Документи на српски јазик, важни за истор

„Od kako je ekzarhia ustanovlena svi pravoslavni Srbi u ovim kraevima
trpe razne muke jer se i patriarshiia i ekzarhia trude da ovamoshni
narod zadrze u svojoj vlasti. To nihovo otimanje naivishe stete podnosi nasem narodu. To ie sto mnogu nashi
naibolie ljudi vishe puta pada po apsanama. Za to se mlogu otrichu
patriarshiie i priznaiu ekzarhie koia zadobila na svoiu stranu samo
time: shto nasem narodu praca uciteli bezplatno i sve skolske potrebe.

Pametnui ludi vide da ie sve to tudjo, i da ekzarhia ima nameru da
sve nas pobugari, ali sta cemo kad je narod zedan da ima skole i
ucitele. Tako ie ekzarhia pruzila svoi prst i u Dibarski okrug, te
placa ucitelima u Varosh, u nasem selu, u Galicniku, i iosh u nekim
drugim selima.

Podpisani staresina sela Lazaropole i zaiedno sa svoiim ucitelem,
znamo da nash iezik nie bugarski iezik, da nashi obichaii nisu bugarski
nego srpski i prema tome želimo, da se nasha deca uce na srpskom
ieziku, Za to smo od uprave Prizdr. Bogoslovie tražili i dobili
priličan broi srpskih kniga za nashu skolu, no da be se nasha zelja
podpuno ispunila otvec ie nužno da i nas ucitel dobie platu, a docnie i
svi ostali , koii sada ekzarhia placa, znaiu ipak da ie Sima A Igumanov
ostavio svoie iman(j)e za prosvetu ovamoshneg nesheg naroda, mi se
nadamo da ćete i nama to dobro učiniti i opredeliti nasem ucitelu platu
i negovog fonda. Mislimo da i mi imamo na to pravo, kao i ostale
opshtine, te da se i mi otresemo od tudjeg iezika, na kome smo morali
do sada uciti.

Nashemu ucitelu bila ie godishna plata sheset i pet lire turske. Mi
Vas molimo shto pre izvestite preko upravitlja Prizdr. Bogoslovie ocete
li ovu nashu zelu i molbu priimiti, u toi nadi i ostaiemo sa naivecim
postovanem.

1887 god, mart 8-i

u selo Lazaropole

(Pecat Sv Ve(lk)mch Georgi vo Lazaropole)

Vama pokorni:

Ikonom pop Kosto

Pa(pa) Serafim

Isak Iosifov

Iosif Radevic

ucitel Vasil A Ikonomovic

(Original AC, MID, PP f. II br 28/1887)

''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''

„Rodoljubivi gospodine!

Zelja je nasa ovaka:

Posto je varos Vranja pogranicna tacka izmedju;u Stare Srbije i
Makedonije, posto je takoreci, nesem narodu vrata kroz koja ulazi i
izlazi, namislili smo da obrazujemo jedan novcani fond pod imenom
”Sloveno Makedonski-Starosrpski komitet„. Ovom bice zadatak da vremenom

podigne i pomaze ustanak u tim krajevima. Gore imenovani komitet
sastojice se od glavnih clanova koji us rodom iz Makedonije i Stare
Srbije, a ostali primace se ma iz kojih Srpskih krajeva bio...

Veliki patriote Srpski!

Nasoj majci Kraljevini Srbiji necemo mnogo biti na dosadi, no samo
ponizno joj se molimo, ko prvobitnoj klici oslobodjenja, kao
provobitnom izvoru sviju blagodeti. Tu se ugasio zizak slobode Srpske
Carevine, odatle poceo; tu je bio kraj našeg Carstva - odatle se pocelo
siriti. Stoga joj se ponizno molimo da nam odobri opstanak u varosi
Vranji, i svuda po Srbiji dozvoli da možemo skupljati dobrovoljni
prilozi od naroda prekogranickog.

U nadi smo i ocekujemo blagoizvoljenje za ovo nase preduzece.

Cast nam je nazvati se najponiznijim

Predsedniku Ministarskog Soveta Ministru spoljnih poslova Gospodinu Jovanu Risticu.

26 jula 1887 god, Vranja

Ilija Dinovic meh iz Prilep

Ilija Popovic iz Velesa

Joan Divanis iz Ohrida

Kosta Nulkovic is Prilep

Dime Dzivla Prilepcanec

Djordji Hristic iz Veleza meh

Kuzman S Badzovic iz Krusheva Bitoljske Nahije, ucitelj

Konstantin Krstic nastojatelj Manastira Zeleznicka reka Sv Djorjde Bitoljske nahije

Sava Zivkovic trg iz Gilane

Andra Pavlovic Mehan iz Veleza

Jordan Velkovic predsednik opstine Surdulicke iz Veleza

Vasa Maksimovic trg iz Gilane

Jovan Pavlovic trg iz Gilane

Kosta Kalcic Trgovac

Maksim Simic meh iz Gilane ”

(Original. AIS, Zbirka Jovana Ristica Inv 12/629, XII/50

'''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''

„Chesnjejsemu Gospodinu Ruvimu jeromonahu

Manastira Vis. Dechani.

Zitelji opstine Bashino-seoske vazda su do pre deset godina mladez
svoju ucili u skoli svojoj na cisto srpskom jeziku, i odlikovali se
time, sto nisu se nikad povodili za bugarskim propovednicima.

No od deset godina u srpskoj skoli Bashino - seoskoj predaje se na
bugarskom jeziku , ne po volji zitelja vec na silu od nekoliko lica.

I ta na silu nauka sto se predaje u nasoj skoli na bugarskom jeziku
mnogo staje nasu opstinu, a mi ne mozemo da se oslobodimo s toga, sto
nemamo - kao vazda de pre deset godina - ucitelja srpskog.

Resismo se, da zamolimo G. Ruvima da na izvoli poslati slavenskog
ucitelja, koji ce nasu mladez uciti na prirodno srpskoj a ne na
neprirodnoj bugarskoj azbuci, koja za nas govor ne vredi, buduci nase
rechi: sveca, djubre, i td.d. ne možemo bugarskom azbukom napisati.

U nadi da ce nam se molba uslisati ostajemo,

28 decembar 1887, Bashino selo

Vidio Rufim Serafimovic

Manastir V Dechane (Pecat turski od Dechane )

Ponizni zitelji opstine Bashino seoske:

Ando Dzimat

Manche Pulshor

Petar M Tashov

Andrea Vishnic

Kole Panov Diman

Gigo DZimrev

Nikola Micevic

Jovan Anevic

Joavan Dimanin

Lazo Mincic

Zafir Randjelovic

Risto Paple

Andria Eplun

Tosho Dimkovich Dushmorovich

Sazdo Dimov

Koce Dolev

(Diplomatski arhiv III, odelenje F. I 13/1887)”

''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''''

Georgi Babadzanovic i Vasil Teofilovic iz Ohrida u pismu Jovanu Risticu, predsedniku ministarskog saveta:

„ Gospodine Ministre, vama je vrlo dobro poznato, kako su nas Bugari
preko njihovog Egzarha obmanjivali i obricali nam zlatna brda, a drzimo
da znate i cijom je inicijativom ponikla bugarska propaganda u našim
pitomim i krasnim predelima (sic! -sj) ali sta cemo mi ispod takve jake
ruke, nismo smeli protiviti, ali kad Bugari mogu ovako da cine, i
protivu nas i protivu svojih oslobodilaca, onda i mi ne mozemo, niti
ocemo vise da služimo interesima Bugarske, i ovo do sada sto smo cinili
cinili smo iz neznanja.

Gospodine Ministre, mi nemamo nista zajednicko sa Bugarima, i sve
sto je kod nas, kaze nam samo smo Srpskog roda i porekla, a proklet bio
po sto puta, ko nas navede, da se mesamo sa Bugarima.

Gospodine Ministre, mi jos nismo izgubili nadu, samo zavisi od vas,
da sto pre pritecete u pomoć skolama i uciteljima, te da se suzbije
bugarizam u nasim krajevima, a onda je srpska stvar postignuta.

Mi bismo svim srcem na ovome radili, dobeli bi nasu decu i zene ovde, te da se zavitla srpsko koli i po Macedoniji...

Da smo mucenici i iz dobrih porodica, kao i da istinu govorimo,
potvrdice i nas zemljak G. Kosta A Shumenkovic trg. ovd. a zna nas i G.
Milojko V Veselinovic cinovnik ovd. i urednik ”Srpstva„.

22 jula 1887 god.

Beograd

Najponizniji

Georgi Babadzanovic

Vasil Teofilovic ”

(Original. AIIS, zbirka Jovana Ristica 12/541, XII/10)

http://www.stage6.com/user/Gligorow/video/1929499/Southern-Serbia---the-Historical-Heritage

http://www.stage6.com/user/Gligorow/video/1934524/The-Hellenism-of-Macedonians

http://www.stage6.com/user/Gligorow/video/1938308/FYROM---Pseudomacedonism:-a-Statement