|
ЕГЗОРЦИЗАМ |
Внеси реплика | страница <12345> |
Автор | |
Kleopatra
Сениор Регистриран: 02.Септември.2005 Локација: Macedonia Статус: Офлајн Поени: 90 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
Egzorcizam nije magicna procedura — osim ako se ljubav ne smatra magicnom.
On, isto kao i psihoterapija, koristi analizu, preciznost u odredzivanju razlika izmedzu pojedinih sucajeva, interpretaciju, podsticaj i konfrontaciju iz ljubavi. Od tradicionalne psihoterapije se razlikuje samo onoliko koliko i operacija srca od opcracije krajnika. Egzorcizam je psihoterapija snaznog zamaha. I kao i sve sto je snaznog zamaha, on je i potencijalno opasan, zbog cega mu treba pribegavati samo u sluajevima koji su toliko teski da je jasno da e svi laki oblici psihoterapije biti bez uspeha. Stavise, treba ga smatrati eksperimentalnom procedurom sve dok se ne podvrgne naucnoj istrazi. U egzorcizmu covek ima posla sa veama visokim naponom. Cela svrha egzorcizma jeste da se kod pacijenta otkriju i izoluju demonske site da bi zatim mogle da se odstrane. Demonska sila moze u sebi da sadrzi ogromne koliine energije. Moguce je da je u nekim sluajevima ta energija suvie jaka da bi pacijent ili egzorcist mogli da je podnesu. Ili pacijent ne zeli uistinu, da je se oslobodi. U takvim slucajevima mzoe da se dogodi da pacijentu bude jos i gore nego pie. Rezultat moze da bude cak i fatalan. I boije bi bilo da te energije ,,visokog napona” nisu ni bile otkrivene i da se u njih nije diralo. Pre oba slucaja egzorcizrna kojima sam prisustvovao, pacijenti su potpisali pristanak i obznanuli da su svesni u sta se upustaju, da postoji mogucnost da poksuaj ne uspe i da rezultat moze da bude cak i njihova smrt. (Ovo e citaocu pomcoi da shvati kolika je hrabrost i koliko ocajanje ovih Ijudi). Zatim postoji i opasnost za samog egzorcistu i ostale clanove njegovog tima. Iz svog ogranienog iskustva, rekao bih da je Martin mozda maloo preuvelicao fizicke opasnosti. Ali psiholoske opasnosti su sasvim realne i ogromne. Oba egzorcizrna kojima sam prisustvovao, zavrila su se uspehom. Uzdrhtim od pomisli da bi se dogodilo sa egzorcistom ili ostalim clanovima tima i sa mnom — da je pokuaj propao. Bez obzira na to sto su clanovi tima bili pazljivo odabrani medu ljudima velike psiholoke snage i kapaciteta za osecanje ljubavi, cela procedura je sve nas podvrgla veoma jakom pritisku. I mada je rezultat bio uspean, veicna je jos nekoliko nedeija posle toga morala da se bori sa sopstvenim emocionalnim reakcijama. Ovde bih dodao jos neto: za egzorcizam se ne bi moglo reci da je procedura koja je ,,rentabilna”. Za prvi (laki) sluaj kome sam prisustvovao, bilo je potrebno sedam visoko treniranih profesionalaca koji su (besplatno) radili cetiri dana, po dvanaest do sesnaest sati. Na drugom je radila slina ekipa od devetoro ljudi, po dvanaest do dvadeset sati dnevno u periodu od tri dana. Nije uvek potrebno toliko ljudi i vremena.Podsecam citaoca da se ovde radilo o neodicajenim slucajevima satanske posednutoasti. Ma koliko bili teski i opasni i jedan i drugi slucaj su bili uspecno okoncani. Ne mogu da zamislim nijedan drugi nacin da se ta dva pacijenta izlece. Danas su obojica zivi i zdravi. Cvrsto sam ubedzen da bi, da se nisu podvrgli egzorizmu, do sada obojica vec bilai mrtvi. ПРОДОЛЖУВА..... |
|
>правиимгоналуѓетоонаштосакаштиедатигоправаттебе<
|
|
Kleopatra
Сениор Регистриран: 02.Септември.2005 Локација: Macedonia Статус: Офлајн Поени: 90 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
ASPEKTI DIJAGNOZE I LECENJA
Dve osobe cijem egzorcizmu sam prisustvovao bili su dramatcino razliciti ljudi. Jedan je bio hipomanican i povremeno psihotican; drugi neurotinco depresivan, ali, uglavnom, normalan. Jedan je bio osrednje, a drugi superiorne inteligencije. Jedan je bio roditelj koji je svoju decu voleo, a drugi maltretirao. Onaj koji je izgledao bolesniji patio je od lakseg egzorcizma; kod onoga koji je izgledao normalniji posednutost je bila dublja i borba za izlecenje strasnija. Svaka od ovih licnosti imala je jedinstvenu specifinu boju. Ali neki od aspekata njihove posednutosti i egzorcizma pokazivali su neverovatnu slinost. 0 ovim slicnostima cu govoriti kroz ceo ovaj deo poglavija jer mislim da bi mogle da posluze kao putokazi ka boljem razumevanju same prirode posednutosti i egzorcizma. Medutim, moram i da upozorim da dva sluaja ne cine nauku i da ostale sluajeve ne treba ravnati po njima. Iz oba sam izvukao zakljucak da posednutost nikada ne dolazi slucajno. Sumnjam da se desava da covek seta ulicom, a neki demon iznenada iskoci iz bunja i uci u njega. lzgleda da se radi o postepenom procesu u kome osoba sebe iznova prodaje iz ovog ili onog razioga. Glavni raziog iz koga su se oba pomenuta pacijenta prodavala bio je usamijenost. I jedan i drugi su bili uzasno usamijeni i svaki je vremenom prihvatio demonsko kao neku vrstu zamisljenog druga. Ali postojao je jos jedan razlog koji, cini mi se, mozie da se ocekuje i u drugim sluajevima. Kod jednog pacijenta proces je, izgleda, poceo kada je kao dvanaestogodinjak poceo da uestvuje u okultu. Kod drugog, kada mu je bilo pet godina i u vezi sa necim uzasnijim od onoga to se obicno naziva okultom. Iz literature o posednutosti jasno se vidi da je vcina slucajeva bila u nekoj vezi sa okultom i sto mnogo cesce nego sto bi se ockivalo. ПРОДОЛЖУВА...... |
|
>правиимгоналуѓетоонаштосакаштиедатигоправаттебе<
|
|
Kleopatra
Сениор Регистриран: 02.Септември.2005 Локација: Macedonia Статус: Офлајн Поени: 90 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
U oba scuaja je izgledalo da je posednutost stvorila ono sto u psihijatriji nazivamo fiksacijom na zivotno doba u kome je pocela. U toku egzorcizma, jedan od pacijenata je, u trenutku kada je njegova zdrava strana progovorila, rekao: ,,Ja nista nisam naucio za ovih poslednjih dvadeset godina. U stvari, imam samo dvanaest godina. Kako cu uopste moci da funkcioniem posie egzorcizma? Suvie sam miad za brak i decu, kako cu da imam seks i da budem roditelj kada mi je samo dvanaest godina?”
Drugi pacijent, cija je posednutost pocela kada mu je bilo pet godina, morao je posle egzorcizma da se podvrgne intenzivnoj psihoterapiji da bi se oslobodio raznih vrsta strahova, miskoncepcija, pojmova i transfera koji su karakteristicni za petogodinjake. Oba pacijenta su bila visoko predisponirana za posednutost velikim brojem stresova koje su doivljavali pre i posle pocetka posednutosti. Obojica su bili zrtve i demonskog i ljudskog zia. Dogoduo se da su obojica, dok su u manjoj mern bili ukljueni u tradicionalnu crkvu, doziveli teske povrede, i u ogromnoj meri, od zlih ljudi koji su se preruseni, krili pod okriljcm iste crkve. Sama posednutost je proces, kao sto je i egzorcizam, takodze, proces. U stvari, egzorcizam pocinje, ne samo pre ,,pravog egzorcizma”, vec i pre nego sto se pacijent i video sa egzorcistom. Psihoterapeuti ce ovo razumeti. Obcino najveci korak ka izlecenju kod ozbinih sluajeva predstavlja sama pacijentova odluka da se leci. U takvim sluajevima ljudi su sebe vec identifikovali kao obolele, odluili da se bore protiv bolesti i da za tu svrhu potraze profesionalnu pomoc. Oba ova pacijenta su u jednom ПРОДОЛЖУВА...... |
|
>правиимгоналуѓетоонаштосакаштиедатигоправаттебе<
|
|
Kleopatra
Сениор Регистриран: 02.Септември.2005 Локација: Macedonia Статус: Офлајн Поени: 90 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
trenutku odlucila da se bore protiv svoje posednutosti. Obojica su shvatili da, ma koliko se u pocetku cinilo da im je ono sto je demonsko u njima bilo prijatelj, da to, u stvari, nije tako.
I tako je pocela borba. Zaista se cini da se samo zahvaljujuci toj bici posednutost uoptse i pojavljuje na svetlosti dana. Upravo zbog te bitke izmedzu netaknute ljudske duse i zarazne demonske energije Martin sasvim tanco navodi da sve sluajeve onoga sto nazivamo posednutoscu treba adekvatnije nazivati ,,deluminom posednutoscu” ili ,,nesavrsenom posednutoscu”. Dijagnozu posednutosti nije lako postaviti. Nijedan od ovih sluajeva nije imao ni ,,izbuljene oci”, niti je pokazivao bilo kakve jasne znake natprirodnih fenomena, sve do samog cina egzorcizma. Obojica su pokazivali mnostvo manifestacija rutinskog mentalnog oboljenja kao sto su depresija ili histerija ili slabijenje asocijacija. Pri susretu sa ovakvim slucajevima razni izvrsni organi cesto vole da pitaju: ,,Je li pacijent posednut ili mentalno oboleo” Ovo pitanje nema smisla. Koliko sam trenutno u stanju da razumem ovaj problem, da bi se doslo do posednutosti, mora pre svega da postoji znacajan emocionalni problem. Sama posednutost onda taj problem uvecava i stvara nove. Znaci, pitanje koje treba da postave je: ,,Da li je pacijent samo mentalno oboleo ili je i posednut?” Moj prvi slucaj je bio pacijent koji je pre toga odlazio kod drugog psihijatra jer se zalio da je posednut. Psihijatar — neobino iskusan, sirokih pogleda i veoma pazljiv covek nije poverovao u ovu samodijagnozu i uporno je pokusavao da mu pomogne psihoterapijom i lekovima, ali bez uspeha. (Treba istaci da je taj vrlo mudri covek bio od velike pomoci istom pacijentu i pre i posle egzorcizma.) Cak i kada sam godinu dana kasnije bio pozvan da pogledam ovaj slucaj, tek posle puna cetiri sata sam poceo da dobijam prve nagovestaje da ses radi o necmu to je izvan standardne psihopatologije. Moj drugi slucaj je bio u prilino intenzivnoj analitiki orijentisanoj psihoterapiji sa jednom neobicno iskusnom i duhovno orijentisanom zenom vise od godinu i po dana pre nego sto je kao terapeut uopste posumnjala da se radi o posednutosti. U ovom sluaju terapeutkinja je prva postavila to pitanje. U stvari, ona veruje da je posednutost otkrivena zahvaljujuci napretku koji je pacijent postigao u toku psihoterapije. Vreme koje je proteklo izmedu prve specifine procene da se radi o posednutosti i samog cina egzorcizma bilo je sest mcseci u prvom sluaju i devet u drugom. U oba sluaja dijagnoza nije postavijena na osnovu jednog otkrica, vec na osnovu citavog konglomerata i sema mnogih otkrica tokom vremena. ПРОДОЛЖУВА....... |
|
>правиимгоналуѓетоонаштосакаштиедатигоправаттебе<
|
|
551mb
Сениор Регистриран: 12.Август.2007 Статус: Офлајн Поени: 207 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
POPRECIZNO OBJASNUVANJE NA ZBOROT EGZORCIUM I PRICINA ZA NEGO?
|
|
Kleopatra
Сениор Регистриран: 02.Септември.2005 Локација: Macedonia Статус: Офлајн Поени: 90 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
I u jednom i u drugom slucaju postijale su dve mogucnosti dijagnoze: posednutoat ili visestruki poremecaj licnosti. Izmedzu ove dve moguce dijagnoze postojale su dve osnovne razlike.Kod slucaja visestrukog poremecaja licnosti "bazicna licnost" je potpuno nesvesna postojanja sekundarne licnosti sve dok pacijent barem ne pocne da se priblizava kraju dugogodisnjeg i uzpesnog lecenja. Drugime recima, postoji istinska disocijacija. Medzutim, u ova dva slucaja, oba pacijenta su ili jos od pocetka bili svesni ili ubrzo postali svesni ne samo da u njima postoji deo koji je autodestruktivam, vec i da taj deo ima zasebnu i njima tudzu licnost. Ovo ne znaci da ih ta sekundarna licnost nije zbunjivala. Naprotiv, vrlo brzo se ispostavilo da ta druga licnost zeli da zbuni. Ona kao da je postojala personifikaciju otpora. Druga diferencijacija je bila u tome sto se kod slucajeva visestrukog poremecaja licnosti sekundarna cesto pojavljuje u ulozi "k*rve" ili "agresora" ili "nazavisnog" ili nekog ko poseduje neke druge, do tada nepoznate crte - ali ih nikada niko nije okarakrerisao kao zle. Medzutim, u oba slucaja o kojima ovde govorimo, pre egzorcizma se otkrilo da je sekundarna licnost bila nasumljivo zla.
Presudni deo ovog dojagnostickog procesa otkrivanja bilo je pokusaj oslobodzenja. Oslobodzenje je neka vrska "mini egzorcizam" koji u poslednje dve decenije cesto koriste karizmaticki hriscani za lecenje ljudi koji pate od "opsesije" (definisane kao nesto izmedzu demonskog iskusavanja - kome smo po karizmatici svi izlozeni - i ciste posednutosti. Ujednom takvom slucaju samo oslobodzenje je bilo bezuspesno, ali kada se kasnije deo tima (koji je u pocetku brojao cetiri clana) energicno konfrontirao sa pacijentom, iz njega se promolila krajnje zla licnost. ПРОДОЛЖУВА....... |
|
>правиимгоналуѓетоонаштосакаштиедатигоправаттебе<
|
|
Kleopatra
Сениор Регистриран: 02.Септември.2005 Локација: Macedonia Статус: Офлајн Поени: 90 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
Tim od tri osobe je u jednom drugom slucaju posle sest sati rada uspeo da identifikuje zao duh nizeg demona i istera ga. Pacijent (nimalo histerian tip osobe) doziveo je dramaticno poboljsanje tokom sledeih sest nedeija. Ali, onda je sve izaslo na videlo. Pacijent je preko noci upao u stanje zivotne opasnosti i ubrzo poceo da cuje ,,glasove Lucifera”. Mogu samo da nagzadam sta je dovelo do privremenog uspeha ovog oslobadanja. To je, na kraju krajeva, misterija. Ali je posluzilo da u nama ojaca ubedenje da je nesto demonsko igralo veoma vaznu ulogu kod oboljenja ove osobe. Ovde moram da naglasim netos to je od velike vanosti. Dok su oba ova pacijenta pokazivala nesumnjivo zlu sekundarnu linost, oni nisu bili zli ljudi. Nikada ni za jednog od njih nisam osetio da je zao. I mada sam rekao da je Sarlina mogla da bude sluaj za egzorcizam, moguce je i da ne bi bila. Mislim da, ako i da sam uspeo da razdvojim njenu zdravu linost od bolesne, mozda bih otkrio da je u njenom sluaju sekundarna licnost ona koja je zdrava, a bazina licnost zia. Nisam siguran da se egzorcizam moze izvesti kod takve konfiguracije.
Ali ova dva slucaja su bila potpuno drugaija. Ne samo da je bazina licnost izgledala zdrava, vec je pokazivala i neobicnu dobrotu, pa cak i potencijalnu svetost. Ja sam im se, u stvari, divio jos i pre egzorcizma. Kao sto sam vec rekao, oni su trazili egzorcizam bas zbog svoje dugogodinje borbe sa posednutoscu. Jedan iskusni psihijatar, clan tima, posle jednog egzorcizma je rekao: ,,Nikada nisam sreo osobu tolike hrabrosti.” I zaista, ja sam uveren da je, mozda, bas ta potencijalna svetost tih ijudi bila jedan od razioga njihove posednutosti. O ovome cemo kasnije vise govoriti. Martin je prvi, obcino najduzi stadijum egzorcizma, oznacio kao ,,pretvarnje”. Moje iskustvo to potvrdzuje. Ono sto je mislio pod pretvaranjem jeste da se demonsko skriva unutar linosti i iza nje. Da bi egzorcizam mogao da se sprovede, ovo pretvaranje mora da se probije: demonsko mora da se razotkrije i izvede na cistinu. Medutim, Martin ne komentarise razvojnu prirodu egzorcizma. Glavno pitanje koje se neprestano postavljalo u toku oba egzorcizma bilo je da li je ova osoba uistinu posednuta. Da bi se odgovorilo na ovo pitanje i preslo na sam cin egzorcizma, mora se bar donekie zaci u samo pretvaranje. Kriticna tacka perioda procenjivanja je ovaj period delimicne penetracije pretvaranja. Ali to nije jedini aspekt. U toku procenjivanja potrebno je upucivati i ohrabriti bazinu licnost. Ohrabrenje je naroito vazno pri kraju, jer, po mom iskustvu, iz oba slucaja, pribliavanje trenutka samog cina egzorcizma izaziva ,,zagrejavanje” demonske aktivnosti i pacijent pocinje da se mnogo muci. ПРОДОЛЖУВА..... |
|
>правиимгоналуѓетоонаштосакаштиедатигоправаттебе<
|
|
Kleopatra
Сениор Регистриран: 02.Септември.2005 Локација: Macedonia Статус: Офлајн Поени: 90 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
Jedan od mnogih rizika egzorcizma jeste da se bez apsolutne, totalne sigurnosti u dijagnozu posednutosti cinu samog egzorcizma ne sme pristupati.
U stvari, ne treba da se pocne sa totalnom sigurnoscu. Jer sam cin egzorcizma nije nista drugo do svlaenje pretvaranja da bi se doslo licem u lice sa demonskim. A u to se nikako ne treba upustati bez podrske dobro pripremijenog tima ljudi koji u sebi imaju ljubav i opsezno, brizljivo planiranje. Jedan od dva pacijenta je morao da bude svezan za vreme dva sata izvodzenja samog egzorcizma; drugi skoro ceo dan! Ova situacija je analogna izvodzenju teske operacije mozga gde se sumnja na postojanje tumora. Operaciju ne treba pocinjati ako ne postoji sigurnost da se radi o tumoru. Ali, cesto je nemoguce biti apsolutno siguran u ono sto ce se naic, pre nego sto se glava otvori i operacija zapone. Zbog toga bih savetovao da se postupi onako kako su postupili timovi u dva slucaja kojima sam prisustvovao: polako i neumorno raditi na proceni sve dok se ne dode do 95 procenata sigurnosti da je u pitanju posednutost, ali ne ici dalje od te tacke pre nego sto pocne da se izvodi sam egzorcizam. Kada se jednom, uz odgovarajuce molitve i ritual, krene u sam cin egzorcizma, u oba slucaja je izgledalo da je za vreme finalne penetracije pretvaranja, od raznog orudza koje postoji za tu svrhu, najbolje bilo tisina. Tim je razgovarao ili samo sa zdravim delom primarne licnosti ili samo sa demonom (demonima), ali je odbijao da razgovara sa nejasnim mesavinama ova dva. Bilo je potrebno dosta vremena da se clanovi timova u oba slucaja izves'te u ovome ier je izgledabo da je sam demon pokazivao veliku sposobnost da ih uvlaci u konfuzne razgovore koji nigde nisu vodili. Ali, kako je vreme prolazilo, i tim je postajao perceptivniji i odlucno odbijao da bude uvucen u igru, kod oba pacijenta su pocele da se smenjuju dve licnosti od kojih je bazicna postajala sve zdravija, a sekundarna sve ruznija, sve dok na kraju sekundarna licnost nije iznenada primila potpuno neljudske crte sto je znacilo da je pretvaranje probijeno. Buduci tvrdoglavi nauenik — kakvim sebe smatram — ja mogu 95 procenata od onoga sto se dogadalo u oba sluaja da objasnim terminologijom tradicionalne psihijatrijske dinamike. Na primer, za objasnjenje pomenutog ,,tretmana tisinom” nisu potrebni nikakvi demoni. Mozda narocito zbog toga sto se u oba sluaja radilo o usamijenim ljudima koji su zudeli za drutvom, pa je ova tehnika podstakla pojavljivanje raznih linosti (sa kojima se mogbo komunicirati) i otuda neophodnost da se napravi izbor medzu tim linostima. Mogu da govorim u smislu ,,podvajanja” i ,,psihicke introjekcije”. A sto se tice egzorcizma, o tome mogu da govorim kao o ispiranju mozga, deprogramiranju, reprogramiranju, katarzi, maratonskim grupnim terapijama i identifikacijama. Ali ostalo mi je jos onih 5 % koje na ovaj nacin ne mogu da objasnim. Ostalo mi je natprirodno - ili mozda podprirodno. Ostalo mi je ono sto Martin naziva "pretvaranjem". ПРОДОЛЖУВА....... |
|
>правиимгоналуѓетоонаштосакаштиедатигоправаттебе<
|
|
Kleopatra
Сениор Регистриран: 02.Септември.2005 Локација: Macedonia Статус: Офлајн Поени: 90 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
Kada je u jednom od dva slucaja demonsko najzad jasno progovorilo, na pacijentovom licu se pojavio izraz koji bi mogao da se nazove samo satanskim. Blo je to neverovatno prezriv osmeh koji je izrazavao krajnju neprijateljsku zlobu. Proveo sam sate pred ogledalom pokusavajuci da ga imitiram, ali bez imalo uspeha. Takav izraz sam video samo jos jednom u zivotu, na licu jednog pacijenta, u trajanju od samo nekoliko sekundi tokom poodmakie faze procenjivanja. Medzutim, kada se demonsko sasvim razotkrilo u toku egzorcizma jednog od dva slucaja koje opisujem, njegov izraz je bio jos uasniji.
Pacijent je iznenada dobio izgled otrovne zmije koja se sklupcala i spremala da uz ogromnu snagu napadne i izujeda clanove tima. Jos stranije od sklupanog tela bilo je njegovo lice. Oci su mu bile prekrivene lenjim reptilskim mrtvilom — osim u trenutku kada se reptil ustremljivao da napadne; tada bi mu se oci iznenada sirom otvorile, pune mrznje, koja je sevala kao munja. Uprkos tim ucestalim momentima kada se ustremijivalo da napadne, ono to me je jos vie uzrujalo bilo je osecanje neverovatne teine od pedeset miliona godina postojanja ovog zmijolikog stvora. Ocajavao sam od pomisli da ovaj egzorcizam mozda nece uspeti. Skoro svi clanovi timova u oba slucaja su bili ubedzeni da su se u tim trenucima nalazili u prisustvu necega potpuno neljudskog. Signal za zavrctak samog cina egzorcizrma bio je iziazak Prisustva i iz pacijenta i iz sobe. Kriticni momenat je ono sto Martin naziva ,,isterivanjem”. Sa time se ne sme zuriti. U oba sluaja kojima sam prisustvovao to je pokusano da se izvede pre vremena. Ne bih mogao tacno da objasnim sta se u tom trenutku desava, ali mogu da tvrdim da je uloga egzorciste tada najmanje vazna. Ono sto postaje vazno jesu ocajnicke molitve clanova tima. Te molitve su upucene Bogu ili Hristu da dodze u pomos i oba puta sam osetio da je Bog upravo to i ucinio. Kao sto sam vec rekao, Bog je taj koji izvrsava egzorcizam. Ali, dozvolite mi da ovde neto ispravim. Ljudska volja je od osnovne vanosti. Ona ima prvenstvo u odnosu na lecenje. Cak ni Bog ne moze da izleci osobu koja ne zeli da se izleci. U momentu isterivanja, oba pacijenta su dobrovoljno prihvatila krst i drzali ga na grudima molila se za osbobodenje. Oba su u tom trenutku odlucila da sve prepuste Bogu. Na kraju krajeva, uvek je pacijent taj koji je, u stvari, egzorcist. ПРОДОЛЖУВА...... |
|
>правиимгоналуѓетоонаштосакаштиедатигоправаттебе<
|
|
Kleopatra
Сениор Регистриран: 02.Септември.2005 Локација: Macedonia Статус: Офлајн Поени: 90 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
Ja ne zelim da potcenim coveka (nikada nisam cuo da postoji zena-egzorcist, mada ne vidim razioga da ih ne bude i to sto pre) koji je oznacen kao egzorcist, vec samo zelim da dam ocenu njegove moci u samom procesu egzorcizma. Njegova uloga je uistinu herojska. Ali sutina te uloge nije nikakva magicna moc u momentu isterivanja. Blagost, brizljivost, strpljivost, razboritost i voljnost da prihvati patnju su ono cime on vodi ceo proces egzorcizma od pocetka do kraja. Na njegovim ledzima lezi teret konacne odluke da li je pacijent zaista posednut i da li da se krene u sam egzorcizam. On je taj koji mora da sakupi tim i bude u stanju da razlikuje ljude koji odgovaraju od onih koji ne odgovaraju za pojedine sluajeve. On je taj koji priprema i tim i pacijenta, pothranjujuci, najbolje sto moze, njihovu hrabrost i znanje. On je taj koji donosi kriticne odluke o tome sta ce se, kada i kako raditi tokom celog izvodcnja egzorcizma. On je taj koji mora da podnosi najzesci bol sukohijavanja sa demonskim isto kao sto je on i taj koji snosi punu odgovornost ako egzorcizam ne uspe.
I najzad, on je taj koji mora posle samog cina egzorcizma sve ponovo da postavi na svoje mesto, ne samo vodeci brigu o emocionalnim reakcijama svih clanova tima, vec i nadgledavajnu pacijenta za vreme ekstremno kritinog perioda u kome su on ili ona u stanju krajnje ranjivosti pa im je potrebna intenzivna nega pre nego sto pocne da ih vodi putem konacne bezbednosti. Oba slucaja o kojima govorim zahtevala su nekoliko nedelja svakodnevne psihoterapije koja je trajala najmanje po dva sata. To je, zaista, vreme velike iscrpljenosti. Satana ne popusta lako. Posle isterivanja, on izgleda nastavija da se mota unaokolo pokusavajuci ponovo da udze. U stvari, u oba slucaja je u jednom trenutku izgledalo kao da je sam cin egzorcizma propao. Pacijenti su se u velikoj meri vratili u stanje u kome su bili pre egzorcizma. Svi stari kompleksi su se vratili tamo gde su i bili, ali je izgledalo kao da je energija otisla iz njih. Medutim, vec posle nekoliko sati, bilo je moguce primetiti suptilnu, ali ogromnu razliku. Ta razlika sastojala se u tome sto su sada obojica bili u stanju da slusaju i da ono sto cuju ima na njih efekta. U jednom od slucajeva psihotcrapija je bila moguca jos od prvog puta. U drugome, u pedeset sati intenzivne psihoterapije posle egzorcizma postiglo se vise nego u pet stotina pre njega. Oba pacijenta su se veoma brzo oporavljala. lzgledalo je kao da pokuavaju da nadoknade sve izgubljene godine. Ali ta brzina je verovatno cinila da njihova terapija bude burna i da postavija velike zahteve pred terapeuta. Hteo bih jos da upozorim: moje iskustvo sa satanom je pokazalo da ono zaista tekso popusta. Ne samo sto pacijentu stalno govori da je jos uvek u blizini, vec ga je u jednom slucaju u nekoliko navrata navelo da poveruje da je jos uvek u njemu. Ono sto u ovakvim sluajevima moze da bude najkobnije iskusenje i za pacijenta i za egzorcistu jeste da poveruju da je pokusaj egzorcizma bio neuspean, a on je u stvari uspeo. ПРОДОЛЖУВА...... |
|
>правиимгоналуѓетоонаштосакаштиедатигоправаттебе<
|
|
Kleopatra
Сениор Регистриран: 02.Септември.2005 Локација: Macedonia Статус: Офлајн Поени: 90 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
Cinilo mi se da sam cin egzorcizma, u stvari, premesta pacijenta iz stanja demonske posednutosti u stanje demonskog napada. Svi smo mogli da cujemo iste one glasove koji su pretili, iskusavali i zastrasivali pre egzorcizma, kako su i posle njega bili bar isto onoliko aktivni. Ili, kako je jedan od pacijenata rekao: ,,Ranije sam bio kao neki mali embrion, totalno okruzen i skriven tim glasovima tako da ja nisam mogao da budem ja. Sada ja jesam ja i mada i daije cujem glasove, oni sada dolaze izvan mene.” Ili, kako je rekao drugi: ,,Ranijie su ti glasovi imali kontrolu nada mnom; sada ja imam kontrolu nad njima.”
Ti glasovi su vrlo postepeno nestajali iz ovih pacijenata. Ali ono sto nije bilo nimalo postepeno, bilo je oporavijanje lijudi. Uzimajuci u obzir tezinju njihove psihopatologije pre egzorcizma, brzina kojom su se oporavijali je neobjasnjiva u smislu onoga sto znamo iz oblasti obicnih psihoterapeutskih procesa. Clanovi oba tima zasluzuju da jos jednom budu pomenuti. Svaki od njih je dosao ne toliko iz radoznalosti, koliko iz osecanja ljubavi. Svaki je, zajedno sa egzorcistom, bio izlozen velikom licnom riziku i pozrtvovanju. Uzmite za primer one koji su za tu svrhu ponudili i sopstvenu kucu. Ako covek krene u potragu za mestom gde ce se obaviti egzorcizam — ako ne u kuci samog pacijenta, sto ni u jednom od ova dva slucaja nije bilo izvodljivo — pocece da shvata puno znaenje izraza ,,jer im ne bjese mjesta u gostionici”. Psihijatrijske bolnice trenutno ne zele da se to desava u njihovoj sredini. Isto vzai i za manastire. Tako je na clanovima timova ostalo da izmedzu sebe nadzu dve hrabre osobe koje su bile voljne da doprinesu ne samo svojim licnim ucescem vec i domovima. Vec sam rekao da je prisustvo Boga bilo zaista primetno u sobi. I mislim da to nije bilo slucajno. Verujem da je svuda gde se sedmoro do desetoro ljudi okupi, na licni rizik, pod motivacijom ljubavi i lecenja, Bog tu (kao sto nas je njegov sin uveravao) i da ce doci do izlecenja. Spomenuo sam da je glavni razlog iz koga su se ova dva pacijenta nekada prodala demonu bila njihova usamijenost. Oni nisu bili samo usamijeni, vec su se i privikli na usamijenost i kada su pristupili egzorcizmu i jedan i drugi su jos uvek bili u sustini usamijenici. Njihova hrabrost da uopste dodzu jos vise je bila istaknuta cinjenicom da ni jedan ni drugi nisu imali poverenja u ljude. Glavni razbog iz kojeg je tim odigrao presudnu uloogu je u tome sto je za vreme oba egzorcizma pacijentima bila pruzena prilika da prvi put osete sta znaci prava zajednica. Nimalo ne sumljam da je to bilo osnovni faktor uspeha oba egzorcizma. ПРОДОЛЖУВА...... |
|
>правиимгоналуѓетоонаштосакаштиедатигоправаттебе<
|
|
Kleopatra
Сениор Регистриран: 02.Септември.2005 Локација: Macedonia Статус: Офлајн Поени: 90 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
Borba protiv demonskog zahteva mnostvo kvaliteta: analiticku distancu, intuitivan uvid, duhovnu razboritost, saosecajno ucestvovanje, intelektualnu formulaciju, duboko razumevanje teologije, podrobno poznavanje psihijatrije, veliko iskustvo u molitvi i druge. Nijedna osoba ne moze sama da poseduje sve ove kvalitete. Pretpostavljam da kod lakih slucajeva tim sluzi samo da sputava pacijenta. Ali u sluajevima o kojima govorim, dok je egzorcist bio glavni koordinator, istinski timski pristup je bio apsolutno neophodan. Koriseni su talenti svakog pojedinog clana tima.
Osetio sam, takodze, i da su nase slabosti i greke bile isto tako upotrebljene. Kaze se da Hristos moze da koristi cak i nase grehe. Govorio sam o Bojzem prisustvu u onim sobama. Mozda zvuci misticno, ali kad se setim svega sto se odigravalo, cini mi se da su Bog ili Hristos vodili koreografiju cele predstave. Ono sto cini najcescu reakciju clanova timova po zavrsetku egzorcizma, najbolje je izrazila jedna zena kada je rekla: ,,Ne bih volela da ikada vise prodzem kroz ovako nesto, ali ni za sta na svetu ne bih propustila iskustvo koje sam upravo doivela.” Na cudan nacin, egzorcizam je lecio i neke od clanova tima isto kao i pacijente. Jedan drugi clan tima, mukarac, dve nedelje kasnije izjavio je: "Vi ne znate, ali ja sam oduvek imao jedno malo, hladno mesto u srcu. To je sada otislo. I osecam da sam postao bolji terapeut.” U stvari, cak i neki od ljudi koji nisu prisustvovali egzorcizmu, ali su se molili za njegov uspesni zavretak, iskusili su izvesno lecenje. Govoreci ponovo sa mistickog stanovsita, ja polako pocinjem da osecam da ovi egzorcizmi nisu bili izolovani slucajevi, vec su na neki nain bili gotovo kosmicki dogadaji. Ipak, pacijenti su ti koji su posluzili kao sam centar i fokusna tacka ovih dogadaja. Njih pozdravljam. Kroz muke i junastva u svojoj borbi sa satanom oni su izvojevali veliku pobedu ne samo za sebe vec i za mnoge druge ljude. ПРОДОЛЖУВА..... |
|
>правиимгоналуѓетоонаштосакаштиедатигоправаттебе<
|
|
Kleopatra
Сениор Регистриран: 02.Септември.2005 Локација: Macedonia Статус: Офлајн Поени: 90 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
PROUCOAVANJE I POUCAVANJE
I pored toga sto sam ucinio sve sto sam mogao da budem objektivniji, ostaje cinjenica da su opisi dva pomenuta slucaja posednutosti i egzorcizma moj licni, subjektivni dozivljaj. Siguran sam da bi svaki pojedinani clan timova napisao razlicitu pricu. Verujem da je potrebno da se fenomeni posednutosti i egzorcizma naucno izucavaju. U pitanju je nesto sto zasluzuje mnogo vise od dokone naucne radoznalosti. I mada je istinska posednutost, mozda, redak fenomen, ona predstavlja pravi neiskorisceni rudnik zlata za naucno iskopavanje. I hemofilija je retka bolest, ali je njeno proucavanje osvetlilo celokupnu fiziologiju zgruavanja krvi. Na isti nacin ce prouavanje posednutosti i egzorcizma baciti novu svetlost ne samo na psihologiju zla vec i na samo razumevanje znacaja coveka. Protiv ovakvog naucnog izucavanja postoji otpor — deo opsteg otpora u nauci — protiv onoga sto se smatra duhovnim ili ,natprirodnim”. Interesantno, iako se posednutost i egzorcizam nikada nisu naucno izucavali ni u Americi ni u Evropi, koliko znam, zapadni antropolozi mnogo psiu o ritualima slicnim egzorcizmu koji se izvode u cilju lecenja u dalekim, stranim, ,,primitivnim” kulturama. Iz nekog razioga, sasvim je u redu da se takve stvari proucavaju ,,tamo negde” u daljini, samo da ne zahteva da pogledamo u ono sto je u nasoj okolini, medzu nama samima. Ne mislim da omalovazim ova antropoloska istraivanja. Naprotiv, mislim da nam treba jos toga. U dva slucaja kojima sam prisustvovao radilo se o posednutosti duhom koji je u hriscanskoj literaturi opisan kao satana. Da li bi isti duh mogao da se identifikuje, pod drugim imenom, i kod egzorcizama u Hindusa i Hotentota? Da Ii je satana samo duh koji napada iskljuivo Judeohriscane ili je to univerzalni neprijatelj koji prevazilazi granice kultura? Ovo je vazno pitanje. Otpor prema naucnom izucavanju ovih pojava u nasoj sredini dolazi i od mnogih religiozno orijentisanih ljudi isto koliko i od onih koji su naucno orijentisani. Jednom prilikom sam jednoj organizaciji, koju su sacinjavali i religiozno i naucno orijentisani ljudi i stalno se medzusobno prepirali, predlozio da se osnuje ,,institut za proucavanje oslobadanja”. Prvi put posle mnogo godina oni su uspeli da se ujedine i to protiv mog predloga da se religiozno lecenje, od molitve pa sve do oslobadzanja i egzorcizma, podvrgne naucnom istraizvanju. ,,U tome ima suvie mnogo promenljivih vrednosti: vase operativne definicije su suvise nejasne; nemoguce je ispitati ih", rekao je jedan od naucno orijentisanih. "Svako zna da molitva pomaze i verom se ne treba igrati", izjavio je jedan od religioznih. ПРОДОЛЖУВА..... |
|
>правиимгоналуѓетоонаштосакаштиедатигоправаттебе<
|
|
Kleopatra
Сениор Регистриран: 02.Септември.2005 Локација: Macedonia Статус: Офлајн Поени: 90 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
U stvari, postoje drugi, realniji zabrinjavajuci problemi za stvaranje takvog instituta. Duboko sumnjam da ce proces egzorcizma ikada biti institucijalizovan. Rekao sam da su u oba slucaja koja sam opisao clanovi timova prihvatili veliki licni rizik i veliku zrtvu i zaista sam duboko ubedzen da je to jedan od razioga sto je egzorcizam bio uspesan. Nisam uopte siguran da bi isto moglo da se postigne radom u smenama lica koja to rade za platu.
Osim toga, veliko je pitanje kako egzorcizam uopste mozie naucno da se ,,izucava”. Da ja treba da vodim egzorcizam, ne bih iz svog tima iskljucio nijednog Hindusa, budistu, muslimana, Jevrejina, ateistu ili agnostika ako su ljudi koji su istinski u stanju da osecaju ljubav i takav utisak i ostavijaju. Ali bih bez odlaganja odstranio svakog nominalnog hriscanina ili bilo koga drugog ko ne poseduje taj kvalitet. Jer, prisustvo samo jedne neosetijive osobe u sobi moze da ucini ne samo da egzorcizam ne uspe, vec i ozbiljno da povredi i pacijenta i clanove tima. Ako je saosecanje i osecanje ljubavi prema ljudima kompatibilno sa naukom, onda ne moze i ne treba da postoji nesto sto je naucno posmatranje i pracenje egzorcizma. U egzorcizmu jedini posmatraci su uesnici. Ipak, bilo bi lepo kada bi postojala bar nekakva institucijalizovana podrka pomoc ovakvim pokusajima lecenja. Oba pacijenta o kojima sam govorio bila su sa psihijatrijske take gledista teko bolesna pre egzorcizma. Bilo bi mnogo lakse da je postojala neka psihijatrijska bolnica u kojoj bi se slucajevima dokazane posednutosti pruzala odgovarajuca nega. I bilo bi mnogo lakse kada bi Crkva bila malo otvorenija prema tome i ponudila svoje jemstvo, blagoslov i usluge. I dok su u oba sluaja neki crkveni ljudi zaista bili od pomoci, sama Crkva je uglavnom pokusavala da izbegne bilo kakvo ucesce. Strah Crkve od reperkusije u ovakvim slucajevima je sasvim prirodan i razumljiv, ali to ne znaci da je i covecan. Ako nista drugo, potreban je bar centar za informacije i izucavanje. Tu bi mogli da se salju svi izvetaji sa egzorcizama, zabelezeni na videotrakama. Ovlasceni bihevioristiki naucnici bi, pod merama stroge poverijivosti, tu mogli da dolaze da prouavaju podatke. I mada bi mnogo od samog iskustva i duhovne energije u tim podacima bilo izgubljeno, oni bi ipak bili dovoljna osnova za mnoga vredna naucna istraivanja. Ovaj centar bi, takodze, mogao da sluzi i za studiranje. On bi mogao da razvije standarde za dijagnoze i naicn lecenja time hi se suzbio broj slucajeva nedovoljno odgovornih egzorcizama i oslobadanja. Tu bi mogli da se odezavaju seminari za adekvatno izabrane ljude. Iako su slucajevi istinske posednutosti mozda retki, mi znamo da ih ima vise nego sto ih moze leciti broj kompetentnih egzorcista kojima trenutno raspolazemo. ПРОДОЛЖУВА...... |
|
>правиимгоналуѓетоонаштосакаштиедатигоправаттебе<
|
|
Внеси реплика | страница <12345> |
Tweet
|
Скок до | Овластувања Вие не може да внесувате нови теми на форумот Вие не може да одговарате на теми на форумот Вие не може да ги бришете вашите пораки од форумот Вие не може да ги менувате вашите пораки од форумот Вие не може да креирате анкета на форумот Вие не може да гласате на форумот |