Света Троица

Бог није физичко биће и о Њему се не може говорити у физичком смислу: "раздвојен", "састављен". Проблем је у нашем ограниченом схватању времена и простора. Света Тројица су три посебне личности, али једне суштине, једнога бића. То што се у Светом Писму тако каже, и што се на икони тако представљају, као један поред другога, то је у времену и простору. Многе духовне и нематеријалне ствари су изражене нашим, људским речником, којим морамо да се служимо да бисмо нешто разумели. Али наш речник и наше схватање су јако уски да би могли да објасне суштину бића Божијег. Пробај да једном мраву објасниш ко си ти, а ко је твој отац! А разлика између нас и једнога мрава много је мања него разлика између нас и Бога. Бог живи ван времена и ван простора, и Он уопште нема никакве "стране". Органичена бића имају стране, а Бог је неограничен. Он је свуда и на сваком месту, испуњавајући све у свему. Како онда неко може бити Њему "са стране", испред Њега или иза Њега? Када се каже да је Господ Исус Христос сео са десне стране Бога и Оца, мисли се на почасно место које му је указано као Сину Божијем. И ми кажемо да је неко далеко од Бога или да је у Божјој близини. Тиме мислимо на духовно стање, а не на физичку удаљеност. Као и када би теби неко казао: "Сад си близу да схватиш о чему се овде ради". Није мислио на физичку близину, зар не? А да је нас ум ограничен, знамо одавно јер нити можемо да замислимо да је овај свет, цела васиона, бескрајна, нити да има негде свој крај. Пробај па ћеш се уверити. Ни једно ни друго не може да стане у нашу главу, а камоли сам Господ Бог!
СЛАВА ОЦУ И СИНУ И СЈАТОМЕ ДУХУ