IDIVIDI forum Веб сајт
почетна страница почетна страница > АРХИВА > Вероисповед
  Активни теми Активни теми RSS - Правила за Велигденски Пост
  најчести прашања најчести прашања  Пребарувај форум   Настани   Регистрирајте се Регистрирајте се  Влез Влез

Правила за Велигденски Пост

 Внеси реплика Внеси реплика страница  <1 910111213 14>
Автор
Порака
Aisha Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 03.Декември.2007
Локација: Palestine
Статус: Офлајн
Поени: 1119
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Aisha Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 10.Март.2008 во 23:01
Deneska vi pocnaa postite neli?
Nemozev gevrek da si kupam !

Blue, kako ide tvjoto post?
PROUD TO BE A MUSLIM!!!!
Кон врв
La Ninja Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)
She Hulk

Регистриран: 13.Јуни.2006
Статус: Офлајн
Поени: 1605
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај La Ninja Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 10.Март.2008 во 23:03
сега за сега супер.....строго среќа се радувам ко мало дете бе дури е смешно среќа
Ne sum pijan, samo lezam na zemja i se raduvam....
Кон врв
Aisha Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 03.Декември.2007
Локација: Palestine
Статус: Офлајн
Поени: 1119
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Aisha Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 10.Март.2008 во 23:06
Interesno cuvstvo

A kolku vi trae postot!
Onie hristijani sto se okolu mene mi rekoa deka ke postat samo 10 dena, a drugi spomnuvaa 6 nedeli!
Ili kolku ima do Veligden?
PROUD TO BE A MUSLIM!!!!
Кон врв
EvAngelos Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)
Doulos Evangelos

Регистриран: 28.Февруари.2007
Статус: Офлајн
Поени: 9913
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај EvAngelos Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 10.Март.2008 во 23:18
Originally posted by mali simo mali simo напиша:

Читај ти мој брате погоре .... Јас кажувам за Христијански пост , а не за некои измишљотини од самонаречените ,,христијани,, чие искуство не е поголемо од 300 години , за разлика од правоверните Христови следбеници со искуство, традиција, и наука стара од Христовото доаѓање.
 
Е ајде штом си толку "искусен", со наука "стара" од Христовото доаѓање, наведи ми библиски аргументи дека Христос или апостолите постеле не со гладување, туку со селектирање на храна (посно, непосно, мрсно, немрсно).
Дали Христос и апостолите постеле пред да се причестат?
Дали Христос и апостолите заповедале еден куп правила за богородичен пост, божиќен пост, велигденски пост, апостолски пост итн итн..
Каде тоа Христос и апостолите заповедале постење во среда и петок?
Ајде наведи ми барем ЕДЕН ЕДИНСТВЕН библиски стих за било кое од горниве мои предизвици кон тебе, а потоа слободно продожи си да си трубиш дека вашата наука е од Христовото доаѓање.
Но ако не најдеш таков стих, помири се со фактот дека таквите правила не наоѓаат место во раното христијанство, туку се подоцнежни додатоци на самонаречената "црква".
 
Сакам да те поздравам со еден библиски стих, кој вели:
 
"Исус пак им рече: „Горко ви вам - законици, зашто ги натоварувате луѓето со бремиња, што тешко се носат, а вие самите ни со еден прст не се допирате до бремињата."
(Лука 11:46)
 
Посветен на изворното христијанство проповедано од Христос и апостолите.
Кон врв
La Ninja Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)
She Hulk

Регистриран: 13.Јуни.2006
Статус: Офлајн
Поени: 1605
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај La Ninja Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 10.Март.2008 во 23:20
Originally posted by Aisha Aisha напиша:

Interesno cuvstvo

A kolku vi trae postot!
Onie hristijani sto se okolu mene mi rekoa deka ke postat samo 10 dena, a drugi spomnuvaa 6 nedeli!
Ili kolku ima do Veligden?


од денес 10 март до 27 април е постот.среќа
Ne sum pijan, samo lezam na zemja i se raduvam....
Кон врв
butel2 Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 26.Јули.2005
Статус: Офлајн
Поени: 4138
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај butel2 Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 10.Март.2008 во 23:42
Originally posted by Aisha Aisha напиша:

Interesno cuvstvo

A kolku vi trae postot!
Onie hristijani sto se okolu mene mi rekoa deka ke postat samo 10 dena, a drugi spomnuvaa 6 nedeli!
Ili kolku ima do Veligden?



kako sto ti kaza Blue , veligdenskiot post trae do Veligden, odnosno zavrsuva na 26 april,na polnok. Nekoi lugje ne mozat da go izdrzat celiot post, pa ja postat samo prvata ili poslednata nedela od postot, nekoi gi postat samo poslednite tri dena, koj kako moze i saka
Кон врв
Aisha Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 03.Декември.2007
Локација: Palestine
Статус: Офлајн
Поени: 1119
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Aisha Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 10.Март.2008 во 23:45
Aha razbrav!
no bitno e deka postojat pravila!
Se nadevam deka ke uspeete da go ispostite celiot post!
PROUD TO BE A MUSLIM!!!!
Кон врв
La Ninja Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)
She Hulk

Регистриран: 13.Јуни.2006
Статус: Офлајн
Поени: 1605
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај La Ninja Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 10.Март.2008 во 23:50
да да се сложувам со Бутел. поздрав
Ne sum pijan, samo lezam na zemja i se raduvam....
Кон врв
aladin Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор


Регистриран: 30.Октомври.2006
Статус: Офлајн
Поени: 2043
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај aladin Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 11.Март.2008 во 15:34
Originally posted by EvAngelos EvAngelos напиша:

Originally posted by mali simo mali simo напиша:

Читај ти мој брате погоре .... Јас кажувам за Христијански пост , а не за некои измишљотини од самонаречените ,,христијани,, чие искуство не е поголемо од 300 години , за разлика од правоверните Христови следбеници со искуство, традиција, и наука стара од Христовото доаѓање.
 
Е ајде штом си толку "искусен", со наука "стара" од Христовото доаѓање, наведи ми библиски аргументи дека Христос или апостолите постеле не со гладување, туку со селектирање на храна (посно, непосно, мрсно, немрсно).
Дали Христос и апостолите постеле пред да се причестат?
Дали Христос и апостолите заповедале еден куп правила за богородичен пост, божиќен пост, велигденски пост, апостолски пост итн итн..
Каде тоа Христос и апостолите заповедале постење во среда и петок?
Ајде наведи ми барем ЕДЕН ЕДИНСТВЕН библиски стих за било кое од горниве мои предизвици кон тебе, а потоа слободно продожи си да си трубиш дека вашата наука е од Христовото доаѓање.
Но ако не најдеш таков стих, помири се со фактот дека таквите правила не наоѓаат место во раното христијанство, туку се подоцнежни додатоци на самонаречената "црква".
 
Сакам да те поздравам со еден библиски стих, кој вели:
 
"Исус пак им рече: „Горко ви вам - законици, зашто ги натоварувате луѓето со бремиња, што тешко се носат, а вие самите ни со еден прст не се допирате до бремињата."
(Лука 11:46)
 


ZA POSTOT EVANGELIKOS PROTESTANTOPULOS-----MOZAM DA TI KAZAM NESTO KONKRETNO TEBE------- DA  VREDNUVAVTE VIE TAKVO NESTO, NEMASEE PRED SE DA GI ISFRLITE OD VASATA VERSKA ZAEDNICA!

ZATOA E PRASANJE KOGA ZBORUVAM SO TEBE ZA POSTOT VO STO E SMISLATA KOGA TI NE GO PRIFAKJAS ?    AMA BEZ OGLED NA SE AJDE DA ZBORUVAME ZA POSTOT.....................

KAKO STO I SAMIOT ZNAES POSTOT E PREVZEMEN OD PRAKSATA NA EVREITE KOJA JA SODRZI STARIOT ZAVET.......... ZNACI POSTOVI ZA PRAZNICITE KOI POSTELE KAJ NIV A KOI IM BILE NALOZENI OD BOGA....DOSTA OD TOA VLEGUVA VO OBREDNITE PRAVILA ZA SVESTENICITE LEVITITE......I ZA NARODOR VO VREME NA MAKA NEVOLJA .....ITN........

KONKRETNO ZA NOVOZAVETNOTO VREME..BIBLJATA NI KSWAZUVA DEKA UCENICITE NA JOVAN KRSTITEL POSTELE A UCENICITE NA HRISTOS NE....ZNAS DEKA I HRISTOS IM ODGOVORIL....ZA ZENIKOT DODEKA E SO NIV NEMA POTREBA DA POSTAT NO POSLE ZAMINUVANJETO KE POSTAT....

I HRISTOS SE VOZNESE.........  SE POSTAVYVA PRASANJE DALI VOOPSTO APOSTOLITE POSTELE I KAKO ???????

IMA EDEN DEL KADE STO KAZUVA KOGA SV APOSTOL PAVLE DOSOL VO ERUSALIM I DAL ZAVET JA IZBRICAL GLAVATA ITN....  IMA EDEN DEL KAde  sto VIKA MAZOT I ZENATA DA SE ODDELAT NA NEKOE VREME VO POST I MOLITVA NO MNOGU...DA NE GI ISKUSA SATANATA......IMA EDEN DEL KADE STO VIKA PRED IZBOROT ZA GJAKONITE DEKA POSTEA I MOLEA PA GI POLOZIJA RACETE NA NIV   za nacinot na postenje poveke ima vo delata na sv.apostoli kniga koja ne e vo kanonot na sv.pismo no dosta se pocituvana osobno vo prvata apostolsko crkovna zaednica, poslanicite na ucenicite i naslednicite na apostolite, koi na vselenskite sobori se zemeni kako verodostojni po tie prasanja ...... ZNACI IMA DELOVI KOI GOVORAT ZA TOA  E SEGA ME MRZI DA PISUVAM POVEKE PA KE TI STAVAM TEKST A TI CITAJ VNIMATELNO ............KOJ IMA USI DA CUE --NEKA CUE!!!!!!!    :

О ПОСТУ

 

 

Пост - промјена философије живота

 

Тема људског пада је тема антрополошка. Сагласно Божанском откровењу, човјек је биће које је на граници свјетова, биће у коме је Бог умијесијо тијесто духовно и материјално; он је зеница васионе, створење саздано по слици (узет са лика) и прилици Божијој. Он је биће створено, али није створено завршено. Људско биће није само пресликано, није просто одсјај Божанског, него истовремено има и динамички дар да, на основу онога што јесте, буде нешто много више и много савршеније. То и значи и пралик. Дакле створен је са лика, по лику - икони, али и по обличију - прилици. "Прилик" је нешто што иде ка Лику. Са лика и ка лику - у томе је распон и динамизам људске личности који је основно својство људске природе, и нема ни једне философије земаљске која би то довела под знак питања. Свака философија и наука опитно знају да је човек биће динамично, испуњено изузетним могућностима. Биће које, богословски речено, не само дато него и задато. Човјек је задатак, Божији и природе у којој се рађа, и свој сопствени задатак.

Оно што нам свједочи Библијско Откривење, а што посвједочује и универзално људско искуство је чињеница, с једне стране, могућности које човјек посједује као биће, а са друге стране, постојање нечега што га ограничава, што га помрачује. Кроз сву историју човјек се открива као биће добро по природи, али и биће које је угрожено оним што називамо зло, биће које је нечим оптерећено. У свим религијама и оним природним, дохришћанским, присутно је не само осјећање да је човјек несавршен, него да људска природа онаква каква је сада није првобитна људска природа, да се са њом нешто догодило. И да је неопходно њено очишћење, њен повратак у првобитно стање, изгубљено. Наравно, све зависи од домета религиозне свијести, или научне и философске, да би се дало неко објашњење откуда то и шта се догадја са човјеком. Модерна психоанализа, рецимо, и не само она, тврди и проналази као једну од егзистенцијалија, нешто што је најдубље у људској свијести, нешто што човјек носи са собом - осјећање кривице. Негдје у дубинама људске колективне свијести постоји ти осјећање кривице. Као и осјећање страха. Многи сматрају да су те двије стварности страх и кривица, нешто што је најдубље у људској природи. Трага се стално за њиховим узроцима: да ли су они у васпитању, религиозним или неком другом, или су они у нечему што је дубље од социо-психолошког стања у коме се човјек налази? Да ли је то нешто што је друштвено условљено или, или је нешто што човјек носи у себи, што наслијеђује од својих предака, и што се онда преноси са покољења на покољење и оптерећује га?

 

 

Човјек је оно што поједе

 

Библијско Откровење има свој одговор на своје питање који није од јуче. Још од времена Старог Завјета говорено је о људском паду, прародитељском гријеху. Богом створеном човјеку коме је дато да буде господар од птица небесних и риба морских и свакога створења, да господари небом и земљом, коме је од Бога дат дар владарски, дата је и једна једина заповијест: да не једе са дрвета познања добра и зла, јер у који дан окусиш са њега умријећеш (Књ. Постања 2,17). И, како даље говори Мојсије, Али змија бјеше лукавамимо све звијери пољске које створи Господ Бог, па рече жени: Је ли истина да је Бог казао да не једете са свакога дрвета у врту? А жена рече змији: Ми једемо са свакога дрвета у врту; само рода са онога дрвета усред врта, казао је Бог, не једите и не дирајте у њ, да не умрете. А змија рече жени: Нећете ви умријети, него зна Бог да ћете у онај дан кад окусите са њега отворити очи, па ћете постати као богови и знати шта је добро и шта је зло. И затим слиједи један генијалан опис како сазријева гријех у људској души, у људском уму, у људском срцу, и како се претвара у дјело; како је сазрио у уму, у срцу и души Евиној и претворио се у дјело, затим у Адамовој, и како непрекидно, кроз сву историју сваки људски гријех има исти процес сазријевања. И жена видјећи да је род на дрвету добар за јело и да га је милина гледати, и да је дрво врло драго ради знања, узабра рода са њега и окуси, и мужу својему те и он окуси. Свети Јован Богослов у својој посланици, анализирајући на један другачији начин ова три основна момента у овом процесу сазријевања гријеха у људској души, говори о "похоти плоти, похоти очију и гордости живота (1. Јован 2,16). На првом мјесту је дакле похот плоти: дрво које је добро за јело. Прва и најдубља потреба људска је потреба за храном.Људско биће је без хране непостојеће. У том погледу је Фојербах био у праву када је рекао да је човијек оно што појед. СДамо што је он као материјалиста сматрао да је човијек тијело и да се само тјелесно храни. Међутим човијек није само тијело и не храни се само тјелесно, него је и душа и храни се и духовно. Ако се само тјелесном харном храни, онда је природно да буде само тјелесно биће. Ако се храни и нечим другим, онда ће бити и нешто дуго, више од тога.

Прво искушење људској души, први подстријек њен је питање јела. То је похот плоти. Људско биће је по својој природи гладно. А гладно је зато што је несавршено. Оно што је несавршено хоће да надодокнади своје несавршенство, да га надопуни. И тијело и душа и ум хоће своји храну. Друго искушење похот је очију - "да га је милина гледати". Дубоку у људској природи усађена је жеђ за љепотом. То се види већ и дко дјетета. Човјек рањен љепотом тражи да је за себе задобије. И треће - "да је дрво врло драго ради знања"?! Храна, љепота, знање - три надубље потребе људске: похот плоти, похот очију и гордост живота по св. Јовану Богослову. Преко њих долазе исушења човјеку, тј. Еви. А Еву носимо у својим костима: из једне крви је крв свих људи. Демонска сила која се у рају појављује у виду змије, иако лаже од самог почетка и зато се назива "лажа и отац лажи", не нуди нешто што је потпуно лажно, јер би точовијек одмах препознао. Оно што говори она прво облачи у чудесни рухо да би примамила. На првом мјесту подмеће па каже Еви: Није ли вам рекао Бог да не једете са свакога дрвета у врту, лажући, јер је Бог рекао да не једу са једног дрвета. Неуспевши то, онда каже да је Бог то рекао да би их лишио онога најдубљег знања.

 

 

Смисао прве Божије заповијести

 

Демонска сила, дакле, удара на три основне потребе људског бића. Тако је у почетку, тако је и данас. Сва модерна цивилизација могла је да се протумачи кроз призму овог искушења првобитног, евинског. Занимљиво је да се исто такво искушење нуди и Христу у пустињи. У шетвртој глави Матејевог Евањђеља говори се како наступа велики пустињски дух - то генијално описује Достојевски - "претвори камење у хљебове, гладан си. Камење претвори у хљебове па ће читав свијет поћи за тобом." Нису ли модерни системи, све до система савременог потрошачког друштва, а да не гоцорим о марксизму, управо на том искушењу придобили милионе људи за собом? Хљеба и игара су нудили још и древни римски императори. На прво искушење се чује ријеш Христова: " Не живи човијек само о хљебу, него о свакој ријечи која излази из уста БОжијих." Кроз Христову побиједу искушења на коме је пала Ева, нама се открива смисао првобитне заповијести. Са сваког дрвета једи, али са дрвета познања добра и зла немој јести. Шта то значи у ствари? У чему је срж и смисао те првобитне заповијести?

Бог је дао природу, творевину, човијеку на употребу. Али није му разријешио злоупотребу творевине. Првобитна заповијест је призив човијеку да успостави правилан однос према себи, према Богу, према творевини око себе. Та заповијест стоји као провјера његове слободе, његове воље његовог става. И каже му: Употреби Творевину, али на начин који је сагласан твојој природи и твоме вјечном призивању. Шта нуди демон Еви? Нуди јој природу у којој јесте. Каже да је она једини извор њеног живота, њеног знања, њеног познања добра и зла. Каже да није извор њеног живота и она заповијест, она ограничава њену слободу, њено биће, Бог је, наводно, ту њој поставио границе. Огромна лаж! Дакле, каже јој: Врати се само себи, сакрићу да си ти ограничена, врати се природи, сакрићу ти да је природа, по свом устројству ограничена. Није теби храна ријеч која излази из уста Божијих,тј. та заповијест, као мјера постојања, као призив да човијек употребљава свијет и преко њега узраста и сазријева за једење савршеније хране од оне коју даје свијет и творевина.

Природа, то је "камење". Не може човијек као биће савршеније од природе, да открије савршенство своје и да постигне пуноћу свога бића у природи која је од њега несавршенија. И ту је његов пад, пад Адама и Еве, пад сваког људског бића од Адама и Еве до данашњег дана. Чим се окрене природи, обоготвори природу, обоготвори себе самога, онда храну из природе сматра једином, а за творевину мисли да је она извор његовог знања добра и зла и најдубље његове мудрости. Љепоту творевине око себе сматра за једину љепоту, сматра да је он пуноћа љепоте за којом чезне; да је храна из природе пуноћа хране за којом чезне; и да је знање које црпе из природе, из творевине, пуноћа знања којом он засићује себе и задобија "гордост" живота. Однос према творевини који је освијетљен Божанском ријечју ремети се јер се потискује истина о Божанској заповијести. Она се проглашује за лаж, а ово се подмеће као истина.

Многи од Светих Отаца тврде, не без разлога, да је та првобитна Божија заповијест човијеку била заповијест поста, у ствари, позив човијеку на распеће свога ума. Свети Григорије Палама говори да је тој заповијести предуказана тајна Крста Часног. Посни однос према творевини, однос је уздржања у смислу поштовања саме творевине и у смислу трагања за нечим што је много савршеније од саме творевине. И као што се каже код Светих Отаца, човијек је кроз свој пад погазио управо кроз заповијест - о посту. Заповијест Божију прву, у којој је свака заповијест садржана. Он се тиме отуђио од Бога, јер Божанска ријеч је управо она снага којом се човијек држи Бога. Зато и каже: "Онога тренутка кад окусиш умријећеш". Што значи: онога тренутка кад погазиш ту заповијест, кад се одрекнеш ријечи БОжије, као хране, те изворне, исконске мудрости која освјетљава твој живот и твоју судбину, ти си се отуђио од Бога, пао си у свијет, "јудол плачевну", како каже Његош, долину туге и плача. Тамо гдје наступа људско сљепило и гдје је људски живот "сновиђење страшно". Онда више не знаш ни ко си ни шта си. Отиснуо си се на пучину, не знаш ни почетка ни краја пута, пипаш, трагаш, али је сваки твој труд узалудан све дотле док се поново на вратиш оном свом првобитном извору. Отуда у свим митологијама, хеленским, месопотамским, "Епу о Гилгамешу", у митовима древне Индије, староегипатским, да не говоримо о јудео-хришћанском предању, некаква дубока потреба за повратком у неко првобитно, невино стање. Оно што владика Раде говори: " О невини синови природе, о мудрости проста, најсјајнија!"

 

 

Умовредна гордост и смиреноумље

 

Пад је у ствари погрешни однос човјека према себи, према Богу и према творевини. Ту се онда радја и многобоштво, обоготворење сунца, мјесеца, звијезда, другога човијека, обоготворење себе,своје памети, свога знања. Баш ова прванедјеља поста говори нам о фарисејевом високоумљу, његовом "високоречју", "високоглаголанију", "гласу његове гордиње"- то су изрази стари, словенски, пуни садржаја и дубоког смисла - за разлику од цариника који удара себе у груди и каже: "Боже буди милостив мени грјешноме", који је испуњен смиреноумљем, "висине смирених ријечи". Ако је дакле умовредна гордост (умоповредјујућа гордост) која је затровала Адама и Еву, па су они из те умоповредјености погазили заповест Божију, узрок поремећаја људског (ту је негдје коријен оне кривице и оног дубинског страха), онда је почетак људске обнове повратак смирењу пред Божанском ријечју, пред вјечном мудрошћу; и кроз смирење примање вјечне свјетлости која онда освијетљава човијеку пут и даје праву мјеру његовом знању, и његовом понашању, његовом животу и животу свијета у коме се налази.

 

 

Позив на духовни и тјелесни пост

 

Смиреноумље као темељ философије живота. И пост као пут да се добије то смиреноумље живота. Пост не као формално придржавање неких прописа, јела, овог или оног. Први призив поста је "Постимо браћо духовно, постимо и тјелесно". Као и врлина и гријех се зачиње у људском срцу, па онда иде даље. Кад допре до умс онда иде на људско дјело, кад постане дјело онда се извршава људским тијелом; зато ако жели истински човијек да се обнови, да се промијени, да промијени свој однос према творевини око себе, према тајни на којој почива, он мора да се ангажује цио у тој новој "промјени Деснице ГОсподње". А та промјена и јесте управо оно на шта призива пост као повратак испуњењу првобитне заповијести.

Нема истинске обнове људског бића, нема промијене човијеку, праве, моралне, духовне, економске, душевне, без поста. Нема важније дужности управо за модерног човијека од његовог повратка посту. Посту као дубинском преумљењу, преусмјерењу цјелокупног људског бића, као људском напору, како би рекао Солжењицин, на самоограничење, на уздржање, васпитање, унутарње, своје воље, своје слободе. Тај и такав пост је нешто што црква проповиједа од памтивијека.

ПИтање поста је дакле, питање философије живота: питање обнове човијековог духа, човијековог тијела, човијековог друштва, човијекове заједнице. Питање поста је питање здравља. Питање поста је питање истинске и праве љубави и најдубљег човијекољубља.

 

 



Кон врв
aladin Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор


Регистриран: 30.Октомври.2006
Статус: Офлајн
Поени: 2043
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај aladin Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 11.Март.2008 во 15:37

ПОУКА У СРИЈЕДУ ПРВЕ СЕДМИЦЕ

 

Браћо и оци! Ови дани светога поста у односу на друге дане могу се упоредити са тихим пристаништем, у које притичу сви, и иноци и мирјани, да би стекли духовну тишину, јер је то вријеме спасоносно за свакога. Расту славословља и појање пјесама, милостиње и молитве, којима се благи наш Бог умилостивљује и приклања ка милосрђу, умирује душе наше и подаје нам опраштање гријеха, само ако се ми искрено обраћамо Њему, ако Му припадамо са страхом и трепетом, обећавајући да ћемо оставити своје лоше навике. Хришћани који живе у свијету имају наставнике, архијереје и пастире, јер као што је ратницима потребан вођа, тако су и онима који посте потребна одобрења и утјехе учитеља. А пошто и ја међу вама, љубљени, заузимам мјесто пастира, и на мени лежи дуг да кажем неколико ријечи о душеспаситељном посту.

Браћо! Пост је обновљење душе. Апостол говори: онолико колико тијело изнемаже и вене од посног подвига, толико се душа обнавља, из дана у дан, постаје прекрасна и блиста љепотом коју нам је Бог дао на почетку. А када се душа постом и покајањем очисти и украси, тада ће је и Бог пољубити и живјеће у њој. Јер је Господ рекао: Ако Ме неко љуби, ријеч Моју држаће, и Отац Мој љубиће њега; и њему ћемо доћи и у њему ћемо се настанити (Јн. 14:23). Ако су тако велики достојанство и благодат поста, да од нас он чини станиште Божије, ми га онда морамо дочекати са великом радошћу и весељем, а не се унинијем, због оскудности хране, памтећи да је Господ наш Исус Христос, благословивши у пустињи пет хљебова, нахранио пет хиљада народа хљебом и водом. Он би могао да нареди да се тамо појаве разне посластице, али нам је у примјер дао уздржавање, како бисмо се бринули само о неопходном. Пост испочетка изгледа тежак подвиг, али ако из дана у дан ми надодајемо усрдност и принуду, са помоћу Божијом биће нам све лакше и лакше. Али, да би пост наш био истински и стварно пријатан Богу, ми ћемо се, уздржавајући се од хране, уздржавати и од сваког гријеха душевног и тјелесног, како нас учи и стихира, у којој је речено: пост не ошајаније брашен точију совершим, но всјакија греховнија страсти отчужденије (на стиховни, у уторак прве седмице поста, на вечерњој). Борићемо се против љености и нерада, а више од свега против таштине, завидне љубоморе, против мржње по злоби или непријатељству, пошто су то страсти тајне, које убијају душу; сачуваћемо тиме своје душе од зле нарави и самовоље, јер је ђаволу лако да допре до човјека који не моли за савјет од онога који га може поучити; непријатељ без труда прелашћује самовољног и лови га у своје мреже чак и онда када он мисли да чини добро.

Нарочито опрезни морамо да будемо у односу на плотску похот: јер и сада, када постимо, многолика змија, ђаво, бори се против нас лошим помислима. На први поглед наизглед лијеп плод гријеха чини се јако примамљив, али он није такав у стварности. Некад се и јабука чини лијепом, а кад је преполовиш - нађеш је пуну трулежи и црва. Тако похот плотска изгледа, она као да обећава прегршт насладе, а када починиш гријех, испада горча од жучи и као двосјекли мач. То је претрпио праотац наш Адам; њега је преластио ђаво, он је окусио плод непослушања у нади да ће добити живот, али је задобио смрт. Од тог времена о тај камен се спотичу сви они које жељама плотских страсти прелашћује древна змија. Ђаво, будући тама, изгледа некад као анђео свјетлости. Сотона умије и да зло прикаже као добро, и горко као слатко, и тамно као свијетло, и смрт као живот. Тако он обмањује и мучи свијет.

 

Браћо, будимо опрезни, да се онај који нам спрема клопке не би обрадовао, да не бисмо постали попут птица које због хране упадају у клопке и мреже. Својим умом испитујмо лукаве замисли злобе, научимо се да препознајемо зло и склањајмо се од њега. Будимо усрдни у пјевању псалма и служби црквених, пажљиво и са старањем слушајмо Слово Божије. Јер као што тијело, хранећи се хљебом, расте и чврсне, тако се и душа храни Словом Божијим. Свечасно вршимо поклоне, сваки према својој снази и колико му је назначено; занимајмо се и својим рукоделијем, јер онај који не ради ништа, према ријечи Апостола, није чак ни јела достојан (2 Сол. 3:10). Помажимо један другом: јер један је немоћан, а други снажан; не будимо непокорни, него будимо добри, говоримо једни другима пријатне ријечи, будимо мирни, снисходљиви, милосрдни, кротки, покорни, испуњени милости и плодова благих. И мир Божији нека сачува срца наша и ум, и нека нас удостоји Небескога Царства, у Христу Исусу Господу нашем, Којем приличи слава и моћ са Оцем и Светим Духом, сада и увијек, и у вијековима вијекова. Амин.

Кон врв
aladin Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор


Регистриран: 30.Октомври.2006
Статус: Офлајн
Поени: 2043
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај aladin Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 11.Март.2008 во 15:39

ПОУКА У ПЕТАК ПРВЕ СЕДМИЦЕ

 

Браћо и оци! Мирјанин, када крене да гради велику и лијепу кућу, нема покоја ни дању ни ноћу, труди се, трчи и трпи лишавања све док не заврши градњу. Он је тако усрдан и брижан, да његов ум и све мисли његове бивају заузети само тиме да кров испадне лијеп и раскошан, и да све остало буде тако украшено и сређено, да би свако пожелио да има такву кућу. И ако би неко почео да обуздава таквог брижног неимара, већма би га повриједио.

Шта овим хоћу да кажем вашој љубави, браћо честита? С обзиром да сваки од нас за своју душу не гради кућу пропадљиву, од камена и дрвета, него кућу небеску, нетрулежну и вјечну, која се зида од врлине и дарова Светог Духа, реците ми онда, зар ћемо ми бити мање вриједни и више лијени од оних који граде пропадљиве куће? Нећемо ли велики губитак претрпјети због тога? Тим прије што кућа трулежна прима плотске људе, а када се смијени много власника, и сама стари и руши се; духовна, пак, кућа, грађена од врлина, прима Светог Духа, као што и Апостол говори: ви сте храм Божији, и Дух Свети живи у вама (1 Кор. 3:16). И када наступи вријеме да напустимо овај свијет, наше духовно (благо) кренуће за нама на небеса, и биће тамо вјечно.

Почетак сазидања врлина је страх Божији, јер Божанствено Писмо говори: почетак мудрости је страх Господњи (Пс. 110:10). А затим четири велике врлине: мудрост, храброст, целомудрије, праведност, и остале са њима, које се сједињују и сазидавају савезом љубави, и израстају у свети храм Господа. Правимо стога, браћо, такву обитељ и украшавајмо је врлинама, да бисмо стекли у себи Духа Светога и развеселили свете ангеле и да бисмо и људима донијели корист својим врлинама. А пошто је и уздржавање, у којем се сада подвизавамо, једна од великих врлина, уздајмо славу Богу, Који нас је удостојио да свршимо једно поприште свете седмице. Лица наша су се измијенила и поблиједјела, али зато сијају благодаћу уздржавања. Од жучи која се појавила услед поста, у устима је нашим горчина, али душе наше су се насладиле надом и благодаћу спасења. Јер душа и плот по природи ратују једна против друге, и када једно јача, друго слаби. Према томе, браћо, радујмо се што смо боље од то двоје учинили јачим.

Може неко да пита: "Узимати храну једном на дан - није ли то нарушавање савршенства уздржавања?" Не. Тога се не требамо бојати, јер да је тако, не би нам Христос наредио у молитви "Оче наш" да молимо за потребну храну сваког дана, не би доносио вране пророку Илији, као и божанственом Павлу Тивејском сваки дан храну; ни Антоније Велики не би сматрао да је боље да се сваки дан једе по мало, него да се буде у посту по три, четири, седам дана. А ја мислим да је за то разлог следеће: тијело наше од дневног труда изнемаже и слаби, и Бог, стварајући нас, тако га је устројио, да се оно свакодневном храном поткрепљује, како бисмо могли да извршавамо заповијести Божије, и да се човјек не раслаби, као што бива са онима који посте по два и три дана; они не могу вршити ни честе метаније, нити могу да упражњавају како је заповијеђено читање и псалмопеније, нити могу да исправно извршавају остале службе и обавезе; да и не говоримо о ономе што је изнад тога.

Према томе, узимање хране сваког дана, према правилу и чину који указасмо, није дјело несавршених, него и већма савршених; уосталом, све што су код нас установили божанствени оци јест добро и богољубиво. О, када би нам Господ даровао и мало више здравља и снаге душевне и тјелесне, да служимо Богу Живом и Истинитом и да очекујемо последњи дан узвраћања, у који вам желим да са свима од вијека светим просијате попут сунца, добивши у наслијеђе Небеско Царство, у Христу Исусу Господу нашем, Којем приличи слава и моћ са Оцем и Светим Духом, сада и увијек, и у вијековима вијекова. Амин.

 

Кон врв
tofu Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 01.Февруари.2008
Статус: Офлајн
Поени: 328
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај tofu Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 11.Март.2008 во 16:08
Зарем едно од правилата на постот е да се испофалиш како ти знаеш да постиш? Зарем постот не треба да биде исто како и верата, нешто сосема интимно, нешто што го правиш само за себе, а не за сите да те знаат каков си и што си и што голем верник си затоа што си издржал неколку дена без месо?
It’s just unbelievable how many people think their version of reality is the only one that exists.
Кон врв
angelwings Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 10.Мај.2005
Локација: Macedonia
Статус: Офлајн
Поени: 1927
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај angelwings Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 11.Март.2008 во 16:32
Originally posted by tofu tofu напиша:

Зарем едно од правилата на постот е да се испофалиш како ти знаеш да постиш? Зарем постот не треба да биде исто како и верата, нешто сосема интимно, нешто што го правиш само за себе, а не за сите да те знаат каков си и што си и што голем верник си затоа што си издржал неколку дена без месо?
 
аплауз
Кон врв
aladin Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор


Регистриран: 30.Октомври.2006
Статус: Офлајн
Поени: 2043
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај aladin Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 11.Март.2008 во 16:50
Originally posted by tofu tofu напиша:

Зарем едно од правилата на постот е да се испофалиш како ти знаеш да постиш? Зарем постот не треба да биде исто како и верата, нешто сосема интимно, нешто што го правиш само за себе, а не за сите да те знаат каков си и што си и што голем верник си затоа што си издржал неколку дена без месо?


DA TOA E DNO OD PRAVILATA!   TE PODDRZUVAM.
Кон врв
 Внеси реплика Внеси реплика страница  <1 910111213 14>
  Сподели тема   

Скок до Овластувања Кликни и види ги опциите

Forum Software by Web Wiz Forums® version 10.03
Copyright ©2001-2011 Web Wiz Ltd.

Страницата е генерирана за 0,188 секунди.