ЧУДА

Nezaboravni susret

Ne sećam se tačno kada sam počela molitveno da se obraćam blaženoj starici shimonahinji Mariji Samarskoj. U to vreme sam imala težak period...

Brinula sam se za stariju ćerku, i sama atmosfera u porodici je bila tako napeta, da je čak i naš jadan pas cvilio i zavlačio se pod krevet u sobu kod devojčica. I tad sam počela da molim za pomoć Mariju Ivanovnu. Čitala sam molitve i molila: «Marija Ivanovna, šta da radimo, treba da se oslobodimo ovoga! Kada bi mi dala neki znak u snu ili na neki drugi način...». A desilo se tako da je ona mislim kao odgovor na te molbe došla na javi.

Šetala sam ulicom sa sinom i malom ćerkom i videli smo da je neka starija žena od oko šezdeset pet, ili možda sedamdeset godina stajala uzrujana pored telefonske govornice. Bila je pristojno obučena i imala je plave oči. Pokušavala je da pozove nekoga, ali nikako nije mogla da dobije vezu, pa je tako stajala i bukvalno nešto čekala.

Pozvala sam je kod sebe kući da se posluži telefonom i poslužila je sa čajem. I ona me je iz nekog razloga upitala: «Mogu li da pogledam vaše sobe?». Ja sam joj dozvolila, i ona je obišla ceo stan. Malo je posedela i otišla. Tada sam shvatila da nisam trebalo da je pustim da ide sama, već je trebalo da je otpratim do tramvaja! Istrčala sam za njom, i pošla da je tražim, ali je nisam našla.

Posle njene posete je nestalo straha koji je postojao u mojoj duši, i život u našoj porodici se normalizovao. Ćerka je počela da razmišlja o svojim postupcima, i shvatila je da treba da menja nešto u svom životu. Stan sam naravno i osveštala.

I posle nekog vremena, kada je izdata knjiga o blaženoj shimonahinji Mariji i kada sam u njoj pročitala sličan slučaj, počela sam da se prisećam i da analiziram ono što se nama desilo.

Nažalost, ja se nisam udostojila susreta sa sa Marijom Ivanovnom dok je ona još bila živa. Moja rodjena tetka Tamara je putovala sa svojom prijateljicom Tanjom Soljnecovom kod Marije Ivanovne još u Kinelj-Čerkasi, gde je starica živela pri Vaznesenjskoj crkvi. Išle su po savet za svoje sinove da li da idu u vojsku ili ne. Sada njihovi sinovi imaju već po trideset godina, eto kako je to davno bilo. Marija Ivanovna ih je primila, poslužila čajem i medenjacima sa mirodjijama. Ali je za dečake rekla samo sledeće: «Bog zna njihov put». Očigledno joj je bilo otkriveno da će oni početi da se drogiraju i da neće služiti vojsku. Pre nego što su pošle natrag rekla je Tamari: «Ti čuvaj muža!». A Jura je skromno stajao u uglu, ustežući se čak da sedne i za sto, iako ga je starica pozivala. Tamara je bila u nedoumici: zašto joj Marija Ivanovna govori za muža, kad je boli duša za sinom, hoće li ga zvati u vojsku ili ne, a ona joj kaže – «Čuvaj muža!...». Ali kada je Vovka zbog droge dospeo u zatvor, Jura je tako sve to preživljavao, da se razboleo i kroz četiri meseca umro od raka. Imao je samo pedeset i pet godina ...

I meni je bilo tako žao što nisam pošla sa njima. Veoma sam se kajala zbog toga, jer dok je moj sin još bio beba, ja sam po susetkinom savetu otišla u Čapajevsk kod neke babe, koja je tobože lečila molitvama. I dan-danas to sebi ne mogu da oprostim: «Otišla sam kod babe, a nisam mogla da odem kod blažene starice!».
Kada se Marija Ivanovna nalazila u Petropavlovskoj crkvi u Samari, mnogi su odlazili kod nje po savet i za molitvu. Ja sam u to vreme imala nekoliko pobačaja, i odlazila sam sa tom tugom u crkvu. Jednom sam videla jednu stariju ženu koja je šetala po crkvenoj porti. Ugledavši me, s prekorom je nešto rekla o deci: «Deci ne perete košulje!..» i prešla je na drugu stranu dvorišta, na sve načine pokazujući da ne želi da razgovara sa mnom niti čak da bude pored mene. Tek kasnije sam shvatila zbog čega me je ukoravala: bila sam kriva jer sam se po savetu lekara saglasila na jake inekcije, zbog čega je i došlo do pobačaja. Tada nisam znala do čega može da dovede takvo lečenje ... I tek posle tog susreta, kada starica nije želela sa mnom da razgovara, ali se očigledno pomolila za mene – rodio mi se sin.

Ljudmila Kukuškina, grad Samara

«Mati Marija me je učvrstila u veri»

Želim da napišem o čudima naše omiljene molitvenice i zastupnice starice Marije Samarske.

Imala sam napade straha, i to takve da sam se danju jako bojala, a o noćima i da ne govorim. I počela sam da se molim mati Mariji. I jednog jutra sam u laganom snu videla da kao izlazim iz sobe u kuhinju, a pored vrata je stajala neka starica – mala, sva u crnom, zavijena u marame i ćutala. Povikala sam: «Ko ste vi?», a ona je ništa ne govoreći počela kao da se rastvara-smanjuje i nestala je.

Probudila sam se i sve sam mislila: šta je to, zbog čega?
Prošlo je tri dana i pomislila sam: «Gospode, nema više straha, to je starica bila kod mene».
Ne poznajući me uopšte, ona je došla kod mene kući. Nije li to čudo?! Kako mati da ti zahvalim? Nema tih reči.

Pre nekog vremena nisam mogla da izgovaram Isusovu molitvu, o čemu sam razgovarala sa sveštenikom, na šta je on rekao da je to teška molitva. Tada mi je došlo na um da zamolim staricu: «Mati ako ti pomažeš u životnim situacijama, pomozi mi i blagoslovi me za tvorenje Isusove molitve». I molitva je potekla veoma lako. Tim čudima me je starica krepila u veri.

Ne prestajem da se divim staričinoj ljubavi i brizi za nas grešne. Kako ona želi svima da pomogne, sve da spase i privede k Bogu! Upokoj je Gospode u večnim naseljima sa svetima Tvojim (iako je ona već tamo s njima), ne ostavljaj nas mati, grešne i nemoćne, i ne daj da sidjemo sa uskog, trnovitog puta.

Tamara Vladimirova, s.Barki Balašovskog regiona Saratovske oblasti

Blažena Marija mi je pomogla da se pretplatim za časopis «Blagovest»

Pišem vam, draga braćo i sestre, o očiglednoj pomoći blažene shimonahinje Marije (Matukasove). Trebalo je da se redovno pretplatim na omiljene časopise «Blagovest» i «Kandilo». Ali nisam imala potrebnu sumu novca (dve hiljade rubalja), jer radim s vremena na vreme i onda moram da vratim sve dugove.

Pročitavši u «Blagovestima» informaciju o tome da se već počelo sa pretplatom, od sveg srca sam rekla: «Mati Marija, pomozi mi da nadjem novac za pretplatu, jer kako ću bez «Blagovesti» i «Kandila»?». Kroz nedelju dana, pred Veliki Četvrtak, prišla mi je u crkvi Zoja Mihajlovna, koja veoma poštuje mati Mariju (ona mi je još 2005 godine poklonila knjigu «Blažena shimonahinja Marija»). I Zoja Mihajlovna mi je nudila više od dvesta rubalja, i govorila mi da joj je potrebna pomoć u nekom malom poslu. U početku sam je odbijala jer nisam znala zašto, a potom sam shvatila da je to zbog pretplate na «Blagovest» i «Kandilo». Sutradan sam posle Svetog Pričešća otišla na poštu. I tu mi je mati Marija pomogla na očigledan način. Rekli su mi da ostavim novac, na sve sam se preplatila i došla sam kad sam imala vremena. U mislima sam zahvalila Gospodu Bogu i mati Mariji za pričešće Svetim Hristovim Tajnama i za pretplatu.
Sada se molim blaženoj shimonahinji Mariji i molim je za pomoć za dobijanje stalnog posla. Mati Marija, moli Boga za nas gresnoga!!

Cudo 1

Po raskazuvanjeto na nekoi evrei sto oslepele, a na eden mu bile otseceni racete, pa otkako poveruvale vo Hrista bile izlekuvani od Presveta Bogorodica.

Vo ona vreme koga Gospod Isus Hristos posakal da j aodvede Svojata Maja od ovoj svet, vo Nebeskiot Vecen zivot, za da caruva so Nego doveka, se sobrale site apostoli koi se vratile od razni strani na svtot za nejzinoto upokojuvanje. Svetite apostoli koga ja videle Majkata Bozja se zaraduvale mnogu. A taa im rekla deka ke odi pri nejzinot vozljuben Sin. I koga se pomolila, gi blagoslovila, legnala mirno na svojata postela i predala dushata svoja na Svojot Sin i Bog.

Po nejzinata povelba apostolite go zele Bozestveniot kovceg i so najgolema pocit go nosele do grobot, peejki pogrebni pesni. Isto taka i Svetite Angeli nevidimo peele i ja isprakjale. Mnogumina od prisutnite evrei, zaslepeni od zavist sakale da go prevrtat kovcegot na Presveta Bogorodica, no vo toj cas gi kaznil Bog, so toa sto oslepele site. eden od ovie evrei, koj nikako ne se plasel se fatil so racete za kovcegot. No, po golemo cudo Bozjo i na Presveta Bogorodiva! Angel Bozji mu gi otsekol dvete race i tie ostanale da visat na kovcegot. Taa gletka bila strashna pred ocite na onie koj prisustvuvale. Koga toa go videl Svetiot apostol Petar mu rekol na potradaniot: " Veruvaj, Cedo, deka toa e vistinskata Bozja Majka i ke ozdravis" togas toj so solzi na ocite poveruval, doshol pa se doprel so racete shto visele i tei se zalepile na telotoi toj ozdravel.

Koga go cule drugite evrei, sto se slucilo poveruvale i vednas progledale. Potoa i tie odele do grobot i ja isprakjale so strav i naboznost. otkako ja pogrebale Presveta Bogorodica, tri dena potoa se slushalo peewe na angeli, koi ja pridruzuvale se* dodeka voskresnala i otishla na Neboto pri Svojot Sin i Bog. I kako sto Nejziniot Sin, Isus Hristos pretrpel smrtt i pogrebenie i taa pretrpe i se vseli vo grobot, a od tamu se voznese na nebo.

Cudo 3

Za nekoj Jovan, koj imal dusespasitelno viduvanje

Za vreme na carot Konstantin, imalo nekoj shivac po ime Jovan koj ziveel bezzakono i pravel sekakvi grevovi, bez da misi na vecnata maka sto gi i slicnite nemu. Megjutoa, Semilosniot Bog, koj sekogas pravi dobro i korisno za nas, mu pokazal edno strasno videnie za da se pokae i da se popravi. I taka edna nok sonuval kako sosil, obleka i ja odnel na carot i se veselel so nego. Potoa carot izvadil noz i mu ja otsekol kosata, mu rekol oti i glvata ke mu ja otsece, i mu ja otsekol.Togas toj od strav se razbudil i rastreperen od sonot rekol:" Ti  blagodaram, sone , onoj strashen nastan pomina kakko lazovno, i ne se pokajal.

Po nekoe vreme padnal vo teska bolest no, Preblagiot Bog ne go ostavil, a mu pokazal i drugo videnie. Sega vekje ne na son, tuku najave:mu se zanel umot i videl kako go vodat na takvo mesto kade sto se sobiraat da gi sudat lugjeto, i davale soglasnost da pogubat nekogo. Tamu videl takov strashen car, koj sedel na velelepen prestol i bil oblecen vo vladicka i carska odezda. Uste videl od desnata strana stoele nekakvi ubavi lica obleceni kako sveshtenici, a od levata stoele luti i grozni sushtestva zad koi imalo temna i strashna bezdna.

Jovan stoejki tamu  so golem strav i trepet carot mu rekol:" Poznavas li Koj Sum Jas, momce" Jovan odgovoril uplaseno:"Mi se cini deka Gospod Si, sinot Bozji, Koj Si primil covecko telo zaradi nas gresnite, kako sto pisuva vo Svetoto Pismo". Togas Carot mu rekol:" Koga Me znaes od Svetoto Pismo, zasto go zaboravi ona koga te uplashi carot Konstantin? Ili ne razbiras sto ti zboruvam, Jovan odgovoril:" Vladiko, se uste go nosam toj strav vo srceto" A bog mu rekol" Zasto koga go imas toj strav vo srceto ne se pokaes za svoite grevovi" Jas bev togas, a ne car Konstantin! Koga toa go rekol naredil da go frlat vo bezdnata! A toj so edvaj glast rekol: "Presveta Bogorodice pomogni mi"! I vednas tamu se nashla Bogorodica i se molela na na Hrista da go pomiluva. Togas uste dodeka go vlecela onie nemilostivcite da go frlat vo bezdnata se cul glas "Ostavete go zaradi molitvata na Mojata Majka. Ima vreme neka se pokae.!

Potoa bolniot se osvestil i po milosta na Presveta Bogorodica ozdravel, pa otisol kaj duhovnikot i go kazal videnieto. A duhovnikot mu rekol:" Da Go slavis Boga brate i da i blagodaris na Presvetata Bozja Majka Bogorodica sto si daruvan so takvo cudesno videnie.  Za natamu pokaj se I popravi se vo zivotot za da ne padnes kako sto padnal eden covek po ime Gorgi, na komu mu se slucilo pred tie denovi nekoj negov prijatel da vidiza nego kako go vlecat gavolite vo vecnata maka. Potoa kako se spasil so molitvite na bozjite ugodnici, mu se dalo vreme od dvaeset dena da se pokae, no toj nesakal I ne se pokajal. Po dvaeset den toj umrel I ja zagubil dusata I teloto I otisol onamu, kade sto go vlekle porano gjavolite. Zatoa I ti cuvaj se da net e snajde toa zlo sto go snaslo ovoj nesreknik. Ispravi go zivoto preku pokajanieto  Ti vide, ako ne bese Sveta Bogorodica bi umrel od taa bolest.

Jovan ja slusal ovaa spasonosna pouka na duhovnikot, go imal sekogas toj strav vo srceto, ziveel vo pokajanie, pa se placewe I solzi si gi izmil grevovite, primal oprostuvanje, I koga umrel, otishol vo vecniot zivot, da se raduva vo blizina na Boga.

Cudo 6