![]() |
|
Посебноста на нациите |
Внеси реплика ![]() |
страница <1 89101112 34> |
Автор | ||
Boogie ![]() Профил од член
Испрати лична порака
Најди пораки од член
Посети го сајтот на членот
Додај во листа на пријатели
Модератор ![]() ![]() Слобода или Смрт Регистриран: 26.Октомври.2005 Статус: Офлајн Поени: 10652 |
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
|
Демек Бугарите потекнуваат од Александар - е уште во тоа замешајте прсти и ке биде турлитава - и авторот не е воопшто изваден од контекст бидејки тој пишува за народ во Бугарија кои потекнуваат од Александар но нормално дека тие не се Аспаруховите Бугари туку Македонци кои тогаш живееле на територијата на Бугарија
![]() |
||
![]() |
||
Каснакоски ![]() Сениор ![]() Регистриран: 03.Април.2009 Статус: Офлајн Поени: 4758 |
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
|
Видовме дека за Григорович и Веркович не е точно. Истото го гледаме и во напишаното за Никофор Григора. Ете што пишува Григора Струмица... Таму ние ја празнувавме и светата Пасха, но тажно и не според нашиот древен обичај. Целата служба, стројното пеење и мелодичноста на свештените песни немаат никакво значење за овдешните жители, заради тоа што тие користат варварски јазик и нивните нрави се воопшто повеќе слични на земјоделски. Тие не издаваат полуварварски, но се` пак благозвучен глас, како полулидијците и да речеме полуфригијците, но глас чисто пастирски и планински, со каков што глас пејаат децата на номадите, кога напролет ги водаат овците кон врховите и планинските пасишта, за да ги полнат садовите со млеко.... Pak avtorot gi vrti zborovite na originalot. Grigora tvrdi deka glasovite se ovcharski, a ne se polublagozvuchni kako shto se tie na polulidijcite i polufrigijcite. Sega ke go baram i Teofilakt Ohridski, veruvam i tamu ima neshto izvrteno. |
||
![]() |
||
Boogie ![]() Профил од член
Испрати лична порака
Најди пораки од член
Посети го сајтот на членот
Додај во листа на пријатели
Модератор ![]() ![]() Слобода или Смрт Регистриран: 26.Октомври.2005 Статус: Офлајн Поени: 10652 |
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
|
CONTESTATIONS OVER MACEDONIAN IDENTITY, 1870–1912 by NICK ANASTASOVSKI
VICTORIA UNIVERSITY CONTESTATIONS OVER MACEDONIAN IDENTITY, 1870–1912 by NICK ANASTASOVSKI A THESIS SUBMITTED TO VICTORIA UNIVERSITY IN FULFILMENT OF THE REQUIREMENTS OF THE DEGREE OF DOCTOR OF PHILOSOPHY SCHOOL OF SOCIAL SCIENCES MELBOURNE, VICTORIA MAY, 2005 ABSTRACT AS A CONTESTED space Macedonia in the late nineteenth century suffered political, religious and paramilitary incursions made upon the population by the neighbouring nascent states and the disappearing Ottoman empire. Territorial claims were rationalised by ethnographic maps and statistical population data. Interested commentators viewed Macedonia in accordance with government policy and presented their studies as academic and scientific, even though these studies were clearly political in nature. The European Powers maintained their own pretence and acted as patrons of the small Balkan States. Although churches, schools and paramilitary bands were the primary instruments of the Greek, Bulgarian and Serb states, expansion into Macedonia was ultimately achieved by a full military mobilisation when the armies of Greece, Bulgaria and Serbia marched into Macedonia in October 1912 and drove out the Ottoman Turks. The territorial division of Macedonia and claims upon the Macedonians have continued to be a matter of contention between the Balkan States into contemporary times. As the new nation of Macedonia began its independent existence in 1991, its citizens sought to understand this history. For lengthy periods Macedonia was colonised by more powerful neighbours, especially the Turks in the Ottoman period to 1912. The very word ‘Macedonia’ is a contested category, much like any other post-colonial concept. As each of its neighbours has sought to colonise Macedonia, Macedonian history has become overburdened with the representations of these others. There is no essential ‘Macedonia’ hidden beneath these foreign representations, but there is nonetheless a specific and distinctive history comprised of the everyday life of people in the territory now known as Macedonia. This thesis seeks to recover that everyday life through an examination of the sources relating to a defining period in Macedonian history, the period from 1870 to 1912 – when Macedonia found herself in a disintegrating Ottoman Empire and the territorial ambitions of neighbouring Balkan States (Greece, Bulgaria and Serbia) saw them engage in a fierce competition for the hearts and minds of the Macedonian Christians. This thesis interrogates these sources by using the techniques and strategies of post-colonial scholars. This interrogation reveals, just as surely as the post-colonialists have reinterpreted Western views of Asia and Africa, that views of Macedonia by Greeks, Turks, Bulgarians, Serbs and others are not 'innocent' or 'disinterested'. This thesis argues that, no matter how sophisticated their particular methodology or analysis, these foreign scholars – demographers, historians, anthropologists – brought to their studies of Macedonia late in the nineteenth century an imperial agenda, the ramifications of which continue to influence politics in the region to the present time. |
||
![]() |
||
Каснакоски ![]() Сениор ![]() Регистриран: 03.Април.2009 Статус: Офлајн Поени: 4758 |
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
|
![]() |
||
Boogie ![]() Профил од член
Испрати лична порака
Најди пораки од член
Посети го сајтот на членот
Додај во листа на пријатели
Модератор ![]() ![]() Слобода или Смрт Регистриран: 26.Октомври.2005 Статус: Офлајн Поени: 10652 |
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
|
Особено жестока
асимилаторска кампања се води кон Турците во Бугарија. За да станат
ПОГОЛЕМИ, Бугарите дури и Турците ги правеа – Бугари?! Покрај
притисокот врз живите, ниту мртвите не беа оставени на мира. Така се
кревале плочите на муслиманите и Турците и ако на нив пишува – ОСМАН
АЛИУ и се преименува со нов текст – ОГЊАН ИЛИЕВ. Истото Бугарите го
правеа и во медицинската архива, каде преправале голем број на податоци
со имиња од мусимани и Турци. “Можеби досега не знаевте дека се што потекнува на светот е Бугарско. Една теорија за ова вели дека на соѕвездието Мала Мечка живееле двајца луѓе – бел и црн. НОРМАЛНО ТИЕ БИЛЕ БУГАРИ. Еден ден решиле да се симнат на земјата да го посеат своето семе и така настанал светот. Што се однесува до себугарското потекло, може да ви појасниме дека дури и Исус бил Бугарин“. Во Бугарија дури и Вилијам Шекспир беше – ВИЛИ ШЕКСПИРОВ и разбира се – БУГАРИН?! - Во врска непостоењето на бугарска народна свест во XIX век, Францускиот конзул во Солун Кузинери пишува: "Бугарите сакаат себеси да се се декларираат како Грци"
|
||
![]() |
||
lav4eto ![]() Сениор ![]() ![]() Регистриран: 18.Април.2008 Статус: Офлајн Поени: 1540 |
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
|
Кузинери велиш...даj да видиме што пишувал овоj конзул за бугарите: ![]() ![]() ![]() Уште во 1834 го напишал човекот...па дали имало бугари? Како ги разликуваал, кога они се срамеле да се нарекуваат вака? ![]() |
||
![]() |
||
Каснакоски ![]() Сениор ![]() Регистриран: 03.Април.2009 Статус: Офлајн Поени: 4758 |
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
|
“Originally posted by Boogie
Францускиот конзул во Солун Кузинери пишува: "Бугарите сакаат себеси да се се декларираат како Грци" “ Станува збор за Бугарите во Солун. Интересно е што пишува Кузинери за Дебарчани, кои се населувале во Солун. Ако некој се инересира да скенирам некои делови од неговиот труд. Секоја реченица вон контекст може да ја промени смисловната врска. Т.е. авторот, пишувајќи сака да каже едно, а реченицата земена сама за себе зборува друго. Мислам дека е јасно што сакам да кажам. Или како ми рече Буги, САКАМ КАЖАМ НЕЗНАМ РЕЧАМ Овој пат мислам сум јасен во исказот. Изменето од cercetator - 17.Август.2009 во 20:36 |
||
![]() |
||
Boogie ![]() Профил од член
Испрати лична порака
Најди пораки од член
Посети го сајтот на членот
Додај во листа на пријатели
Модератор ![]() ![]() Слобода или Смрт Регистриран: 26.Октомври.2005 Статус: Офлајн Поени: 10652 |
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
|
Поентата
![]() Никој не кажа дека во Солун немало неколку стотини Бугари па и Бугарофили,но јасно е покажано дека Македонците се потполно јасни во нивното самоискажување како Македонци кои эборуваат Македонски,дури и пишуваат дека со некои Бугари од Турско потекло не се ни раэбираат ![]() Што е нејасно не те раэбирам ![]() |
||
![]() |
||
Каснакоски ![]() Сениор ![]() Регистриран: 03.Април.2009 Статус: Офлајн Поени: 4758 |
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
|
Напишаното
"Бугарите сакаат себеси да се се декларираат како Грци" се разбира од читателите дека Кузинери тврди - Бугарите (воопшто, сите Бугари)сакаат себеси да се се декларираат како Грци, а тоа не е така. Станува збор за Бугарите во Солун. Јас не ти зборувам генерално за Македонците, концентрирам се врз напишаното од Кузинери. А тоа што го напишал Кузинери никако нема да ти се допадне. Поентата? Поентата е да не се превртуваат зборовите на оригиналите. |
||
![]() |
||
Boogie ![]() Профил од член
Испрати лична порака
Најди пораки од член
Посети го сајтот на членот
Додај во листа на пријатели
Модератор ![]() ![]() Слобода или Смрт Регистриран: 26.Октомври.2005 Статус: Офлајн Поени: 10652 |
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
|
Не се превртуваат - денес имаш илјадници грци во Поморје па се кажуваат Бугари,што има тука врска
![]() |
||
![]() |
||
Каснакоски ![]() Сениор ![]() Регистриран: 03.Април.2009 Статус: Офлајн Поени: 4758 |
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
|
Да се вратиме на основната идеја што ја имав со ова тема.
Ангел Динев во книгата „Етнографската идеја на македонските словени“(19440 напишал ![]() ![]() Од тука јас разбирам дека внатрешната организација се борела за политички сепаратизам од Бугарија, но не и за национален сепаратизам од Бугарите. НЕ МУ ДАДОА ЕТНИЧКА СВЕСТ! Дали всушност Динев ги обвинува првите револуционери дека не се бореле за посебна македонска нација? |
||
![]() |
||
Македон ![]() Сениор ![]() Caesar Constantinus Регистриран: 20.Јули.2008 Локација: Macedonia Статус: Офлајн Поени: 9928 |
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
|
Има една многу добра реченица ( не можам да подвлекувам на сликите, не знам да работам со фотошоп ): Тие ја знаеја етнографската идеја. Значи револуционерите ја знаеле истата, ама не ја ширеле многу, бидејќи повеќе внимание посветиле на прашањето за политичката самостојност. |
||
![]() |
||
Каснакоски ![]() Сениор ![]() Регистриран: 03.Април.2009 Статус: Офлајн Поени: 4758 |
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
|
Тука предлагам да ја опсудиме една многу цитирана, но малку позната статија на П.Р. Славејков
![]() види подобро ![]() види подобро Македонското прашање Петко Рачов Славејков Објавено на 18-ти јануари 1871 во весникот „Македонија“ во Цариград. Македонското прашање најпосле излезе на јаве и се појави во печатот. Велиме најпосле зашто ова прашање не е нова работа. Сме чуле за него уште од пред десетина години од некои од Македонија. Отпрво ги зeмавме зборовите на тие млади патриоти како на шега и не многу сериозна закана во горештината на нашите не толку сериозни препирки. Така си мислевме се’ до пред една-две години кога од новите разговори со неколку Македонци ни стана јасно дека проблемот не е само голи зборови, туку е идеја што мнозина сакаат да ја спроведат во живот. И жално и тешко ни беше да слушаме такви зборови, но не се решивме да говориме за нив преку печатот, зашто работата ни се гледаше многу деликатна, особено за услови во какви сега се наоѓаме. Денес ова прашање излезе веќе на пазарот благодарение на непретпазливоста на еден од нашите собраќа и сега, сакале или не, веќе сме принудени да го кажеме нашето мислење. Ако беше само во областа на учебниците, никогаш немаше ни да проговориме за тоа прашање, зашто не гледаме штета во желбата на некои луѓе да ги учат децата на нивното татковско наречје; напротив ние ова го гледаме како знак на освестеност. Основното образование може да дава плодови само ако се изведува е на јазик што децата го разбираат. Целата вина тука е што не се избира еден пат што ќе доведе не до разделување, туку до соединување и усогласување на наречјата. Колку и да е погрешно да се учат Македончињата на наречјето на горните бугари, исто толку е погрешно и да се раздроби јазикот во училиштата на различни наречја и секој да си го следи само своето наречје, без и најмалку да обрнува внимание на другите. Во таков случај секое наречје треба да си има своја книжевност и никое да ја достигне состојбата која треба да ја има како книжевност на еден цел народ. Разлики во наречјата има меѓу сите европски народи, дури и поголеми отколку кај нас, но ниту еден од овие народи не ни помислил да го раздроби литературниот јазик на мноштво наречја и литератури. Тие си одбрале еден среден пат и прифатиле само еден литературен јазик, оној што бил најразвиен меѓу нив. Така требаше и ние да направиме. Од сите наречја требаше да избереме едно средишно, што ќе биде разбирливо за сите области, и на него да ги учиме нашите деца. Тоа ќе беше и правично и разумно и полезно, зашто ќе го сочуваше единството на нашиот народ. Само така ќе можевме да ја сочуваме нашата сиромашна книжевност од раздробување и да се одбраниме од тие што сакаат таква поделба. Но кога во желбата за поделба има и други намери, намери за разделување на нашиот се’ уште неустроен народ, тогаш секој има должност да се противи на такво зло. Јасно е дека некои од нашите Македонски браќа имаат токму таква намера, и таа намера ја кријат под превезот на јазикот и неговите наречја; ете затоа си земаме за слобода да кажеме нешто за Македонското прашање. Многу пати имаме слушнато од Македонистите дека тие не биле Бугари, туку Македонци, потомци на древните Македонци, и одамна чекаме да чуеме докази за тоа, а никако да ги дочекаме. Македонистите никогаш не ни покажале на што го засноваат тоа нивно мислење. Тие инсистираат на нивното македонско потекло, а тоа не можат да го докажат на никаков задоволителен начин. Сме читале во историјата дека во Македонија живеел еден мал народ Македонци; но во неа никаде не сме нашле ни што биле тие Македонци, ни од какво племе потекнале, а малкуте македонски зборови сочувани преку некои грчки писатели сосема ги одрекуваат таквите претпоставки. Освен тоа после освојувањето на Македонија од Римјаните веќе ни помен нема од тие Македонци. Среќаваме по нивните места секакви други народи, само нив, Македонците ги нема. Што станало со нив и во кој народ се претопиле, не знаеме, зашто историјата тоа не ни го кажува. Можеме да си претпоставуваме различни работи со еднаква веројатност: можеме да кажеме дека Македонците го продолжиле своето постоење и до денешен ден; можеме да кажеме и дека одамна се изгубиле. И едното и другото ќе биде еднакво лажно, зашто не се потпира на веродостојни факти. Ние можеме да го прифатиме и она мислење дека божем старите Македонци биле Бугари, т.е. словени. Но во секој случај потеклото на македонистите од старите македонци е многу сомнителна работа. Нивното мислење денеска не може да се поткрепи со ништо друго освен со местото каде што живеат, а тоа е еден од најлабавите докази. Штом старите Македонци живееле на истите места, зошто и денешните жители да не се со македонска крв? Тие се цели Македонци, заклучуваат македонистите и се успокојуваат од своето големо откритие! Да беше Македонија исклучена од историските промени, таков заклучок можеше и да има некаква веројатност. Но ние знаеме дека таа земја претрпела големи промени во однос на населението. После многу мешање на нејзиното население со нови доселеници, најнакрај дошле Бугарите, ја спростреле својата власт надалеку и направиле царство во Охрид, во родниот крај на некои од најголемите македонисти. Тие живееле во тие места долго време и се слеале со целото население. Кој ќе ни каже сега каква крв тече во жилите на македонистите? Кој ќе ми каже дека тие не се од бугарска крв, туку од крвта на старите Македонци? И на тоа не можат да се спротивстават македонистите, без да испаднат смешни и плитки. Сме слушнале и друг доказ. Некои македонисти се двојат од Бугарите врз друга основа, според која тие се чисти словени, а Бугарите се татари и не знам ти што. Ако го земеме предвид она што се рече погоре за историските промени во Македонија, нема да ни биде мачно да ја покажеме сета неоснованост на последниот доказ. Кога Бугарите ги претопиле во себе, или уште подобро, кога словените ги претопиле во себе Бугарите не само во Македонија, но и во другите области на Балканскиот полуостров; тогаш не знам зошто македонската смеса да биде од друг род, а тракиската и бугарската од друг. Такви аргументи можат да дават само глупавите деца, кои уште не знаат што ќе каже историското сведоштво. За да им придадат тежина на нивните произволни аргументи, Македонистите ги посочуваат разликите меѓу македонските и горно-бугарските наречја, од кои првото било поблиско до словенскиот јазик, а второто било помешани со татаризми. Немаше да сакаме да веруваме во сериозноста на таквите гледишта, како што и на читателот исто така нема да му се верува, но кога гледаме со каква упорност тие гледишта се бранат и подржуваат од Македонистите, принудени бевме да им поверуваме. Нашите објаснувања дека разликите во дијалектите ништо не докажуваат, дека тие се последица на историските услови, а не на различното потекло, ништо не помогнаа. Македонистите цврсто си стојат на своето. Во основа гледиштата на Македонистите немаат ниту зрелост, ниту тие се воедначени. Еден вели едно, друг друго, кое му се гледа подобро. Пожелно е да го видиме тоа нивно учење средена во една општа форма, за да можеме целосно да ја процениме и неговата заснованост и последиците што ги носи. Додека чекаме тоа да се случи, ќе си земеме слобода да им набележиме неколку последици што можат да произлезат за нашите луѓе и за Македонистите од поделбата. Како и сите Бугари, и нашите македонски браќа се до толку прости и слаби, што поделбата не може да не ги замати умовите и да изроди противници. Поголемиот дел од населението секогаш ќе мисли и треба да мисли не како некои од најголемите претставници на искажаните мислења за Македонците. Заради тоа ќе се појават партии со спротивставени интереси, ќе настанаат раздори и внатрешни слабости, а од нив – притисоци однадвор и отцепувања. Занесени во расправии и внатрешни препирања што се’ и што не се’, нашите Бугари во Македонија не ќе можат да се запазат од надворешните посегнувања и од непријателските посегнувања на Грците од југ и на Србите од север. Тогаш? – Тогаш, ако не Бугари, ништо. Ако денеска има Бугарски народ, и ако му се слушнал гласот и си спечалил место меѓу другите народи во Турско, тој тоа го постигнал само преку тоа што се соединил во едно и покажал значителна бројност, преку тоа и ќе се закрепи, така и ќе си ја подобри состојбата, така и ќе се запази од надворешни посегнувања. Благосостојбата денес се спечалува повеќе преку соединувањето во едно цело, а не со разделувањето на делови слаби и незначителни. Кога ќе дојдат други времиња и ќе настапи рамноправност на сите народи, мали и големи, тогаш поделбата можат да биде оправдана. Кон такви форми на општествен и политички живот човештвото се движи, но е уште многу далеку. Слободата на секој граѓанин, на секоја општина и на секоја област, и правото сами да се управуваат, тоа е една од главните цели на напредокот на човештвото. Накај самостојност, а не накај потчинување се стреми човештвото, но работата е во тоа што таа самостојност ќе се добие само преку соединување во едно тело. Денеска сите народи ја препознаваат таа потреба од единство и брзаат да се сплотат; само ние ли ќе врвиме наопаку? На други места се соединуваат елементи кои биле со векови разделени, како Пруси и Баварци; Пиемонтци и Наполитанци, а ние сакаме да се делиме сега, да се делиме ние што сме од единороден елемент и сме биле до сега соединети. Зарем тоа е разумно и пофално? Ние сме уверени дека желбите на македонистите треба да се поткрепат и со други аргументи, и дека тука се замеша и малата нееднаквост меѓу горните и македонските Бугари по бројност и по напредок. Македонистите може си мислат дека во народните работи секогаш ќе преовладуваат горните Бугари, како помногубројни и поразбудени, и дека Македонците ќе останат на второ место. Тоа значат зборовите на Македонистите: Одвам се оттргнавме од Грците, сега под друг ли да потпаднеме? Една проста околност што горните Бугари до сега пишуваат на своето наречје без и најмалку да обрнат внимание на македонското, тоа се зема од Македонците како знак на вообразеност на горните Бугари и како стремеж да заповедаат. Но работата ни оддалеку нема такво значење, ние пишуваме на нашето наречје зашто него си го знаеме, а не заради непочитување спрема македонското. Кога ќе зајакне меѓу нас проучувањето на јазикот и ќе се осознае нуждата за заеднички книжевен јазик, ние со најголема благодарност ќе пишуваме на македонското наречје, ако тоа се види за добро и полезно, или ќе го позајмиме од него она што е неопходно за дополнување. Во однос на стравот од бројноста на горните Бугари и од нивното порано пробудување, тоа не прилега ни да се спомнува, како што не треба да се гледа така ни на децата на еден татко. Само затоа што некои браќа се освестиле час понапред, од тоа не следува дека тие треба да бидат погорни. Наш заклучок е дека нема причина да се делиме и не треба да се делиме, ако си го сакаме народот и неговото добро. |
||
![]() |
||
Каснакоски ![]() Сениор ![]() Регистриран: 03.Април.2009 Статус: Офлајн Поени: 4758 |
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
|
Славејков не цитира ниту едно име. Дајте да ги видиме тие македонисти - кои се, што се.
Пример за селани гркоман и македонист од спомените на Неделја Петкова (превод со Гугл Транслејт од бугарски на македонски) На патот за Солун ме состанаа воденичарите Нуше Киров и Петре Стојанчев. "Е, даска, мајка ти да не е ошла во Солун да сее Бугари?" "Бог е преземено навремето и благослови овој град, од кој се појавија двајцата браќа Свети Кирил и Методиј, кои просветиха целиот словенски свет. Но, непријателот немилостиво нафрли на овој град и опција убава пченица, која има потреба од работници да ја оплевјат од Македонија и ние со мајка ми сме едни од оние ничтожни работници. " "Саде овде нека расна оваја рака", одговори Нуше. "Ние не ке се делиме од Голема иклишиа", притури Стојанчев. "Бугарите како видоа дека во вашата иклишија Голема не можат да се сместат, испросија дозвола од Султанот да имаат своја црква и тој им подари преку ферманот." "Бугари има многу малце овде." "Ами вие не сте бугари, вие не сте ли што ставате против еднокрвните браќа? Од каде сте земале овој бугарски јазик, на кој зборувате и на кого зборуваат низ цела Македонија, па дури и Турците? " "А ке речиш, оти и Турците се Бугари!" "Ох, браќа, пред двеста години Мегленци, Тиквешијата и нашите Помаци во родопската не беа ли Бугари, а нив ги потурчиха повеќето насила, а помалку доброволно." "Ова не можи да бидит, они се од времето Турци." "Така се случи и со вас, вие бевте и сте чисти Бугари, но беа Грци само за интерес. Вие презир браќа, како ставате против нив заедно со Грците, кои во Македонија на прсти се бројат. " "Ние сборуваме за бугарски, но сме чисти Грци. Еве како; едно време Грците се бореле со варварите. Варвари надвили Грците и како упаднале орди на орди носени цела Македонија, како што се награбили со жени - Гркињи. Заканил ги да сборуват по грчки оти ке им ги сечат јазиците и вака загинал нашиот грчки јазик ". "Тоа варвари кои упаднале во Македонија биле славјани и ти си нивната раса. Треба ли да Хули прадедо, а да се гордееш за славната нивната победа! " "Не биле Словени, ами варвари. Еве на, цар Александар студирал на грчки јазик и зборувал се грчки. Така пишува во грчките книги, а кога се разлутувал пцуел на свој јазик ", извика Стојановиќ. "Ах, значи и Александар бил славјанин-Македонец!". Но, бидејќи не стигнаа и други патници застанавме оваа интересна расправии. Доцна пристигнав во Воден и слеговме во куќата на родољубецот господин Георги ГОГОВ [85]. Таму ме прифатија и гледаа како својата ќерка оригиналот Изменето од Македон - 24.Април.2010 во 23:20 |
||
![]() |
Внеси реплика ![]() |
страница <1 89101112 34> |
Tweet
|
Скок до | Овластувања ![]() Вие не може да внесувате нови теми на форумот Вие не може да одговарате на теми на форумот Вие не може да ги бришете вашите пораки од форумот Вие не може да ги менувате вашите пораки од форумот Вие не може да креирате анкета на форумот Вие не може да гласате на форумот |