|
Што е Адвентистичката црква? |
Внеси реплика | страница <1 1112131415 39> |
Автор | |
Blagoj_s
Сениор Регистриран: 28.Август.2009 Статус: Офлајн Поени: 3057 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
Istorijata za nedelata kako praznik!!!!???????? Hristijanite koi praznuvaat nedela svoite "silni" bibliski dokazi za nedelata kako novozaveten hristijanski praznik gi potkrepuvaat i nadopolnuvaat so isto tolku "silni" istoriski dokazi i argumenti.So toj ne raskinliv tandem od bibliski i istoriski "dokazi", nasite braka hristijani nas, hristijanite koi praznuvame sabota spored cetvrtata Bozja zapoved od Sinaj ne spikuvaat vo gluvceva dupka- barem taka mislat tie. No , pred da se vratime pak na neprikosnovenata"Sola skriptura" [samo Biblija], sepak, nakuso da zirneme i vo istorijata i da gi vidime i istoriskite okolnosti i faktori koi vlijaele vrz zamenata na sabotata so nedela! Prv faktor.- Na pojavuvanjeto na nedelata kako praznik vo cest na Hristovoto voskresenie najsilno vlijael kultot na sonceto, takanareceniot " mitraizam" , koj vo prviot i vtorio vek bil dominantna religija vo Rimskata imperija. Mitraistite imale isto taka i posebni denovi, t.n "sebaste", denovi posveteni na carao. Otpadnite vodici na hristijanstvoto se prasuvale zasto i hrstijanite ne bi imale posebni denovi posveteni na svojot Car, na Sonceto na pravdata - na Isus Hristos. I zosto ne bi gi imale istite denovi koi nivnite protivnici im gi posvetile na carot na sonceto? Na ovoj nacin "sonceviot den", koj ednovremeno bil i " den posveten na carot" i kaj hristijanite stanal " Gospodov den". Vo 4 vek rimskiot biskup Silvester I [314-337] resil prviot den vo sedmicata da ne se vika veke dies solis [ soncev den], tuku dies dominica, sto znaci " Gospodov den", kako spomen na Hristovoto voskresenie. Toj naziv e voveden kaj site romanski narodi koi potpadnale pod vlijanie na crkvata. Taka, vo italijanskiot jazik za prviot den vo sedmicata go imame izrazot dominicia, vo spanskoit domingo i vo francuskiot dimancihe. No toj naziv ne e voveden vo severnite zemji na Evropa , koi ostanale nadvor od dosegot na rimskoto vlijanie. Vo tie jazici i denes za nedelata e socuvan stariot mnogubozecki naziv " soncev den", kako na promer Sunday vo angliskiot, Sonntag vo germanskiot i Sondag vo svedskiot jazik. "Uste rano hristijanite go prifatile prviot den na sedmicata kako den za bogosluzenie. Sonceto sto go obozavale Rimjanite, hristijanite go zamenile so Sonceto na pravdata [ so Hrista]...Vo noviot zavet nema propis koj koj bi se odnesuval na praznuvanje na prviot den, nitu pak toa praznuvanje nekogas e naredeno." Istoricarot Loisy pisuva " Denot, posveten na sonceto, kaj hristijanite od mnogubostvo stanuva den na Spasitelot." Th. Zilinski:" Bogot na sonceto na poslednite mnogubozecki carevi mu go otstapil mestoto na kalendarot na Spasitelot na hristijanite...Soncev den, dies solis, stanal hristijanska nedela, praznik na voskresenieto. Godisninata na raganjeto na sonceto, Natalis Solis Invict, kojasto se slavela na 25 dekemvri, e prifatena kako rodenden na Spasitelot [Bozik]" Kolku nisko padnale i daleku od Boga otisle hristijanite! " Sonceto sto go obozavale Rimjanite, hristijanite go zamenile so Sonceto na pravdata [ so Hristos] ." - Spasitelot na svetot, Hristos, go identifikuvale so mnogubozeckoto bozestvo na sonceto!" Bogot na sonceto...mu go otstapil mestoto...na Spasitelot na hristijanite!" Rodendenot na sonceto, " 25 dekemvri, e prifaten kako rodenden na Spasitelot [Bozik]!" - Bolno zalosno i tragicno! |
|
www.myspace.com/sblagoj
|
|
Blagoj_s
Сениор Регистриран: 28.Август.2009 Статус: Офлајн Поени: 3057 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
Nedelniot zakon na Konstantin.... Na 7 mart 321 g. carot Konstantin Veliki go izdal prviot zakon za praznuvanje na nedelata kako den za odmor. " Site sudii i narod po gradovite neka ne rabotat i site dukani neka bidat zatvoreni vo , cessniot den na sonceto [ dies solis]. Sepak, zemjodelcite, koi obrabotuvaat nivi, na toj den mozat slobodno da rabotat, zosto cesto se slucuva nekoj drug den da ne e tolku pogoden za seidba ili za sadenje na vinova loza, ta da ne go ispustat migot sto im go dava Neboto." Po ova prvobitno ozakonuvanje, imperatorite i papite vo slednite vekovi dodavale i drugi zakoni za da go zasilat praznuvanjeto na nedelite. Koga go izdal nedelniot zakon, Konstantin uste ne bil hristijanin. Toj ovde ja nemal predvid izricno hristijanskata crkva, zosto na denovite ne im gi daval nivnite hristijanski iminja , tuku prviot den go narekuvale so mnogubozeckoto ime " cesniot den na sonceto"[dies solis]. Xari Boer, vo svojata"Kratka istorija na ranohristijanskata crkva" kazuva: "Toj[Konstantin] nedelata ja imenuva so nejzinoto tradicionalno pagansko ime" den na sonceto" a ne so sabota ili so Gospodov den. Paganite taka mozele da ja prifatat . Hristijanite na Sonceto od prirodata mu dale novo znacenje - - razmisluvanje za Hristos kako Sonce na pravda. Konstasntin i podocneznite imperatori , kako i crkovnite soveti dopolnitelno go utvrduvale nedelnoto zakonodavstvo. Sepak, dekretot na Konstantin od 321 godina postavil osnova za univerzalno prifakanje na nedelata kako den za odmor." Vsusnost, malku napreduvala kako hristijsnski den za odmor se do cetvrtiot vek, do vremeto na konstantin Veliki. Toj bil rimski imp[erator od 306 do 337 godina od novata era. Vo tekot na prvite godini od svoeto vladeenje toj go obozaval Sonceto. Podocna tvrdel deka se preobratil i i go prifatil hristijanstvoto, no vo srceto ostanal predan obzavatel na Sonceto. Vo svojata kniga "Podemot i padot na Rimskoto carstvo", Edvard Gibon pisuva: " Sonceto bilo univerzalno proslavuvano kako nepogresliv vodic i zastitnik na Konstantin." Carot Konstantin verski se pridruzuval kon kultot na sonceto . Toj go obozaval bozestvoto Mitra, bog na sonceto i vojnata, na kogo mu bilo posveten prviot den vo sedmicata, nedelata. Vodacite na hristijanskata crkva ja prifatile nedelata od oportunisticki pricini. Prvo, za da go stivnat plamenot na progonstvoto i , vtoro, za polesno da gi pridobijat mnogubozeckite masi da se odelat od nivnite obicai. Znaci, vodacite na crkvata prifatile politika na prilagoduvanje , prifatile kompromis, i toa go odvelo vo odpad. |
|
www.myspace.com/sblagoj
|
|
Blagoj_s
Сениор Регистриран: 28.Август.2009 Статус: Офлајн Поени: 3057 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
Katolickata crkva: Samo Hristijanskata adventisticka crkva zivee spored Svetoto pismo!!! "Advetistite se edinstveno hristijanskotelo koe za ucitel ja ima Biblijata koja na svoite stranici ne sodrzi nikakov dokaz za zamena na sedmiot so prviot den sedmicata. Ottamu i nivnoto ime "Adventisti na sedmiot den." " Katolickata crkva svetosta na sabotata ja prenela na nedela spored pravoto na bozestveniot, nepogresen avtoritet sto i go dal nejziniot Osnovac, Isus Hristos. Protestantite, koi tvrdat deka Biblijata im e osnoven vodac vo verata, nemaat nikakov dokaz za praznuvanje na nedelata. Po ova prasanje Adventistite na sedmiot den se edinstveni dosledni protestanti." Sveta Katarina, strazar na katolickata crkva, za ovaa tema kazuva vaka: " Ljugeto koi smetaat deka Svetoto pismo treba da bide edinstven avtoritet, logicno treba da stanat Adventisti na sedmiot den i da praznuvaat sabota." Pocituvani , izborot e vas: Bozjiot ili coveckiot avtoritet! Bozjite ili coveckite zapovedi! Bozja sabota ili papskata nedela ! Bozji pecat ili zigot na zverot ! Bog nema da dozvolo negoviot avtoritet da se gazi. Prasanjeto za sabotata ke bide glaven predmet vo posledniot zestok sudir megu ovie dva avtoriteta vo koj ke ucestvuva cel svet - i krajot e blizu ! Sabotata ke go potrese svetot!!! |
|
www.myspace.com/sblagoj
|
|
Messenger
Администратор Vo ovoj svet, no ne od ovoj svet Регистриран: 21.Април.2006 Статус: Офлајн Поени: 18208 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
Do sega vaka elaboriran argument za edinstvenata doslednost kon Hristijanskata religija, spored koj se nishtat site drugi denominacii, nemam sretnato.
Znachi so samoto toa shto adventistite se odmaraat sedmiot den tie se dokazhuvaat oti se edinstvenite koi zhiveat spored Svetoto Pismo. Denot za odmor e kriterijumot za odreduvanje na vistinitosta na hristijanskata vera. Ako nekoj se odmara drug den, togash toj ne e hristijanin, bidejki odmaranjeto eden den vo sedmicata ne bila poentata na Bozhjata preporaka, tuku poentata e da se odmara tokmu onoj den koj e odereden spored Adventistichkiot kriterijum. Nepridrzhuvanjeto do ovoj kriterijum gi anuliralo site drugi hristijanski normi i vrednosti na zhiveenje. |
|
Truth needs no laws to support it. Throughout history only lies and liars have resorted to the courts to enforce adherence to dogma.
|
|
Ebu-Hurejre
Сениор Регистриран: 03.Октомври.2007 Статус: Офлајн Поени: 667 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
Интересно, ја прочитав целата тема и она што највеќе привлекува внимание е фактот што секој си ги брани своите позиции, доктрини и начинот на верување повикувајќи се на Библиски стихови, се осудувате еден со друг за заблуда и погрешно верување иако сите се повикувате на библиски стихови, но сепак тоа не се прифака од соговорниците кои припаѓаат на други деноминации кои пак за себе тврдат дека токму тие имаат исправно верување ?!!!
|
|
Messenger
Администратор Vo ovoj svet, no ne od ovoj svet Регистриран: 21.Април.2006 Статус: Офлајн Поени: 18208 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
Taka e so sekoja postara religija od koja so vreme se razgranala.
Istoto go ima i vo Islamot, Hinduizmot, Budizmot... Изменето од Messenger - 23.Ноември.2009 во 16:23 |
|
Truth needs no laws to support it. Throughout history only lies and liars have resorted to the courts to enforce adherence to dogma.
|
|
KINGDAVID
Сениор Solomon's father Регистриран: 09.Октомври.2008 Статус: Офлајн Поени: 9420 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
Adventisticko radio- Glas nade,nameneto za onie sto se od juznoslovenskite narodi , interesno za slusanje Muzika, propovedi i informacii za Adventistickata crkva, 24/7 vo nedelata. Eve link: http://glasnade.com/ Изменето од KINGDAVID - 24.Ноември.2009 во 01:03 |
|
Blagoj_s
Сениор Регистриран: 28.Август.2009 Статус: Офлајн Поени: 3057 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
Hristos i sabotata!!!!! Vednas dakazeme deka vo nitu eden od povekebrojnite dueli i raspravii sto gi imal Hristos so fariseite vo vrska so sabotata ne bilo postavuvanje prasanje dali taa treba ili netereba da se prazniva, tuku kao treba da se praznuva. Hristos nikogas ne rekol deka sabotata treba da se ukine ili da se zameni so nedela. Kako sto rekovme , Toj imal zolcni raspravii so fariseite okolu nacinot na koj sto treba taa da se praznuva. Fakt e deka Hristos, kako gospodar na sabotata, praznuval sabota: " Toj dijde vo Nazaret, kade sto bese porasnal. I spored svojot obicaj vleze vo saboten den vo sinagogata i stana da cita"[Luka 4,16]. I ako Toj praznuval sabota , togas zosto bi ja promenil sabotata za svoite sledbenici? I negovite ucenici praznuvale sabota [Delata na apostolite 13,14.42; 16,13;17,1.2; 18,3.4.11]. No ovde ima edno sustinsko prasanje sto treba da go rascistime: Hristos ne dosol na ovoj svet kako Evrein, tuku isklucitelno kako " Sin covecki". Toj nikogas ne se narkuva sebesi Evrein. Sekade za sebe veli deka e "Sin covecki", izras sto go naogame na poveke od pedeset mesta vo evangelijata [ Matej 9,6; Luka 9,55; JovN3,13]. Spored toa Hristos ne ja praznuva sabotata kako Evrein , tuku kako "Sin covecki".Zatoa evrejstvoto treba napolno da se izdvoi od Hrista, zasto Hristos im pripaga ne samo na Evreite , tuku na celoto covestvo. Fakt e deka postoi razlika vo svakanjeto megu Hristos i fariseite ne samo na nacinot na praznuvanje na sabota, tuku i za drugite zapovedi. Tokmu taa razlika vo svakanjata dovelo do sudir megu niv. Imeno, Hristos ne dosol da se pazari i da pravi kompromis so niv, da se vklopi vo novnata sema na razmisluvanje, da se spusti na nivno nivo i da zivee i da dejstvuva kako Evrein , da gi prifati nivnite merila i standardi za drzenje na Bozjite zapovedi i da praznuva sabota kako Evrein. Taka, na primerHristos gi koregira evrejskite merila za sestata zaovedkoga kazuva deka sekoj sto se gnevi na svojot brat, veke vrsi ubistvo; sedmata zapoved ja podiga na povisoko nivo koga veli deka sekoj sto ke pogledne na tiga zena so zelba, veke vrsi preljuba. Vo golema merka Evreite ja iskrivokolcile i petata zapoved spored koja decata, pokraj drugata sestrana griza za svoite ostareni roditeli, kon niv imaat i finansiska obvrska. No ovaa zapoved fariseite ja obremenile so najrazlicni svoi odredbi, pravila i propisi so koi tie finansiski sredstva od starite roditeli gi prenasocile kon crkovnata blagajna. Hristos se sudira so niv okolu toa i im veli" Vie ja ukinuvate taa Bozja zapoved voveduvajki vo nea covecki propisi. Ne moze taka ! Vasite propisi nastrana od nea !So toa Hristos ne ja ukinal pettata zapoved, tuku i go vratil nejzinoto vistinsko mesto vo zivotot na decata i roditelite. Merilata na brakot gi spustile na najnisko mozno nivo, mizerno za soprugata , cijasto idnina zavisela od neprikosnovenite kaprici na nejziniot soprug. Hristos im kazuva : Ne taka!Gi potsetil deka mazot i zenata se edno telo. Spored toa, iako Hristos dosol vo sudir so fariseite okolu ovie zapovedi, Toj niv ne gi ukinal, tuku nastojuval da im go vrati nivnoto vistinsko mesto vo zivotot na lugeto , ona mesto i onaa uloga sto gi predvidel za niv Bog koga mu gi dal na covestvoto. |
|
www.myspace.com/sblagoj
|
|
anakin
Сениор Unidentified Flying Object Регистриран: 08.Август.2005 Локација: Machku Pichku Статус: Офлајн Поени: 18535 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
da be mesi najvazno vo zivotot e vreme koga ne shljakash |
|
SILATA NEKA E SO VAS a ako ne vi treba, neka, i taka ne e nekoj trosok, ja ima nasekade okolu nas.
|
|
Blagoj_s
Сениор Регистриран: 28.Август.2009 Статус: Офлајн Поени: 3057 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
"Cuvajte se od laznite proroci". [Matej 7,15] Ke se pojavat i lazni uciteli koi ke nastojuvaat da ve odvratat od tesniot pat i tesnata vrata. Cuvajte se od niv, oti iako se krijat vo jagneska koza, odvnatre se grablivi volci. Isus dava edno merilo i vrz osnova na toa moze da se napravi razlika pomegu laznite uciteli i onie vistinskoite." Po rodovite nivni ke gi poznaete" - veli On ." Dali se bere od trnjeto grozje , ili od cickite smokvi?" " Nemoj sine , da gi slusas ucenjata koi odalecuvaat od zborovite razumni ". Mnogu od onie koi go ispovedaat Negovoto ime i go nosat negoviot znak, ne se vistinski hristijani. Mnozina koi ucele vo Moe ime , veli Isus , na krajot ke se najdat lesni." Mnogumina ke mi recat vo onoj den :Gospode! Gospode! neli vo tvoeto ime prorokuvavme, i so imeto tvoe gavolite gi brkavme, i so tvoe ime mnogu cuda pravevme?Itogas jas ke im recam : nikogas ne sum ve znael ; begajte od mene vie koi pravite bezakonie." Ima luge koi veruvaat deka se pravedni, dodeka vsusnost gresat. Dodeka Hristos go priznavaat za svoj Gospodar i vo Negovo ime navistina pravat golemi nesta, tie sepak pravat nepravda.'Ustite im se ljubezni a nivnoto srce lakomo." Onoj koj ja objavuva Bozjata rec za niv e " kako milna pesna , kako covek so ubav glas i koj dobro sviri; gi slusaat zborovite tvoi, no ne gi izvrsuvaat."[Jez. 33,31.32.] Samoto tvrdenje deka sme Hristovi ucenici nema da ima nikakva vrednost. Verata vo Hrista koja ja spasuva dusata ne e takva kakva sto mnozina ja prikazuvaat." Veruvajte, veruvajte - velat tie- a zakonot ne morata da go pocituvate". No verata koja ne upatuva na poslusnost e samo drskost. Apostol Jovan veli:" Onoj sto govori: go poznavam, a ne gi pocituva Negovite zapovedi , laze i vo nego vistina nema.".[Jovan 2,4]. Nikoj neka ne misli deka nekoe posebno providenie ili cudesni dokazi treba da ukazat na na ispravnosta na nivnoto delo ili mislenjata koi gi zastapuvaat. Koga lugeto za Bozjata rec govorat so ne dovolno pocituvanje i svoite vpecatoci, custva ui iskustva gi stavaat nad bozestvenite merila, togas mozeme da bideme sigurni deka tie vo sebe nemaat svetlost. Poslusnosta e dokaz deka sme Hristovi ucenici . Ispolnuvanjeti na zapovedite govori za iskrajnosta na nasata ljubov kon Nego. Ako naukata sto ke ja prifatime go unisti grevot vo srceto, ja iscisti dusata od necistotiite na grevot i donese rod na posvetenost, togas mozeme da bideme sigurni deka toa e Bozja vistina. Ako, dobrodusnosta , ljubeznosta , neznosta i ljubovta se otkrijat vo nasiot zivot, ako radosta sto cinime dobro, prestojuva vo naseto srce, ako go vozdigneme, Hrista a ne sebe , togas mozerme da bideme , sigurni deka nasata vera e prava." Ipo toa svakame deka Go poznavame ako gi pocituvame Negovite zapovedi". [1 Jova. 2,3]. |
|
www.myspace.com/sblagoj
|
|
Messenger
Администратор Vo ovoj svet, no ne od ovoj svet Регистриран: 21.Април.2006 Статус: Офлајн Поени: 18208 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
Blagoj, vekje ti napomenav deka ovoj forum ne e besplaten blog.
Restriktiraj se od prepishuvanje Biblija, religijski broshuri ili postiranje na religijski propovedanja. Ako ima neshto shto smetash deka e interesno za drugite chlenovi, togash navedi link. Tuka se srekjavame da diskutirame, a ne da uchime bogoslovija. |
|
Truth needs no laws to support it. Throughout history only lies and liars have resorted to the courts to enforce adherence to dogma.
|
|
Blagoj_s
Сениор Регистриран: 28.Август.2009 Статус: Офлајн Поени: 3057 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
Ne sum napisal nisto loso od koe treba da se sramam,se toa e poucno , ako ti nesakas da procitas za vistinata m mozebi dru saka. Zatoa mislam deka toa sto go pravis ne e vo red. Pozdrav |
|
www.myspace.com/sblagoj
|
|
Niko777
Сениор Регистриран: 12.Декември.2009 Статус: Офлајн Поени: 170 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
Kade e granicata na ispravnosta ? koj ke ja definira ? lugjeto ili Gospod ?
-se k*rvav, piev, pusev, ama ne ubivav…. pa tvrdev deka sum fin covek… ama mi vikaa k*rvar -piev, pusev, ama ne ubivav i ne se k*rvav…. pa tvrdev deka sum dobar…. ama me vikaa pijanica. -pusev, ama ne ubivav, ne se k*rvav, i ne piev…. pa mislev sega sum super… ama me vikaa pepeljara. Kade e granicata na ispravnosta ? koj ke ja definira ? lugjeto ili Gospod ? Koj saka sluga na Gospod da bide, toj neka go prati Bozjiot zbor. Koj ja prati 100% Biblijata do poslednoto slovo, toj moze da se narece sebe Xristijanin. Na kogo ne mu odgovara 100% Biblijata do poslednoto slovo, togas neka si napise i izdade svoja kniga na svojot zakon pod nekoe drugo ime, neka si napravi religija pod drugo ime, i neka si ja propoveda. A moze da proba i da si napravi svoja vselena, pa neka si odi tamu. Ovaa vselena ima Eden Sozdavatel, a zal na ovaa planeta ima i eden lazgo koj saka da se kiti so tuga sopstvenost, i koj saka da zavede i zalaze so najsofisticirani lagi i skazni, pa sekoj mora da se odluci na kogo ke mu veruva. Nema sivo, ima crno i belo, a zalazuvnje i tesenje e taktika na zlobniot. A GREV e sekoj prekrsok protiv Zakonot na Gospod, i toa e vistinata bez razlika dali mi odgovara ili ne. Za gresnicite ne e lesno da se prati Biblijata, i Isus go znae ova i ima potpolno razbiranje i ljubov kon sekogo, i so iskrajna molitva kon Isus ke mu bide pomognato na sekogo; na Negovata pomos pobarana vo Negovoto ime moze 100% da se racuna isto kako sto 100% e Ispravnosta na Biblijata, do poslednoto slovo i tocka. Pozdrav |
|
Messenger
Администратор Vo ovoj svet, no ne od ovoj svet Регистриран: 21.Април.2006 Статус: Офлајн Поени: 18208 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
Dobredojde Niko777 na Veroispoved.
|
|
Truth needs no laws to support it. Throughout history only lies and liars have resorted to the courts to enforce adherence to dogma.
|
|
Внеси реплика | страница <1 1112131415 39> |
Tweet
|
Скок до | Овластувања Вие не може да внесувате нови теми на форумот Вие не може да одговарате на теми на форумот Вие не може да ги бришете вашите пораки од форумот Вие не може да ги менувате вашите пораки од форумот Вие не може да креирате анкета на форумот Вие не може да гласате на форумот |