БЕСЕДА НА ДЕНОТ

узеше камење да га убију. · Док је нашљедник млад ништа није бољи од роба (Галатима 4, 1)

БЕСЕДА о потреби смрти ради рода многог

Заиста, заиста вам кажем: ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре,
онда једно остаје; ако ли умре много рода роди (Јов. 12, 24)

 Зашто сејач баца пшеницу у земљу? Да ли зато да би пшеница умрла и
иструлела? Не, него зато да би живела и род родила. Сејући семе сејач и
не мисли о смрти и труљењу семена него о животу и роду његовом.
Ваистину, с радошћу сеје сејач семе своје, не мислећи о смрти семена
него о животу и роду.

 Сејач је Христос Господ, а људи су пшеница Његова. Он је
благоизволео назвати нас пшеницом. Много је и другог семена на земљи,
но ништа није драгоценије од пшенице. Зашто нас посеја Господ по земљи?
Да ли зато да бисмо умрли и иструлели? Не, него зато да бисмо живели и
род родили. Он узгредно помиње нашу смрт, помиње је само као услов
живота и многог рода. Циљ сејања није смрт него живот. Но семе мора
прво да умре и да иструли; и Он то семе помиње, јер зна да ми то сви и
сувише добро знамо. Само нас узгредно подсећа на то, док је Његово
Јеванђеље у главноме повест о животу, о животу и роду. О томе нам Он
много говори, јер зна да ми то не знамо, и да се гушимо од незнања и
сумње. И не само да нам говори много о животу, него нам и показује
живот. Васкрсењем Својим показује нам јасније од сунца живот и род
многи. И сва историја Цркве Његове јесте јасна мапа живота.

 О Господару живота несавладљивог, спаси нас од смрти греховне. Избави нас од смрти душевне. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Автор	Порака Тема Пребарувај Опции за темата Внеси реплика Внеси нова тема Верзија за печатење Преведи Тема
mali simo Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 22.Октомври.2006 Статус: Офлајн Поени: 1132	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај mali simo Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 23.Април.2007 во 17:29
	БЕСЕДА о потреби смрти ради рода многог Заиста, заиста вам кажем: ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре, онда једно остаје; ако ли умре много рода роди (Јов. 12, 24) Зашто сејач баца пшеницу у земљу? Да ли зато да би пшеница умрла и иструлела? Не, него зато да би живела и род родила. Сејући семе сејач и не мисли о смрти и труљењу семена него о животу и роду његовом. Ваистину, с радошћу сеје сејач семе своје, не мислећи о смрти семена него о животу и роду. Сејач је Христос Господ, а људи су пшеница Његова. Он је благоизволео назвати нас пшеницом. Много је и другог семена на земљи, но ништа није драгоценије од пшенице. Зашто нас посеја Господ по земљи? Да ли зато да бисмо умрли и иструлели? Не, него зато да бисмо живели и род родили. Он узгредно помиње нашу смрт, помиње је само као услов живота и многог рода. Циљ сејања није смрт него живот. Но семе мора прво да умре и да иструли; и Он то семе помиње, јер зна да ми то сви и сувише добро знамо. Само нас узгредно подсећа на то, док је Његово Јеванђеље у главноме повест о животу, о животу и роду. О томе нам Он много говори, јер зна да ми то не знамо, и да се гушимо од незнања и сумње. И не само да нам говори много о животу, него нам и показује живот. Васкрсењем Својим показује нам јасније од сунца живот и род многи. И сва историја Цркве Његове јесте јасна мапа живота. О Господару живота несавладљивог, спаси нас од смрти греховне. Избави нас од смрти душевне. Теби слава и хвала вавек. Амин.
	ХРИСТОС ВОСКРЕСНА ОД МРТВИТЕ СО СМРТА СМРТА ЈА ПОБЕДИ И НА ТИЕ ВО ГРОБОВИТЕ ЖИВОТ ИМ ДАРИ

rice Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 14.Ноември.2006 Статус: Офлајн Поени: 379	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај rice Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 25.Август.2007 во 10:10
	БЕСЕДА о томе како је Богу најмилији човек и човеку Бог Не тражим што је ваше него вас (II Кор. 12, 14) Овим речима, које је могла изрећи само пламена апостолска љубав према ближњим, исказана је суштина односа хришћанина према Богу и Бога према хришћанину. Љубав Божја могла би да каже: Ти хришћанине, постиш мене ради; мене ради милостињу делиш; мене ради усрдне молитве уздижеш; мене ради цркве зидаш; мене ради жртве приносиш и многа друга добра дела чиниш. Све је то добро, и све је то мени угодно, но ти си ми дражи од свега тога; на крају крајева ја не тражим ништа од свега тога него тебе тражим, само тебе. Љубав хришћанина пак могла би да каже: Ти ми, Господе, здравље дајеш, и то је добро. Ти светлост палиш, дoжд пушташ, громом ваздух освежаваш, и то је добро. Ти дајеш богатство, и мудрост, и многолетност, и пород, и безброј других добара Ти обилно постављаш на трпезу овога живота. И све је то добро, и предобро. И све то примам с благодарношћу. Но на крају крајева то је само ивица скута Твога; на крају крајева ја не тражим ништа од свега тога но Тебе, Господе, Тебе јединога тражим. О браћо моја, није оно Бог што се види телесним очима, нити је човек оно што се види телесним очима. Оно што се види у васцелој природи јесте само нешто од Бога; и оно што се види у телесној ризи јесте само нешто на човеку. Бог је љубав, браћо, што небо спушта к земљи; и човек је љубав, браћо, што земљу диже к небу. О Господе човекољубиви, Творче и Сведржитељу, усели се више, и још више, у нас Духом Твојим животворним, да живи будемо, да живи будемо у царству без смрти. Теби слава и хвала вавек. Амин.


rice Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 14.Ноември.2006 Статус: Офлајн Поени: 379	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај rice Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 01.Септември.2007 во 13:06
	БЕСЕДА о опасности Нека буду бедра ваша запрегнута, и свијеће запаљене (Лк. 12, 35) То је заповест Онога који зна слабости бића нашег, и који нам жели добра више од оца и мајке. То је заповест нашег човекољубивог Господа. Кад је човек распасан, не опусти ли се цело тело наниже? Опаше ли се и запрегне, не усправи ли се цело тело као свећа? Као свећа тако душа наша треба да стоји усправно пред Богом. Како ће душа стајати усправно пред Богом, ако је неуздржљива телесина отежа земаљским страстима и похотама? Гле, међу бедрима је гнездо главних страсти телесних. Запрегнути бедра значи стегнути се уздржљивошћу и не давати страстима на вољу. Но запрегнути телесна бедра није циљ него средство, којим се служимо да бисмо лакше запрегли ум свој и срце своје и вољу своју. Уздржљивост телесна прва је школа нашег хришћанског карактера; после ње долази виша школа, у којој се учимо уздржљивости ума и уздржљивости срца и уздржљивости воље. Запрегнемо ли ум наш, онда у његовој тескоби не могу наћи места похотне мисли. Запрегнемо ли срце наше, онда у њему не могу наћи места похотне жеље. Запрегнемо ли вољу нашу, онда у њој не могу наћи места зла хотења зверска и демонска. Тесним путем, браћо, улази се у Царство Божије. У теско6и ума и срца и воље једино могу планути свеће свих врлина, чији пламен уздиже се ка Богу. Под запаљеним свећама и треба разумети хришћанске врлине. О Господе чисти и безгрешни, огњиште свих врлина, помози нам запрегнути се уздржљивошћу, и по тесном путу ходити к Теби са запаљеним свећама, које си Ти донео у свет. Теби слава и хвала вавек. Амин.


rice Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 14.Ноември.2006 Статус: Офлајн Поени: 379	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај rice Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 30.Септември.2007 во 11:35
	БЕСЕДА о јединству бића Оца и Сина Ја и отац једно смо (Јов. 10, 30) Што је више чудеса чинио Господ Исус и што се више приближавао смрти, све је отвореније говорио о Себи. Многобројна чудеса и дужина времена, довољна за размишљање, дејствовали су и на незлобне и злобне: незлобни су постали пријемчиви за откривење високих тајни Божјих, а злобни су злобом све више себе помрачавали и онеспособљавали за пријем тих тајни. Зато злобни узеше камење да га убију. Ја и отац једно смо. Отац и Син једно су по суштини бића, но нису једно по ипостасима, јер иначе не би се звали са два имена — Отац и Син. Све особине бића Очевог има и Син, има и Дух Свети; али особине ипостаси Очеве припадају само Оцу, и особине ипостаси Сина припадају само Сину, и особине ипостаси Духа припадају само Духу. Но кад је реч о божанској суштини, Син може казати: Ја и Отац једно смо; и Отац може казати: Ја и Син једно смо; и Дух Свети може казати: Ја и Отац једно смо, и ја и Син једно смо. Јединство Свога бића са Оцем изразио је Господ Исус и даљим речима: отац је у мени и ја у њему. Може ли се јасније говорити о божанству Сина? Може ли се људским језиком јаче изразити јединство триипостасног Бога? Догма о божанству Сина Божјега као и догма о јединству бића Божјега откривене су и положене самим Господом Исусом Христом. Нека нико, дакле, не поклања вере обманама неких неверника и јеретика, као да сам Господ Исус није објавио своје божанство, него да је та догма тобож доцније истакнута у цркви. Да Христос није обајавио Своје божанство, зашто би Јевреји рекли Њему: градиш се Бог! И зашто би се дигли камењем на Њега? О Господе Исусе, Сине Божји, једнобитни са Оцем и Духом Светим, помилуј нас и спаси нас силом и добротом Божанства Твога, свесилнога и свеблагога. Теби слава и хвала вавек. Амин.


rice Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 14.Ноември.2006 Статус: Офлајн Поени: 379	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај rice Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 01.Октомври.2007 во 08:59
	TI BLAGODARAM ZA LINKOT PATEM MI GO RAZUBAVI DENOV ZOSTO OVAA STRANA NE JA ZNAEV www.bsn.org.yu poveli evangelose


rice Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 14.Ноември.2006 Статус: Офлајн Поени: 379	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај rice Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 01.Октомври.2007 во 09:01
	О наследнику и о робу Док је нашљедник млад ништа није бољи од роба (Галатима 4, 1) Док је царевић у колевци, шта ли је он бољи од сина робова? Нити је тело његово боље, нити мисли његове узвишеније, нити жеље његове чистије. Какав је син царев такав је и син робов, такав и син просјаков. И са неколико година син царев не разликује се од сина роба. Када пак син царев порасте и са пуном свешћу о свом достојанству прими власт над царевином, а када син робов порасте и са пуном свешћу подлегне јарму ропском, тада се види огромна разлика. Тада се објављује јасно, да наследник и роб нису једнаки, јер роб има да робује а цар да господари. Тако је и с хришћанином и нехришћанином, хоће апостол да каже. Нехришћанин рабује природи, хришћанин влада природом. И нехришћански преиод историје рода људског показује, како је човек био роб стихија, роб тела, роб идола и творења. А хришћански период историје рода људског показује, како је човек господар и властелин, племић царскога рода, и наследник свега. Чак и они који су знали за једнога истинитог Бога, као што су били Израиљци, нису били према Богу као деца и наследници према оцу своме него као робови и слуге према господару и судији. А к а д с е н а в р ш и в р и ј е м е, и дође на земљу С и н Б о ж ј и Ј е д и н о р о д н и, Он учини да п р и м и м о п о с и н а ш т в о, и да Духом Божјим ословљавамо Бога: А в в а О ч е! Што дође, браћо, Христос на земљу? Да нас учини бољим од робова, да нам да право синова и дужност господара. Право синова јесте да именом Христовим зову Бога Оцем, и дужност је господара да владају над собом, над својим телом, над својим мислима и жељама и над свом природом око себе. Сине Божји Јединородни, Твојом милошћу и жртвом ми смо примили посинаштво; о помози нам да га Твојом помоћи у чистоти и истини одржимо до краја. Теби слава и хвала вавек. Амин.


rice Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 14.Ноември.2006 Статус: Офлајн Поени: 379	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај rice Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 02.Октомври.2007 во 09:20
	БЕСЕДА о Господу васкрслом н живом, који је васкресење и живот Ја сам васкресеније и живот (Јов. 11, 25) Ове свете речи изрекао је Господ Исус Христос. Није их он само казао, него и делом доказао. Васкрснувши кћер Јаирову, и сина удовице Наинске, и пријатеља светог Лазара, Он је доказао, да је Он воскресеније и живот, и васкрситељ и животворац. Но васкрсењем самога себе из мртвих Он је то најбоље доказао. Јер бити жив и помоћи умрломе — о томе се бар да говорити; али бити мртав, и сахрањен, и лежати три дана у гробу, и помоћи себи, оживети себе — о томе се није дало ни говорити до Христова васкрсења. То је чудо над чудесима, и доказ силе над сваком силом. То чудо извео је Господ наш. Ту силу показао је Господ наш. Истините су, дакле, речи Његове: ја сам васкрсење и живот, истините, и свете, и утешне за све нас, који гредемо неизбежној смрти телесној, и који се надамо живети после гроба и видети жива Господа нашег у слави. Но није Господ наш само васкрситељ тела, Он је васкрситељ и душе. За живота Свога на земљи Он је васкрсао само неколико људских тела и безброј душа. Да тиме покаже, да је васкрсење душе много важније од васкрсења тела. Безмало све људске душе биле су мртве, кад је Он сишао у свет, и Он је безбројне васкрсао силом Својом и запојио животом Својим. И Јевреји и незнабошци били су душом мртви, и Он је оживео и једне и друге. Оставимо, браћо, и ми бригу о васкрсењу наших тела, и потрудимо се, док још имамо рока, око васкрсења душа наших. Јер ако душе наше не васкрсну и не оживе Христом још овде на земљи, не очекујмо никакву радост од васкрсења наших мртвих телеса у дан судњи, у Дан Гнева. Јер ће тада тела мртвих душа устати не у живот него у вечну муку. О Господе Исусе, васкрсење наше и животе наш једини, помози нам силом Твојом и милошћу Твојом, да васкрснемо и оживимо Тобом, на спасење и живот вечни. Теби слава и хвала вавек. Амин.


rice Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 14.Ноември.2006 Статус: Офлајн Поени: 379	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај rice Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 03.Октомври.2007 во 11:18
	БЕСЕДА о тузи Христовој Сад је душа моја жалосна; и шта да кажем? Оче, сачувај ме од овога часа; али зато дођох на час овај (Јов. 12, 27) У овај свет земаљски ништа реалније није ушло од Господа Исуса Христа, ништа реалније као Бог и ништа реалније као човек. Уистини, сав овај свет изван Исуса Христа изгледа призрак. Ни земља, ни вода, ни ваздух, ни светлост немају ни изблиза ту реалност коју има Он. Гле, све ће ово проћи, а Он ће остати. Ваистину, Он је камен темељац једног непролазног света, и само онај, или оно, што се припије чврсто уз тај камен, моћи ће суделовати у том непролазном свету, непролазној реалности. Бурни, али немоћни таласи времена срдито су ударали, и данас ударају, час о реалност Божанства Христова, час о реалност Човечанства Његовог. Јер колико је требало хришћанима труда, да отварају очи безбожницима, и доказују Божанство Христово, толико им је требало труда, да отварају очи јеретицима и доказују Његово Човечанство. Но Дух Свети свезнајући постарао се унапред, и преко јеванђелиста спремио оружје хришћанским борцима унапред. Сад је душа моја жалосна. Зар би Господ осећао жалост, да није био прави човек, подложан свима немоћима телесне природе изузев греха? И не само жалост но и страх: Оче, сачувај ме од овога часа. Ово говори немоћна природа човечја, која се грози смрти (јер о смрти је реч), али не грешна него безгрешна природа човечја, јер Господ одмах додаје: али зато дођох на час овај. Видите ли, колико је важна смрт Христова? Ми смо њоме искупљени, њоме спасени. Нека се нико, дакле, не зауставља једино на науци Христовој, него нека се пренесе на Голготу и посмотри са ужасом крваву жртву на Крсту, која је принета за грехове наше, за спасење наше из смрадне чељусти змије преисподње. О Господе Исусе, пострадавши нас ради и нашега спасења ради, помилуј нас још једанпут и још једанпут. Теби слава и хвала вавек. Амин.


rice Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 14.Ноември.2006 Статус: Офлајн Поени: 379	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај rice Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 05.Октомври.2007 во 14:12
	БЕСЕДА о божанству Сина и битној једнакости с Оцем Који видје мене, видје оца (Јов. 14, 9) Господе покажи нам оца и биће нам доста, рече Филип. На ове речи одговори му Господ Исус: толико сам вријеме с вама и нијеси ме познао, Филипе? Који видје мене, видје оца. Тако одговори Господ своме ученику. Филип је желео да види Бога телесним очима. Три године гледао је он Христа, и није Га познао као Бога. Зашто? Зато што је у то време, пре силаска Духа Светога, Филип гледао телом у тело, тј. телесним очима гледао је и видео је Господа Христа као човека. Он још није видео Божанство у Сину Божјем ваплоћеном, а тражи да види Бога Оца! Који видје мене, видје Оца. Тиме Господ неће да каже, да је Он Бог Отац; не, него да су Он и Отац једног бића. Уколико се Бог уопште могао показати људима, он се показао кроз Бога Сина, који се јавио људима као човек. Бог Отац није се ваплотио, само се Бог Син ваплотио. Како, дакле, да покаже Он Оца Свога телесним очима смртног човека? Зато се управо и ваплоти Син, да Собом објави људима и Себе, и Оца, и Духа Светога, јединосушно Божанство, тројично по ипостаси. Који видје мене, видје оца. Господ овде мисли на божанску природу своју. У томе је он потпуно једнак и једнобитан са Оцем. И да је Филип могао у то време видети божанску природу Христову, он не би ни ставио онај захтев: покажи нам оца. Наравно, он није ни могао видети божанску природу, која је духовна и невидљива, али је могао видети, и то јасно видети велика дела Христова као пројаву Његове божанске природе. И данас, браћо, неки људи говоре: покажите нам Бога, па ћемо веровати! Реците им: ево ми вам показујемо Господа Христа, верујте! Деветнаест векова сам с вама, људи, па зар Ме још нисте познали? Деветнаест векова, испуњених славом Његовом, чудесима, силом, благодаћу, милошћу, светитељима, мученицима! И још малоумни питају: где је Бог? О Христе Господе, Боже наш, отвори очи духовне онима који још не виде — да виде величанство славе Твоје. Теби слава и хвала вавек. Амин.


rice Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 14.Ноември.2006 Статус: Офлајн Поени: 379	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај rice Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 06.Октомври.2007 во 11:17
	БЕСЕДА о Богу Духу Утешитељу И ја ћу умолити оца, и даће вам другога утешитеља да буде с вама ва вијек (Јов. 14, 16) Тамо где постоји љубав, браћо, не постоји заповест, него молба замењује заповест. Код оних који се не љубе молба има већу силу него заповест код оних који се не љубе. Света тројица представља врховно царство и величанство. Исаија именује Свету тројицу велики савјет (Ис. 9, 6), а ваплоћеног Сина Божјег великога савјета ангелом, тј. послаником. Како се слаже савет са јединством Божјим? И ти си један, па ипак се саветујеш сам са собом. Твој ум пита твоју вољу: можеш ли? и пита срце: хоћеш ли? А воља и срце: питају ум твој: умеш ли? Па и поред тога унутрашњег саветовања у теби самоме, ти си један, један човек, једна личност. Наравно, ово је само бледа слика и сен Свете тројице и њеног савршеног савета. Јер је у Св. тројици потпуна равномерност и хармонија ипостаси. Оно што хоће отац, одмах хоће и Син и Дух Свети. И даће вам другога утјешитеља. Видите, како је Син Божји сигуран, да оно што Он буде умолио и посаветовао, биће одмах усвојено у Великом Савету божанском. И Отац ће се сагласити да пошаље, и Дух ће се сагласити да иде. Син Божји не каже: ја ћу умолити Оца да Вам да, и верујем, да ће Он дати; не, него: ја ћу умолити, и даће вам. Он зна унапред, да ће Отац дати оно што Он буде искао; Он то зна, ако се може тако рећи, из вечнога искуства Свога. Јер кроз сву вечност хармонија влада међу Оцем и Сином и Духом Светим. Даће вам другога утјешитеља. Овим речима открива се потпуно равенство Сина и Духа Светога. Отац ће вам послати другога утјешитеља, равносилног са Мном, једнобитног са Мном, равночесног са Мном. Он ће моћи потпуно заменити Мене на свој начин, сходно Својој дивној ипостаси, која је једино различна од ипостаси Сина. О браћо моја, видите ли, како цела Света тројица узима учешћа у нашем спасењу! Видите ли ви, чији смо ми! Видите ли, какво се достојанство нама смртнима и грешнима даје! О пресвета и преславна Тројице, Боже наш, помилуј нас и спаси. Теби слава и хвала вавек. Амин.


mali simo Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 22.Октомври.2006 Статус: Офлајн Поени: 1132	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај mali simo Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 09.Октомври.2007 во 10:49
	БЕСЕДА о заједничком богатству Оца и Сина Све што има отац моје је (Јов. 16, 15) Ово је једна од последњих речи Христа Господа пред само страдање. Најкрупнија реч — јер објављује свету Божанство Христа Спаситеља, а у вези са идућим речима: за то рекох да ће од мојега, узети и јавити вам — објављује и равенство Духа Светога са Оцем и Сином. То што ће Дух узети од мојега, не може бити ни другчије ни супротно ономе што је Очево, јер све што има Отац моје је. Зашто Господ не каже: узеће моје него од мојега! Зато што Дух неће све донети људима, него само нешто од свега, колико људи могу примити, и колико им је потребно. Један део Божјих дарова даје се вернима на земљи, а један део пак даће им се у Царству небеском. А овај небески део јесте оно што апостол видовити описује: што око не видје, и ухо не чу, и у срцу човјеку не дође, а оно уготови Бог онима који га љубе. И све то, и несравњено више, спада у имање Христово. Његово имање није само овај свет, него и онај и несравњено више и веће и драгоценије нешто од оба света. Његова је вечност, Његова — бесмртност, Његова — савршена моћ, Његова — савршена мудрост, Његова — савршена љубав, Његова — савршена доброта и милост и правда и истина — и шта још има доброга што ум наш може поумити и језик исказати? — Његово је свако савршенство, које превазилази све што људи могу и поумити. То све има Отац, то све има Син, то све има Дух Свети. Све што има Отац моје је. Овим речима неописани Богаташ, недостиживи Царев Син, објавио је ученицима Својим богатство Своје непрегледно и недомисливо у оној тамној ноћи, када је босоног имао изаћи пред старешине јеврејске, да буде шибан и пљуван. О Господе Боже наш, Тројице Пресвета и Пребогата, помилуј нас грешне и спаси. Теби слава и хвала вавек. Амин.
	ХРИСТОС ВОСКРЕСНА ОД МРТВИТЕ СО СМРТА СМРТА ЈА ПОБЕДИ И НА ТИЕ ВО ГРОБОВИТЕ ЖИВОТ ИМ ДАРИ

mali simo Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 22.Октомври.2006 Статус: Офлајн Поени: 1132	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај mali simo Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 16.Октомври.2007 во 09:16
	БЕСЕДА о вољи праведника у вољи Божјој Но у закону Господњем воља је његова, и у закону његовом поучава се дан и ноћ (Пс. 1, 2) Благо оном човеку, браћо, и по трипут благо њему, чија је воља потчињена вољи Божјој, чији ум ништа не умује насупрот савету Божјем, и чије срце ништа не жели насупрот жељи Божјој. Ум је крманош и воље и срца. Ако је ум управљен стално према Богу, онда ће он жудно поучавати се дан и ноћ у закону Божјем, и неће ићи на савет нечестивих него ће тражити истину и објашњење свему у закону Божјем. Ако је ум тако управљен к Богу, онда ће се и срце човеково и воља човекова брзо управити к Богу. Тада ће воља, као извршни орган унутрашњег човека, вршити само оно што је сагласно са вољом Божјом и што је прописано у закону Божјем. Тада човек неће стати на пут грешника, нити ће сести на седиште губилишта, тј. неће чинити грех нити ће друге људе на грех навлачити. У почетку овога псалма пророк Давид похваљује човека, који не чини три зла, а сада продужује мудрости да га похваљује, кад чини два добра. Три су зла: тражити мудрости у грешника, живети животом грешника и саблажњавати друге људе својим злим примером. Два су добра, саобразити своју вољу потпуно закону Божјем, и упутити ум свој да се поучава дан и ноћ у закону Божјем. О браћо моја, како је плачевно плитак ум код свих оних, који не познају закон Божји! Дубина ума људскога мери се познавањем дубина закона Божјег. Ко год се поучава у тајнама закона Божјег, ум је његов дубок и широк и узвишен. А ум је крманош и срца и воље. О браћо моја, како је плитка и превртљива и развратна воља од свих оних, који вољу своју не потчињавају вољи Божјој! Ваистину, плачевно плитка, и превртљива и развратна. Шта је закон Божји, браћо? То је израз воље Божје. Где се налази тај израз? У Светом Писму и у предању светитеља цркве Божје. Благо оном ко познаје вољу Божју и ко је извршује. О Господе Боже, велики и силни, милостиви и праведни, просвети ум наш законом Твојим светим, и управи вољу нашу вољом Твојом, вољом човекољубивом и спасоносном. Теби слава и хвала вавек. Амин.
	ХРИСТОС ВОСКРЕСНА ОД МРТВИТЕ СО СМРТА СМРТА ЈА ПОБЕДИ И НА ТИЕ ВО ГРОБОВИТЕ ЖИВОТ ИМ ДАРИ

mali simo Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 22.Октомври.2006 Статус: Офлајн Поени: 1132	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај mali simo Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 19.Октомври.2007 во 13:22
	БЕСЕДА о благу јављеном Многи говоре: ко ће нам јавити блага? (Пс 4, 7) Колико је благо Бог, браћо моја! Каква реч може исказати то благо? Велико је благо Царство небеско, са ангелима пламеним, са светитељима дивним, са Рајем сладосним. Ко може описати то благо? Велико је благо живот бесмртни у близини Бога и ангела Божјих, у друштву светитеља и праведника. Велико је благо сусрет са својим сродницима и пријатељима у небеском свету, са родитељима својим, са децом својом, са најмиљенијим својим, који су нас одласком својим оставили у тузи и жалости. Ко ће нам јавити сва та блага? питали су се многи у време цара Давида, а питају се и данас. Ко ће нам јавити, па да верујемо и да се надамо? Нама хришћанима та су блага јављена, и ми не очекујемо више, да нам их неко други јави осим Господа Христа, истинитог сведока свих тих блага, истинитог сведока и господара, браћо, свих тих блага. Та блага јављао је милосрдни Господ и пре свог доласка на земљу пророцима Својим избраним. Зато пророк Давид и говори Богу: знаменова се на нас светлост лица твојега Господе.То је одговор онима, који питају: ко ће нам јавити блага? Сам Бог јавио је та блага. Светлост лица Господњег знаменова се на вас, то јест уписа се, уреза се, у срца наша, и у тој светлости ми познајемо сва она блага, која само небо може дати. Има ли лека, браћо, онима који чуше за долазак Христов на земљу, па ипак питају: ко ће нам јавити блага? Ако Христос није јавио и објавио сва та блага Својим светлим рођењем, Својим светлим чудесима, Својим светлим васкрсењем, Својом светлом црквом, ваистину, земља црна неће јавити, јер не може; људи неће јавити, јер не знају. Има, има лека за свакога, чак и за најокорелијег неверника, има лека све до часа смртнога. Тај лек је у покајању од злобе своје, у очишћењу срца свога у испуњењу заповести Христових. Здрави могу видети светлост лица Господњега а не болесни душом, нечисти срцем и криви умом. О Господе Боже наш, светлости ангелима и људима, помози нам да гресима не потамнимо светлост, коју си нам дао, и у којој видимо блага небеска. Не лиши нас, Многомилостиви, тих блага. Теби слава и хвала вавек. Амин.
	ХРИСТОС ВОСКРЕСНА ОД МРТВИТЕ СО СМРТА СМРТА ЈА ПОБЕДИ И НА ТИЕ ВО ГРОБОВИТЕ ЖИВОТ ИМ ДАРИ

rice Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 14.Ноември.2006 Статус: Офлајн Поени: 379	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај rice Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 20.Октомври.2007 во 13:23
	БЕСЕДА о царевом покајању Утрудих се уздишући; сваку ноћ квасим одар свој, сузама својим натапам постељу своју (Пс. 6, 6) Дан се смењује ноћу, а ноћ даном. Нека се и наше дневно покајање смењује ноћним, и ноћно дневним. Дневно покајање показује се углавном добрим делима, а ноћно у молитви, уздисању и плачу. Тако се одужујемо данима и ноћима, тј. испуњујући их оним што највише пред Богом вреди, и што ће с нама поћи на Суд Божји. Погледај у цара Давида, и види пример истинског покајања. Није довољно исповедити пред свештеником грех свој и одмах сматрати га опроштеним. Гле, и Давид је пред пророком Натаном признао свој грех рекавши: сагријеших Господу (II Сам. 12, 13). Али велики цар није то сматрао довољним, него је непрестано уздисао у молитви пред Богом, и сваку ноћ сузама покајања омивао грех свој. Чак и лежање у постељи није му служило за одмор него за умор од плача покајничког, плача уздисајног. Немој рећи: Давид је убио и прељубио, имао се за шта толико и кајати. А зар ти мржњом не убијаш људе, и нечистим помислима и жељама не чиниш прељубу? Није овај живот за правдање себе, брате, него за обличење себе. Благо само оном кога Бог буде оправдао на Суду Страшном. Покајање није ствар једнога сата или једнога дана. Оно треба да буде унутрашње занимање наше до краја живота. Сваку ноћ квасим одар свој, говори Давид. Тиме се не каже, да се дању не треба кајати, него да је излив душевног покајања удобнији ноћу него дању. У тишини ноћној и грехови наши и Суд Божји излазе нам јасније пред очи... И не опомиње ли нас ноћ јасније на смрт од дана? И постеља наша на блиски гроб? О Господе, праведни и дивни, ни покајати се не можемо истински без Твоје помоћи. Помози нам, Свеблаги, да можемо видети греховне ране наше, и осетити смрад од њих, и заридати сами над собом пре него ли сродници наши заридају над мртвом телесином нашом; пре, Господе, пре — него што ангели наши хранитељи не заридају над стрвином душе наше кад се вргне у огањ неугасиви. Помози и спаси, Господе Боже наш. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Внеси реплика	страница <1 5 678 >
Tweet