Тројство или Четворство?

belichka напиша:   Sveta Troica.

Ако се обидеш да го сфатиш разумски Тројството, ќе го изгубиш разумот.
Ако се обидеш да го негираш, ќе го изгубиш Спасението...


Во секој случај, Тројството е над човековиот опсег на можности за длаабока спознаја. Во суштина, тоа е уште еден доказ дека Бог е Бог, а ние сме само луѓе, немоќни, слаби и ограничени... А како може ограничениот да го сфати Неограничениот?

Факт е дека христијаните не го измислиле Тројството заради некаква си потреба. Се сложувам со муслиманите дека многу поедноставно би било Бог да не е тројство. Но, да не заборавиме, Бог е Бог, и тој не може да се споредува со едноклеточен организам.

Причината зошто воопшто христијаните веруваат во Тројството, е бидејќи сме принудени, преку Божјата објава. Односно, Бог така одлучил да ни се објави и кои сме ние да му противречиме? Бидејќи Бог така одлучил да се објави и се објавил, ние тоа мора да го респектираме...

мене концептот на тројството ми е јасен,затоа што верувам дека Бог сакал така да се објави, и дека е Бог може да се манифестира како што сака. но честопати зборот тројство е нападнат од не-христијаните кој тврдат дека тој имплицира постоење на три Бога, што секако не е така, ама ај....

"У почетку бјеше Логос (Ријеч), и Логос бјеше у Бога, и Логос бјеше Бог." (1:1)

 

Ако је почетак празан и пуст, какво ли ће тек бити оно што произилази из њега и долази из њега? Ако је у почетку испред ових почетака ништа, онда из ништа може произаћи само ништа.

Наша људска мисао која уопште мисли у категорији: почетак, трајање, завршетак, не може ни о овету, ни о бићу, ии о постојању да мисли без почетка. Полазећи од себе као од прве непосредне стварности своје ка ономе што је на њеноме почетку она се природом свога бића мора питати: шта је почетак свих почетака, почетак испред свих почетака, па и почетак саме људске мисли? Јер чим мисао људска почне да мисли, она већ у самом акту мишљења има почетак. Тако има почетак и у самом бићу, постању и постојању свом.

А када мисао људска обухвати овај видљиви свет, она се с правом природно и логично пита: шта је почетак овоме свету, шта је пре почетка овога света, јер је очигледно да овај свет има почетак, кад и ја, мисао људска, имам почетак?

Христовођена и богонадахнута мисао Светог Еванђелиста Јована вида тај први почетак, прапочетак, почетак свију почетака, сав испуњен Логосом, Богом: Он је почетак, Он испуњује сав почетак, Он је "у почетку".

На почетку свега, испред свих почетака, као почетак и бића, и постојања, и света, и живота, стоји Бог Логос: Творац свега што је почело и постојањем траје. Овај Свепочетак је тиме Свепочетак што нема почетка; он је у непрекидном трајању; и Он даје силе свима почецима у створеном свету да постојањем трају, и развијају се, и одвијају се у најразноазрсније облике постојања и збивања. Зато је и изречена ботомудра реч која значи не само трајање већ светрајање: = беше. Али овај глагол је пуста граматичка схема ако није испуњен Логосом = Мудрошћу, Речју, Богом.

Трага ли радознала људока мисао за почетком тог Свепочетка за почетком Логоса, ево њега: "И Логос беше у Бога". Његов почетак је у Бога, значи: Он и нема почетка; сав је у Бога, па ипак самосталан, ипостасно самосталан, не обезличен неком обезличујућом погруженошћу у Богу. Људска мисао, када мисли о Богу, не може друкче а да и почетак Његов не замишља беопочетним. За њу је и најприродније и најлогичније да Бога замишља бескрајним и бесконачним у сваком погледу, па и у логледу почетка: почетком је Он бескрајан, бесконачан, беспочетан. Да, то је једини беспочетан почетак.

Зато је Логос свим бићем Својим сав "у Бога"; а то значи: сав бескрајан, са сваке стране бескрајан и безграничан. Иако је "у Бога", Логос није ништа мањи од Бшта: сва су божанска савршенства у Њему као и у Богу, те је и Он по свему и свачему Бог, и то Бог Логос, зато је и речено Духом Светим преко светог тајновидца и боговидца: "и Бог беше Логос".

Значи: Бог Логос је посебна Личност у Богу, друго Лице Свете Тројице. Тако: у почетку испред свих почетака сгоји и постоји Пресвета Тројица. Јер Бог Логос никада није одвојен од Бога Оца; Он је стално и вечито "у Бога". Он "нема почетка" (1 Јн. 2,19).

Богомудри Свети Кирило Александриски благовести: Блажени Еванђелист Јован под почетком означава овде Бога Оца, да би се Божанска природа јавила изнад свега, имајући под својом влашћу сву твар. Нема ничег старијег од почетка. Употребљена реч "беше" означава превечни почетак Бога Логоса, и води мисао човекову ка дубоком непостижном, неизрецивом и ванвременом рођењу. Еванђелист благовести: "И Логос беше у Бога", и тиме указује на Ипостас Бога Оца и на Ипостас Бога Сина. [1]

 

"Он бјеше у почетку у Бога" (1:2)

 

Да је Логос - Бог, и да је Бот заиста Света Тројица казује нам следећа благовест новозаветног громовника богочовечанске истине: "Логос беше у почетку у Бога" - "Логос беше Бог" (ст. 1).

Значи: Бог Логос ни по чему није мањи од Бога Оца, нити је Он по почетку постојања каснији од Бога Оца, па макар творевина "пре свих векова", како су то учили христохулни и богохулни Аријанци.

Он ни у ком смислу није створење, већ у свему и по свему, свагда. и увек вечити Бог Логос, увек "беше у Бога", "код Бога", окренут "к Богу" - никада, ни по чему мањи од Њега, па ни по почетку свога бића и постојања. Логос "беше у почетку".

Али да ко не би помислио да тај почетак има почетка, и да Логос није прави и истинити Бог, по свему раван Богу Оцу, свети благавесник и додаје: "Он беше у почетку у Бога". Тако света логика еванђелског богословља не допушта ни помисао да је Бог Логос ма по чему нижи и мањи од Бога Оца.

Свети Златоуст благовести: Син грома има кључеве неба. Он је обучен у Христа. Поприште његове делатности јесте васцело небо, гледалиште - васељена. Гледаоци и сви анђели и од људи они који су слични анђелима или желе да постану такви. Еванђелиста Јована окружују вишње силе, дивећи се племенитости душе његове и красоти врлине његове, којом је он привукао себи и Самога Христа и добио духовну благодат. Стога обратимо ову пажњу не на рибара, не на сина Зеведејевог, него на онога који зна дубине Божије, дубине Духа Светога. Он нам ништа људско неће говорити, већ све што нам буде рекао биће из дубине Духа Светога, из оних тајни које чак ни анђели нису знали пре но што су се збиле. То нам је открио Апостол Павле рекавши: "Да се кроз Цркву сад обзнани поглаварствима и властима на небу многоразлична премудрост Божија" (Еф. 3,10).

Значи, анђели заједно с нама научили су се ономе што раније нису знали. Еванђелист Јован удостојио се проникнути у најнеприступачније тајне, и имајући у себи говорећег Самог Господа, није подлегао никаквим људским слабостима...

Еванђеље је не властити производ Светог Еванђелиста Јована, него дело божанске силе која је делала у души његовој... Еванђелист нам доноси тако узвишене догмате, тако превасходна правила живота и такву мудрост, какви су могуће само ономе који благовести из саме дубине Светога Духа, и објављује као онај који тек што је сишао са самих небеса. Кроз Еванћелиста благовести сам Бог роду људском. [2]

 

 

"Све кроз Њега постаде, и без Њега ништа не постаде што је постало" (1:3)

 

Ево почетка свима почетцима; ево Свеизвора из кога је потекло све што постоји: сви потоци постојања истичу из њега разграњавајући се у безброј поточића и поточићи у безброј још ситнијих поточића, па кроз капиларе до у атоме, електроне, фотоне, праелектроне.

Кроза све то струји једна једина, нека чудесно диференцирана и разливена и разграната и размрежена Логосова стваралачка сила: "Све кроз Њега постаде што постаде": све од највећег до најмањег, од највидљивијег до најневидљивијег, све што видимо на кори света и све што не вииимо под том кором.

То Логосово "све" ко зна у какве се све димензије пружа, ко зна где су му и какви су му крајеви, какве запремине, какве дубине, ширине, висине! Нема сумње да се то "све" не може измерити никаквом људском мером, никаквом људском мишљу. У том Логосовом створеном "све" колики је безброј ствари које ми људи својим органом вида не видимо, а колики ли тек које превидимо.

Само у Богу Логосу "све што постаде", тј. сви светови видљиви и невидљиви јесу и претстављају једну органску целину, логосну и логичну целину. Само полазећи из Њега, и вођена Њиме људска мисао може то наслутити, назрети, и људско осећање осетити; а само освећена и просвећена Њиме људска мисао може то јаоно сагледати и сазнати, и људско срце - очигледно дознати и схватити. Да би постао један камен, колико је силе потребно, и какве? Сигурно силе несравњено веће него што су људске, јер ниједна људска сила не би могла створити из ничега и један најмањи каменчић. А, камоли - створити сунце, месец, небеса, земљу, човека, душу, мисао, осећање, савест.

О, за све то неопходне су силе несравњено веће од људских, силе Бога Логоса. Зато је и речено: "И без њега ништа не постаде што постаде" (ст. 3). Значи: у постојање се улази само помоћу Бога Логоса; нема друтог улаза, нема других врата помоћу којих би се могло ући у царство постојања. И у овом погледу важе оне божанске речи огааплоћеног Бога Логоса: "Ја сам врата" (Јн. 10,9).

Нема твари, нема трунчице која постоји, а да није постала Богом Логосом. На свему, по свему и у свему је Његов стваралачки дах, Његова свестваралачка сила. Када би људкжа мисао могла да до краја разгрне атом и сунце, нашла би ту лотосну силу и у једном и у другом. По пореклу свом ове је логосно. Отуда сва твар, сва творевина и јесте прво Еванђеље Божије, прво праеванђеље о Богу Логосу, Творцу и Сведржитељу свега што постоји.

У ствари, сав створени овет, ове видљиве и све невидљиве васионе јесу своје врсте богојављење, христојављење. Само површно и површинско, само кокошије чепркање мишљу људском по храпавој кори, по површинској прашини васионе, не проналази то и не види то. Чим људска мисао озбиљно крене кроз овај свет, она свуда, у срцу сваке твари наиђе на божанску логосну силу која све што постоји, води тајанственим путевима постојања ка богоодређеном свециљу васионе (ср. Кол. 1,16; Јевр. 2,10).

Све што постаде са божанским циљем постаде, јер све Богом Логосом постаде. Нема ничег случајног у Божијем овету; најмање је случај створио ишта у овоме свету. Нема случаја, нема ниечг случајног, јер има Бога Логоса, који је и Свемудрост и Свелогика, и Свесила овега постојећег, и усто: Свепромислитељ, јер је Свестворитељ.

А ђаво? Зар је и он "Њиме постао"? Да, само је Бог Логос створио њега као светог и светлог анђела. Он је ушао у такво постојање. Ђаволом је постао, јер је, вођен и завоћен својим гордим самољубљем, зажелео да потисне Бога, и сам постане Бог. Тако је он злоупотребом своје слободне воље, својим гордим самољубљем претворио себе из светог и светлог анђела у ђавола: у биће противбожно, зло, грешно и свемрачно.

У ствари, ђаво зида себе на небићу, на сенкама свога уображења да је он нешто велико и огромно. Но он и јесте тиме ђаво, и тиме лудило, што хоће да царство свога постојања, свога бића заснује не на Богу Логосу, већ на својој фантастичној гордости и безразложном самољубљу. Суштина је ђаволове трагедије у томе, што на небићу хоће да заснује своје биће.

У томе је трагедија и ђаволовог зла и ђаволовог греха, па и људског зла и људског грвха: хоће да заснује своје биће, своје постојање на нечему што нема у себи Бога Логоса, што нема истинитог Бога. А то значи: што хоће своје биће да заснује на небићу. А у томе је прва ђаволова лудост, у томе и све ћаволско лудило људско, које у својој грозници држи природу људску која се добровољно определила за грех и зло.

Богомудра мисао Светог Григорија Ниског казује ову тајну зла и философије греха. Ево ње: "зло има своје биће у небићу".

Свети Кирил Александриски благовести: Бог Логос као Јединородни Син очигледно све ради уз сарадњу и у саприсуству Оца и Свегога Духа. А Сину саприсуствује Отац не као немоћноме да ишта уради од постојећег, него као сав будући у Сину истоветношћу суштине. Пошто, дакле, Један постоји у Другоме природно и неопходно, те кад ради Отац очигледно ради и Син као Његова природна, суштаствeна и ипостасно постојећа Сила. Исто тако када ради Син, ради и Отац као извор стваралачког Логоса, природно присутан соиственом Породу, као што је огањ присутан у топлоти која происходи из њега. [3]

Свети Златоуст богомудро објашњава тајну Бога Логоса. Речи блаженог Еванђелиста: "У почетку беше Логос" означавају не што друго него биће вечно и безгранично... Није речено: беше у Богу, већ: "беше у Бога" шго означава вечност Бога Логоса по ипостаси. Логос је ипостасно биће које је бестрасно произашло од самога Оца. [4]

Блажени Теофилакт Охридски богомудрује: Еванђелистове речи: "Логос беше у Бога" показују да је Син савечан Оцу и да Отац никада није био без Сина. Реч је о две Личности, али и о једној природи и о једном Божанству. Логос се никада није одвајао од Бога Оца и појавио као неки антибог. [5]

 

"У Њему бјеше живот, и живот бјеше светлост људима." (1:4)

 

Не само постање света већ и само постање живота, сав живот у неизмерној тајанствености овојој дошао је од Бога Логоса, и сав "беше у Њему". Нема сумње, живот није нешто што је само од себе постало у већ постојећој творевини, у утроби природе; нити је "оно што постаде" могло да само од себе створи, произведе живот.

Очигледно је: сав живот у свој целини својој, и у свима чудесним појединостима својим, води порекло непосредно од Бога Логоса. Све што у створеном свету постаде, па и сам живот - "Њиме постаде"; и за све живо важи ово: "без њега ништа не постаде што постаде" живо (ст. 3).

Силе и границе живота су у Богу Логосу. Зато је сав живот, и све што живи, еванђеље о Богу Логосу, проповед, благовест о Њему. Зато је тајна живота тако божански узвишена, сложена и дивна, јер је у њој - сав Бог Логос, који кроз њу и по њој разлива своја божанска тајиства и силе. Тако је и живот, од врха до дна, од почетка до краја, овоје врсте богојављење, христојављење. Све што живи, самом природом својом објављује Христа Бога Логоса. Зато се живот и појава живота у "мртвој" природи ничим не може објаснити до Богом Логосом. Пошто живот бићем својим тоне и извире из Бога Логоса и његових савршенстава, то и све његово у суштини има логосни карактер.

У тој логосности живота садржи се права логика живота. Логос и јесте једина божанска логика живота, зато се Он и назива "Логос живота" (1 Јн. 1,1). У ствари, без Христа, без те Логике, божанске Логике живота, нема једине божанске виодикеје, и сав живот постаје бесмислица, страшна и душеубиствена. Чим човек хоће да без Бога Логоса објасни, осмисли, оправда живот, већ је закорачио и ступио на клизаву литицу алогичности којом се отискује у потпуни хаос и смрт духовну. Јер шта је то смрт?

Смрт је хтети бити жив без Бога Логоса. А она наступа чим човек хоће то да оствари. Први је са тим почео праотац Адам: хтео је да живи, али не Богом већ грехом. А то значи: хтео је да небићем изграђује овоје биће. И тако је смрт ушла у људску природу. А смрт? исте је природе и логике које и ђаво и грех и зло.

Или боље, једно је тројство: грех, смрт и зло; тројство - нераздвојно и једносушно. Оно и хоће да на призрацима, на привидима, на привиђењима зида себе, гради себе, заснива себе.

Чим људска мисао крене у грех, већ је ступила путем у духовну смрт. А духовна смрт настаје у души људској када се она одвоји од Бога Логоса, када неће да живи Њиме, када неће да верује у Њега, и најзад - када Га одриче и пориче, и тврди: нема Бога. То је врхунац смртности, она "друга" смрт (Откр. 21,8), која и јесте најпакленији пакао за боголику душу људску, њен вечни пакао.

У тој другој смрти за душу човекову заиста нема Бога, заиста не постоји Бог, јер Га она неће у себи, неће његове животворне, светле и свете силе. А Бог се никоме не намеће насилно. Тако душа, која стварно живи само Богом Логосом и од Њега добија ове што је живо у њој, чим гресима и неверјвм потисне из себе Бога Логоса осгаје по инерцији жива, и у греху и у смрти жива. А живот, чија је једина суштаствена и радосна сила и једини логички бесмртни смисао - Бог Логос, чим изгуби Бога претвара се у смрт, у бесмислицу, у пакао, у ужас, у страшило, у наказно привиђење које лудачки проглашује себе за све и сва у свима световима. Тако душа саму себе мучи вечним мукама. А то и јесте пакао, који почиње у овом, да се, при непромењеној садржини душе, вечито продужи у оном овету. Пример? Богаташ у причи о богаташу и Лазару (Лука 16,19-31).

Живот је по себи логосан, а то значи: божански логичан. Отуда: живети значи логосовати, логосне божанске силе и особине остваривати. Ући у живот значи: ући у све што је Логосно, Божије: у Његову светлост, истину, правду, доброту, љубав, бесмртност, мудрост. А пошто је Бог Логос - вечна божанска Светлост, то живети у ствари и није друго до светлети. И још: живети значи бити у светлости. Само као жива бића људи могу у светлости живота сагледати свој вечни, божански, логосни смисао.

Живети за човека значи: душу, која је логосном светлошћу запаљена, одржавати у светлењу и горењу оним што је логосно, божанско, бесмртно. И све што живи у човеку, види свој прави пут само у светлости Бога Логоса. И што живи - Њиме живи. Зато што је свим бићем својим у Богу Логосу, живот и јесте живот и у исто време светлост. Бог Логос преко живота светли, и дарује светлост. А без тога и око тога је тама. Стога је тама синоним смрти, и сама смрт.

Зато свети Еванђелист благовести: "и живот беше светлост људима" (ст. 4). Живот - светлост, живети=светлети, и то светлети Богом Лотооом. То је првобитна, божанска, бесмртна, неугасива светлост. И Она се сва оваплоћењем Бога Логоса уселила у човека, Она - "Истинита Светлост" (Јн. 1,9). И отуда Богочовекова благовест: "Ја сам светлост света" (Јн. 8,12).

Живот из прасуштине своје зрачи логосном светлошћу; отуда и материја од које је тело људско, састоји се из фотона, из светлосних зрнаца. Све што улази у живот људски саткано је од светлости, од светлосних сила и светлосне материје.

аџија напиша: Миралеме, постот ќе ти се брише, затоа што НЕПОТРЕБНО спамираш, односно цитираш пост што веќе си го напишал. ОВа да не ти се повтори! Ако имаш свој НОВ коментар, слободно додади го. Спамирање на истите работи, по 100-ти пат НЕ Е ДОЗВОЛЕНО!!! Читајте го правилникот!

битно на секој христијан му е јасно дека постои само еден Бог.
за богочовечката природа на Исус, на овој форум е зборено и зборено ама џабе изгледа...


Изменето од ACELERA - 19.Март.2007 во 18:03

За Природата на Бог

Убеден сум дека човекот не е способен, а најмалку компетентен во целост да ја спознае природата на Бог, и како таков не е способен да даде сеопфатен одговор на прашањето: Каква е природата на Бог?

Со други зборови, колку и да се трудиме, ние не можеме да го сместиме Бог во некоја наша хипотеза, теорија или филозофија. Не можеме да го сведеме Бог во некаков систем на равенки или да го сместиме во епрувета. Обратното верувам е можно, но не и ние Него.

Дефиницијата, математички гледано, претставува ограничување на објектот што го дефинираме од останатата околина. Јасно е дека ние со нашиот ограничен ум не можеме да ограничиме едно безгранично битие како што е Бог. Следствено човекот не може да го дефинира Бог.

Но ако е така, дали тоа значи дека ние не треба ни да се обидеме да дознаеме нешто за Бог? Дали нашиот исконски копнеж за Бог би запрел тука? Не!

Иако ние преку научен метод не можеме да извлечеме многу информации за тоа каков е Бог и каква е Неговата природа (освен тоа дека е совршен дизајнер и плански создател кој со љубов и грижливо го создал светот), сепак Бог благоволил Тој да направи чекор и да ни се објави нам.

Овој начин на откривање на вистината се вика Откровение.

Како христијанин верувам дека Бог ни се објавува во Библијата, каде покрај другите суштински работи, Тој благоволил да ни открие и некои работи за Себе, за Својот карактер и за Својата природа. Барем онолку колку што Тој сметал дека е потребно за нас согласно нашиот умствен капацитет. Сепак верувам дека тоа е доволно за да можеме правилно да комуницираме со Него и правилно да Го обожаваме.

За изненадување на повеќето муслимани овде на форумов, Библијата објавува дека постои само ЕДЕН Бог и дека не постои друг Бог освен Него. Доказ за тоа се следниве стихови од Светото Писмо:

Второзаконие (5 Мојсеева) 6:4; Марко 12:29; Римјаните 3:30; 1 Тимотеј 2:5; 1 Коринт 8:4-6 итн.

Бог е еден, но ни се претставува во множина. (сингуларитет во плуралитет)

Ова ги збунува не само муслиманите, туку и многу млади (во верата) христијани. Одговорот зошто ова не збунува веќе го наведов во воведот погоре.

Уште на првите страници на Библијата, зборот Бог (хебрејскиот збор Елохим) е множина (еднина е Ел или Елоах). На пример:

"На почетокот Бог (Елохим) ги создаде небото и земјата. “ (Битие 1:1)

Интересното тука е тоа што иако зборчето "Бог" е во множина, глаголот "создаде" е во еднина, а не множина "создадоа" како што би очекувале.

Самиот Бог често зборува во прво лице множина. (Битие 1:26; 11:7; Исаија 6:8 итн.).

Но како да го разбереме ова, како може Еден да ни се објавува во множина?

Ако размислиме малку и ако разгледаме наоколу ќе видиме дека тоа и не е толку нелогично и невозможно. Постојат многу творби кои претставуваат еднина од множина, па се чини како Творецот да си ја пресликал оваа особина и врз Своите творби.

Најдобар пример за ова сме ние луѓето. Човекот се состои од дух, душа и тело. Можеби за изненадување на некои, но и човекот е тројство. Што и не е така чудно ако се потсетиме дека човекот е создаден според Божјиот образец. Размисли сега добро: дали во себе гледаш три личности или една?

Телото без дух е мртво. Духот без тело не е човек. Сепак телото не е исто што и духот, ниту пак душата. А сепак сите три заедно сочинуваат не три, туку еден човек.

Друга илустрација можеме да покажеме со јајцето (од кокошка). Тоа се состои од лушпа, белка и жолчка. А сепак немаме три јајца, туку едно јајце.

Ако земеме микроскоп и набљудуваме некој дел од телото ќе видиме дека тоа се состои од милиони живи клетки, од кои секоја е жива сама по себе. Сепак животот на секоја од нив во некоја смисла зависи од телото, од крвта која ги храни. Гледаме како клетките си служат една на друга, како едни органи помагаат други, тие пак трети, едни управуваат, други се управувани. Сепак не станува збор за огромна фабрика на луѓе, туку за само ЕДЕН човек. Колку е тоа чудесно, колку божествено го дизајнирал тоа нашиот Создател.

Бог е Тројство. Татко, Син и Свети Дух. Зборот Тројство е кованица од две зборчиња: Тројца и Единство. Синоними се Троица, Троеден итн. Сепак сите овие ја рефлектираат истата вистина: имено, еден Бог, но во множина од три лица.

Еден од доказите за ова е стихот кој го напиша Миралем: Матеј 28:19.

"..одете и крштевајте ги во името на Таткото, Синот и Светиот Дух.. “

Интересно е што вика "името" (еднина), а не “имињата”.

Има многу докази во Библијата дека Таткото е Бог, дека Синот е Бог и дека Светиот Дух е Бог. Еве неколку стихови кои го потврдуваат тоа:

Таткото е Бог. 1 Коринт 8:6; Ефес 4:6; Римјаните 1:7 итн

Синот е Бог. Јован 1:1,14,1,20,28,31; Римјаните 9:5; Филипјаните 2:6; Тит 2:13; Евреите 1:8; Откровение 1:17,18 итн.

Светиот Дух е Бог. Дела 5:3,4; 2 Коринт 3:18;

Еве неколку стихови кои ги ставаат во тесна спрега лицата на Тројството:

(Христовиот Дух = Светиот Дух)

"..тие (пророците) испитуваа на кое и на какво време посочување Христовиот Дух, кој беше во нив.. “ 1 Петар 1:11

"..ниедно пророштво во Писмото не е од нечие сопствено толкување, зашто никогаш ниту едно пророштво не потекнува од човечка волја, туку луѓе поттикнати од Светиот Дух зборувале од Бога” 2 Петар 1:20,21

(Светиот Дух = Исусовиот Дух)

Тие поминаа низ Фригиската и Галатската земја зашто Светиот Дух им

забрани да го проповедаат словото во Азија. А кога дојдоа спроти

Мисија, се обидоа да отидат во Витанија, но Исусовиот Дух не им дозволи.

Дела 16:6

(Божјиот Дух = Христовиот Дух)

"Но вие не сте телесни, туку духовни, ако Божјиот Дух навистина живее во вас. Но ако некој Го нема Христовиот Дух, не е Негов. “ Римјаните 8:9

Манифестацијата на Светото Тројство е очигледна и во следниве библиски случки и цитати:

Крштевањето на Исус (Матеј 3:16,17)

Големата заповед на Исус (Матеј 28:19)

Благословот на Петар (2 Коринт 13:14)

Несоомнено, сите божествени атрибути (создавањето на светот, сеприсутноста, семоќноста, сезнајноста, итн.) низ целата Библија им се припишуваат еднакво и на Таткото и на Синот и на Светиот Дух.

Нека Бог ви даде мудрост да го разберете тоа, или пак доволно вера да го прифатите почитувајќи го авторитетот на Светото Писмо.

Простете ако ова беше предолго.

Поздрав до сите на форумов!

-EvAngelos

Изменето од EvAngelos - 20.Март.2007 во 02:17