|
ЧУДА |
Внеси реплика | страница <1 1213141516 22> |
Автор | ||||||||
rice
Сениор Регистриран: 14.Ноември.2006 Статус: Офлајн Поени: 379 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
|||||||
POGOLEMO CUDO OD SVETIOT OGAN VO ERUSALIM IMA LI???
|
||||||||
|
||||||||
rice
Сениор Регистриран: 14.Ноември.2006 Статус: Офлајн Поени: 379 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
|||||||
|
||||||||
|
||||||||
rice
Сениор Регистриран: 14.Ноември.2006 Статус: Офлајн Поени: 379 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
|||||||
|
||||||||
|
||||||||
harbur
Сениор Регистриран: 10.Февруари.2006 Статус: Офлајн Поени: 132 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
|||||||
. Изменето од harbur - 17.Декември.2006 во 01:40 |
||||||||
|
||||||||
аџија
Сениор Регистриран: 25.Октомври.2006 Статус: Офлајн Поени: 5474 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
|||||||
Харбур, повторно се покажува твоето незнаење за Библијата. Таа НИКАДЕ не вели дека земјата е рамна, туку напротив, зборува за сфера... Ама верувај во прикаските што ти ги кажуваат, ако така сакаш...
|
||||||||
Pravoslavie
Профил од член
Испрати лична порака
Најди пораки од член
Посети го сајтот на членот
Додај во листа на пријатели
Модератор Регистриран: 07.Октомври.2005 Локација: Macedonia Статус: Офлајн Поени: 1732 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
|||||||
Темава е Чуда !
|
||||||||
Да погледнеме околу нас, таму има МНОГУ СТРАДАЛНИЦИ. Да им помогнеме!
Оди на подфорумот Хуманост на дело Запамети, ЉУБОВТА ДЕЛОТВОРИ!! |
||||||||
sard
Профил од член
Испрати лична порака
Најди пораки од член
Посети го сајтот на членот
Додај во листа на пријатели
Сениор Регистриран: 28.Октомври.2005 Локација: Прилеп Статус: Офлајн Поени: 1440 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
|||||||
|
||||||||
„Треба да се биде достоен на љубовта за да се биде љубен“ - Goethe
www.pravoslavna.mk |
||||||||
mali simo
Сениор Регистриран: 22.Октомври.2006 Статус: Офлајн Поени: 1132 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
|||||||
Аџија придржувај се кон темите и немој да ги расипуваш те молам |
||||||||
ХРИСТОС ВОСКРЕСНА ОД МРТВИТЕ СО СМРТА СМРТА ЈА ПОБЕДИ И НА ТИЕ ВО ГРОБОВИТЕ ЖИВОТ ИМ ДАРИ
|
||||||||
аџија
Сениор Регистриран: 25.Октомври.2006 Статус: Офлајн Поени: 5474 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
|||||||
Сард,
не ми смета, едноставно така сум навикнат. Ние правиме ли параноја кога Исуса го викаат Иса? Инаку според правописот на Македонскиот јазик, легитимни зборови се и следниве, кои неоправдано се цензурираат на овој форум:
|
||||||||
orto
Сениор Регистриран: 13.Октомври.2006 Статус: Офлајн Поени: 916 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
|||||||
ЧИТАЈ ГО ТЕКСТОТ СО ЦРВЕНИТЕ БУКВИ Аџија, за да видиш какви ДЕМОНСКИ чуда правел САИ-БАБА !
САИ БАБА КОД НАС
У Београду је од јануара 1991. године присутан Саи Бабин центар. По њима, Саи Баба је “живи бог”. То је човек који каже: “Сва имена и ликови Бога су моји”, у шта његови следбеници и верују, као и у то да је дотични пророк и свезналац. Каква је његова пророчанска моћ, видело се по тврдњи, која се у нашој штампи (”Свет” 248, “Дуга” 440) појавила 1991. да ће бивша Југославија опстати, и да ће се у њој ујединити све светске религије. Саи Баба, који проповеда само једну религију – “религију љубави”, и који каже “Ако уважавамо само свој облик вере, то је као да уважавамо само своју мајку и ничију више”, желео је да се на ушћу Саве у Дунав подигне храм мира са пет купола за пет светских религија. Нудио је да се направи “нови крст”, кост од лотосових латица са срцем уместо Христа, јер “Христа треба скинути с крста да би човечанство даље напредовало” (“Напред, па у кречану!”, каже народна изрека). Главни представници Саи Бабе у Србији били су Младенка Матовић и Весна Крмпотић. Занимљиво је да се Миља Вујановић хвалисала познанством с њим и даром који јој је Баба послао. Хрватска песникиња Весна Крмпотић и даље је главни проповедник Саи Бабе. Не пропушта ниједан интервју да га не помене. Тако је у интервјуу датом књижевним новинама “Дисово пролеће” у Чачку (бр. 27/97), истакла: “Један је једини увјек био мој учитељ. Само што ја тога нисам увијек била свјесна. Тај Један једини носи сва имена која је човјек Богу икад надјенуо. Можете га /.../ назвати Истином. Тренутачно, његово је земаљско име Сатја, што значи Истинит (Сатја Саи Баба, нап. аут.). То значи: тренутачно је утјеловљен у овој нашој земаљској димензији, доступан нашим осјетилима, као што је то био пре двије хиљаде година у Палестини, као што је био прије пет хиљада година у Индији, и као што је био давно и давно у добима која сматрамо митскима.” Поред тога што верује да је њен гуру Саи Баба некад био “Христ” и Кришна, Весна Крмпотић тврди: “То није никаква нова вјера, никаква хереза, или како то већ нетко назива. То је препознавање Истога у свим религијама, у свим духовним стремљењима. А што је то? Па то је љубав. По томе се препознајемо. ПО ТОМЕ СМО СВИ ИСТЕ ВЈЕРЕ” (подвлачење наше, нап. аут). Крмпотићева сматра да ју је гуру – “бог” Сатја вратио у “кршћанство”, и да је “Бабин ашрам мјесто које је модел како би требао функционирати свијет. Принцип је тога мјеста међусобна сарадња и рад на себи /.../ Свега тога не би било кад на челу ашрама не би стајао нетко тко својим животом потврђује истинитост свога наука о братству људи и очинству Бога”. Пошто је наша јавност делимично већ упозната са бабистичком сектом, у интервјуу датом “Блицу” 21. фебруара 1997. Весна Крмпотић каже: “Што се тиче учитеља Универзалних вриједности... као што се јеврејска црква није требала плашити Исуса Криста, тако се ниједна црква не треба плашити Саи Бабе. Он враћа људе религији, свакога оној којој по рођењу припада. Али под једним увјетом: да другима признам једнако право да Апсолут зова својим именом”. Кобрино дете – Саи Баба Тал Брук је две године био један од најближих ученика Саи Бабе који су му пред ноге дошли са Запада. Он је писао о њему, наступао у јавности, сведочио да је реч о “живом богу”, а онда је дошао тренутак уразумљења – Брук је схватио ко је Саи Баба. Последњи ниво “иницијације”, рекли су Бруку, јесте хомосексуални однос са оним који је себе прогласио ваплоћеним јединством мушко-женског (Шива-Шакти) начела – са самим Саи Бабом. То је била кап која је превршила меру – Брук је у свему видео демонску лаж, и вратио се у САД, где је написао књигу у којој разобличава индуског демонског месију. Саи Баба је рођен у селу Путапурти у области Пенукунда. Само име села значи “град – мравињак у коме змије живе у мравињацима”. Читав крај је препун кобри, које се обожавају, јер ове отровнице симболизују бога уништења, Шиву. У тренутку кад се Баба родио, 23. новембра 1926, један индуски астролог је рекао да небо показује знамења великог значаја. Познати гуру и мудрац Шри Оробиндо имао је виђење светлости која с неба силази у област у којој је Баба рођен. Поред бебе у колевци је била нађена кобра, знак Шиве, и дете је посвећено многим божанствима, а нарочито Шиви. Иако није било из касте брахмана, ова знамења су учинила да су многи сматрали као да је дете брахманско. Право име му је било Стајанарајана Раџу. Кад је имао осам година, његови школски другови су се окупљали око њега да би добили слаткише које је он примао – ниоткуда. Питали су га како је могуће да има све те слаткише, а он је одговарао да му извесни дух, “Грама Шакти”, доноси шта год пожели. Једне прилике учитељ га је казнио стајањем крај табле. Кад се час завршио, учитељ није могао да се помери са столице – као да га је неко приковао. Осећао је присуство духа који му не дозвољава да мрдне. Тек кад је замолио Бабу да га ослободи, то му је омогућено. Глас о овоме проширио се по читавом суседству. Као дете, Баба је глумио разне ликове у сеоској глумачкој трупи, која је играла представе о боговима. 8. марта 1940. године увече, дечак је одједном почео да стравично вришти и колабирао је. Изгледало је као да је без свести. Читаве ноћи остао је тако. Окупљени људи, забринути због онога што се десило, тврдили су да га је обузео зли дух који обитава у оближњој пећини Мутјалама. Пожурили су да принесу жртве демону да би дете било остављено на миру. Дете је почело да виђа штошта, да говори мудре изреке на санскрту, цитира свете списе, а често је ћутало, ни са ким не општећи. Повремено му се тело крутило, постајући сасвим несавитљиво. Лекари из оближњег Анантапура нису знали шта да мисле. Астролози су рекли да га је обузео зли дух. Његов брат довео је егзорцисту у кућу. Дечак му је рекао: “Дођи, ти који ме сваког дана обожаваш, и сад, кад си дошао, твој једини посао је да ме обожаваш и да одеш”. Егзорциста је побегао. У породицу је улазио све већи страх. Сељаци су тврдили да је дечак под утицајем враџбина. На крају, одвели су г код познатог “скидача” чини у суседно село Браманапали. Егзорциста му је обријао главу, насликао “Х” (текст пише ћирилицом, прим. моја) на челу и почео са разним физичким мучењима, која су за циљ имала “изгон злог духа”. Баба је трпео као да не осећа никакав бол. На крају, родитељи нису више могли да гледају страдање свог сина, и одвели су га кући. Његово чудно понашање се наставило. Неки пут је био тежак као десет људи, а неки пут лак као “лотосова стабљика”. Препирао се са одраслима, откривајући им њихове тајне грехе. 23. маја окупио је чланове своје породице и ниоткуда, њима на дар, материјализовао слаткише и цвеће. Суседи су дотрчали у кућу – и њима је дао поклоне добијене ниоткуда. Његов брат, запањен и уплашен, узео је штап и почео да га удара, говорећи: “Јеси ли ти бог, злодух или лудак?” Дотадашњи Стајарананда Раџу је рекао: - Клањајте ми се. Сваког уторка. Испразните своје умове и домове мене ради. Бабина слава је расла, и ускоро су многи веровали да је он Калки, последи аватар. Тврдили су да је у њега ушао моћни дух који је обитавао у једном Шивином лингаму (каменом фалусу). То су потврђивали чињеницом да Баба у утроби има мноштво лингама, каменова јајастог облика, које материјализује пред присутнима – падне у транс, тресе се и тресе, а затим лингами излазе из његових уста. Индустријска и трговачка елита из Бомбаја и других места била је одушевљена Саи Бабом. Чак и неки скептици, попут доктора Багавантама, кандидованог за Нобелову награду за нуклеарну физику, почели су да га сматрају божанским после чуда које су видели – на пример, Баба је рекао физичару да у руке узме шаку песка и песак се претворио у примерак светог списа, “Багавад Гите”. Својим ученицима Баба је говорио: “Ја сам утеловљење истине /.../ Не поредите моју моћ с бедним моћима магова. Моја је моћ божанска и нема граница. Ја имам моћ да земљу претворим у небо и небо у земљу. Али то не чиним јер за то немам разлога”. Прилазио је својим бактама и говорио им: “Дошли сте овде због љубави, због мајчинске љубави која вам недостаје? Ја вас волим више него хиљаду мајки. И хиљаду пута више од ваших мајки.” Такође: “Крв ћу своју дати за вас”. Ово је људе врло привлачило, нарочито усамљене и рањене Западњаке. Они су у Баби видели оца, мајку, бога, чудотворца; тако је, за многе, и данас. Баба материјализује предмете, вибути, лингаме; тврди се да може да претвори воду у бензин. Коначне моћи Саи Бабе је добио кад је ђаво ушао у њега, што су приметили и његови родитељи, његов брат, као и комшије – зато су га и водили код егзорцисте. Међутим, овај “егзорцизам” је био бесмислени пагански обред, то јест пуко мучење детета. (Како сатана може да изгони сатану, рекао би Господ.) Да је у Бабу ушао ђаво, види се по томе што је одмах почео да погађа тајна дела људи, да говори измењеним, нељудским гласом, док му се тело кочило, неки пут тешко као да припада десеторици људи. У житију Светог Јована Кронштатског (упокојио се 1908. године), једног од највећих светаца новијих времена, наводе се многи примери исцељења ђавоиманих људи које је молитвом творио Свети Јован. Да видимо како је то изгледало, да би нам Саи Бабина укоченост постала јаснија. Гардијски пуковник Евгеније Михаилович Жилкин испричао је следеће: “Сродница моје жене, из фамилије Шохових, у Петрограду, оболела је од потпуног душевног растројства, које се нарочито изражавало у нетрпељивости према свему светоме; болесница је мрзела Цркву, Свето Причешће и молитву. Болест се толико компликовала да је болесница легла у постељу, а њени укућани су стално морали да бде над њом, да не би у наступу лудила дигла руку на себе. Крст који је о врату носила више пута је збацивала са себе, тако да су јој га најзад скинули, јер је постојала опасност да се њим задави. Тетка моје жене, знајући за њен негативан став према позиву и доласку оца Јована, без њеног знања обрати се оцу Јовану са молбом да посети болесницу и помоли се за њено оздрављење. На опште чуђење свих у кући, болесница је у дан и час доласка оца Јована дошла у стање особитог узбиђења, потпуно јасно и одређено осетила на даљини долазак оца Јована и говорила: “Ено га, спрема се, облачи се, иде”. А после неког времена: “Ево га, стигао је”, и почела да се дере на сав глас: “Не треба, не треба!” (Саи БАба је, да напоменемо, кад су сељаци у њему препознали злодуха и пошли да донесу кокосов орах ради приношења жртве демону са молбом да изађе, то видео на даљину и о томе говорио присутнима). Свети Јован Кронштатски је Марију излечио молитвом и Светим Причешћем, и зли дух је одмах побегао. 1882, по сведочењу Евстатија Андрејевича Ковеског, Свети Јован је изгнао злодуха из једног сељака који је, ђаволом у себи, био тако снажан да су десеторица људи морала да га држе како се не би отргао. Из његовог грла су излазили животињски крици све док се Светац није помолио и спасао га милошћу Божјом. Монахиња Марија (Родевич) прича ово: “У цркву је улетела бесомучна жена. Отац Јован јој приђе, али се она баци на њега, савије га до земље и повуче неколико корака. Отац Јован је био веома блед у лицу, али је није пуштао из руку. Страшним гласом из беса она је довикивала: “Ја сам стар... Она је смртни грех учинила, нећу да изађем!”... Али, на послетку, почела се смиривати и опет из беса запитала: “Куда да идем!” А баћушка са победничким осмехом одговорио му је тихо: “У бездан!” Тиме се исцељење завршило”. Према свему реченом, јасно је ко је Саи Баба – ђаволски чудотворац, чија сила потиче од самог сатане. Његова присутност нам јасно говори да је близу доба антихриста, последњег лажног месије у злу уједињеног човечанства, који ће, како пише у Откривењу Јовановом, моћи да своди огањ с неба, да би задивио и застрашио своје следбенике. Изменето од orto - 16.Декември.2006 во 07:57 |
||||||||
(kоран 10, 94)
(аллах рече моамеду) Ako сумљаш у oно што ти oбљављујемо, упитај oне (Жидове и Кршчане) koji Читају Kњигу (БИБЛИЈУ), прије тебе објављену |
||||||||
aleksandar oh
Сениор Регистриран: 01.Декември.2006 Статус: Офлајн Поени: 0 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
|||||||
By Niels Christian Hvidt ПРОЧИТАЈТЕ ВНИМАТЕЛНО "On
Holy Saturday believers gather in great crowds in the Church of the
Holy Sepulchre. For on this day fire comes down from Heaven and puts
fire on lamps in the church." The ceremony of the
Holy Fire has taken place ever year for nearly fifteen centuries, at
the same time, in the same manner, and at the same location. It draws
ever-growing crowds of pilgrims to the Holy City each Easter season.
The ceremony surrounding "The Miracle of the Holy Fire" appears to be
one of the oldest recurring Christian ceremonies in the world. From the
fourth century AD all the way up to our own time, sources recall the
ceremony. "The Chapel with the tomb where the fire first proceeds." The Russian abbot Daniel, in his itinerary, written in the years 1106-07, presents the "Miracle of the Holy Light" and the ceremonies that frame it in detail. According to Daniel, the night before the miracle, churchwardens cleaned the church and all the lamps inside it. They then filled the lamps with pure oil and left them darkened. Daniel reports that the tomb was sealed with wax at the second hour of the night, and remained sealed with the closed oil lamps standing on the tomb� "the Greek lamps being there where the head lay, and that of Saint Sabas and all the monasteries in the position of the breast." While the doors remained sealed, the entire church waited for the Holy Fire. The next day, after the fire had come, the "Bishop, followed by four deacons, then opened the doors of the Tomb and entered with the taper of Prince Baldwin so as to light it first with the Holy Light". Daniel concludes, "We lighted our tapers from that of the Prince, and so passed on the flame to everyone in the church". It appears that during some vigils pilgrims waited for hours for the fire to come, as it did not always appear at the same hour. Thus Theoderich, who wrote his account in 1172, says that sometimes the Holy Fire appeared about the first hour, sometimes about the third hour, the sixth, the ninth hour, or even so late as the time for Compline. Also Theoderich-admits that the fire would appear first in a variety of places-sometimes in the Holy Sepulchre, sometimes in the Temple of the Lord, and sometimes in the Church of St. John outside the Holy Sepulchre itself. "Orthodox
Christians have celebrated the ceremony of the Holy Fire for many
centuries. It is considered the greatest of miracles." The number of
similar testimonies have increased along with the growing number of
pilgrims going to the Holy Land, producing in an uninterrupted flow of
first-hand accounts right to our times. However, the report written by
the English chronicler, Gautier Vinisauf, deserves special attention as
it relates a very interesting anecdote about the ceremony as it
occurred in the year 1192. In fact, the
miracle still occurs today in the Church of the Holy Sepulchre in much
the same manner as medieval sources reported it. It is no coincidence
that millions of believers consider this the holiest place on earth:
theologians, historians and archaeologists believe it includes both
Golgotha, the little hill on which Jesus Christ was crucified, as well
as the "new tomb" near Golgotha that received Christ's dead body,
according to the Gospel account. It is on this same spot that Christ
rose from the dead.
Pilgrims come from
all over the world, the majority from Greece, but in recent years
increasing numbers from Russia and the former Eastern European
Countries have also come.
"Prior to the arrival of the miraculous fire, Palestinian Christians From around 11:00
AM till 1:00 PM, the Christian Arabs sing traditional songs in loud
voices. These songs date back to the Turkish occupation of Jerusalem in
the 13th Century, a period in which Christians were not allowed to sing
their songs anywhere but in the Churches. "Every year Israeli
authority check the tomb so it does not conceal any lights, whereafter
it is sealed until the arrival of the patriarch." At 1:00 PM a
delegation of the local authorities elbows through the crowds. Even
though these officials are not Christian, they are part of the
ceremonies. In the times of the Turkish occupation of Palestine they
were Moslem Turks; today they are Israelis. For centuries the presence
of these officials has been an integral part of the ceremony, as their
function is to represent the Romans in the time of Jesus. The Patriarch enters and encircles the tomb chapel three times in procession. After the tomb has been checked and sealed, all people in the Church chant the Kyrie Eleison.
At 1:45 PM the Patriarch enters the scene. In the wake of a large
procession holding liturgical banners, he circles the tomb three times
and then stops in front of its entrance.
Three former patriarchs in the long chain of those Interview with His Beatitude Patriarch Diodorus I on the His Beatitude
Patriarch Diodorus I was born in 1923. He first came to Jerusalem in
1938 and assisted the Miracle of the Holy Fire ever since. In 1981 he
was elected Patriarch and was thus the key witness to the Holy Fire 19
times until his death in December 2000, as the Greek-Orthodox
patriarchs always enter the little tomb chapel where the flame first
occurs. I spoke with him at the Orthodox Easter, 2000. His Beatitude Diodorus I during interview with the author. "Your Beatitude, what actually occurs when you enter the tomb on Holy Saturday during the ceremony of the Holy Fire?"
"The Patriarch proceeds from the tomb with the ignited candles." "How do you yourself experience the miracle and what does it mean to your spiritual life?"
"Spreading of the flame" While the patriarch remains inside the chapel kneeling in front of the stone, outside the tomb it is dark but far from silent. One hears a rather loud mumbling, and the atmosphere is very tense. When the Patriarch finally emerges with the lit candles shining brightly in the darkness, a roar of jubilee resounds in the Church. Testimonies As with any other
miracle, the Miracle of the Holy Fire is a matter of faith and
conviction, and there are those, both non-orthodox and Orthodox, who do
not believe it actually happens. Both Greek and Latin authors have
proposed the idea that the miracle is fraud and nothing but a
masterpiece of Orthodox propaganda. They suggest that the Patriarch has
a lighter or matches inside of the tomb and lights his candles himself.
"Pilgrims express profound joy over the yearly arrival of the Holy Fire." Several books have
been written in Greek containing testimonies of those who experienced
the miracle. However, none of these contain testimonies from recent
decades. Archbishop Alexios of Tiberias (Italiano Tiberiade) has taken
upon himself this task of collecting more current testimonies from
pilgrims who had miraculous experiences during the ceremony of the Holy
Fire.
"Archbishop Alexios of Tiberias who participated at the ceremony for over 35 years. "After the
ceremony, I went home to my apartment situated in the Greek Orthodox
Patriarchate, up the hill west of the Holy Sepulchre", he explains.
"From here I looked out of my window, and suddenly I saw a great
luminous red cross over the Dome of the Holy Sepulchre.
"This experience
was very profound for me," Archbishop Alexios continues. "I have
assisted at the ceremony since I was young and seen and experienced
many unexplainable things there. But this sign was so clear that I
today can never doubt God's miraculous interventions. If people say
they don't believe in the Miracle of the Holy Fire, I am not the one to
try to correct them, but I know they are wrong."
"The flame is received with the same enthusiasm every year. Each year, pilgrims have reported to have seen the blue flame moving and acting freely, igniting closed candles and oil lamps in the Church. Mr. Souhel
Thalgieh, a young engineer from Bethlehem, is another witness. Mr.
Thalgieh has been present at the ceremony of the Holy Fire since his
early childhood. In 1996 he was asked to film the ceremony from the
balcony of the dome of the Church. "Orthodox pilgrims consider the flame a great treasure". In another of the
many testimonies, Archimedes Pendaki of Athens, Greece, reports that
the experience of the miracle became the impetus that eventually led
him to become an Orthodox priest. Father Pendaki experienced the
miracle in 1983. In the preceeding years, he had drifted further and
further away from the Orthodox faith of his family, and only rarely did
he enter a church.
Fire and The Presence of God The Orthodox
Christians are not the only ones to associate light with the presence
and activity of God. In the Biblical writings, light often accompanies
great miraculous works of God. About Moses' meetings with God on Mount
Sinai the Bible says: "Mount Sinai was entirely wrapped in smoke,
because Yahweh had descended on it in the form of fire. "The fire is considered holy." The Church Fathers
considered light to be a symbol of God, especially of God's love. Thus
Gregory the Great (530-604) writes: "God is called light because he
embraces the flames of his love-the souls in which he abides." In the
same way, Orthodox Christians consider the Miracle of the Holy Fire a
manifestation of God's power and of His presence. The Pan-Orthodox and Ecumenical Significance of the Ceremony The miracle is
important not only to the individual Christians whose faith it
strengthened, but also because it plays a very important ecumenical
role. The ceremony takes place every year on the Orthodox Easter
Saturday and is celebrated together with all the Orthodox Christian
communities. There are many types of Orthodox Christians: Syrian,
Armenian, Russian and Greek Orthodox as well as Copts. "The flame first
comes in a miraculous way from Christ to the Greek Orthodox Patriarch
inside the Tomb. He gives it to the Armenian and Coptic metropolitans,
who hand it on to the remaining communities and they in turn, spread it
to their own people.
"Archbishop Alexios of Tiberias brings the Holy Fire to Athens
Unknown in the West One might ask the
question why the Miracle of the Holy Fire is hardly known in Western
Europe. In the Protestant areas it may be explained by the fact that
there is little traditional teaching regarding miracles; people don't
really know how to approach them, and they don't take up much space in
newspapers. http://www.holyfire.org/eng/ http://www.holylight.gr/agiofos/holyli.html Sources: Meinardus, Otto. The Ceremony of the Holy Fire in the Middle Ages and to-day. Bulletin de la Soci�t� d'Arch�ologie Copte, 16, 1961-2. Page 242-253 Klameth, Dr. Gustav. Das Karsamstagsfeuerwunder der heiligen Grabeskirche. Wien, 1913.
|
||||||||
So ljubov
|
||||||||
аџија
Сениор Регистриран: 25.Октомври.2006 Статус: Офлајн Поени: 5474 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
|||||||
Фала орто за исцрпниот пост. Јас се сложувам генерално со тој напис. Но, очигледно не си ја разбрал понтата на мојот пост, на кој од вас до ден денес никој не даде одговор?
Саи Баба, Богородица, Оџите, итн., сите прават чуда? Како знаеме што е од Бога, а што не? Има ли некој критериум, или само затоа што е чудо, треба сите да се затрчаме да веруваме во тоа? |
||||||||
аџија
Сениор Регистриран: 25.Октомври.2006 Статус: Офлајн Поени: 5474 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
|||||||
Јас во суштина се сложувам со тебе брза. Чудата од ваков или онаков карактер не докажуваат ама баш ништо... Затоа и го поставив постот за чудото на Саи-Баба... Христијанството не е врзано само со постоење на чудата, туку со логичната хармонија за тајната на универзумот, која најлогично и најсоодветно е одговорена преку Христијанската објава. Е сега околу критиките дека сум филозофирал... Па да.. Во суштина вие сакате да шлапнете некоја изјава без да се вклучи мозокот малце. Не може да се праша „кој го создал несоздадениот, зар не?“ Тоа ќе се сложиш е повеќе од глупаво. Ама вас не ви одговара да се разобличуваат работите, туку само да се шлапаат пароли како во времето на едноумието... Тоа јас што го поставив е самоевидентно во светот околу нас, докажано преку многу научници и филозофи, т.е. дека секоја работа што има почеток, има и причина. Затоа човечкиот копнеж отсекогаш бил да се открие таа конечна причина, која нема причина, туку е зачеток на се. Епа таа конечна причина, или Прапричина, според нас е Господ. Според атеистите тоа е материјата. Но материјата како што знаеме има свој крај, а според тоа мора да има и свој почеток. Едноставно не е вечна, а минливите работи по законите на природата, МОРА да имаат и свој почеток. Затоа и најмудрите атеистички филозифи ја отфрлаат тезата дека Материјата е Прапричината. Како на пример Стивен Хокинг и др., кои докажуваат дека материјата е само последица на некоја непозната причина пред неа. Пак ќе речеш филозофирам. Да. Но одбивам да фрлам пароли без да го вклучам малце и мозокот. Изменето од аџија - 31.Декември.2006 во 10:25 |
||||||||
brza
Сениор Регистриран: 06.Февруари.2006 Локација: vidiFOTOupotpis Статус: Офлајн Поени: 34534 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
|||||||
hahahah,....bash VKLUCHENIOT mozok ,ne mi dozvoluva da mislam deka zad se na svetov postoi samo edna prichina,....TOJ,..............koj shto e zadaden,a ne sozdaden ,kako i se drugo,...a,koj go sozdal nego e .......................ZABRANETO da prashash ,....i tochka!!...mnogu pameten TOJ,.....ne prashuvajte za mene,zashto nema da dobiete odgovor,.....................a,be daj skini go krugot,za da izlezam.............
|
||||||||
Patriotizmot e poslednoto skrivalishte na kriminalcite.-Albert Einstein
Mokjta od sekogash privlekuvala lugje so nizok moral.-Albert Einstein |
||||||||
Внеси реплика | страница <1 1213141516 22> |
Tweet
|
Скок до | Овластувања Вие не може да внесувате нови теми на форумот Вие не може да одговарате на теми на форумот Вие не може да ги бришете вашите пораки од форумот Вие не може да ги менувате вашите пораки од форумот Вие не може да креирате анкета на форумот Вие не може да гласате на форумот |