ime čeka da umrem
Ptico iza sunca usred rečenice
Kojom nasilnički ljubimo budućnost

Sve izgore; to je praznik
Poslušni pepeo
Brašno ništavila
Pretvara se
Iza mojih leđa u šugavog psa

Ispred mene u žar pticu
Govori mi istinu iza leđa
Grlice
Ti si pravi naglasak umrle nežnosti
Načini zoru od našeg umora
Miris je vreme koje je posedovao cvet

Al nereč kaže
kasno je
Necvet kaže
noć je
Neptica kaže
plam je

A je kažem nije
Na to ptica opsuje
Cvet kaže, to je pakao
Prava reč se još rodila nije.

Tuga - V.Živoinović - Massuka

Poljubi me, zacaraj me sobom,
zatvori mi oci cutanjem;
da, u trenu zaborava, tobom
zivim kao senka lutanjem.

Bice mi se, tmulo od gorcine,
zaželelo tudjeg zivljenja:
jednog trena sopstvene daljine,
jednog daha bez protivljenja.

Poljubi me, zacaraj me, svedi
sasud srca do izlivanja;
obaj dusu,uzmi je, izvedi,
da pocine od prebivanja;

da, u trenu zaborava, tobom
zivim kao senka lutanjem,
sklopim oci umorne nad sobom,
i iscilim u te cutanjem.

Ako

Ako možeš ostati miran kad na tvom putu,
svi izgube glavu i prstom pokazuju na tebe.
Ako sačuvaš poverenje kad svi ostali sumnjaju,
ali ako im ne zameriš što nemaju poverenja.
Ako ti čekanje ne pričinjava mnogo muke.
Ako ne lažeš kad čuješ laži,
ili ako ne mrziš kad tebe mrze.
Ako se ne praviš suviše dobar,
niti govoriš suviše mudro.
Ako snivaš,ali ti snovi nisu sve.
Ako misliš,ali ti misli uvek ostanu čiste.
Ako znaš da primiš pobedu i poraz,
da primiš jednako i jedno i drugo.
Ako možeš podneti da tvoju istinu
varalice iskrivljuju da bi lakše prevarili budale.
Ako vidiš kako u komadiće razbijaju tvoj cilj i
ako se sagneš da podigneš i pokupiš ostatke.
Ako možeš skupiti sva dobra
i staviti ih na kocku,sve odjednom.
Ako si spreman da ponovo kreneš,kao na početku,
ne prošaputavši ni reči,izgubivši sve uz osmeh.
Ako prisiliš svoje srce,svoje živce,svoje mišiće
da služe tvojim ciljevima i kad su malaksali
i ako ustraješ kad sve zastane,izuzev volje
koja naredjuje:“Drži se dobro“.
Ako se u sred gomile ne ponosiš
i ne smatraš herojem.
Ako se družiš sa kraljevima.
Ako te ni prijatelj,ni neprijatelj ne mogu pokvariti.
Ako svaki čovek za tebe nešto znači,
ali nijedan suviše.
Ako umeš dobro ispuniti svaku minutu svoga života
i svakog trenutka ideš pravim putem..
Tvoja će Zemlja i sve njeno blago biti,
jer bićeš čovek,sine moj.

R.Kiplling

Приказна

Секоја вечер се враќаш здробен
а јас се радувам што уште си цел.
Детето прашува „Што работи тато?“

„Тато го спасува светот.“

„Тато е Супермен? Спајдермен? Бетмен?“

„Не, тато е изморен.“

И додека на рамо ми заспиваш
Ти мојот свет го спасуваш.
--------------------------------------------------------

овие стихови ми ги нападнаа сетилата сосема суптилно
ненаметливо и пријатно
а на моето лице нацртаа ------>