|
САМОУБИСТВО (од верски аспект) |
Внеси реплика | страница <1234 21> |
Автор | ||
аџија
Сениор Регистриран: 25.Октомври.2006 Статус: Офлајн Поени: 5474 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
|
ова ми личи ко партизаните да бараат погреб со кукаст крст... абе како може човек, што до таа крајност искажал непочитување и понижување на Бога, и уште да се буни оти немал верски погреб? бог да чува... |
||
DAIJA
Сениор Регистриран: 08.Февруари.2007 Статус: Офлајн Поени: 1668 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
|
Ne fakjaj im se za greskite!
Neli gledas deka se vo edna golema greska?!
Iako ni ti nesi vo nesto pomala greska, sepak pouci gi, barem po tvoe, za patot kon Boga!
Ili toa znaenje ti e nedostapno...???
|
||
О следбеници на Книгата, дојдете да се собереме околу зборот нам и вам заеднички: никого освен Бог да не обожуваме и никого да не Му здружуваме!
|
||
goor
Сениор Регистриран: 08.Јуни.2007 Статус: Офлајн Поени: 844 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
|
toj kako sto znam nema ni da moze da se buni
No kako sto i sami rekovte "bog" e toj sto treba da sudi a ne lugeto....ako e taka jas zboruvam deka popoveto ili bilo koj "verski poglavici"(vladiki odzi monasi) nemaat pravo da odlucuvaat koj kako ke bide pogreban, tie se dolzni da go ispratat kako sto treba ili kako sto rekov mozebi bog nema da go prepoznae samoubiecot megu lugeto koi umrele po "bozja volja" te prirodna smrt. Sto znaci pak ste kontradiktorni... |
||
аџија
Сениор Регистриран: 25.Октомври.2006 Статус: Офлајн Поени: 5474 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
|
се разбира дека ЧОВЕКОТ сам одлучува како ќе биде покопан.
Ако се самоубил, јасно ставил до знаење дека не му е приоритет Бог... шо има тука нејасно... |
||
anakin
Сениор Unidentified Flying Object Регистриран: 08.Август.2005 Локација: Machku Pichku Статус: Офлајн Поени: 18535 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
|
kaj ti teknuvat ovie genijalni sporedbi vo detska gradinka ikje pominat more i do 4 odelenje ponataka mozebi kaj adzija i takvi ko tebe zaneseni i samo izlazani deka nesto osetile hahahaha |
||
SILATA NEKA E SO VAS a ako ne vi treba, neka, i taka ne e nekoj trosok, ja ima nasekade okolu nas.
|
||
oblachinja
Сениор Регистриран: 12.Март.2006 Локација: United Kingdom Статус: Офлајн Поени: 4990 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
|
a kako treba... moze umreniot da kaze kako sakaznachi vo soglasnost so negovata verska pripadnost taka i se zakopuva...ako toj se samoubie sigurno ne e hristijanin.... |
||
|
||
Miralem1
Сениор Регистриран: 10.Март.2007 Статус: Офлајн Поени: 1548 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
|
Tvoite dela mu se poznati na Gospod i se zapi{ani vo negovata kniga, no so toa ne ti se so sila odredeni. Tie se odredeni samo vo negovoto znaewe. Ovaa odredenost mo`e da se sporedi so slednoto: Ti ima{ znaewe za delata na svojot sin i vo niv e sodr`ana mo`nosta toj da izvr{i prequba. Ako go napravi toa dali ti si go prinudil na toa ili toa samo bilo pretpostaveno i se slu~ilo tvoeto znaewe da bilo to~no? ti zboruva{ za apsolutna sloboda...sloboda za slobodno raspolagawe so univerzumot, {to mu pripa|a samo na Gospod. Za nas vistinata e edna: „A Gospodarot tvoj sozdava {to saka i {to odbira. Ne e nivno da odbiraat” (Kasas, 68). Nikoj nema izbor vo odnos na pra{aweto za sozdavaweto, zatoa {to samo Allah x.{. e toj {to sozdava {to saka i bira {to posakuva. Gospod x.{. nema da te povika na odgovornost zaradi tvojata visina, nitu }e te kaznuva zaradi toa {to ne si go soprel sonceto vo svojata orbita. No podra~jeto na pra{aweto e pra{awe na naredbata. Ti na toj plan si sloboden i toa se granicite za koi zboruvame. Ti si sloboden da gi skroti{ svoite strasti, da go skroti{ svojot gnev, da se sprotivstavi{ na sebe, da gi otfrli{ zlite nameri, a da gi prodol`i{ svoite doblesti. Ti mo`e{ da bide{ dare`liv po sebe i so imotot. Mo`e{ da ja ka`uva{ vistinata ili da la`e{. Mo`e{ da ja vozdr`i{ rakata od zabranetoto. Mo`e{ da go vozdr`i{ pogledot od tu|ata sramota. Mo`e{ da go vozdr`i{ svojot jazik od napa|awe, ogovarawe i spletkarewe. Na ovoj plan nie sme slobodni, i samo za toa {to e vo nego }e bideme pra{ani i odgovorni. Stanuva zbor za relativna, a ne za apsolutna sloboda, sloboda na ~ovekot na plan na obvrskite. Ovaa sloboda e vistinita, a nea ja doka`uva vrodenoto ~uvstvo za nea. Nie ~uvstvuvame odgovornost, kaewe zaradi gre{kata, a zadovolstvo i mir koga }e storime dobro delo. Nie vo sekoj mig birame i gi sporeduvame sopstvenite mo`nosti. Duri i prvata zada~a na na{iot razum e opredeluvaweto pome|u pove}e mo`nosti. Nie sosema jasno go razlikuvame dvi`eweto na rakata koja treperi od treska i rakata koja pi{uva pismo, pa velime deka prvoto e odredeno, nasilno, a vtoroto odbrano, slobodno. Da nemavme slobodna voqa, ne }e mo`evme da pravime razliki. Isto taka ovaa sloboda ja doka`uva a na{eto ~uvstvo na nemo} da go prinudime srceto na ne{to so {to toa ne e zadovolno. @enata mo`eme da ja prinudime so prisilba i zakani da pravi se {to }e i ka`eme, no so nikakvi sredstva ne mo`eme da ja prinudime da ne saka. Ova jasno poka`uva deka Allah x.{. gi oslobodil na{ite srca od sekakva prisilba, pravej}i go sosema slobodno. Zatoa Allah x.{. ja storil namerata t.e. nijetot, ~ij izvor e srceto, kako stolb na odgovornosta. Vernikot koj pod prisilba ja grdi verata nema da odgovara pred Allah x.{. se dodeka so soglasuvawe na svoeto srce ne go napravi toa: „..osven onoj koj so sila e prinuden, a negovoto srce e smireno vo verata..” (En-Nahl, 106). Vtor vid na pogre{nost na ova pra{awe se sostoi vo toa {to nekoi lu|e sfa}aat deka ~ovekovata sloboda i e nadredena na voqata na Allah x.{., obvinuvaj}i gi zastapnicite na tezata za slobodata deka na Gospod mu pripi{uvaat sou~esnici vo zapoveduvaweto i odlu~uvaweto. Pa taka i ti prijatele si ja razbral, pa zboruva{e za pove}ebrojnosta na voqite, {to o~igledno e pogre{no. ^ovekovata sloboda ne se vozdignala nad voqata na Allah x.{. ^ovekot e sloboden da stori ne{to {to mu se sprotivstavuva na zadovolstvoto na Allah x.{., no toj ne mo`e da stori ni{to {to i protivre~i na voqata na Allah x.{. Allah x.{. ni dal sloboda da se sprotivstavime na Negovoto zadovolstvo na na{a {teta, no na nikogo ne mu dal sloboda da se sprotivstavi na Negovata voqa. Ova e vtoro lice na relativnosta na ~ovekovata sloboda. Se {to pravime e vo ramkite na voqata na Gospod, duri i ona {to go pravime, a {to ne e vo sklad so Bo`jeto zadovolstvo i so [erijatot. Na{ata sloboda e Bo`ji blagodet i nagrada koja Gospod ni ja daril sosema nezavisno od na{ata voqa. Na{ata sloboda e samo negova voqa: “Vie ne mo`ete da sakate ne{to drugo od toa {to Allah saka” (El-Insan, 30) Da se zboruva za slobodata vo ovaa smisla ne zna~i pripi{uvawe na Gospod deka ima drugari. Na{ata sloboda e isto {to i Negovata naredba, Negovata voqa i Negovata odredba. Tret vid na pogre{nost na ova pra{awe e pogre{noto sfa}awe na odredbata i sudbinata na slobodnata voqa i slobodniot izbor, od strana na onie koi se zanimavale so prou~uvawe na ova pra{awe. Tie odreduvaweto i sudbinata gi sfatile kako da e toa prinuduvawe i prisiluvawe na ~ovekot na ona {to ne e vo negoviot karakter i vo negovata priroda. Istata ovaa gre{ka ja napravi i ti, prijatelu. Allah x.{. ja odrekuva prisilbata od svoja strana: „Da sakavme Nie bi pratile znak na neboto, pa tie pred nego bi gi svitkale svoite vratovi” (E{-[ua’ra, 4). Zna~eweto na ovoj ajet e jasno: sosema mo`no bilo da se prinudat lu|eto na veruvawe, no toa ne e storeno zatoa {to Gospod ne prisiluva: „Vo verata nema prisilba. Pravata vistina jasno se razlikuva od zabludata” (El-Bekare, 256); „Da go saka{e toa tvojot Gospodar, site lu|e }e veruvaa. Zarem ti }e gi prisili{ lu|eto da veruvaat i da bidat vistinski vernici” (Junus, 99) Vo zakonistite, koi Gospod gi dal nema nikakva prisilba. Odreduvaweto i sudbinata ne smeat da se sfatat kako prisilba na ne{to {to ne e negovata priroda. Allah x.{. mu dava na sekogo samo ona {to e vo namera na poedinecot, mu posakuva samo ona {to samiot toj si go posakuva i mu saka ona {to samiot si go saka. Bo`jeto upravuvawe e ~ovekov izbor, zatoa {to Allah x.{. go upravuva sekoj ~ovek kon ona {to negovoto srce te`nee i kakva namera ima: “Koj ja bara `etvata na `ivotot ve~en Nie }e ja umno`ime `etvata negova. A koj ja bara `etvata na `ivotot zemski, }e mu ja dademe” (E{-[u-ra, 20). “Vo nivnite srca e bolest i Bog im ja zgolemi bolesta”. (El- Bekare, 10). “A tie {to se upateni im go zgolemi Allah x.{. upatot”.(Muhammed, 17). ]e go spomneme i ajetot vo koj Allah x.{. im se obra}a na zarobenicite: “Ako Bog najde dobro vo va{ite srca, }e vi dade podobro od ona {to vi go zel...” (Enfal, 70). Allah x.{. ni go ovozmo`uva ona {to sme go odbrale vo na{ite srca i ona {to ni se namerite i zatoa nema nasilie, prisilba ni prinuduvawe na ne{to {to ne e vo sklad so na{ite prirodi. „Na onoj koj deli i se ~uva i koj go potvrduva ona {to e najubavo , Nie }e mu go olesnime i ona {to e najlesno. A na onoj koj }e skr`avi i }e se smeta za nezavisen i }e go smeta za la`no ona {to e najlesno, nie }e mu go olesnime (patot) za ona {to e najte{ko (lo{o delo)” (El-lejl, 5-10). „Ti ne si frlil, koga si frlil, tuku Gospod frlil” (El-Enfal, 17). Tuka se poistovetuva aktot na ~ovekovoto frlawe so frlaweto od strana na Allah x.{. , ta zatoa postoi samo edno frlawe. Kaj ~ovekot e namerata, a Allah x.{. go ovozmo`uva nejzinoto realizirawe, i toa ako e dobro so dobro, a ako e zlo so zlo. ^ovekovata sloboda nema postojana mera tuku relativna mo}, koja se zgolemuva i namaluva. ^ovekot mo`e da ja zgolemi svojata sloboda so nauka: so pomo{ na otkritija i razli~ni pronajdoci ~ovekot uspeal da ja osvoi zemjata, da go sovlada prostorot i da se oslobodi od prangite na vremeto. Otkrivaj}i gi zakonite vo prirodata, ~ovekot uspeal da zavladee so niv i da gi pot~ini na sebe. Otkril kako se pobeduva `e{tinata, studot, temninata, i taka ja zgolemil svojata sloboda na planot na aktivnostite. Naukata e zna~i sredstvo za pro{iruvawe na granicite na ~ovekovata sloboda. Vtoro sredstvo e verata. Obra}aweto kon Allah x.{. i baraweto na Negova pomo{, isto taka gi pro{iruva granicite na slobodata i ova sredstvo go koristele site Bo`ji pratenici i nivnite sledbenici. Sulejman a.s. gi pokoril xinite, odel so veterot i zboruval so pticite, seto toa so Bo`ja podr{ka i pomo{. Musa a.s. go razdvoil moreto. Isa a.s. gi o`ivuval mrtvite, le~el slepci, gubavci i }oravi. ^itame isto taka i za evliite- tie koi mu ugoduvale na Allah x.{.- na koi im se pokriva zemjata i im se otkrivaat tajnite, nedostapni za obi~nite. Se se toa stepeni na slobodata, krenati nad prosekot na ~ovekova sloboda, koi tie ja postignale so svoeto obra}awe kon Allah x.{. i iska`uvawe na qubovta kon Nego. Nim im se podareni delovi od tajnoto znaewe. Naukata se javuva po vtor pat. Ovoj pat toa e naukata na tesavvuf-misticizmot. Pra{aweto na slobodniot izbor i neslobodnata voqa - Ebu-Hamid El-Gazali go postavuva i razjasnuva kratko i ednostavno: „^ovekot ima slobodna voqa za ona {to go znae, a ja nema vo ona {to ne go znae”. So ova toj misli deka {to pove}e se pro{iruva negovoto misti~no i objektivno znaewe, istovremeno se pro{iruva prostorot na negivata sloboda. Materijalisti~kite misliteli gre{at koga velat deka ~ovekot e rob na istoriskite nu`nosti, gledaj}i vo nego samo alka vo nizata na op{testveno-ekonomski slu~uvawa, sosema podredeni na zakonite na ekonomijata i dvi`eweto na op{testvoto. Poimot koj tie neumorno go povtoruvaat, kako da se raboti za zakon, a toa e nu`nosta na klasniot sudir, pogre{en e vo nau~nata analizae, bidej}i nema nu`nost na ~ovekov plan, tuku najmnogu {to ima toa se mo`nostite i verojatnostite... vo ova e i razlikata pome|u ~ovekot i zabecot, sredstvoto i materijalnite tela. Mo`no e da se predvidi zatemnuvaweto na sonceto vo minuta i sekunda, a mo`no e i predviduvaweto na negovoto dvi`ewe vo idninata. Me|utoa nevozmo`no e da se soznae {to ~ovekot krie vo svoite nameri, {to }e napravi utre ili zadutre. Nevozmo`no e da se znae ova osven so pomo{ na verojatnosti i mo`nosti i pretpostavuvawa i toa pod osnovna pretpostavka za imawe na dovolno podatoci za donesuvawe na istite. [to se odnesuva do tvrdewata na materijalistite za vlijanieto na sredinata i op{testvoto i za toa deka ~ovekot ne vodi samostoen `ivot, odgovarame deka vlijanieto na sredinata i na op{testvoto kako protivte`a na individualnata sloboda go potvrduva dijalekti~koto znaewe na ovaa sloboda, bidej}i individualnata sloboda se potvrduva samo vo soo~uvawe so protivdejstvata; ako nema protivdejstvo na ~ovekovata sloboda, toga{ toj i ne e sloboden, ako zboruvame za slobodata vo vistinska smisla, zatoa {to ne postoi pre~ka koja treba da se sovlada i da se potvrdi niz taa sopstvena sloboda. Изменето од Miralem1 - 11.Јуни.2007 во 23:50 |
||
Alija ra je rekao:Znanje je bolje od imetka.Znanje te cuva a ti cuvas imetak.Znanje je sudija,a bogatstvu se sudi,umrli su oni koji su gomilali bogadstvo,a ostali su oni koji su sakupljali znanje
|
||
zenmaster
Сениор Interceptor Регистриран: 05.Јануари.2007 Статус: Офлајн Поени: 4262 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
|
Еве причина зошто не сакам да коментирам на одредени теми !
1 . овие генијални споредби се за до 4 одд. за да можеш да ги сватиш
2. ме споредуваш со аџија грешка голема
3. не сум занесен и излажан тоа ме вреѓа ама овој пат нека оди од мене
|
||
[IMG]http://img148.imageshack.us/img148/4285/xxxpn7.gif">
|
||
goor
Сениор Регистриран: 08.Јуни.2007 Статус: Офлајн Поени: 844 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
|
[QUOTE=Miralem1]Tvoite dela mu se poznati na Gospod i se zapi{ani vo
negovata kniga, no so toa ne ti se so sila odredeni. Tie se odredeni
samo vo negovoto znaewe. Ovaa odredenost mo`e da se sporedi so
slednoto: Ti ima{ znaewe za delata na svojot sin i vo niv e sodr`ana
mo`nosta toj da izvr{i prequba. Ako go napravi toa dali ti si go
prinudil na toa ili toa samo bilo pretpostaveno i se slu~ilo tvoeto
znaewe da bilo to~no?
Dali ova znaci deka seznajniot ALAH ili GOSPOD raboti so pretpostavki I slucajnosti?????i mozebi ima poveke knigi vo koi se razraboteni site slucajnosti koj mozat da nastanat....? ti
zboruva{ za apsolutna sloboda...sloboda za slobodno raspolagawe so
univerzumot, {to mu pripa|a samo na Gospod. Za nas vistinata e edna: „A Gospodarot tvoj sozdava {to saka i {to odbira. Ne e nivno da odbiraat”
(Kasas, 68). Nikoj nema izbor vo odnos na pra{aweto za sozdavaweto,
zatoa {to samo Allah x.{. e toj {to sozdava {to saka i bira {to
posakuva. Gospod x.{. nema da te povika na odgovornost zaradi tvojata
visina, nitu }e te kaznuva zaradi toa {to ne si go soprel sonceto vo
svojata orbita. No podra~jeto na pra{aweto e pra{awe na naredbata. Ti
na toj plan si sloboden i toa se granicite za koi zboruvame. Ti si
sloboden da gi skroti{ svoite strasti, da go skroti{ svojot gnev, da se
sprotivstavi{ na sebe, da gi otfrli{ zlite nameri, a da gi prodol`i{
svoite doblesti. Ti mo`e{ da bide{ dare`liv po sebe i so imotot. Mo`e{
da ja ka`uva{ vistinata ili da la`e{. Mo`e{ da ja vozdr`i{ rakata od
zabranetoto. Mo`e{ da go vozdr`i{ pogledot od tu|ata sramota. Mo`e{ da
go vozdr`i{ svojot jazik od napa|awe, ogovarawe i spletkarewe. Na ovoj
plan nie sme slobodni, i samo za toa {to e vo nego }e bideme pra{ani i
odgovorni. Stanuva
zbor za relativna, a ne za apsolutna sloboda, sloboda na ~ovekot na
plan na obvrskite. Ovaa sloboda e vistinita, a nea ja doka`uva
vrodenoto ~uvstvo za nea. Nie ~uvstvuvame odgovornost, kaewe zaradi
gre{kata, a zadovolstvo i mir koga }e storime dobro delo. Nie vo sekoj
mig birame i gi sporeduvame sopstvenite mo`nosti. Duri i prvata zada~a
na na{iot razum e opredeluvaweto pome|u pove}e mo`nosti. Nie
sosema jasno go razlikuvame dvi`eweto na rakata koja treperi od treska
i rakata koja pi{uva pismo, pa velime deka prvoto e odredeno, nasilno,
a vtoroto odbrano, slobodno. Da nemavme slobodna voqa, ne }e mo`evme da
pravime razliki. Isto
taka ovaa sloboda ja doka`uva a na{eto ~uvstvo na nemo} da go prinudime
srceto na ne{to so {to toa ne e zadovolno. @enata mo`eme da ja
prinudime so prisilba i zakani da pravi se {to }e i ka`eme, no so
nikakvi sredstva ne mo`eme da ja prinudime da ne saka. Ova jasno
poka`uva deka Allah x.{. gi oslobodil na{ite srca od sekakva prisilba,
pravej}i go sosema slobodno. Zatoa Allah x.{. ja storil namerata t.e.
nijetot, ~ij izvor e srceto, kako stolb na odgovornosta. Vernikot koj
pod prisilba ja grdi verata nema da odgovara pred Allah x.{. se dodeka
so soglasuvawe na svoeto srce ne go napravi toa: „..osven onoj koj so sila e prinuden, a negovoto srce e smireno vo verata..” (En-Nahl, 106). Vtor vid na pogre{nost na ova pra{awe se sostoi vo toa {to nekoi lu|e sfa}aat deka ~ovekovata sloboda i e
nadredena na voqata na Allah x.{., obvinuvaj}i gi zastapnicite na
tezata za slobodata deka na Gospod mu pripi{uvaat sou~esnici vo
zapoveduvaweto i odlu~uvaweto. Pa taka i ti prijatele si ja razbral, pa
zboruva{e za pove}ebrojnosta na voqite, {to o~igledno e pogre{no.
^ovekovata sloboda ne se vozdignala nad voqata na Allah x.{. ^ovekot e
sloboden da stori ne{to {to mu se sprotivstavuva na zadovolstvoto na
Allah x.{., no toj ne mo`e da stori ni{to {to i protivre~i na voqata na
Allah x.{. Allah
x.{. ni dal sloboda da se sprotivstavime na Negovoto zadovolstvo na
na{a {teta, no na nikogo ne mu dal sloboda da se sprotivstavi na
Negovata voqa. Ova e vtoro lice na relativnosta na ~ovekovata sloboda.
Se {to pravime e vo ramkite na voqata na Gospod, duri i ona {to go
pravime, a {to ne e vo sklad so Bo`jeto zadovolstvo i so [erijatot. Na{ata
sloboda e Bo`ji blagodet i nagrada koja Gospod ni ja daril sosema
nezavisno od na{ata voqa. Na{ata sloboda e samo negova voqa: “Vie ne mo`ete da sakate ne{to drugo od toa {to Allah saka” (El-Insan, 30) |
||
Реакт
Сениор Регистриран: 22.Мај.2007 Локација: Burundi Статус: Офлајн Поени: 373 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
|
Самоубиството е САМО - УБИСТВО. Значи САМО. Самиот си одлучил. Зарем самиот си одлучил дали да се родиш, па самиот да одлучуваш дали ќе се убиеш? Сигурно не. Животот ни е даден од Бога за добро, а не за лошо. Па затоа кој сака да се самоубие, тој самиот си ја донел одлуката и сам нека си ги сноси последиците. Сам се оттрганл од Бога, а не Бог од него. А ако нешто било по Божја волја - тоа би било за добро и за спасение, а не за смрт.
|
||
Без коментар
|
||
Isis
Сениор CATALYST Регистриран: 19.Јануари.2007 Статус: Офлајн Поени: 5871 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
|
Злобниот човек, ако постојано престојува во гревови, по
одредено време преголемото зло го одведува во самоубиство, за да го
одзеде својот живот, бидејќи повеќе не може да ја поднесува грижата на
совеста.
Smrtta
na Juda (Dela
1:18,19) 3
Toga{ Juda, koj Go predade, otkako vide deka Go osudija, se pokaja i im gi
vrati triesette srebrenici na prvosve{tenicite i na stare{inite, 4 velej}i:
"Zgre{iv, za{to predadov nevina krv." A
tie mu rekoa: "[to nе zasega nas toa? Tvoja rabota!"
|
||
goor
Сениор Регистриран: 08.Јуни.2007 Статус: Офлајн Поени: 844 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
|
|
||
sandrica
Сениор Регистриран: 24.Февруари.2007 Статус: Офлајн Поени: 379 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
|
[/QUOTE]Mожеби не си одлучил самиот да се родиш но тоа не значи дека намаш право да одлучиш како ке умреш.Е сега за последиците друга работа каде во библијата или во некоја друга света книга стои дека несмееш сам да си го одземеш животот.И веке реков и предходно кога јас некому нешто му дадам или му подарам немам потоа никакво право да му кажувам што да прави со тоа или пак да му судам. [/QUOTE] A neli procita vo nekoja sveta kniga deka e grev da si go odzemes zivotot?
Site sme stvoreni na ovoj svet da izvrsime nekoja misija i da gi pocuvstvuvame blagodetite na zivotot,a koga toa ke zavrsi i nasiot zivot zavrsuva. Znaci se u svoe vreme. Site imame krizi,problemi i situacii koi mislime deka se bezizlezni,no toa ne e opravdanie da si go odzememe zivotot koj ni e PODAREN!!! Изменето од sandrica - 12.Јуни.2007 во 13:23 |
||
Just love
|
||
goor
Сениор Регистриран: 08.Јуни.2007 Статус: Офлајн Поени: 844 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
|
Smrtta
na Juda
(Dela
1:18,19) 3
Toga{ Juda, koj Go predade, otkako vide deka Go osudija, se pokaja i im gi
vrati triesette srebrenici na prvosve{tenicite i na stare{inite, 4 velej}i:
"Zgre{iv, za{to predadov nevina krv." A
tie mu rekoa: "[to nе zasega nas toa? Tvoja rabota!"
Значи тука Јуда сам се казнува за тоа што го сторил зошто пак би му се судело????И како што знам тој треба да биде во рајот затоа што ако не бил тој во вашата библија во новиот завет немало да има понжвеке од десет страни.И исто така исус знаел дека некој ке го предаде и дека потоа ке умре како што вели на последната вечера,тогаш зошто не побегнал????? туку останал да умре не е ли и тоа еден вид самоубиство само што ова е смислено и во него се навлечени повеќе луге зошто ако исус требало да умре бог не си го зел ,,природно,,??????????? |
||
Внеси реплика | страница <1234 21> |
Tweet
|
Скок до | Овластувања Вие не може да внесувате нови теми на форумот Вие не може да одговарате на теми на форумот Вие не може да ги бришете вашите пораки од форумот Вие не може да ги менувате вашите пораки од форумот Вие не може да креирате анкета на форумот Вие не може да гласате на форумот |