Испечати | Затвори го прозорот

СТИХОВИ КОИ ВЕ ДОПРЕЛЕ

Испечатено од: IDIVIDI forum
Категорија: Стил на живот
Име на форумот: Уметност , култура и традиција
Опис на форумот: Литература, театар, сликарство, дијалекти...
URL: http://forum.idividi.com.mk/forum_posts.asp?TID=17426
Датум на принтање: 29.Март.2024 во 08:10
Верзија на софтверот: Web Wiz Forums 10.03 - http://www.webwizforums.com


Тема: СТИХОВИ КОИ ВЕ ДОПРЕЛЕ
Постирано од: majstorce62
Наслов: СТИХОВИ КОИ ВЕ ДОПРЕЛЕ
Датум на внесување: 11.Јануари.2009 во 14:11
10.01.2009.
KRVAVA GAZA !!!

-Dok krvavo sunce
nad Gazom se spušta ,
i dok lagano se spušta noć,
majke mole za nedužnu djecu,
i jutro što će doć'.


-Da li će još jedna krvava zora,
nad spaljenom Gazom da svane,
da li će ovaj ubilački pohod,
ikada da stane?


-Umjesto bajke,umjesto pjesme,
što majke pred spavanje pjevaju djeci,
njih na spijenje prati pjesma strojnica,
vriska,krici i ispaljeni meci...


-Dušmanima duša orgija i bjesni
nad usnulom djecom Gaze,
ruke im ogrezle u krvi do lakata,
dok ubilačke smjenjuju straže.


I dok se sunce nad Gazom rađa,
ezanima najavljuju nova jutra,
svi se u molitvi obraćaju Bogu,
da dočekaju novo i bolje sutra...
        sano02


песнава ја пренесувам од блогот на една поетеса од сараево а е инспирирана од смртта на илјадници деца во ГАЗА...

http://sano02.blogger.ba/

-------------
БИДИ СИ ГОСПОДАР НА СОПСТВЕНИОТ УМ



Коментари:
Постирано од: kejt-d-grejt
Датум на внесување: 11.Јануари.2009 во 15:26
еве уште едно место за поезија, ама неваша

мммммммм.......ајде да уживамеголемо%20гушкање


Постирано од: butterflyM55
Датум на внесување: 11.Јануари.2009 во 15:33


-------------
Единствената работа што стои помеѓу нас и тоталната среќа е реалноста.


Постирано од: zbunet
Датум на внесување: 11.Јануари.2009 во 15:34
Prva poezija sto ja imam procitano e od majstorce, nikogas prethodno ne sum cital niciva poezija, a po nego svetnaa novi zvezdi koi mi go go ukrasija noknoto nebo t.e. nikogas i nemam namera da citam druga poezija sem forumska


Постирано од: butterflyM55
Датум на внесување: 11.Јануари.2009 во 15:35
Epa postiraj ja taa poezija nikoj ne kaza deka ne treba da e forumska

-------------
Единствената работа што стои помеѓу нас и тоталната среќа е реалноста.


Постирано од: zbunet
Датум на внесување: 11.Јануари.2009 во 15:39

Срцето се искраде
на прсти, по чорапи
на калдрми, по сокаци
го гушна и го праша,
- МИЛИ...ГРЕВ ЛИ Е СОНОТ?



Постирано од: DarlinG
Датум на внесување: 11.Јануари.2009 во 20:51
Денови

Како на вратот ѓердани
ниски камења студени,
така на плешки денови
легнале та натежнале.

Денови ли се-денови
аргатски маки големи!

Стани си утре порано
дојди си вечер подоцна,
наутро радост понеси
навечер тага донеси-

ај, пусти да е, пуст да би
останал животот кучешки!

Роди се човек-роб биди
роди се човек-скот умри,
скотски цел живот работи
за други, туѓи имоти.

За туѓи бели дворови
копај си црни гробови!

За себе само 'ргај си
за себе маки тргај си-
нижи си ѓердан денови
нижи си алки ковани,

нижи си синџир железен
околу вратот навезен!

-------------


Постирано од: kejt-d-grejt
Датум на внесување: 11.Јануари.2009 во 20:59
bravo Darling големо%20гушкање


Постирано од: Biba_G
Датум на внесување: 11.Јануари.2009 во 21:14
Sad sam shvatio: to je prijateljstvo,ljubav prema drugome.


Sve drugo moze da prevari to ne moze. Sve drugo moze


da izmakne i ostavi nas puste,to ne može,jer zavisi od nas


Ne mogu da mu kazem : budi mi prijatelj. Ali mogu da kažem,


biću ti prijatelj.


Ali, bilo ovako ili onako,u njegovo prijateljstvo


nisam mogao sumnjati. Zavolio sam ga, znam po tome


što mi je postao potreban,što nisam zamjerio


ničemu ma šta da je rekao ili učinio, i što mi je sve njegovo


postalo važno.


Ljubav je valjda jedina stvar na svijetu koju ne treba


objašnjavati ni tražiti joj razloge.


Pa ipak to činim, makar samo zato da još jednom


pomenem čovjeka koji je unio toliko radosti


u moj život. Pitao sam ga jednom,kako to da je baš meni


poklonio svoje prijateljstvo. PRIJATELJSTVO SE NE BIRA,ONO BIVA


KO ZNA ZBOG ČEGA KAO LJUBAV... A nista ja nisam poklonio tebi


već sebi...


Mesa Selimović


-------------
Не е се’ така црно...Се наоѓа и по некоја плавуша


Постирано од: majstorce62
Датум на внесување: 13.Јануари.2009 во 22:52
SOKOLICA I PTIĆI

Ponoć polagano u sobu uđe,
tiho otkucava sat
san nikako da mi dođe,
očima objavio rat...


Tiho mi misli ka tebi jure
dok mjesec obasjava noć,
oči mi u prazno zure,
a tihi uzdisaji iz grudi će poć'.


I pogledam tako,naša tri sina,
na jastuci ,kako spiju,
a lagani osmjesi na usnicama,
sigurno nešto lijepo sniju...


Sigurno sanjaju o svome tati,
kako ih grli i ljubi,
ili o danu kad će da se vrati
jer ne želi da ih izgubi...

Svoja tri sokola ,širokih krila
što za let se tek razviše,
kada za let spremni su bili
ljudi im krila polomiše...
Sokola tatu,da ih odbrani,
sokolići ne imaše,
jer ga ptica zvana" kobac"
u zarobljeništvu držaše!

I dok mjesečina tako lagano
na njihova lica pada,
ona posmatra sokoliće svoje,
a srce obuzima nada....

Sokol će ipak ,kući da dođe,
u toplo gnijezdo svoje,
naći će put do svoga gnijezda
da brani sokoliće svoje...

Bosanka ( taka sakase taa)

-------------
БИДИ СИ ГОСПОДАР НА СОПСТВЕНИОТ УМ


Постирано од: La Ninja
Датум на внесување: 13.Јануари.2009 во 22:58

Денес не сакам да се разбудам:

маѓепсајте ме во последниот час

од вчерашниот ден со чинки

на најстрашно проклетство,

во последната забоболка

жива мака скаменете ме,

сред глутница волци

во најцрната ноќ распнете ме,

но не будете ме

- денес ја нема веќе...


-------------
Ne sum pijan, samo lezam na zemja i se raduvam....


Постирано од: mrzla
Датум на внесување: 14.Јануари.2009 во 01:04
Прав сме и ќе бидеме
Ни воздух,ни оган,ни вода туку земја
само земја ќе бидеме
и можеби неколку жолти цветови    (анастеа)


ептен ме допре ова


Постирано од: Анастеа
Датум на внесување: 14.Јануари.2009 во 02:13
Лелееее, сега сакав да ја напишам песната... и гледам и мрзла ја допреле стиховитеголемо%20гушкање
Мене толку ме имаат допрено, што и во потпис си ги ставив... секогаш да се пред менемечтаење


                             ОДА НА НЕКОЛКУТЕ ЖОЛТИ ЦВЕТОВИ


Наспрема небесното синило морето ги движи
своите синила, а наспрема небото
неколку жолти цветови.

Доаѓа октомври.

Па макар што е толку важно дека морето го развива
својот мит, својата порака, своето надоаѓање,
се разгорува
на песокот златото
на една единствена жолта билка,
а твоите очи
се врзуваат за земјата,
бегаат од големото море и неговите грчеви.

Прав сме и ќе бидеме.

Ни воздух, ни оган, ни вода,
туку
земја,
само земја
ќе бидеме
и можеби
неколку жолти цветови.



Пабло Неруда









-------------
http://www.youtube.com/watch?v=QCQTr8ZYdhg&feature=related" rel="nofollow - Прав сме и ќе бидеме.
Ни воздух, ни оган, ни вода, туку земја,
само земја ќе бидеме и можеби
неколку жолти цветови.


Постирано од: DarlinG
Датум на внесување: 16.Јануари.2009 во 01:33
Originally posted by kejt-d-grejt kejt-d-grejt напиша:

bravo Darling големо%20гушкање





-------------


Постирано од: La Ninja
Датум на внесување: 16.Јануари.2009 во 01:42
Можам
посебна да те направам
како и правев
можам
во висини да те издигнам
како и правев
но не давај
црвот на сомнежот
да ми ја одзема силата
како што прави
но не давај
спремена трпеза
други да ја испоганат
макар и на шега
која да заболи знае
да те направам никаква
како и правев
од земја да те треснам
како и правев
со трошки расфрлани
кловнови да се сладат
кои во нешто
те потсетија на мене.


-------------
Ne sum pijan, samo lezam na zemja i se raduvam....


Постирано од: Sho-Sana
Датум на внесување: 16.Јануари.2009 во 02:27

 За љубовта

 

Да зборувам на сите човечки јазици,

па дури и на ангелски,

штом љубов немам,

ќе бидам бакар што ѕвони, 

или кимвал што ѕвечи.

Да имам пророчки дар

и да ги знам сите тајни,

да ги имам сите знаења за сите работи,

па и така силна вера,

што и планини да преместувам

- ако љубов немам, ништо не сум.

И да го раздадам целот свој имот,

да дозволам телото да ми изгори

- штом љубов немам, ништо не ми користи.

Љубовта е долготрпелива,

полна со добрина,

 љубовта не завидува,

љубовта не се превознесува,

не се гордее,

не прави што е непристојно,

не бара свое, не се срди,

не мисли зло,

на неправда не се радува,

а на вистина се радува,

сè извинува, во сè верува,

на сè се надева,

сè претрпува.

Љубовта никогаш не престанува,

а другото, ако се пророштва - ќе престанат,

ако се јазици - ќе замолкнат,

ако се знаења - ќе исчезнат.

Оти по нешто знаеме и по нешто пророкуваме,

а кога ќе дојде совршеното,

тогаш ќе исчезне делумното. 

 


 



-------------
Ако сретнеш човек со кој:
- вреди да зборуваш а не зборуваш, си го изгубил човекот,
- не вреди да зборуваш а зборуваш, си го изгубил зборот.
Мудриот човек не ги губи ни човекот ни зборот. Конфучиe


Постирано од: majstorce62
Датум на внесување: 17.Јануари.2009 во 10:51
Boja tebe

Sva njeznost svijeta je u tvojim dlanovima

sva milina ljubavi u tvom pogledu

sva silina strasti u tvom dodiru.

Sva ljepota neba u tvom se bicu krije

sva nada u ocima tvojim spava

sva radost djecija u tvom srcu snuje.


I tako te je lako voljeti.
I tako bolno znas nedostajati.

Tvoja toplina najljepse zna probuditi.
Tvoji snovi cesto znaju uzbuditi.


Sva snaga vjetrova je u tvom mirisu

sva igra leptira pociva na tvojim usnama

sva car zaljubljenosti ozivljava u tvojim poljupcima.

Sve oluje emocija smiruje tvoje narucje

Sva mora osjecaja darujes mi jutrima

Sve tragove proslosti uljepsavas svojima...


I tako lijepo volis,
i bojis moj zivot svim bojama...

Obojena, Avadon, Crveni svetic - bosanska blogerka, poznata za sega samo pod ovie tri nika, pisuva poezija i proza...

-------------
БИДИ СИ ГОСПОДАР НА СОПСТВЕНИОТ УМ


Постирано од: majstorce62
Датум на внесување: 17.Јануари.2009 во 10:56
POLUVREMENSKA

Lijepа bosonoga igračica
Igra na ovim krvavim dlanovima
Divlji bršljen iz mojih ramena
Olijanderi cvjetaju iz koljena

Slušao sam u drhtećem jutru
Zatrovanu pjesmu, kako utiče
U moju krv, koju su drugi
Bacali niz rijeku

Golobradi čobani su igrali
Glavometa
Sve je ličilo
Na isčezlo doba
Iste uloge, i iste loge

Neko je udario u dalekovod
Nebo je sviralo poluvrijeme
Mi smo se već presvukli
U tudje dresove
Oni opet u svoje



Avtor: Halil Dzananovic-Drinski (Poet, pisatel i kriticar, zivee i tvori vo Holandija)

-------------
БИДИ СИ ГОСПОДАР НА СОПСТВЕНИОТ УМ


Постирано од: majstorce62
Датум на внесување: 21.Јануари.2009 во 20:41
NEZNANCU
U cijoj sam se to suzi nasla
njom zaplovila
svu je ispila
i u srce stavila.

Cija me je to drhtava ruka
zauvijek prigrlila,
pa sad i ovo srce treperi
cekajuci osmjeh jutro da uljepsa.

Koji je to andjeo u moj zivot pao
kao dar sa neba,a ja mu lijecim rane.
Svojim usnama tugu da ispijem
da mu budem sjena
a on da me vodi u vedrije dane.

НА НЕПОЗНАТИОТ
Во чија ли солза се најдов,
Со неа запловив,
Сета ја испив,
И во срцето ја вгнездив.

Чија е таа трепетлива рака
Што за навек ме гушна
та срцето в трепети насмевка чека
утрото да му го раскраси.

Каков ли тоа ангел како дар од небо
Во живототми слета, а јас рани му лечам,
Со усните мои тагата негова ја пијам
Сенката да му бидам
А тој во поведри дни да ме води.



-------------
БИДИ СИ ГОСПОДАР НА СОПСТВЕНИОТ УМ


Постирано од: tamara1990
Датум на внесување: 21.Јануари.2009 во 23:15
KOLKU UBAV MRTOVEC BESE

Sonceto ni begase,svetloto se sobirase,
ko sto se sobira rakata v raka,
i tvojata dusa ja iskacuvase na neboto
na kocija od zimska mesecina.
I po nea Kliment go vodese ezeroto
i pustase sekavici od jaguli i letnici
koisto i davaa dlabocina na vodata...
Kolku ubav mrtovec bese,gospode,
dali se razbole od svojata ubavina
ili zaradi nea se resi mlad da umres?

I tvojata koza,
ko prviot kozurec mraz na Vodici
zastanat na tvoeto lice da go objasni,
i ocite,ko zatvoreni lalinja,morinja
ostaveni da ja skrijat tvojata dalecina
(kaj sto nikogas nisto ne ti bese daleku)
i kosulata bela,ko sneg sto ne kopnee
ko vecna iskra vo sedefot i safirot
sto ja osvetluvaa i svojata svetlina...
Kolku ubav mrtovec bese,gospode!...
I kolku ubavo ti prilegase bolkata,
dali te bolese kolku sto ti prilegase?
Nebare da si zaspal vo nekoe popladne,
a nasmevkata uste ti se drzi na ustata
kako sto se drzi rosata za trevata
svetloto za svekata,pepelta za zarot...
Kolku ubav mrtovec bese,gospode,
i kolku ni bese macno i opacno
deka od tvojata ubavina ne mozevme
smrtta da ti ja vidime!...

Togas samo radosta,samo radosta od smrtta ti bese vidliva.


                  PETRE M.ANDREEVSKI


Постирано од: majstorce62
Датум на внесување: 23.Јануари.2009 во 20:15
Mika Antić

Da li sam svuda gde su mi tragovi,
Ko zna s čim sam se spajao,
A nisam ni takao?

Možda sam boravio i u svom životu,
Možda postoje izvesni znaci,
Ali kao da je neko stran.

Ali ipak uz mene se može, mada je neobično.
Sa mnom je opasno ići, ja se nikad ne umaram.

Valjda sam jedini svedok koji sumnja u sebe
Sve češće mi se čini
Da nisam nikakav oblik
Već da slobodno jedrim kroz sopstveno
Pijanstvo – prepušten sunčevom vetru
Odlivam se i dolivam.

Ali ipak uz mene se može, mada je neobično,
Sa mnom je opasno hteti, ja nikad ne odustajem.

Neiskvaren iskustvom, poseban slučaj samoće.
Ponekad izmislim sadašnjost,
Da imam gde da prenoćim.
I suviše sam video, da bih smeo da tvrdim,
Mnogo toga sam saznao, da bih imao ijedan dokaz.

Ali ipak uz mene se može, mada je neobično,
Sa mnom je opasno voleti, ja nikad ne zaboravljam.

Pokušavam da shvatim učenja koja mene shvataju.
Nejasna mi je vera, spremna u mene da veruje.
Teško je biti okovan u moju vrstu slobode.
Lako mi je s nemirom, ne mogu da umirim mir.

Ali ipak uz mene se može, mada je neobično.
Sa mnom je čudno čak i umreti, jer ja se ne završavam.


-------------
БИДИ СИ ГОСПОДАР НА СОПСТВЕНИОТ УМ


Постирано од: La Ninja
Датум на внесување: 23.Јануари.2009 во 20:20
Originally posted by tamara1990 tamara1990 напиша:

KOLKU UBAV MRTOVEC BESE

Sonceto ni begase,svetloto se sobirase,
ko sto se sobira rakata v raka,
i tvojata dusa ja iskacuvase na neboto
na kocija od zimska mesecina.
I po nea Kliment go vodese ezeroto
i pustase sekavici od jaguli i letnici
koisto i davaa dlabocina na vodata...
Kolku ubav mrtovec bese,gospode,
dali se razbole od svojata ubavina
ili zaradi nea se resi mlad da umres?

I tvojata koza,
ko prviot kozurec mraz na Vodici
zastanat na tvoeto lice da go objasni,
i ocite,ko zatvoreni lalinja,morinja
ostaveni da ja skrijat tvojata dalecina
(kaj sto nikogas nisto ne ti bese daleku)
i kosulata bela,ko sneg sto ne kopnee
ko vecna iskra vo sedefot i safirot
sto ja osvetluvaa i svojata svetlina...
Kolku ubav mrtovec bese,gospode!...
I kolku ubavo ti prilegase bolkata,
dali te bolese kolku sto ti prilegase?
Nebare da si zaspal vo nekoe popladne,
a nasmevkata uste ti se drzi na ustata
kako sto se drzi rosata za trevata
svetloto za svekata,pepelta za zarot...
Kolku ubav mrtovec bese,gospode,
i kolku ni bese macno i opacno
deka od tvojata ubavina ne mozevme
smrtta da ti ja vidime!...

Togas samo radosta,samo radosta od smrtta ti bese vidliva.


                  PETRE M.ANDREEVSKI

Човече колку е морбидно изненадувањеизненадувањеизненадување


-------------
Ne sum pijan, samo lezam na zemja i se raduvam....


Постирано од: tamara1990
Датум на внесување: 23.Јануари.2009 во 20:37
Morbidno ili ne,navistina dopre do mene...


Постирано од: La Ninja
Датум на внесување: 23.Јануари.2009 во 20:38
свакам и зашто допрело. ок си е напишано....

-------------
Ne sum pijan, samo lezam na zemja i se raduvam....


Постирано од: ZoraNaSlobodata
Датум на внесување: 26.Јануари.2009 во 20:35
Изгреј зора на свободата,зора на вечната борба
Изгреј в душите и срцата на всички роби по света

Тирани чудо ште направим,ние чуждо иго(синџир)не трпим
Јуначка крв ште ви удавим и пак ште се освободим

Јунаци смели пак развиха,окрвавени знамена
Комити нови забродиха,низ МАКЕДОНСКАТА земја

Тирани чудо ште направим,ние чуждо иго(синџир)не трпим
Јуначка крв ште ви удавим и пак ште се освободим

Ечат гори полја,балкани,од бојни песни и ура
Сноват борците великани,напред готови за борба

Тирани чудо ште направим,ние чуждо иго(синџир)не трпим
Јуначка крв ште ви удавим и пак ште се освободим

Нас ништо веч ште не уплаши и тъј живеем ден за ден
Свештени са горите наши,из тјах свободни да измрем.


http://www.youtube.com/watch?v=v_a0-WNMn24 - Првата химна на Независна Македонија-Изгреј Зора на Слободата која гордо ја пееле сите илинденци и АСНОМ ци

-------------
За нея ние живеемъ,за нея ние мремъ!


Постирано од: ZoraNaSlobodata
Датум на внесување: 30.Јануари.2009 во 22:31
Со маки сум се родила
Со жалости јас ќе си умрам
Маките да ми ги напишете
Озгора на гробот мој

Ќе се качам на планина
Ќе влезам в црни темни зандани
Очите да ми паралдисаат
Сонцето да не ми го видат

Ќе слезам долу в ѓул бавча
Меѓу тие росни цвеќиња
Меѓу тој алов катмер калемфир
Меѓу тој ран бел босилок

http://www.youtube.com/watch?v=S8QFdzaFnYE&feature=related - Со маки сум се родила




-------------
За нея ние живеемъ,за нея ние мремъ!


Постирано од: ПодВодно
Датум на внесување: 31.Јануари.2009 во 11:38
Катица Ќулавкова

Помрачување на Сонцето


„Ми застануваш на патот
љубоморна отсекогаш
што не те греам само тебе
ненаситна, во осветољубив гнев
кружиш околу Земјата
за да останеш во моја близина
да ме замениш на едната
кога јас сум на другата
страна, ноќе

се проектираш во мене
заситена и фрустрирана
од постојано полнење и празнење
од непогрешливиот ритам
на светата свадба
сè до целосно исчезнување
Погибел, Изед

оти кај тебе сè е привремено
а јас стојам во центарот, за век-и-веков
жариште кое не се поместува и не згаснува
облевам сè наоколу и озрачувам
со својата царска грива
лавовско срце
- харемот е мој
и системот е мој!

Кога ти успева да се испречиш
меѓу мене и неа
(не можејќи ни без мене, ни без неа!)
Неа ја засенуваш - сив сур самрак среде бел ден
Мене ме помрачуваш - тотална еклипса!

Не ме предизвикувај премногу, Луно
зашто долго трае
твојата лукава ентропична игра:
можам да станам сосема рамнодушен
без презир, исконска стихија

и тогаш што ќе ти направам
тебе, нејзе
па дури и себеси
кој може да предвиди?



Постирано од: kejt-d-grejt
Датум на внесување: 06.Февруари.2009 во 23:05
Јас сум обичен човек, со обични мисли,

што живее обичен живот.

Не постојат споменици во моја чест,

а моето име наскоро ќе биде заборавено
 

но јас љубев со сето свое срце и душа

и за мене

тоа секогаш беше доволно...

Николас Спаркс.


Постирано од: Командантица
Датум на внесување: 09.Февруари.2009 во 23:10
Originally posted by ZoraNaSlobodata ZoraNaSlobodata напиша:

Со маки сум се родила
Со жалости јас ќе си умрам
Маките да ми ги напишете
Озгора на гробот мој

Ќе се качам на планина
Ќе влезам в црни темни зандани
Очите да ми паралдисаат
Сонцето да не ми го видат

Ќе слезам долу в ѓул бавча
Меѓу тие росни цвеќиња
Меѓу тој алов катмер калемфир
Меѓу тој ран бел босилок

http://www.youtube.com/watch?v=S8QFdzaFnYE&feature=related - Со маки сум се родила






-------------
..Живеам за да умрам..!


Постирано од: Командантица
Датум на внесување: 09.Февруари.2009 во 23:11
    Орелски крилја как да си метнех
    и в наши ст'рни да си прелетнех!
    На наши места ја да си идам,
    да видам Стамбол, Кукуш да видам,

    Да видам дали с'нце и тамо
    матно угревјат, како и вамо.
    Ако как овде с'нцето ме стретит,
    ако пак мрачно с'нцето светит:

    На п'т далечни ја ке се стегнам,
    и в други ст'рни ке си побегнам,
    каде с'нцето светло угревјат,
    каде небото ѕвезди посевјат.

    Овде је мрачно и мрак м' обвива
    и темна м'гла земја покрива:
    мразој и снегој, и пепелници,
    силни ветришта и вијулици,

    Околу м'гли и мразој земни,
    а в’гради студој, и мисли темни.
    Не, ја не можам овде да седам!
    Не, ја не можам мразој да гледам!

    Дајте ми крилја ја да си метнам
    и в наши ст'рни да си прелетнам:
    на наши места ја да си идам,
    да видам Охрид, Струга да видам.

    Тамо зората греит душата
    и с'нце светло зајдвит в гората.
    Тамо дарбите природна сила
    со с'та раскош ги растурила:

    Бистро езеро, гледаш, белеит
    или од ветар синотемнеит:
    поле погледниш, или планина
    -сегде Божева је хубавина.

    Тамо по с'рце в кавал да свирам,
    с'нце да зајдвит, ја да умирам!

..

-------------
..Живеам за да умрам..!


Постирано од: Љупчо
Датум на внесување: 10.Февруари.2009 во 15:19
Ти што постоиш
за да не постоиш,
стори го она
несторливото...
ж и в е ј.

-------------
„Ништото секогаш во себе содржи се`“.


Постирано од: zbunet
Датум на внесување: 10.Февруари.2009 во 15:46
Sitnije, Cile
sitnije,
nauci me najbitnije

Lepa Brena


-------------
http://jazbunet.blogspot.com/" rel="nofollow - http://jazbunet.blogspot.com/


Постирано од: nelson
Датум на внесување: 10.Февруари.2009 во 16:12
ostani djubre do kraja

CORBA

-------------
Zeleo bih da te, vezanih ociju, prepoznajem u hiljadama.Ala bih se napipao!


Постирано од: Majkl
Датум на внесување: 10.Февруари.2009 во 20:32
"Pesno moja Dzvezdo moja
zelbo moja samo moja
ti si sila kakva nema
ti si sila sto me tera
Bozji glas da cujam
vo sebe sto me kreva
vecna ljubov jas da baram
vecna ljubov so nego da najdam"


- Ruzica M. Brcioska, lead vocal na AREA, od pesnata "Site moi sliki"



Постирано од: bijonse1
Датум на внесување: 11.Февруари.2009 во 00:30
Чекорење во сенка

Чекорев зад него
Како заробен во неговата сенка
Не скршнував
Како што тој сакаше
Не гледав со кого ни се вкрстува патот
И покрај неговите чести поздравувања...

Излегов од прекривката на неговата сенка
Незабележливо
И заслепен од сонцето
Се вратив назад по патот

Така скршнат
Го видов сето она кое тој го сокрил од мене
Долж сиот пат
Видов со кого сме се сретнувале
Почнав да го слушам она кое тој никогаш не ми го кажал
И покрај нагласеноста на неговите зборови

Не ми даде многу време
Да го досегнам своето сонце

Се бунтував против студенилото на неговата сенка
Против нејзината стемнетост
Грабев кон сончевите зраци
Стоев додека тој не замина со својата сенка
Чекав
Додека таа не исчезна

Чекорев сам
Со мојата сенка пред мене
Како со украс префрлен преку рамо
А се плашев дека некој наивен минувач
Ќе се вплетка во неа и ќе биде заробен

Затоа избрав друг пат
Широк и простран
Каде никој не чекори зад некого


Тарек Елтаеб





Посветена на мојата сенка која исчезна !!!

-------------


Постирано од: kejt-d-grejt
Датум на внесување: 11.Февруари.2009 во 00:36
многу убава песна bijonseсреќа


Microsoft VBScript runtime error '800a005e'

Invalid use of Null: 'Replace'

/functions/functions_format_post.asp, line 1090