Симбол од Св Атанасие Александриски

1. Оној кој сака да се спаси, пред се треба да ја почитува соборната вера
Која ако во целост и непогрешно не ја сочува, без сомневање засекогаш ќе погине. Верата, соборна е оваа:

2. Ние го прославуваме Едниот Бог во Троица и Троица во Еден
Со три личности неслиени и една природа неразделна
Зашто една е личноста на Таткото, друга на Синот и друга на Светиот Дух
Но Божјата природа на Таткото, Синот и Светиот Дух е една, Славата е една, и Величието е едно
Каков е Таткото, таков е Синот, таков е и Св Дух
Несоздаден е Таткото, несоздаден е Синот, Несоздаден е Св Дух
Несфатлив е Таткото, несфатлив е Синот, несфатлив е Светиот Дух
Вечен е Таткото, вечен е Синот, вечен е Светиот Дух, меѓутоа не троица вечни, туку Еден Вечен.
Не се троица несоздадени ни троица несфатливи туку еден несоздаден и еден несфатлив
Како што Таткото е Семоќен, така и Синот е Семоќен и Светиот Дух е Семоќен (Седржител, Сеприсутен)
Не троица Семоќни туку Еден Семоќен.Таткото е Бог, Синот е Бог и Светиот Дух е Бог
Меѓутоа нема три Богови, но само Еден Бог
Слично Таткото е Господ, Синот е Господ и Светиот Дух е Господ
Но нема три господа но само Еден е Господ
Како што според Христијанската Вера секоја Личност ја нарекуваме Бог и Господ
Така според истата Соборна Вистина не смееме да кажеме дека има три богови или три господа
Таткото од никого не е создаден ни креиран ни роден.
Синот не е создаден од Таткото, ниту е креиран, туку е Роден
Светиот Дух не е создаден од Таткото ниту креиран ни роден. Светиот Дух од Таткото Произлегува
Има еден Татко, а не три Татковци. Еден Син а не три сина. Еден Свет Дух а не три Свети духови
Во лицата на Света Троица никој не е прв или последен, и никој не е поголем или помал
Сите три личности се вечни и еднакви.
Според она што до сега го кажавме, Троица во Еден, и Еден во Троица го Прославуваме
Затоа кој сака да се спаси треба вака да размислува за Пресвета Троица

3. Заради нашето спасение треба точно да веруваме и во Воплотувањето на нашиот Господ Исус Христос
Вистинска вера е кога веруваме и кажуваме дека нашиот Господ Исус Христос, Син Божји, е Бог и Човек
Бог по природата на Таткото пред времето роден, и човек по природата на мајката во времето роден
Совршен Бог и совршен Човек, со душа разумна и тело човечко
Еднаков на Таткото со неговата Божја Природа и помал од Таткото со неговата човечка природа
Иако Он е Бог и Човек, во него нема две личности но еден е Христос
Еден, не со претворање на Божјата природа во Тело, но со примање на човечката природа од Божјата
Еден во полнота, не со слевање на природата, но со единство во Личноста (Христос е само една Личност)
Како што еден човек има разумна душа и тело, слично Еден е Христос, Бог и Човек, Богочовек
Кој пострада заради наше спасение и слезе во адот и во третиот ден воскресна од мртвите
И се вознесе на небесата и седна од десно на Бог, Таткото Семоќен,
Од каде што ќе дојде да им суди на живите и мртвите
И со доаѓањето свое сите луѓе со телата свои ќе ги воскресне, за одговор да дадат за делата свои
И ако добро правеле во вечен живот ќе појдат ако зло правле во огин вечен
Ова е соборната вера. Во неа ако некој верно и вистинито не поверува неможе да се спаси 
(Тука завршува Симболот)

За Св Троица постои споредба. Таткото е Сонце, Синот е Светлина, Светиот Дух е Топлина
Синот се раѓа од Таткото и нас ни го дава Светиот Дух
Така Светлината се раѓа од Сонцето и ја осветлува целата Земја
А Топлината произлегува од Сонцето и преку Светлината не стоплува. Господ за себе сведочи:
** Јас сум Светлина на светот, кој врви по мене нема да оди во темнина а ќе има Светлина во животот
Затоа Бог ни го даде Сонцето, за да можеме симболично да го замислиме Несфатливиот

Елохим, Адонаи, Елшадаи, Кирие, Јахве, Јешуа, Месија, Ника, Теос, Елеос

Бог, еврејски * Елохим, грчки * Теос значи Цар. Господ, евр * Адонаи, грч * Кирие значи Владика или Господар

Божјото вистинско име на евр е ЈАХВЕХ или Јеховах.
Јехова значи ** Јас Сум Оној Кој Сум ** Јас сум Оној Кој Вечно Постојам

Саваот на еврејски значи Семоќен Бог. Ника на грчки значи победник и се однесува на Исус Христос

Исус е грчки и македонски збор, значи Јахве е Спасител. Еврејски Јехошуа *Оној кој вечно постои е Спасител

Христос е грчки и македонски збор и значи Помазан со Елеи (Масло). Еврејски Месија или Мешијах

Господ го земал името ** Помазаник, бидејќи тој е помазан да биде Вечен Цар, Свештеник и Пророк

Масло на грчки * Елеос. Елеј е симбол за Даровите на Светиот Дух

Sveta Troica moze da ja prepoznaeme uste na prvata stranica vo prvata glava na Biblijata koga se zboruva za sozdavaweto na svetot. S¢ drugo e sozdadeno vo

stilot - i rece Bog, i bi, zapoveda i se sozdade. Koga dojde na red covekot, koj e kruna na celoto sozdanie, se menuva tekot na raskazot. Ovoj stih (26) veli: ìPotoa rece Bog:

Da sozdademe covek spored nasiot obraz i podobie...î. Upotrebata na mnozina (da sozdademe) ukazuva na sovetuvawe me|u povekje lica, a svetite otci na Crkvata toa

go imenuvaat: Sovet na Sveta Troica. Ovde upotrebenata mnozina ne e od k*rtoazija, tuku ukazuva na postoewe na povekje lica, pri sto ne e opredelen brojot, no se

zboruva vo mnozina (NA[ - NIE). Onie sto ne veruvaat vo Sveta Troica ova mesto go tolkuvaat vo smisla deka Bog se sovetuval so angelite, sto e besmislica, bidejkji

Bog nema potreba da bara sovet od svoi sozdanija. Izrazuvaweto na Boga vo mnozina go srekjavame I pri opisot na Vavilonskata kula (11 glava, stih 7), kade

sto se veli: ìAjde da slezeme i da im go zbrkame jazikot nivni za da ne se razbiraat eden so drug...î. Ima uste nekolku delovi od Stariot zavet

koi ukazuvaat na toa deka Troica bese vo najava. Priedna sredba na Avraam so trojca patnici, toj gi precekuva i gi ugostuva trojcata, no se poklonuva kako na eden.

Avraam veli: ìGospodi, ako sum nasol milost pred tebe, nemoj da go odmines svojot slugaî (18,3), a po zaminuvaweto na trojcata patnici, rekol: ìGospod si zaminaî (stih

33). Znaci, toj vide trojca patnici, no se pokloni na eden. Ova e prvoto mesto vo Stariot zavet kade sto se opredeluva brojot tri. Sredbata na Avraam e motiv za ikonata

naslikana od Rubqov, kade sto se pretstaveni trojcata patnici, odnosno Sveta Troica.

Vo Stariot zavet ima i drugi mesta kade sto se spomnuva brojot tri. Na primer, prorokot Isaija videl vo vizija kako serafimite letaat okolu prestolot Bozji i ja peat pesnata: ìSvet, svet, svet e Gospod Savaotî (6,3)! Sekoe svet se odnesuva na edno od licata na Sveta

Troica. Ima mesta vo Stariot zavet koi poblisku gi opredeluvaat licata na Sveta Troica, kako na primer ona od vtoriot psalm, stih 7, vo koe Otecot (Gospod) Mu se obrakja na Sinot, velejkji: ìTi si moj Sin, jas denes te rodivî. Ili vo psalm 109 stih 1: ìMu rece Gospod na mojot

Gospod (Otecot mu veli na Sinot): Sedi od mojata desna strana dodeka gi stavam neprijatelite Tvoi vo podnozjeto na nozete Tvoiî. Najjasnoto, pak, mesto vo

Stariot zavet vo koe se spomnuvaat duri i trite lica na Sveta Troica se nao|a vo Knigata Mudrost Solomonova (9,17), kade sto se veli: ìVoljata tvoja Boze (Oce) koj bi

ja poznal da ne si ni ja dal Premudrosta i da ne si ni Go ispratil tvojot Svet duh odozgoraî. Premudrosta ovde e sinonim na Sinot. Vo Stariot zavet Bog namerno ne se otkriva

celosno kako Troica, bidejkji vo toa vreme lu|eto tesko mozele da ja zadrzat verata vo eden Bog, a kamoli vo Troica. Vo toj period toa kje bese povod za pa|awe vo krivobostvo ili mnogubostvo. Samo da se potsetime deka dodeka Mojsej bese na Sinaj za da gi

primi Desette Bozji zapovedi, narodot koj stoese vo podnozjeto na planinata izgradi kip (idol – zlatno tele) i mu se poklonuvase. Celosnoto otkrivawe ili objavuvawe na Sveta Troica stana mozno duri po voplotuvaweto na Sinot Bozji. Otecot e prvoto lice na Sveta Troica. No, ne e prvo zatoa sto e pogolemo ili postaro od drugite dve lica - Sinot i Svetiot duh - tuku zatoa sto Otecot e naceloto ili izvorot od koj vecno se ra|a Sinot i

vecno ishodi Svetiot duh. Otecot ne moze da se zamisli bez Sinot i bez Svetiot duh.

Sinot Bozji ili Sinot covecki... Sinot Bozji e vtoroto lice na Sveta Troica,

koj vecno se ra|a od Otecot. Istiot toj Sin, ili Logos, ili Slovo, od qubov kon nas lu|eto i zaradi naseto spasenie, se voploti od Svetiot duh i od Precistata devojka Marija (Marija Deva) i stana covek pred 2.000 godini. Toa e istoriskiot Gospod Isus Hristos, koj e

istovremeno i vistinskiot Bog i vistinski covek, odnosno Bogocovek, slicen nam vo s¢, osven vo grevot. Sinot Bozji i po ovoplotuvaweo ostana vtoroto lice na Sveta Troica i, kako vistinski Bog, ne pretrpe nikakva promena. Terminot voplotuvawe doa|a od

zborot plot - sto znaci telo, znaci votelovuvawe ili vocovecuvawe. Znaci, Hristos se voploti od Svetiot duh i od Marija Deva i se vocoveci, odnosno stana covek. Ra|ajkji se od devojka, Sinot ne go narusi redot

vo Sveta Troica, nitu, pak, go narusuva svoeto licno svojstvo na ra|awe, tuku ra|ajkji se kako ^ovek ni ja otkriva tajnata na Sveta Troica. Sinot dojde da go otkrie vistinskoto ime na Boga, a toa e imeto Otec. Vo takanarecenata Molitva Gospodova, Gospod Isus Mu se obrakja na Otecot: ìOce, da se sveti imeto Tvoe...î. Prva javna manifestacija na Sveta Troica imame

vo cinot na krstanieto na Gospod Isus Hristos, sto go slavime na praznikot Bogojavlenie. Hristos, vtoroto lice, ovoploteniot Sin Bozji, stana ^ovek i, iako nemase potreba da se krstava, toj go stori toa za da ni dade primer i nam. Vo toj mig se slusna glas od Neboto -

ìOva e mojot vozquben Sin koj e po mojata volja, nego poslusajte goî (Matej 3,17 ). Toa bese glasot na Otecot. Svetiot uh, vo vid na gulab, gi potvrdi zborovite na Otecot. Istite zborovi se slusnaa i pri Preobrazuvaweto na Hrista na planinata Tavor, nastan

sto nasata Crkva go slavi na praznikot Preobrazenie Gospodovo. Hristos na Tavor, pred trojcata ucenici, Jakov, Petar i Jovan, se preobrazi i ja pokaza slavata na

svoeto Bozestvo. Vo toj mig se slusnaa zborovite na Otecot - ìOva e mojot vozquben Sin koj e po moja volja, nego poslusajte goî (Marko 9,7), a Svetiot duh ovoj pat se

pokaza vo svetlinata. Kade Noviot zavet ja pretstavuva Sveta Troica?

Celiot Nov zavet, vsusnost, e vo znakot na Sveta Troica, zavet ili sojuz so Boga, koj e sklucen so Boga preku prolevaweto na skapocenata krv na Bogocovekot

Hristos, koj e eden od Troica - vtoroto lice na Sveta Troica. Vo Noviot zavet Gospod Isus Hristos spasenieto go stava vo zavisnost od Sveta Troica. Po Voskresenieto,

Gospod Isus gi isprakja svoite ucenici - apostolite vo svetot so zapoved: ìOdete i naucete gi site narodi, krstavajkji gi vo imeto na Otecot, i Sinot, i Svetiot Duh, i ucejkji gi da pazat s¢ sto sum vi zapovedalî (Matej 28, 19-20). Na drugo mesto veli: ìKoj veruva i se krsti (vo

imeto na Otecot, i Sinot, i Svetiot duh), kje bide spasenî. Znaci, porakata e jasna - clen na Crkvata se stanuva so vera i so krstanie vo imeto na Sveta Troica. Edno od

klucnite mesta vo Noviot zavet i izvor za naseto znaewe za Sveta Troica e pocetokot na Evangelieto spored Jovan, kako i negovoto Prvo poslanie: Evangelieto zapocnuva: ìVo pocetokot bese Slovoto, i Slovoto bese vo Boga i Bog bese slovotoî. Ovde Otcot e narecen Bog, a i Slovoto (Sinot) e narecen Bog, koj e razlicen od Otecot. Ovde zborot ìpocetokî nema vremenski, ami ontolos ki karakter. Sozdavaweto na svetot stanalo preku

Slovoto, Zborot, ili Logosot. Logos znaci zbor, no znaci i smisla. Toa znaci deka s¢ sto e sozdadeno nosi pecat na logosnost, na osmislenost, odnosno s¢ ima svoja

smisla. Nisto ne e slucajno. Sveti Jovan Bogoslov, najmladiot Isusov ucenik,

vo svoeto Prvo soborno poslanie go doobjasnuva ona sto go rece vo pocetokot od Evangelieto, koga veli: ìTroica se koi svedocat na Neboto - Otecot, Sinot i Svetiot Duh,

i Troica se ednoî (5,7) Doa|ame do Svetiot duh. Kade e negovoto mesto?

Svetiot duh e tretoto lice na Sveta Troica, koj isto taka e prisuten otsekogas, odnosno od samiot pocetok na sozdavaweto na svetot. Vo Biblijata toa e ilustrirano

vaka: ìVo pocetokot Bog gi sozdade Neboto i Zemjata, a z emjata bese bezoblicna i prazna i Duhot Bozji lebdese nad vodataî. Svetiot duh bil toj faktor koj ja zagreval

atmosferata, koj sozdaval uslovi za da se pojavi zivotot na Zemjata. Svetiot duh go sporeduvaat so ptica koja lezi nad svoite jajca za da gi izvede svoite mladenciwa. Za Svetiot

duh se zboruva i na drugi mesta vo Stariot zavet, osobeno kaj prorocite, koi govorele pod vdahnovenie na Duhot Bozji ili Gospodov. Da privedeme samo eden primer od

prorok Isaija (61,1): ìDuhot Gospodov e na mene, koj me pomaza da im blagovestam na bednite...î. Noviot zavet zapocnuva so blagovesta na archangel Gavril deka Marija kje rodi Sin Isus, a koga taa go prasa kako kje bide toa koga taa ne znae za maz, togas Gavril £

odgovoril: ìSilata na Svetiot duh kje slegne na Tebe I silata na Sevisniot kje te oseni, pa zatoa i rodenoto od tebe kje se narece Sin Bozjiî (Luka 1,35). Po krstanieto

na Isus, Svetiot duh go izvede vo pustinata da bide iskusan.

Kako sto gledate, ima edno postojano prethodewe i posleduvawe - Svetiot duh mu prethodi na Hrista, a neposredno pred voznesuvaweto, Hristos na apostolit  im

rece: ìJas kje go pomolam Otecot, i on kje vi dade drug Utesitel..., a Utesitelot, pak, Duhot Sveti, kogo Otecot kje go isprati vo moe ime, on kje ve nauci na s¢ i kje vi

napomni za s¢ sto sum vi zboruvalî (Jovan 14, 16. 26). Vo narednata glava (15,26) evangelistot Jovan go posocuva licnoto svojstvo na Svetiot duh - izleguvaweto od Otecot,

pa veli: ìA koga kje dojde Utesitelot, kogo kje vi go ispratam jas od Otecot, Duhot na vistinata, koj izleguva od  Otecot, on kje svedoci za meneî. Svetiot Duh, po sleguvaweto

vrz apostolite vo denot na Pedesetnicata - kaj nas toj nastan go slavime na praznikot Duhovden - go prodolzuva deloto sto Isus go izvrsi, iako Isus e postojano prisuten

vo svetot i po svoeto voskresenie i voznesenie. Hristos e postojano prisuten vo svojata Crkva, osobeno preku  Svetata pricest, koja e negovo telo i krv. No, mora da se

napomene i toa deka vo Crkvata nisto ne se slucuva bez Svetiot duh, bidejkji pretvoraweto na lebot i vinoto vo telo i krv na Hrista se izvrsuva p reku prizivot na Svetiot duh. Poinaku receno, Sinot i Svetiot duh se sekogas zaedno, no vo deloto na Spasenieto na covekot i na svetot nekogas prethodi Sinot, a nekogas Svetiot duh. Taka, na primer, Svetiot duh go podgotvuva voplotuvaweto na Sinot, a Sinot - isprakjaweto na Svetiot duh vo svetot vo

funkcija na Crkvata.

[to znaci proishodewe?

Toa e izleguvawe kako od izvor, toa e eden cin sto ne zavrsuva. Postoi razlika me|u ra|aweto na Sinot od Otecot i ishodeweto na Svetiot duh od Otecot, no vo     prirodata na taa razlika covekot ne moze da pronikne. Ogrevoveniot um covekov, koj rezonira vo granicite na

materijalistickite kategorii, kje se sopne vednas na Sveta Troica. Nasata logika veli deka eden ne moze da bide ramen na tri, nitu, pak, tri da bidat edno. A, sepak,

Bozjoto otkrovenie uci deka Bog e edinica vo Troica I Troica vo edinica.

Za da si ja doblizime malku tajnata na Sveta  Troica, dobro e da se potsetime deka Otkrovenieto Bozjo - Biblijata n¢ uci deka Bog e qubov, a qubovta e relaciska: toa znaci

deka za da moze qubovta da se manifestira, potrebni se najmalku dve licnosti. Licnosta ne moze da se prepoznae ako nema druga licnost, sto znaci deka Bog e qubov od vecnost. Otecot od vecnost go qubi Sinot i Svetiot duh, Sinot go qubi Otecot i Svetiot duh, a

Svetiot duh go qubi Otecot i Sinot i, ako ne e taa vecna, sovrsena qubov Bozja, nie vo ovoj svet ne bi ni znaele sto e toa qubov. Treba da znaeme uste edna rabota - vecnoto postoewe na Bog - Troica e nezavisno od postoeweto na svetot. Svetot mozel i da ne

postane, a Bog, sepak, bi bil otsekogas Otec, Sin, i Sveti Duh - Troica ednosusna i nerazdelna. Bog go sozdal svetot i nas lu|eto od qubov i zatoa sto e dobar, za da ima i drugi ucesnici vo Negovoto blazenstvo i dobrina.

Se postavuva prasaweto ako e Sinot slika na Otecot, a

Svetiot duh e slika na Sinot, togas koja e slikata na Svetiot duh?

Ikona ili slika na Svetiot duh kje bidat mnozestvoto

obozeni licnosti preku Duhot Sveti, zasto krajnata cel na sekoj  covek e da go zapoznae Boga. No, ne samo da go zapoznae Boga, tuku I  da bide vo zaednica, edinstvo so Nego, odnosno da bide obozen, otroicen. Na prvo mesto se svetitelite i site onie koi se na patot

na toa obozuvawe. ^ovekot e sozdaden zaradi taa zaednica so Boga, no taa bese prekinata so prvorodeniot grev, pri sto se postavi edna pregrada me|u Boga i lu|eto. Vo zelbata da se urne pregradata, Bog go isprati svojot Sin, koj se rodi i postrada od qubov kon nas

lu|eto, za na krstot da go pobedi grevot i, preku Svoeto voskresenie, da go pobedi najgolemiot neprijatel na covekot - smrtta. Zatoa Hristos rece: ìJas sum Voskresenie i zivot, koj veruva vo mene i ako umre, kje ziveeî. Vo pravoslavnite hramovi gulabot e smesten nad oltarnite ikoni. Dali toj pretstavuva simbol na Svetiot duh? Da. Gulabot go simbolizira Svetiot

duh, koj sleguva i ostanuva vrz Hrista - Mesijata ili Pomazanikot, a pomazanieto e

Svetiot duh. Vekje spomnavme deka svetite otci Svetiot duh go sporeduvat so ptica. Na

pedesettiot den po Hristovoto voskresenie, Svetiot duh im se javi na apostolite vo vid

na ogneni jazici. Simbolikata e vo toa sto apostolite so primaweto na Svetiot duh ja

dobija Bozjata sila i darot na jazici za da mozat da ja prenesat radosnata vest za

Hristovoto voskresenie na site narodi. Okolu ikonite i pretstavuvaweto na

Sveta Troica. Na nekoi ikoni moze da se vidi vozrasen lik so bela brada, do nego mlad

maz so crna brada i gulab. Toa li e kanonskiot pristap kon

Sveta Troica? Sinot mozeme da go pretstavime, bidejkji toj bese istoriska licnost. Bog stana telo, covek, pa zatoa nie imame pravo da go pretstavuvame Bogocovekot Hristos. Toa e dogmatskata osnova na ikonata, koja ne e idol, ami dokument koj postojano n¢ potsetuva na faktot na Bogooplotuvaweto. Svetiot duh go pretstavuvame onaka kako sto za prvpat se

pojavil - vo vid na gulab, a na Pedesetica vo vid na ogneni jazici. No, Otecot nikogas ne se pojavil, nikogas ne se manifestiral vo vidliva forma i zatoa Crkvata zabranuva kakvo

bilo pretstavuvawe na Otecot. Ikonite na koi Otecot e pretstaven kako starec so bela brada - ne se kanonski ikoni. Edinstvenata pravilna ikona na Sveta Troica e pretstavuvaweto na sredbata na Avraam so trite patnici, koga Avraam kaj dabot mavriski ja ugosti Sveta Troica vo likot na tie patnici. Ikonata e naslikana od Rubqov. Terminot Sveta Troica. Drugi go koristat terminot

Sveto Trojstvo. [to e pravilno?

Pravoslavniot hristijanin nikogas nema da go

upotrebi terminot Sveto Trojstvo. Terminot Trojstvo e

povekje filozofski termin i obicno e zastapen vo zapadnata

sfera, kako filozofska, taka i religiozna. Pravoslavniot

hristijanin sekogas treba da go upotrebuva terminot Sveta

Troica.

Veruvam vo Edniot BOG OTEC, Sedrzitel,

TVOREC na neboto i na zemjata,

na s¢ vidlivo i nevidlivo.

I vo Edniot GOSPOD ISUS HRISTOS,

SINOT Bozji Edinoroden,

Koj e roden od OTECOT pred site vekovi;

Svetlina od Svetlinata,

vistinski Bog od vistinskiot Bog,

roden, nesozdaden, EDINOSU[TEN NA OTECOT,

preku Kogo s¢ stanalo.

Koj zaradi nas lu|eto

i zaradi naseto spasenie sleze od nebesata,

i se VOPLOTI OD SVETIOT DUH I DEVA MARIJA

i stana ^OVEK.

I Koj bese raspnat zaradi nas vo vremeto

na Pontij Pilat, i stradase i bese pogreben.

I Koj VOSKRESNA vo tretiot den, spored Pismoto.

I Koj se VOZNESE na nebesata,

i Koj SEDNA ODDESNO NA OTECOT.

I Koj pak kje dojde so slava

da im sudi na zivite i na mrtvite,

i Negovoto Carstvo ne kje ima kraj.

I vo SVETIOT DUH GOSPOD, Koj dava zivot,

Koj ishodi od OTECOT,

Komu zaedno so OTECOT i SINOT

Mu se poklonuvame i Go slavime,

i Koj govorel preku PROROCITE.

Vo edna, Sveta, Soborna i Apostolska Crkva.

Ispovedam edno krstenie

za prostuvawe na grevovite.

Go cekam voskresenieto na mrtvite.

I zivotot na idniot vek. Amin!

Света Тројица

Мада суштина Божија надилази људски ум, Бог је неке од Својих одлика открио човеку. Свети Јован Дамаскин, мудри православни монах, је - у вези са парадоксом човековог поимања Бога - једном приликом написао:

"Онај ко би да говори или слуша о Богу требало би, ван сваке сумње, да зна да у стварима богословља (науке о Богу) и Оваплоћења Исуса Христа ни у ком случају није све неизразиво, али није ни све потпуно изразиво, нити је, пак, све несаз нативо, али ни све доступно сазнању. Оно што може бити сазнато јесте једна ствар, док је оно што може бити изречено са-свим друга ствар, као што је једна ствар говорити, а друга знати. Штавише, много од тога о Богу што није јасно сазнато не може бити на одговарајући начин ни исказано, тако да смо приморани да људским речима изражавамо оно што надилази људски поредак". http://www.pravoslavni-odgovor.com/Svet%20oko%20nas/deca_apokalipse/Sveta_Trojica.htm#_ftn1 - Човек само у крајњем смирењу, какво је имао овај свети монах, може да почне да поима Бога. Бог не може бити смештен у епрувету нити вивисециран у лабораторији. Ако неко и покуша да појми Бога на тако ограничен начин, неће Бог бити тај који је вивисециран, већ то могу бити и јесу само човекове илузије.

"У почетку бјеше Логос (Ријеч), и Логос бјеше у Бога, и Логос бјеше Бог." (1:1)

Ако је почетак празан и пуст, какво ли ће тек бити оно што произилази из њега и долази из њега? Ако је у почетку испред ових почетака ништа, онда из ништа може произаћи само ништа.

Наша људска мисао која уопште мисли у категорији: почетак, трајање, завршетак, не може ни о овету, ни о бићу, ии о постојању да мисли без почетка. Полазећи од себе као од прве непосредне стварности своје ка ономе што је на њеноме почетку она се природом свога бића мора питати: шта је почетак свих почетака, почетак испред свих почетака, па и почетак саме људске мисли? Јер чим мисао људска почне да мисли, она већ у самом акту мишљења има почетак. Тако има почетак и у самом бићу, постању и постојању свом.

А када мисао људска обухвати овај видљиви свет, она се с правом природно и логично пита: шта је почетак овоме свету, шта је пре почетка овога света, јер је очигледно да овај свет има почетак, кад и ја, мисао људска, имам почетак?

Христовођена и богонадахнута мисао Светог Еванђелиста Јована вида тај први почетак, прапочетак, почетак свију почетака, сав испуњен Логосом, Богом: Он је почетак, Он испуњује сав почетак, Он је "у почетку".

На почетку свега, испред свих почетака, као почетак и бића, и постојања, и света, и живота, стоји Бог Логос: Творац свега што је почело и постојањем траје. Овај Свепочетак је тиме Свепочетак што нема почетка; он је у непрекидном трајању; и Он даје силе свима почецима у створеном свету да постојањем трају, и развијају се, и одвијају се у најразноазрсније облике постојања и збивања. Зато је и изречена ботомудра реч која значи не само трајање већ светрајање: = беше. Али овај глагол је пуста граматичка схема ако није испуњен Логосом = Мудрошћу, Речју, Богом.

Трага ли радознала људока мисао за почетком тог Свепочетка за почетком Логоса, ево њега: "И Логос беше у Бога". Његов почетак је у Бога, значи: Он и нема почетка; сав је у Бога, па ипак самосталан, ипостасно самосталан, не обезличен неком обезличујућом погруженошћу у Богу. Људска мисао, када мисли о Богу, не може друкче а да и почетак Његов не замишља беопочетним. За њу је и најприродније и најлогичније да Бога замишља бескрајним и бесконачним у сваком погледу, па и у логледу почетка: почетком је Он бескрајан, бесконачан, беспочетан. Да, то је једини беспочетан почетак.

Зато је Логос свим бићем Својим сав "у Бога"; а то значи: сав бескрајан, са сваке стране бескрајан и безграничан. Иако је "у Бога", Логос није ништа мањи од Бшта: сва су божанска савршенства у Њему као и у Богу, те је и Он по свему и свачему Бог, и то Бог Логос, зато је и речено Духом Светим преко светог тајновидца и боговидца: "и Бог беше Логос".

Значи: Бог Логос је посебна Личност у Богу, друго Лице Свете Тројице. Тако: у почетку испред свих почетака сгоји и постоји Пресвета Тројица. Јер Бог Логос никада није одвојен од Бога Оца; Он је стално и вечито "у Бога". Он "нема почетка" (1 Јн. 2,19).

Богомудри Свети Кирило Александриски благовести: Блажени Еванђелист Јован под почетком означава овде Бога Оца, да би се Божанска природа јавила изнад свега, имајући под својом влашћу сву твар. Нема ничег старијег од почетка. Употребљена реч "беше" означава превечни почетак Бога Логоса, и води мисао човекову ка дубоком непостижном, неизрецивом и ванвременом рођењу. Еванђелист благовести: "И Логос беше у Бога", и тиме указује на Ипостас Бога Оца и на Ипостас Бога Сина. [ http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/TumacenjeJevandjeljapoJovanu/Jev_po_Jovanu01.htm#note1 - 1 ]

"Он бјеше у почетку у Бога" (1:2)

Да је Логос - Бог, и да је Бот заиста Света Тројица казује нам следећа благовест новозаветног громовника богочовечанске истине: "Логос беше у почетку у Бога" - "Логос беше Бог" (ст. 1).

Значи: Бог Логос ни по чему није мањи од Бога Оца, нити је Он по почетку постојања каснији од Бога Оца, па макар творевина "пре свих векова", како су то учили христохулни и богохулни Аријанци.

Он ни у ком смислу није створење, већ у свему и по свему, свагда. и увек вечити Бог Логос, увек "беше у Бога", "код Бога", окренут "к Богу" - никада, ни по чему мањи од Њега, па ни по почетку свога бића и постојања. Логос "беше у почетку".

Али да ко не би помислио да тај почетак има почетка, и да Логос није прави и истинити Бог, по свему раван Богу Оцу, свети благавесник и додаје: "Он беше у почетку у Бога". Тако света логика еванђелског богословља не допушта ни помисао да је Бог Логос ма по чему нижи и мањи од Бога Оца.

Свети Златоуст благовести: Син грома има кључеве неба. Он је обучен у Христа. Поприште његове делатности јесте васцело небо, гледалиште - васељена. Гледаоци и сви анђели и од људи они који су слични анђелима или желе да постану такви. Еванђелиста Јована окружују вишње силе, дивећи се племенитости душе његове и красоти врлине његове, којом је он привукао себи и Самога Христа и добио духовну благодат. Стога обратимо ову пажњу не на рибара, не на сина Зеведејевог, него на онога који зна дубине Божије, дубине Духа Светога. Он нам ништа људско неће говорити, већ све што нам буде рекао биће из дубине Духа Светога, из оних тајни које чак ни анђели нису знали пре но што су се збиле. То нам је открио Апостол Павле рекавши: "Да се кроз Цркву сад обзнани поглаварствима и властима на небу многоразлична премудрост Божија" (Еф. 3,10).

Значи, анђели заједно с нама научили су се ономе што раније нису знали. Еванђелист Јован удостојио се проникнути у најнеприступачније тајне, и имајући у себи говорећег Самог Господа, није подлегао никаквим људским слабостима...

Еванђеље је не властити производ Светог Еванђелиста Јована, него дело божанске силе која је делала у души његовој... Еванђелист нам доноси тако узвишене догмате, тако превасходна правила живота и такву мудрост, какви су могуће само ономе који благовести из саме дубине Светога Духа, и објављује као онај који тек што је сишао са самих небеса. Кроз Еванћелиста благовести сам Бог роду људском. [ http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/TumacenjeJevandjeljapoJovanu/Jev_po_Jovanu01.htm#note2 - 2 ]

"Све кроз Њега постаде, и без Њега ништа не постаде што је постало" (1:3)

Ево почетка свима почетцима; ево Свеизвора из кога је потекло све што постоји: сви потоци постојања истичу из њега разграњавајући се у безброј поточића и поточићи у безброј још ситнијих поточића, па кроз капиларе до у атоме, електроне, фотоне, праелектроне.

Кроза све то струји једна једина, нека чудесно диференцирана и разливена и разграната и размрежена Логосова стваралачка сила: "Све кроз Њега постаде што постаде": све од највећег до најмањег, од највидљивијег до најневидљивијег, све што видимо на кори света и све што не вииимо под том кором.

То Логосово "све" ко зна у какве се све димензије пружа, ко зна где су му и какви су му крајеви, какве запремине, какве дубине, ширине, висине! Нема сумње да се то "све" не може измерити никаквом људском мером, никаквом људском мишљу. У том Логосовом створеном "све" колики је безброј ствари које ми људи својим органом вида не видимо, а колики ли тек које превидимо.

Само у Богу Логосу "све што постаде", тј. сви светови видљиви и невидљиви јесу и претстављају једну органску целину, логосну и логичну целину. Само полазећи из Њега, и вођена Њиме људска мисао може то наслутити, назрети, и људско осећање осетити; а само освећена и просвећена Њиме људска мисао може то јаоно сагледати и сазнати, и људско срце - очигледно дознати и схватити. Да би постао један камен, колико је силе потребно, и какве? Сигурно силе несравњено веће него што су људске, јер ниједна људска сила не би могла створити из ничега и један најмањи каменчић. А, камоли - створити сунце, месец, небеса, земљу, човека, душу, мисао, осећање, савест.

О, за све то неопходне су силе несравњено веће од људских, силе Бога Логоса. Зато је и речено: "И без њега ништа не постаде што постаде" (ст. 3). Значи: у постојање се улази само помоћу Бога Логоса; нема друтог улаза, нема других врата помоћу којих би се могло ући у царство постојања. И у овом погледу важе оне божанске речи огааплоћеног Бога Логоса: "Ја сам врата" (Јн. 10,9).

Нема твари, нема трунчице која постоји, а да није постала Богом Логосом. На свему, по свему и у свему је Његов стваралачки дах, Његова свестваралачка сила. Када би људкжа мисао могла да до краја разгрне атом и сунце, нашла би ту лотосну силу и у једном и у другом. По пореклу свом ове је логосно. Отуда сва твар, сва творевина и јесте прво Еванђеље Божије, прво праеванђеље о Богу Логосу, Творцу и Сведржитељу свега што постоји.

У ствари, сав створени овет, ове видљиве и све невидљиве васионе јесу своје врсте богојављење, христојављење. Само површно и површинско, само кокошије чепркање мишљу људском по храпавој кори, по површинској прашини васионе, не проналази то и не види то. Чим људска мисао озбиљно крене кроз овај свет, она свуда, у срцу сваке твари наиђе на божанску логосну силу која све што постоји, води тајанственим путевима постојања ка богоодређеном свециљу васионе (ср. Кол. 1,16; Јевр. 2,10).

Све што постаде са божанским циљем постаде, јер све Богом Логосом постаде. Нема ничег случајног у Божијем овету; најмање је случај створио ишта у овоме свету. Нема случаја, нема ниечг случајног, јер има Бога Логоса, који је и Свемудрост и Свелогика, и Свесила овега постојећег, и усто: Свепромислитељ, јер је Свестворитељ.

А ђаво? Зар је и он "Њиме постао"? Да, само је Бог Логос створио њега као светог и светлог анђела. Он је ушао у такво постојање. Ђаволом је постао, јер је, вођен и завоћен својим гордим самољубљем, зажелео да потисне Бога, и сам постане Бог. Тако је он злоупотребом своје слободне воље, својим гордим самољубљем претворио себе из светог и светлог анђела у ђавола: у биће противбожно, зло, грешно и свемрачно.

У ствари, ђаво зида себе на небићу, на сенкама свога уображења да је он нешто велико и огромно. Но он и јесте тиме ђаво, и тиме лудило, што хоће да царство свога постојања, свога бића заснује не на Богу Логосу, већ на својој фантастичној гордости и безразложном самољубљу. Суштина је ђаволове трагедије у томе, што на небићу хоће да заснује своје биће.

У томе је трагедија и ђаволовог зла и ђаволовог греха, па и људског зла и људског грвха: хоће да заснује своје биће, своје постојање на нечему што нема у себи Бога Логоса, што нема истинитог Бога. А то значи: што хоће своје биће да заснује на небићу. А у томе је прва ђаволова лудост, у томе и све ћаволско лудило људско, које у својој грозници држи природу људску која се добровољно определила за грех и зло.

Богомудра мисао Светог Григорија Ниског казује ову тајну зла и философије греха. Ево ње: "зло има своје биће у небићу".

Свети Кирил Александриски благовести: Бог Логос као Јединородни Син очигледно све ради уз сарадњу и у саприсуству Оца и Свегога Духа. А Сину саприсуствује Отац не као немоћноме да ишта уради од постојећег, него као сав будући у Сину истоветношћу суштине. Пошто, дакле, Један постоји у Другоме природно и неопходно, те кад ради Отац очигледно ради и Син као Његова природна, суштаствeна и ипостасно постојећа Сила. Исто тако када ради Син, ради и Отац као извор стваралачког Логоса, природно присутан соиственом Породу, као што је огањ присутан у топлоти која происходи из њега. [ http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/TumacenjeJevandjeljapoJovanu/Jev_po_Jovanu01.htm#note3 - 3 ]

Свети Златоуст богомудро објашњава тајну Бога Логоса. Речи блаженог Еванђелиста: "У почетку беше Логос" означавају не што друго него биће вечно и безгранично... Није речено: беше у Богу, већ: "беше у Бога" шго означава вечност Бога Логоса по ипостаси. Логос је ипостасно биће које је бестрасно произашло од самога Оца. [ http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/TumacenjeJevandjeljapoJovanu/Jev_po_Jovanu01.htm#note4 - 4 ]

Блажени Теофилакт Охридски богомудрује: Еванђелистове речи: "Логос беше у Бога" показују да је Син савечан Оцу и да Отац никада није био без Сина. Реч је о две Личности, али и о једној природи и о једном Божанству. Логос се никада није одвајао од Бога Оца и појавио као неки антибог. [ http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/TumacenjeJevandjeljapoJovanu/Jev_po_Jovanu01.htm#note5 - 5 ]

"У Њему бјеше живот, и живот бјеше светлост људима." (1:4)

Не само постање света већ и само постање живота, сав живот у неизмерној тајанствености овојој дошао је од Бога Логоса, и сав "беше у Њему". Нема сумње, живот није нешто што је само од себе постало у већ постојећој творевини, у утроби природе; нити је "оно што постаде" могло да само од себе створи, произведе живот.

Очигледно је: сав живот у свој целини својој, и у свима чудесним појединостима својим, води порекло непосредно од Бога Логоса. Све што у створеном свету постаде, па и сам живот - "Њиме постаде"; и за све живо важи ово: "без њега ништа не постаде што постаде" живо (ст. 3).

Силе и границе живота су у Богу Логосу. Зато је сав живот, и све што живи, еванђеље о Богу Логосу, проповед, благовест о Њему. Зато је тајна живота тако божански узвишена, сложена и дивна, јер је у њој - сав Бог Логос, који кроз њу и по њој разлива своја божанска тајиства и силе. Тако је и живот, од врха до дна, од почетка до краја, овоје врсте богојављење, христојављење. Све што живи, самом природом својом објављује Христа Бога Логоса. Зато се живот и појава живота у "мртвој" природи ничим не може објаснити до Богом Логосом. Пошто живот бићем својим тоне и извире из Бога Логоса и његових савршенстава, то и све његово у суштини има логосни карактер.

У тој логосности живота садржи се права логика живота. Логос и јесте једина божанска логика живота, зато се Он и назива "Логос живота" (1 Јн. 1,1). У ствари, без Христа, без те Логике, божанске Логике живота, нема једине божанске виодикеје, и сав живот постаје бесмислица, страшна и душеубиствена. Чим човек хоће да без Бога Логоса објасни, осмисли, оправда живот, већ је закорачио и ступио на клизаву литицу алогичности којом се отискује у потпуни хаос и смрт духовну. Јер шта је то смрт?

Смрт је хтети бити жив без Бога Логоса. А она наступа чим човек хоће то да оствари. Први је са тим почео праотац Адам: хтео је да живи, али не Богом већ грехом. А то значи: хтео је да небићем изграђује овоје биће. И тако је смрт ушла у људску природу. А смрт? исте је природе и логике које и ђаво и грех и зло.

Или боље, једно је тројство: грех, смрт и зло; тројство - нераздвојно и једносушно. Оно и хоће да на призрацима, на привидима, на привиђењима зида себе, гради себе, заснива себе.

Чим људска мисао крене у грех, већ је ступила путем у духовну смрт. А духовна смрт настаје у души људској када се она одвоји од Бога Логоса, када неће да живи Њиме, када неће да верује у Њега, и најзад - када Га одриче и пориче, и тврди: нема Бога. То је врхунац смртности, она "друга" смрт (Откр. 21,8), која и јесте најпакленији пакао за боголику душу људску, њен вечни пакао.

У тој другој смрти за душу човекову заиста нема Бога, заиста не постоји Бог, јер Га она неће у себи, неће његове животворне, светле и свете силе. А Бог се никоме не намеће насилно. Тако душа, која стварно живи само Богом Логосом и од Њега добија ове што је живо у њој, чим гресима и неверјвм потисне из себе Бога Логоса осгаје по инерцији жива, и у греху и у смрти жива. А живот, чија је једина суштаствена и радосна сила и једини логички бесмртни смисао - Бог Логос, чим изгуби Бога претвара се у смрт, у бесмислицу, у пакао, у ужас, у страшило, у наказно привиђење које лудачки проглашује себе за све и сва у свима световима. Тако душа саму себе мучи вечним мукама. А то и јесте пакао, који почиње у овом, да се, при непромењеној садржини душе, вечито продужи у оном овету. Пример? Богаташ у причи о богаташу и Лазару (Лука 16,19-31).

Живот је по себи логосан, а то значи: божански логичан. Отуда: живети значи логосовати, логосне божанске силе и особине остваривати. Ући у живот значи: ући у све што је Логосно, Божије: у Његову светлост, истину, правду, доброту, љубав, бесмртност, мудрост. А пошто је Бог Логос - вечна божанска Светлост, то живети у ствари и није друго до светлети. И још: живети значи бити у светлости. Само као жива бића људи могу у светлости живота сагледати свој вечни, божански, логосни смисао.

Живети за човека значи: душу, која је логосном светлошћу запаљена, одржавати у светлењу и горењу оним што је логосно, божанско, бесмртно. И све што живи у човеку, види свој прави пут само у светлости Бога Логоса. И што живи - Њиме живи. Зато што је свим бићем својим у Богу Логосу, живот и јесте живот и у исто време светлост. Бог Логос преко живота светли, и дарује светлост. А без тога и око тога је тама. Стога је тама синоним смрти, и сама смрт.

Зато свети Еванђелист благовести: "и живот беше светлост људима" (ст. 4). Живот - светлост, живети=светлети, и то светлети Богом Лотооом. То је првобитна, божанска, бесмртна, неугасива светлост. И Она се сва оваплоћењем Бога Логоса уселила у човека, Она - "Истинита Светлост" (Јн. 1,9). И отуда Богочовекова благовест: "Ја сам светлост света" (Јн. 8,12).

Живот из прасуштине своје зрачи логосном светлошћу; отуда и материја од које је тело људско, састоји се из фотона, из светлосних зрнаца. Све што улази у живот људски саткано је од светлости, од светлосних сила и светлосне материје.

Убеден сум дека човекот не е способен, а најмалку компетентен во целост да ја спознае природата на Бог, и како таков не е способен да даде сеопфатен одговор на прашањето: Каква е природата на Бог?

Со други зборови, колку и да се трудиме, ние не можеме да го сместиме Бог во некоја наша хипотеза, теорија или филозофија. Не можеме да го сведеме Бог во некаков систем на равенки или да го сместиме во епрувета. Обратното верувам е можно, но не и ние Него.

Дефиницијата, математички гледано, претставува ограничување на објектот што го дефинираме од останатата околина. Јасно е дека ние со нашиот ограничен ум не можеме да ограничиме едно безгранично битие како што е Бог. Следствено човекот не може да го дефинира Бог.

Но ако е така, дали тоа значи дека ние не треба ни да се обидеме да дознаеме нешто за Бог? Дали нашиот исконски копнеж за Бог би запрел тука? Не!

Иако ние преку научен метод не можеме да извлечеме многу информации за тоа каков е Бог и каква е Неговата природа (освен тоа дека е совршен дизајнер и плански создател кој со љубов и грижливо го создал светот), сепак Бог благоволил Тој да направи чекор и да ни се објави нам.

Овој начин на откривање на вистината се вика Откровение.

Како христијанин верувам дека Бог ни се објавува во Библијата, каде покрај другите суштински работи, Тој благоволил да ни открие и некои работи за Себе, за Својот карактер и за Својата природа. Барем онолку колку што Тој сметал дека е потребно за нас согласно нашиот умствен капацитет. Сепак верувам дека тоа е доволно за да можеме правилно да комуницираме со Него и правилно да Го обожаваме.

За изненадување на повеќето муслимани овде на форумов, Библијата објавува дека постои само ЕДЕН Бог и дека не постои друг Бог освен Него. Доказ за тоа се следниве стихови од Светото Писмо:

Второзаконие (5 Мојсеева) 6:4; Марко 12:29; Римјаните 3:30; 1 Тимотеј 2:5; 1 Коринт 8:4-6 итн.

Бог е еден, но ни се претставува во множина. (сингуларитет во плуралитет)

Ова ги збунува не само муслиманите, туку и многу млади (во верата) христијани. Одговорот зошто ова не збунува веќе го наведов во воведот погоре.

Уште на првите страници на Библијата, зборот Бог (хебрејскиот збор Елохим) е множина (еднина е Ел или Елоах). На пример:

"На почетокот Бог (Елохим) ги создаде небото и земјата. “ (Битие 1:1)

Интересното тука е тоа што иако зборчето "Бог" е во множина, глаголот "создаде" е во еднина, а не множина "создадоа" како што би очекувале.

Самиот Бог често зборува во прво лице множина. (Битие 1:26; 11:7; Исаија 6:8 итн.).

Но како да го разбереме ова, како може Еден да ни се објавува во множина?

Ако размислиме малку и ако разгледаме наоколу ќе видиме дека тоа и не е толку нелогично и невозможно. Постојат многу творби кои претставуваат еднина од множина, па се чини како Творецот да си ја пресликал оваа особина и врз Своите творби.

Најдобар пример за ова сме ние луѓето. Човекот се состои од дух, душа и тело. Можеби за изненадување на некои, но и човекот е тројство. Што и не е така чудно ако се потсетиме дека човекот е создаден според Божјиот образец. Размисли сега добро: дали во себе гледаш три личности или една?

Телото без дух е мртво. Духот без тело не е човек. Сепак телото не е исто што и духот, ниту пак душата. А сепак сите три заедно сочинуваат не три, туку еден човек.

Друга илустрација можеме да покажеме со јајцето (од кокошка). Тоа се состои од лушпа, белка и жолчка. А сепак немаме три јајца, туку едно јајце.

Ако земеме микроскоп и набљудуваме некој дел од телото ќе видиме дека тоа се состои од милиони живи клетки, од кои секоја е жива сама по себе. Сепак животот на секоја од нив во некоја смисла зависи од телото, од крвта која ги храни. Гледаме како клетките си служат една на друга, како едни органи помагаат други, тие пак трети, едни управуваат, други се управувани. Сепак не станува збор за огромна фабрика на луѓе, туку за само ЕДЕН човек. Колку е тоа чудесно, колку божествено го дизајнирал тоа нашиот Создател.

Бог е Тројство. Татко, Син и Свети Дух. Зборот Тројство е кованица од две зборчиња: Тројца и Единство. Синоними се Троица, Троеден итн. Сепак сите овие ја рефлектираат истата вистина: имено, еден Бог, но во множина од три лица.

Еден од доказите за ова е стихот кој го напиша Миралем: Матеј 28:19.

"..одете и крштевајте ги во името на Таткото, Синот и Светиот Дух.. “

Интересно е што вика "името" (еднина), а не “имињата”.

Има многу докази во Библијата дека Таткото е Бог, дека Синот е Бог и дека Светиот Дух е Бог. Еве неколку стихови кои го потврдуваат тоа:

Еве неколку стихови кои ги ставаат во тесна спрега лицата на Тројството:

(Христовиот Дух = Светиот Дух)

"..тие (пророците) испитуваа на кое и на какво време посочување Христовиот Дух, кој беше во нив.. “ 1 Петар 1:11

"..ниедно пророштво во Писмото не е од нечие сопствено толкување, зашто никогаш ниту едно пророштво не потекнува од човечка волја, туку луѓе поттикнати од Светиот Дух зборувале од Бога” 2 Петар 1:20,21

(Светиот Дух = Исусовиот Дух)

Тие поминаа низ Фригиската и Галатската земја зашто Светиот Дух им

забрани да го проповедаат словото во Азија. А кога дојдоа спроти

Мисија, се обидоа да отидат во Витанија, но Исусовиот Дух не им дозволи.

Дела 16:6

(Божјиот Дух = Христовиот Дух)

"Но вие не сте телесни, туку духовни, ако Божјиот Дух навистина живее во вас. Но ако некој Го нема Христовиот Дух, не е Негов. “ Римјаните 8:9

Манифестацијата на Светото Тројство е очигледна и во следниве библиски случки и цитати:

Крштевањето на Исус (Матеј 3:16,17)

Големата заповед на Исус (Матеј 28:19)

Благословот на Петар (2 Коринт 13:14)

Несоомнено, сите божествени атрибути (создавањето на светот, сеприсутноста, семоќноста, сезнајноста, итн.) низ целата Библија им се припишуваат еднакво и на Таткото и на Синот и на Светиот Дух.

Нека Бог ви даде мудрост да го разберете тоа, или пак доволно вера да го прифатите почитувајќи го авторитетот на Светото Писмо.

Простете ако ова беше предолго.

Поздрав до сите на форумов!

-EvAngelos

Anulirawe na trojstvoto

         Sor`i voved i tri pogjavja:

                Voved: Objasnuvawa koi davaat uvid vo poglavjata.

Prvo poglavje: Protivstavuvawe na trojstvoto so razumni

                             dokazi.

Vtoro poglavje: Protivstavuvawe na trojstvo so zborovite

                               na Isa a.s. (Isus).

Treto poglavje: Protivstavuvawe na bo`estvenata priroda

                               na Isusovata li~nost so tradicionalni

                               dokazi.

107

Voved

Objasnuvawa koi davaat uvid vo poglavjeto

         Prvo:

         Stariot zavet ni govori deka Allah e eden i edinstven.

Deka nema nitu sopruga ,nitu dete. Toj e `iv i besmrten. Vo

sostojba e da napravi se {to }e posaka. Ni{to ne e sli~no na negovoto bitie nitu na negovite svojstva. Ovoj fakt e so-

sema jasen i za nego postojat mnogu dokazi {to e premnogu da

se navedat.

         Vtoro:

         Da se obo`uva nekoj pokraj Allah e strogo zabraneto,

zabranata se nao|a na pove}e mesta vo Tevratot (Torata).

Eve samo nekolku od tie zkoni: Izlez (20:3,4,5,23; 34:14,17);

Vtorozakonie (13:1-11; 17:2-7).

         Tevratot nareduva da se ubie sekoj koj povikuva na obo`uvawe pokraj Allah ,pa iako toa bi bil i verovesnik komu mu se dadeni muxizi http://forum.idividi.com.mk/RTE_textarea.asp?mode=reply&POID=537908&ID=227#_ftn1 - - 1 . Tevratot jasno govori deka mora da se kamenuva sekoj koj mu se klawa na nekoj ili ne{to sem

na Allah ili pak na toa }e natera drug, bilo da e toa ma{ko

ili `ensko,bilo da e blizka rodbina ili prijatel.

         Treto:

         Vo Tevratot se navedeni izvadoci koi nedvosmisleno

ka`uvaat deka Vozvi{eniot Allah e ~ist ,bez nedostatoci i

deka ni{to na Nego ne nalikuva. Vo Vtorozkonie (4:12,15) -

stoi: "(12) Gospod vi zboruva{e vam od sredinata na ognot;

vie go ~uvte glasot na zborovite, no ne vidovte obraz, a

samo glas. (15)...Vo onoj den koga Gospod,va{iot Bog,vi zbo-

ruva{e pred ognot na Horiv, ne vidovte nikakov lik...".

108

         I noviot zavet isto taka potvrduva deka e nevozmo`no

na ovoj svet da se vidi Gospod. Poglednete go tekstot vo

Evangelieto spored Jovan (1:18) :

         "Boga nikoj nikoga{ ne go videl."

         Vo Prvo Poslanie do Timotej (6 : 16) stoi:

         "...Kogo nikoj od lu|eto ne Go videl nitu mo`e da go

vidi".

         Vo Prvo Jovanovo Poslanie (4 :12) se veli:

         "Boga nikoj nikoga{ne Go videl...".

         So predhodnite zborovi e doka`ano deka nema ni{to 

{to e sli~no na Vozvi{eniot Allah, deka e nevozmo`no da

Go vidime na ovoj svet i deka onoj koj vo sebe sodr`i ~ove~-

ka dimenzija, nikako ne mo`e da bide Bog, pa koga i vo "bo-

`jiot "govor ili govorot na verovesnikot bi se upotrebil

izrazot "bog" ili "gospod". Bidejki, me|usebnite protiv -

re~ni zborovi ne mo`at da se zemat kako razumni dokazi. Na

mnogu mesta vo knigite na dvata Zaveta, so zbor~eto "bog" se

oslovuvaat: kralevite, Mojsie,Izraelevite sudii, dobrite lu|e,mnogubrojni poedinci, pa duri i prokolnatiot |avol.

Toa e zatoa {to ovoj zbor, ako se koristi vo bilo koe zna -

~ewe sem vo negovoto vistinsko, vo sekoja nova upotreba }e

poprimi i novo zna~ewe. I za da ne se pojavi zabuna kaj ~i -

tatelot u{te na samiot po~etok, potrebno e da se napomene deka samiot kontekst jasno uka`uva na toa zna~ewe. Zatoa

na razumen ~ovek ne mu prilega, so oslovuvawe na nekoi lu|e

so ovoj zbor da go prifati kako dokaz deka toj e navistina

Bog ili sin Bo`ji, a istovremeno da gi zanemari site razu  - mni i ispravni tradicionalni dokazi.

         ^etvrto :

         So veruvawe vo trojstvo, ne do{ol nitu eden veroves -  nik i trojstvoto ne e objaveno vo nitu edna nebesna Kniga, a

deka toa ne spomnato vo Tevratot ne treba da se objasnuva,

bidejki nitu denes, nitu na edno mesto ne postoi jasen tekst,

nitu pak na toa aludira. Evrejskite Nau~nici u{te od vre -

meto na Mojsej  pa se do denes ne go proznavaat trojstvoto i

ne se zadovolni toa da im se pripi{e na nivnite knigi. Ako

trojstvoto e vistina, toga{, Mojsej i ostanatite evrejski ve-

rovesnici, i nivniot posleden pratenik Isus ,bi morale vo  podrobnosti da go objasnat, bidejki im bilo naredeno da gi

109

objasnuvaat i pomalku va`e~kite propisi vo verata i zako - not. Privrzanicite na trojstvoto veruvaat deka toa nivno

veruvawe e klu~ za nivniot uspeh i spas, i deka nikoj nema da

bide spasen bez nego,pa makar toj bil Bo`ji verovesnik ili ne. Pa kako e toga{ vozmo`no,site verovesnici da zaminale nale od ovoj svet, bez da ja dostavat i objasnat taa vera?!

         Vo isto vreme podrobno gi objasnile pomalku va`e~ - kite propisi ,a za nekoi zboruvale i pove}e pati uka`uvajki na potrebata za nivno za~uvuvawe i rabotewe spored niv i dol`nosta da se ubie sekoj {to }e gi zapostavi.

         Za~uduva faktot {to Isa a.s. (Isus) ,posledniot vero - vesnik od Izraelskiot narod  i eden od stolbovite na troj -stvoto kaj hristijanite e vozdignat na nebesa, bez da im  go objasni na svoite sledbenici toa veruvawe so zborovi tolku jasni {to ne e potreb nikakov komentar. Zo{to ne rekol: "Bog se trojca",

         Tatko,Sin i Duh svet. Sinot - vtoriot Bog so mene e vrzan na ovoj ili onoj na~in, povrzan e so vrska {to e nad -

vor od domenot na va{ite umovi." Ili zo{to, na nekoj drug na~in ne go objasnil toa veruvawe?!

         Fakt e deka sledbenicite na trojstvoto nemaat nitu eden dokaz za nivnoto veruvawe. Tie iznesuvaat samo komen- tari koi se daleku od jasnite govori,za koi ne treba nikakvo

objasnuvawe.

         Avtorot na knigata Mizanul- Hak , sve{tenikot dr. Fonder vo svojata kniga Miftahul-esrar,pra{uva: "Zo{to

Isus ,za negovata bogolikost jasno ne se izrazil? Zo{to ed-

nostavno ne rekol: "Jas sum bog"? Za da potoa sam odgovori na pra{aweto so zborovite: "Navistina,nikoj ne bil vo sos-

tojba da ja razbere sr`tta na ovaa vrska i soedinuvawe, pred

negovoto voskresnuvawe i vozdigawe na nebo. Da rekol otvoreno: "Jas sum bog",tie bi razbrale deka i so negovoto ~ove~ko telo e  bog, a toa ne e to~no. Postojat mnogu raboti koi gi rekol samo na svoite u~enici,kako {to stoi vo Evan- gelieto spored Jovan (16: 12) : " Imam u{te mnogu da vi ka`am, no sega ne mo`ete da nosite."  Zatoa evrejskite nau-

~nici  se obidoa pove}e pati da go kamenuvaat,  i pokraj toa {to toj se obiduval na misteriozen na~in da im ja objasni negovata bogolikost."

110

         Odgovorajki mu na dr.Fonder, mu velime sledno:

         Prvo:

         Tvojot odgovor e mnogu slab. Bidejki Isus na negovite

sledbenici i evreite, za nemo`nosta da go razberat veruva- weto vo trojstvoto i negovata bogolikost pred da bide vos -kresnat i vozdignat na nebo, mo`el da im re~e: "Moeto tele- sno soedinuvawe so vtoriot bo`estven elment (Sinot) na vas vi e nevozmo`no da razberete. Zatoa otka`ete se od pro-

u~uvaweto na toa i veruvajte deka jas sum bog. Ne sum bog vo

telesen smisol, tuku vo smisol na moeto soedinuvawe ~ie

razbirawe e nadvor od domenot na va{ite umovi".

         Isto taka e ~udno, {to spomnatoto Isusovo soedinu - vawe i vozdignuawe na neboto ,ostanalo nejasno.

         Nikoj od hristijanskite nau~nici, nitu denes , ne e vo

mo`nost da go objasni kvalitetot na ovaa vrska. Nivnite

knigi se prepolni so priznavawa deka toa e misterija ~ie

razbirawe e nadvor od domenot na ~ove~kite umovi. Koj sa-

ka da se uveri vo toa, neka se konsultira so re~nikot na sve-

tata kniga vo ~ie pi{uvawe u~estvuvale pove}e dvaeset ni -vni nau~nici,teolozi, pa }e vidi kako nejasno go objasnuvaat zna~eweto na zborovite "trojstvo".

         Vtoro:

         Zo{to Isus se pla{el od evreite i negovata bogoli - kost i na misteriozen na~in  im zboruval ?! Pa ,vie tvrdite

deka Isus do{ol samo zatoa da gi otkupi ~ove~kite grevovi, 

so toa {to }e go raspnat. I tvrdite deka toj so sigurnost znael deka }e go raspnat. Pa kakov smisol toga{ ima stra -

vot od evreite vo objasnivaweto na verata za nu`en spas ?!

         I kako toa "veli~enstveniot tvoritel" na neboto i zemjata da se pla{i od najponizniot narod na zemjata, koga se znae deka nekoi izraelski verovesnici bez nikakov strav ja objavuvale vistinata, pa taka ednite bile svirepo ma~eni, a drugite ubieni ?!

         A Isus `estoko gi oslovuval pisarite i fariseite. Gi

opi{al kako licemeri, voda~i na slepci, neznaenci i zmii.

         Pred o~evidci, na videlina, ja iznel nivnata poganost, pa zatoa nekoi se po`alile deka gi navreduva. Vidi go Evan- gelieto spored Luka (11:37 - 54). " Isa a.s.( Isus) im gi objas - nil gre{kite na evrejskite nau~nici, poradi tie gre{ki gi

111

oslovuval grubo, ostro i bez strav.

         Pa kako da se poveruva deka toj vo sebe nosel strav od niv koi go sopirale da im ja objasni verata za neophoden spas ?!

         Bog da ~uva, deka negoviot blagoroden moral, bil na takvo nisko nivo.

112

Prvo poglavje

Protivstavawe na trojstvoto so razumni dokazi:

         Hristijanite veruvaat deka trojstvoto i veruvaweto vo Eden Bog e vistina. Me|utoa, ako postoi vistinsko trojstvo,

toga{ postoi i vistinsko mno`tvo. A ako se utvrdat deka

tie se vistinskoto trostvo i mno`tvo, istovremeno }e

is~ezne edinstvoto (tevhid) pa tog edinstvoto }e bide nevoz- mo`no da se utvrdi. Vo sprotivno bi trebalo da se spojat dve bitni sprotivnosti {to e navistina nevozmo`no, bidejki toa podrazbira nu`no postoewe na borbi, {to isto taka e apsurd. Pa taka onoj {to veruva vo trojstvoto vistinski ne veruva vo Eden Bog. Vistinskata edinstvenost ne poseduva tretina i taa ne zbir na edinki. A trojca, imaat vistinska tretina i taa e zbir na tri edinki, od {to proizleguva deka edniot e del od trojcata. I ako ovie dve se soedinat na edno mesto, toa bara da bide celina, a celinata del, i celinata tretina od samata sebe, {to sepak e pove}e od tri pati od ednata,a i taa edna celina vo toj slu~aj bi bila tri pati pogolema od samata sebe. Seto toa razumot ne go prifa}a.

         Vistinskoto trojstvo, vo osnova e islu~eno , koga sta - nuva zbor za Alahovoto vozvi{eno bitie. I ako vo knigite na hristijanite se najde govor ,koj so svojata nadvore{nost uka`uva na trojstvo,toj mora da se prokomentira taka {to

}e se sofpadne so razumnii tradicionalni dikazi, bidejki

razumot i tradicionalnite dokazi uka`uvaat na apsurdno - sta na trojstvoto na Vozvi{eniot Bog.

         Vo svojot prevod "Zna~ewe na k*r'anot" pe~aten 1836.g.

na Angliski jazik, Xorxis Sal na svoite sonarodnici im

upatuva nekolku soveti vo koi veli: " Ne gi podu~uvajte mu-

slimanite so temi koi se sprotivni na razumot. Tie ne se budali, pa so vakvi pra{awa da gi nadmudrite. Vo takvite

pra{awa spa|aat obo`uvawe na kipovi i bo`enstvenata ve- ~era, bidejki tie, za ovie temi, znaat mnogu. Sekoja crkva

ima vakvi temi, a ne e vo sostojba so takvite temi da gi pri-

dobijat."

113

         Poglednete kako ovoj sve{tenik priznava deka vo nego-

vata vera postojat temi koi ne se sl*gaat so razumot.  A

vsu{nost se raboti za toa deka sledbenicite na takvata vera se vistinski idolopoklonci. Islamskite nau~nici rekle:

      " Po nerazbirlivo i od razum odale~eno u~ewe od hristijanskoto, i nivni po lo{i o~igledno la`ni izjavi, na ovoj svet ne sme videle."

Vtoro poglavje

Protivstavuvawe na trojstvoto so zborovite na  Isa a.s. (Isus):

         Vo evangelieto spored Jovan (17:3) e naveden razgovorot na Isa a.s. so Boga:

         "A ova e ve~en `ivot:da Te poznaat Tebe,Edinstve -niot vistinski Bog, i Isusa Hrista, kogo si go ispratil."

         Ete taka Isus objasnil deka ve~niot `ivot se prido -

biva so veruvawe vo Bo`joto edinstvo i prateni{tvo na negovot verovesnik Isa a.s. Toj ne rekol: "Ve~niot `ivot se pridobiva so veruvawe vo bo`joto trojstvo, ili veruvawe deka Isus e Bog i sin Bo`ji."  Bidejki tuka stanuva zbor za razgovor na Isus so Boga, ne potreben e sekoj strav od evreite.

         Koga veruvaweto vo trojstvoto i bogolikosta na Isus

bi bile, pat kon spasenieto, toga{ toj bi go objasnil toa.

         Me|utoa, patot kon spasenieto i ve~eniot `ivot e vo veruvaweto vo vistinskoto Bo`je edinstvo i prateni~kata misija na Isus. Sprotivnoto ubeduvawe e ve~no propa|awe i o~igledna zabluda, bidejki Bo`jeto edenstvo e vistinska sprotivnost na trojstvoto, kako {to e Isusovoto postoewe vo svojstvo na verovesnik vistinska sprotivnost na Isus kako Bog. Onoj koj ispra}a ne e ist kako onoj koj e ipraten.

         Vtor citat:

         Vo evangelieto spored Marko (12 : 28 - 34) se veli:

         "(28)I pristapi eden od kni`nicite,koj ~u kako se  prepiraat,znaejki deka im odgovori dobro,go pra{a:,,Koja

e prva od site zapovedi?" (29)Isus odgovori:,,Prvata e:

,,Slu{aj Izraele - Gospod ,na{iot Bog - e edinstven Gospod

(30) I qubi Go Gospoda svojot Bog so seto svoe srce, so se - ta svoja du{a, so siot svoj razum i so seta svoja sila"! (31)

A ovaa e vtorata: ,,Qubi go svojot bli`en kako sebesi!"

Druga zapovet, pogolema od ovie, nema." (32) I kni`nikot mu re~e: ,,Dobro, u~itele, ka`a spored vistinata deka Bog

e Eden, i nema drug osven Nego, (33) i da Go qubi{ Nego so

seto srce, i so siot razum, i so seta sila; i da go qubi{

bli`niot kako sebesi, toa e mnogu pove}e od site palenici

i `rtvi."

115

         (34) A Isus koga vide deka odgovori razumno - mu re~e: ,,Ne si daleku od Bo`joto carstvo."

         Ist tekst se nao|a i vo evangelieto spored Matej (22 :

34 - 40) , no }e bideme zadovolni so citirawe na slednite Isusovi zborovi:

         "(40) Na tie dve zapovedi visat siot Zakon i proro -

cite".

         Prethodnite citati ni potvrduvaat deka prv i naj va-

`en testament, vo Torata (Tevratot) i knigite na ostanati -

te verovesnici, e zapovedtta koja vodi kon spasenie sodr -

`ano vo verata vo eden Bog i deka drug sem Nego nema. Koga

veruvaweto vo trojstvoto i Isusovata bogolikost bi bile

vistinski, }e bile spomnati i objasneti vo Torata i vo kni -

gite na ostanatite verovesnici, a Isus na pra{aweto bi odgovoril:

         "Prvata zapoved e veruvaweto vo Eden Bog koj e soedi -

net od tri, a jas sum vtoriot ~len na toa soedinuvawe i sin Bo`ji." Me|utoa, Isus toa nigoga{ ne go rekol, i ne samo toa, tuku, vo Torata i vo knigite na ostanatite verovesnici za takvo ne{to ne postoi nitu aludirawe, tuku naprotiv, toj

tvrdi deka patot kon spasenieto e vistinska verba vo eden Bog, i deka toa e sprotivno na veruvaweto vo trojstvoto i verbata deka Bog ima sopatnik i sin.

         Knigite na stariot zavet se prepolni so jasni tekstovi

za veruvaweto vo Eden Vozvi{en Bog, a samo kako primer

pogledni vo Vtorozakonie (4:35,39 i 6:4-5) ; Kniga na prorok

Isaija (45:5-6, i 46:9).

         Tret citat:

         Vo evangelieto spored Marko (13:32) se veli:

         " A za onoj den i ~as, nikoj ne znae: ni angelite na nebo-

to,nitu Sinot, a samo Tatkoto."

         Ovaa izjava go pobiva u~eweto za trojstvoto i bogoli~ - nosta na Isus, zatoa {to Isus go ograni~uva svoeto znaewe za sudniot den so Allah , isklu~uvajki ja mo`nosta deka toj

ili bilo koj od tvorenijata, poseduva znaewe za sudniot den.

         Vsu{nost, toj se poistovetuva so ostanatite tvorenija vo neznaewe. Ako Isus e Bog, toga{ bi znael koga }e se slu~i sudniot den i ne bi si go demantiral svoeto znaewe.        

116

         ^etvrti citat:

         Vo Evangelieto spored Matej (27 : 46 i 50) se veli:

         "(46) Okulu devettiot ~as Isus izvika so silen glas i

re~e: ''Ili! Ili! Lama Savahtani!? - toa zna~i:,,Bo`e moj,

Bo`e moj! Zo{to si me ostavil?" (50) A Isus izvika pak so

silen glas i go ispu{ti duhot."

         Vo Evangelieto spored Luka (23 : 46) stoi:

         "Toga{ Isus izvika so silen glas:,,Tatko, go predavam svojot duh vo tvoi race."

         Ovie zborovi, koi po nivno ubeduvawe gi izustil Isus

vo posledniot mig od svojot `ivot, ja demantiraat negovata

bogolikost, bidejki, ako toj bil Bog, ne bi baral pomo{ od drug Bog. Vistinskiot Bog e ~ist od nedostatoci, kako {to se nemo}nosta, zamorot, moleweto, barawe pomo{, malaksa-

nost i smrt. Toj e `iv i prevozvi{en. Vo knigata na prorok

Isaija (40:28) se veli:

         " Zar ne znae{? Zar ne si ~ul? Gospod e ve~en Bog, Tvo- rec na zemnite krai{ta. Toj ne se zamoruva, ne postanuva."

         Postojat mnogu izvadoci kako {to e ovoj od knigata na

prorokot Isaija. Pogledni : Isaija (44 : 6), Eremija (10 :10),

Habakuk (1:12) i Prvoto poslanie do Timotej (1:17) . Site

ovie citati uka`uvaat na toa deka vistinskiot Bog e ve~en,

`iv, presvetol, deka ne umira, deka sem Nego nema drug Bog,

deka e ~ist od slabosti, zamoruvawe i nemo}nost.

        Pa kako e vozmo`no eden slab i minliv smrtnik da bide Bog ?! Tie veruvaat deka toj Bog kogo Isus toga{ go doviku- val e vistinskiot Bog, i vo toa ne se somnevaat.

         Na ~itatelot mu privlekuva vnimanie izvadokot (1:12) od knigata Habakuk koj vo starite izdanija glasel valka :

         "Moj Bo`e,Svetitelu moj ? Ti koj ne umira{."

         Vo toj  izvadok se spomnuva arapskiot zbor (µup´í) so zna~ewe (ti nema da umre{) so koj se negira smrtta na Voz-

vi{eniot Bog. Me|utoa, vo novite izdanija na toj zbor e

izbri{ana samo edna to~ka {to vo potpolnost go izmenilo negovoto zna~ewe. Taka, namesto bukvata (t µ  ) napi{ana e

bukvata (n à ) = (la nemutu, µupßí ) {to zna~i (nie nema da umreme). Ova go napravile poradi ubeduvaweto deka Isus e

ubien. Zbor~eto (la nemutu) " nema da umreme" vo ovoj kon -

tekst nema nikakvo zna~ewe i negovoto mesto ne e za tuka.

117

         Gledame kako odbranata na krivoverstvoto gi naveduva na iskrivuvawe na verskite knigi.

         Petti citat :

         Vo evangelieto spored Jovan (20 : 17 ) se prenesuva deka Isus i rekol na Marija Magdalena :

         " Isus  &  re~e:,,Ne dopiraj me,za{to u{te ne otidov

gore pri mojot Tatko.Tuku odi pri moite bra}a i re~i im:

,,Se vra}am pri mojot Tatko i va{iot Tatko,pri mojot

Bog i va{iot Bog".

         So ovaa izjava Isus se poistovetil so ostanatite lu|e vo toa {to negoviot Bog e i niven Bog i Tatko, za da ne

go izmamat i potoa re~at deka toj e Bog i sin Bo`ji. I kako

{to se negovite u~enici Allahovi robovi, a ne vistinski Bo`ji sinovi, bidejki tuka se raboti za preneseno zna~ewe na zborovite, taka i Isus e Bo`ji rob, a ne sin Bo`ji vo bu-

kvalen smisol na tie zborovi. Pa taka, nivnoto "sinovstvo"

vo odos nasproi Boga ne zna~i deka i tie se bogovi, kako {to i negovoto "sinovstvo" ne zna~i deka e toj Bog. Ovie zborovi Isus gi izgovoril po voskresnuvaweto, spored nivnoto veru-

vawe, odnosno neposredno pred da bide vozdignat toj vikal deka e Bo`ji rob i deka Allah e negov i niven Bog.

         Tie zborovi gi ka`uval se do posledniot mig od svojot prestoj na ovoj svet. Ova se slo`uva so zborovite koi Vozvi- {eniot Allah gi navede vo k*r'anot:

         "Allah e navistina i moj i va{ Gospodar, pa Nemu

poklonuvajte mu se." (Ali-Imran 51).

         "... poklonuvajte mu se na Allah, na mojot i va{ Gos-

podar! " (El-Maida:72 i 117).

         Govorot za trojstvoto i bogolikosta na Isa a.s. (Isus) e

sosema nespoiv so ovie zborovi i so drugite zborovi koi gi izrekol pred svoite u~enici pred vozdignuvaweto. Toj , se

do toj mig, povikual na veruvawe vo eden Bog, nareduvajki

samo nemu da mu se poklonuva i objasnuvajki deka toj ,Isa a.s.

(Isus) , mu robuva samo na svojot Gospodar Allah .

         [esti citat :

         Izvadocite vo koi Isus izjavuva deka e samo ~ovek, u~itel, pratenik i verovesnik na kogo mu se objavuva, vo Evangelijata se tolku mnogu {to e te{ko da se prebrojat.

Za onie koi sakaat da se navratat na ovie navodi izdvoju - vame samo nekoi:

118

         Evangelie spored Matej : 10:40; 11:19; 13:57; 15:24; 17:12,

22; 19:16; 21:11,46; 23:8,10; 26:18.

         Evangelie spored Marko:  9:37,38; 10:35.

         Evangelie spored Luka:  4:43;  5:5;  7:16.39,40;  8:24,45;

9:33,38,56;  10:16;  12:13;  13: 33,34;  17:13;  23:47;  24:19.

         Evangelie spored Jovan:  1:38;  4:19,31,34;  5:23,24,36,37;

6:14,25;  7:15,16,17,18,52;  8:16,18,26,28,29,40,42;  9:11,15,17;  11:

42;  12:44,49,50;  13:13,14;  14:24;  17:3,8,18,25;  20:16,21.

         ]e bideme zadovolni so citirawe na samo nekoi od niv:

         Vo evangelieto spored Matej se veli:

         "Koj ve prima vas, me prima mene, a koj me prima mene, go prima onoj, koj me pratil." (10:40).

         "No toj odgovori i re~e:,,Jas ne sum ispraten,osven pri

zagubenite ovci na domot Izraelev." (15:24).

         "A narodot govore{e:,,Ovoj e Isus,prorok od Galilej-

ski Nazaret." (21:11).

         Vo istata kniga (23: 8 i 10) e Isusoviot (Isa a.s.) govor

namenet za negovite u~enici:

         "...zo{to e eden va{iot U~itel".

         Vo Evangelieto spored Luka pi{uva:

         "A toj im re~e:,,I na drugite gradivi treba da im go

propovedam Evangelieto za Bo`joto carstvo, zo{to sum

ispraten za toa." (4: 43)

         Vo istoto Evangelie, po opisot na Isusovoto (Isa a.s.)

o`ivuvawe od umrenite, se veli:

         " I strav gi opfati site, i Go slavea Boga i velea:

,,Golem prorok se javi me|u nas " i ,,Bog go poseti svojot

narod".(7: 16).

         " Koj ve slu{a vas, mene me slu{a; i koj ve otfrla vas,

mene me otfrla; a koj me otfrla mene, go otfrla Onoj,koj

me pratil." (10:16).

         Vo Evangelieto spored Jovan se veli:

         "(36)...delata {to Tatkoto mi gi dade da gi zavr{am,

tokmu tie dela {to gi pravam, svedo~at za mene - deka

Tatkoto me pratil." (37) I Tatkoto, Koj me prati,Sami- ot svedo~i za mene. Vie ni go ~uvte nekoga{ Negoviot glas,

nitu go vidovte Negovoto lice." (5:36 i 36).

119

         Vo toa Evangelie, po mu'xizata za zgolemuvawe na koli-

~inata na hranata, se veli:

         "Lu|eto, koga go vidoa ~udoto {to go napravi, rekoa:

,,Ovoj e na vistina prorokot, koj treba{e da dojde na svetot." (6:14).

         "(15) Zatoa Judejcite se ~udea i velea:,,Kako gi poznava

ovoj Pismata - koga ne u~el?(16) Toga{ Isus im odgovoril

i re~e:,,Mojata nauka ne e moja, tuku na Onoj koj me pratil.

(17) Ako nekoj saka da ja ispolnuva Negovata volja, }e znae dali e naukava od Boga, ili zboruvam sam od sebe." (7:15-17).

         "(18)Jas svedo~am za sebe i mojot Tatko,Koj me prati ,

svedo~i za mene. (26)Imam mnogu da vi zboruvam i da sudam za vas; no vistinski e Onoj, Koj me isprati, i jas mu go ka`u-

vam na sveto ona {to sum go ~ul od Nego.(29) Onoj , Koj me

prati, e so mene; ne me ostavi sam,zo{to sekoga{ go vr{am

ona {to Mu e ugodno. (40) A sega sakate da me ubiete mene,

~ovekot, koj vi ja ka`uva vistinata, {to ja ~uv od Boga.

(42)...zo{to jas od Boga izlegov i dojdov; i ne dojdov sam od sebe, tuku Toj me isprati." (8:18,26,29,40,42).

         "(10) Toga{ mu rekoa :,,Kako ti se otvorija o~ite"?

(11) Toj odgovori:,,^ovekot, koj se vika Isus, napravil kal,

mi gi nama~ka o~ite..." (17) Toga{ pak mu rekoa na slepiot:

,,[to veli{ ti za onoj,koj ti gi otvori o~ite?'' A toj re-

~e - prorok e!" (9:10,11,17).

         Vo ovie izjavi Isus (Isa a.s.) jasno izvestuva deka toj e

samo ~ovek, u~itel na svoite u~enici, od Allah ispraten ve-

rovesnik, deka Allah mu objavuva i deka toj ne zboruva ni{ -

to sem vistinata koja ja ~ul od Vozvi{eniot Allah. Dostoen

e na objavata i e gri`liv nad nea. Na Allah ni{to ne mu se

sokriva. Isa a.s. (Isus) gi podu~uval svoite sledbenici na

objavata onaka kako {to ja primil od svojot Gospodar. Nemu,

Vozvi{eniot Allah , mu daval ~uda. No ne nemu kako na bo-

`estvo ili kako na svoj sin, tuku nemu vo svojstvo na ~ovek i

verovesnik.

         Sedmi citat:

         Vo Evangelieto spored Matej (26:36-46) e navedeno sled-

noto:

         "(36) Toga{ Isus dojde na mestoto, koe se vika Getse-

manija, i im re~e na u~enicite:,,Sedete tuka dodeka jas odam onamu da se pomolam. (37) I gi povede so sebe Petra i

120

dvajcata Zevedeevi sinovi i po~na da taguva i da se vozne - miruva. (38) Toga{ im re~e:,,Mojata du{a e dlaboko nata-

`ena do smrt; ostanete tuka i bdejte so mene!(39)I otide malku ponatamu i padna na svoeto lice i se pomoli velejki:

,,Tatko moj! ako e mo`no, neka me odmine ovaa ~a{a; no ne

kako {to sakam jas,tuku kako Ti!" (40) I dojde pri u~eni- cite, i gi najde kako {to spijat, i mu re~e na Petra:,,Taka

Ne mo`evete li da probdeete so mene eden ~as?(41) Bdejte i

molete se, za da ne padnete vo isku{enie! Duhot e bodar,no

teloto e slabo!"(42)Pak, povtorno otide i se pomoli,ve -

lejki:,,Tatko moj! Ako ne e mo`no da me odmine ovaa ~a{a,

da ne ja pijam, neka bide tvojata volja."(43)I koga dojde pak gi najde kako {to spijat,za{to o~ite im bea nate`nale.

(44) I pak gi ostavi i otide da se pomoli,po tret pat, i

gi izgovori istite zborovi.(45) Toga{ dojde pri u~enicite

i im re~e:,,Samo spijte i po~ivajte.Eve,nabli`i ~asot ko- ga ~ove~kiot sin }e bide predaden vo racete na gre{nici - te. (46)Stanete, da odime! Ete,nabli`i mojot predavnik."

         Izvadocite kako {to se ovie od Evangelieto na Luka

(22 :39-46), kako i vo niv navedenite Isusovi zborovi i opis na slu~kite vo koi toj se na{ol, jasno uka`uvaat deka mu se

molel samo na Allah i deka toj ne e nitu Bog, nitu Sin Bo-

`ji, bidejki onoj koj taguva, strada, se klawa, ponizno se moli i umira mo`e da bide samo sozdaden ~ovek a nikako Bog koj sozdava.

Treto poglavje

Protivstavuvawe na bo`estvenosta na Isusovata li~nost so

tradicionalni dokazi .

         Bo`estvenosta na Isa a.s. (Isus), hristijanite ja doka-

`uvat so nekoi predanija od Evangelijata, od koi pove}eto

se vo Evangelieto spored Jovan. Vo slednite redovi gi nave-

duvame nivnite dokazi i go nivelirame nivniot obid so is-

tite toa da go doka`at:

         Niven prv dokaz:

         Oslovuvawe na Isa a.s. (Isus) so izrazot "Sin Bo`ji".

         Toj dokaz ne e validen od dve pri~ini:

         1.Prva pri~ina:

         Koristeweto na izrazot "Sin Bo`ji e sprotiven na

izrazot "Sinot ~ove~ki", kako i na izrazot "Sin Davidov" so koj se oslovuva Isa a.s. (Isus). Poglednete go izrazot "Sinot  ~ove~ki" so koj se oslovuva toj vo Evangelieto spored Matej: (8:20;  9:6;  16:13,27;  17:9,12,22;  18:11;  19:28;  20:18,28;  24:27;  26:24,45,64); potoa izrazot - "Sin Davidov" ,  vo istoto Evangelie: (9:27;  12:23;  15:22;  20: 30,31;  21:9,15;  22:42), kako i vo Evangelieto spored Marko: (10 : 47,48), i Evangelieto spored Luka: (18 : 38, 39).

         Geneologijata na Isa a.s. (Isus) koja se povrzuva so Da-

vid, potoa so Ja'kub (Jakov) sinot Ishakov sinot Ibrahimov

a.s. (Avraam), a koja e navedena vo Evangelieto spored Matej (1:1,17), i Evangelieto spored Luka (3:23-34), jasno ni govori

deka Isa a.s. (Isus) vodi poteklo od spomnatite veroves -

nici koi se potomci na prviot ~ovek na zemjata Adem a.s. -

(Adam) , kako i toa deka e toj sin na ~ovek, a sosema e jasno

deka sinot ~ove~ki mo`e da bide samo ~ovek, no nikako Sin

Bo`ji.

         2. Vtora pri~ina :

         Zborot "sin" vo nivniot govor "Sin Bo`ji" nemo`e da ima svoe realno zna~ewe, bidejki pravoto zna~ewe na zborot

"sin", na site jazici vo svetot, onoj koj e roden od dva rodi - tela, {to e vo slu~ajot na Isa a.s. (Isus) , toa e nevozmo`no.

Toa zna~i deka vo toj slu~aj se raboti za metafora, ~ie zna-

~ewe e : "dobar i bezgre{en ~ovek".

122

         Dokaz za takvoto metafori~ko zna~ewe se zborovite na

vojskovodecot stotnik, navedeni vo Evangelijata spored Marko i Luka. Evangelieto spored Marko (15 : 39) bele`i:

         "...re~e:"Navistina, ovoj ~ovek be{e Bo`ji Sin".

         A vo Evangelieto spored Luka (23 : 47) se veli vaka:

         "A koga stotnikot vide {to se slu~i, po~na da go slaviBoga, velejki:,,Navistina , ovoj ~ovek be{e praveden".

         Taka zborot "praveden" , na Luka, e zamenet so zborot na

na Marko " Bo`ji Sin" . I ako se zanemari protivre~jeto

pome|u ovie dva teksta koe se slu~ilo poradi kontinuira - noto iskrivuvawe na Evangelijata, so cel da se doka`e Bo`estvenosta na Isus, a ako se pretpostavi deka dvata teksta se ispravni, pa toga{ vo niv postoi dokaz deka  e

dozvoleno pravedniot i dobar ~ovek da se narekuva"Bo`ji

Sin" , na toa prvenstveno {to stotnikot ve}e na dve mesta

rekol deka Isus e ~ovek.

         Vo Evangelijata, sem Isus, so izrazot "Bo`ji Sin" se oslovuvaat i mnogu drugi dobri lu|e, kako {to se oslovuvaat i storitelite na zlodela so zborot " Sotonovi sinovi".

         Vo Evangelieto spored Matej (5 : 9, 44, 45) se veli:

         "(9)Bla`eni se mirotvorcite, zo{to tie }e bidat nare~eni sinovi Bo`ji! (44) A jas vi velam qubete gisvoite

neprijateli i molete se za onie, koi ve gonat; (45) za da

bidete sinovi na va{iot Tatko, Koj e vo nebesata, ...".

         I taka, spored prethodnite re~enici, Isus gi nare~e mirotvorcite "sinovi Bo`ji", a Boga Go nare~e " Tatko ".

         ]e navedeme nekolku fragmenti od razgovorot na Isus

so evreite, pribele`eni vo Evangelieto spored Jovan (8:41,

42,44) :

         "(41)Vie gi vr{ite delata na tatka si.,,Nie ne sme ro-

deni od bludstvo; imame eden Tatko Bog." (42) Isus im re~e:

,,Ako Bog be{e va{ Tatko, }e me qubevte mene;(44)Vie po -

teknuvate od va{iot tatko - |avolot, i sakate da gi

ispolnuvate `elbite na tatka si."

         Evreite tvrdat deka se Bo`ji sinovi, odnosno deka se

dobri i na Allah pokorni, a Isa a.s. (Isus) im vozvra}a deka

se izmamnici, na |avolot predani i negovi sinovi; a toj (|a- volot) e samo izmamnik i tatko na izmamnicite.

123

         A vo bukvalen smisol, bez somnevawe, nitu Bog nitu |avolot ne im e tatko. Zatoa mora da se prifati metafori- ~noto zna~ewe na tie izrazi. Potrebata na vakvoto razbi -rawe go potvrduvaat mnogubrojnite izvadoci. Vo niv spa|aat i slednite:

         - Prvo Jovanovo poslanie:

         "(8) Koj vr{i grev od |avolot e, zo{to |avolot gre{i od po~etok...(9) Sekoj koj e roden od Boga ne vr{i grev, zo-

{to Negovoto seme ostanuva vo nego; i ne mo`e da gre{i,

zo{to e roden od Boga. (10) Po ova se poznavaat Bo`jite

deca i |avolskite deca...". (3 : 8, 9,10).

         "...sekoj koj qubi od Boga e roden i Go poznava boga".

 (4 : 7) .

         "(1) Sekoj koj veruva deka Isus e Hristos, roden e od Boga; sekoj,koj go qubi roditelot, go qubii onoj koj e roden od nego. (2) Po toa  poznavame deka gi qubime Bo`ji- te deca;koga go qubime Boga i gi pazime negovite zapovedi"

(5 : 1-2).

         Poslanie do Rimjanite (8 :14) :

         "Site onie, koi gi vodi Bo`jiot duh - tie se Bo`ji si-

novi".

         Poslanie do Filipjanite (2 : 14 -15) :

         "(14) Pravete s# bez ropot i dvoumewe, (15) za da bide te besprekorni i ~isti, neporo~ni Bo`ji ~eda...".

         I bez somnevawe, nikoj od spomnatite vo ovie citati,

vo bukvalen smisol na zborovite ne e Bo`je ~edo, pa nu`no e

da se prifati figurativnoto zna~ewe. Vo toj kontekst, vo

knigite na Stariot zavet se spomnuva izrazot "Bo`ji Sin",

a "Tatko" so zna~ewe Bog , na bezbroj mesta:

         Vo evangelieto spored Luka (3 : 38) za Adem a.s. (Adam) se veli deka e "Bo`ji sin ".

         A vo knigata Izlez (4 :22) , Izrael se oslovuva so "Sin Bo`ji prvorodenec", kako i Davud a.s. (David) vo Psalmite (89 : 26, 27) se oslovuva so "prvorodenec", a za Boga se veli deka e negov '' Tatko ".

         Vo knigata na prorokot Eremija (31: 9) , Efrem se nare-

kuva"prvenec", a za Gospod se koristi izrazot " Tatko na Izrael".

         Vo vtora kniga Samoil (7:14) Solomon e nare~en "Sin Bo`ji", a za Bog e upotreben izrazot " negov Tatko ".

124

         No i koga izrazot "Sin Bo`ji", so koj se oslovuva Isus

bi bil dokaz za negovata bo`estvenost, toga{ Adem, Izrael,  Efrajim, Davud i Sulejman a.s. bi imale pogolemo pravo na taa bo`enstvenost, bidejki site trojca se osloveni so izrazot "sin prvorodenec".

         Isto taka, na pove}e mesta, za site Izraelci se koristi

izrazot "Bo`ji sinovi". Pogledni: Vtorozakonie (14:1 i 32:

19);  Kniga na prorok Isaija (1:2;  30:1 i 63:8);  Kniga na pro-

rok Osija (1:10).

         Vo vtorozakonie (6 :2 i 4) po izrazot "Bo`ji sinovi" se

misli na Ademovite a.s. (Adamovi) sinovi.

         Vo Knigata na prorok Isaija (63:16 i 64:8) za Boga se

veli: "Tatko na site Izraelci".

         Vo Jov (38 : 7) se veli :

         "... i izvikuvaa Bo`jite sinovi?" http://forum.idividi.com.mk/RTE_textarea.asp?mode=reply&POID=558471&ID=472#_ftn1 - -          A vo psalmite (68 : 5) :

i vie vo mene i jas vo vas."