МАНАСТИР РАВНИЦА

Јерусалим

поглед са

Маслинске

горе

Манастир Високи Дечани налази се у западном делу јужне српске покрајине познате под именом Метохија. Саградио га је Свети краљ Стефан Дечански између 1327 и 1335 године и посветио Вазнесењу Господа Исуса Христа. Манастир је смештен у живописној долини реке Бистрице, окружен висовима Проклетија и густим кестеновим и боровим шумама. Манастир Дечани је познат као највећи и најбоље очувани средњовековни српски манастир. У својој бурној историји манастир је остао познат као важан духовни центар у коме је развијана црквена уметност, мисионарски и преводилачки рад и друге духовне активности. Иако су манастирске зграде пострадале у време турске окупације, црква је у потпуности сачувана са својим вредним фрескама из 14. века. Данас дечанско братство броји 30 так младих монаха који живе у општежићу и настављају традиције монашке прошлости овог манастира. Братство се бави разноврсним активностима: дуборезом, иконографијом, издаваштвом, мисионарским и хуманитарним радом. Богослужења се врше по древном типику (правилу) Свете Горе Атонске.

Игуман Теодосије Шибалић (фото: Драган Танасијевић)

Манастир је преживео рат на Косову (1998-1999) и братство и данас опстаје у овој сасвим изолованој српској православној енклави окруженој и даље непријатељски расположеним албанским муслиманским становништвом. Манастир успева да се одржи нарочито захваљујући војној заштити италијанских снага које су блокирале сваки неовлашћен приступ манастиру. Међутим, и поред тога манастир још привлачи бројне посетиоце, већином припаднике мисије УН и КФОР-а. Захваљујући војној пратњи КФОР-ових возила манастир повремено посећују Срби ходочасници из других делова Косова и Метохије као и из унутрашњости Србије.

Братство манастира Високи Дечани, децембар 2002

Манастир Црна Река

Слике из свакодневног живота манастира

ИСТОРИЈА МАНАСТИРА ЦРНЕ РЕКЕ

МАНАСТИР ЦРНА РЕКА налази се на тромеђи између Косовске Митровице, Рожаја и Новог Пазара, у атару села Рибариће. Удаљен је од Рибарића око добар сат пешачког хода или 15-ак минута колима. Подигнут у пећини кањона Црне Реке на обронцима Мокре Горе, манастир је јединствена архитектонска целина у нашој земљи, па и шире.

Приљубљен уз сурову литицу леве обале реке, изнад кога се дижу огромни гребени огранака Мокре Горе, мост преко кога се у манастир улази, суровост остале природе, чисти, ничим загађен ваздух, кристално чиста планинска вода "испод букових жила", и апсолутна тишина, нарушавана једино цвркутом по неке птице или јутарњом песмом славуја освајају око и срце сваког посетиоца.

Поузданих писаних извора о ктитору и времену градње манастира – нема. Но сачувано предање, као и поједини чланци и студије наших историчара уметности, сведоче да манастир потиче из XIII или евентуално XIV века. Ко је ктитор манастира не зна се, али би се могло рећи: ктитор је велики немањићки дух, који је обитавао у трошном телу неког нама непознатог богоискатеља и задужбинара. Зна се пак сигурно да је пећина, у којој је манастир смештен освећена подвизима и молитвама нашег великог чудотворца – светог Јоаникија Девичког, који се најпре подвизавао овде у Црној Реци, па кад је пронађен и откривен, он, смирен монах, да би избегао људску славу и поштовање, побегне и сакрије се у непроходне шуме Дренице, где је продужио свој богоугодни подвижнички живот, и где је скончао у Господу, на месту где се сада налази Девич.

Манастир кроз векове није никако рушен, те је сачувао своју првобитну физиономију. У њему се чува и најдрагоценији српски фреско живопис XVI века. Међутим, највећа вредност се чува у манастиру, јесу свете и целебне мошти преподобног оца нашег Петра Коришког, подвижника из XIII века, који је живео и подвизавао се недалеко од Призрена, у селу Коришу, где и до данас постоји његова испосница недалеко од Марковог манастира. Његово свето и чудотворно тело пренето је у овај манастир негде у XVI веку, вероватно као у скровитије место.

У другој половини XVII века, кад су настала тешка и несигурна времена турске одмазде, из манастира Сопоћана пренете су у манастир Црну Реку и мошти светог Краља Стевана Првовенчаног, одакле су после девет година враћене назад у Студеницу.

У манастиру је почетком XVIII века постојала писарница у којој су писане и преписиване богослужбене књиге, а поред тога, вероватно, и школа за школовање монаха. Улога манастира у животу народа овога краја кроз векове била је огромна. И раније и данас манастир је био као нека духовна оаза где се тражило олакшање и утеха у многим невољама и болестима покрај моштију светог Петра чудотворца. Болесници су и данас најчешћи посетиоци ове изузетне светиње.

Овде у манастиру је у турско време (почетком овог века) отворена прва основна школа за српску децу на територији читавог Ибарског Колашина. Школа је била смештена у специјално за то подигнутом манастирском конаку, који и данас, после више од 80 година служи потребама манастира који се у задње време детаљно реновира. У околним селима (као у околини Тутина, Брњаку, Оклацима и др.) још се може срести по неки старац који је овде учио и завршио школу која је у то време била интернатског типа.
 

Црна Река у јесен

И ПОРЕД све своје изузетне лепоте и знаменитости, манастир Црна Река је дуго био скоро непознат ван своје уже околине. Тек данас, изградњом моста на језеру у Рибарићу и поправком прилазног пута, манастир Црна Река, као редак драгуљ наше средњевековне културе, по први пут излази из анонимности у којој тавори већ пуних 700 година.

 "Свети Кнез Лазар",1993. године,

Унутрашњост цркве Св. Ахангела Михаила са кивотом Св. Петра Коришког

Ава Артемије у Црној Реци 1986. год

ФОГОГРАФИЈЕ МАНАСТИРА
кликом на сваку фотографију отварате слику у већем формату

манастир саграђен у стени

манастир из даљине

Св.Архангел Михаило - фото Стругар