ЧУДА

jas najiskreno bi sakal da ti dade BOG da sretnesnekoj od muslimanite koj bile prisutni , na toj den tamu , -pa se krstile cusvstvuvajki ja blagodatta i gledajki go sv.ogan.   ----pa licno da ti kazat!--   prava -verzija!

CUDO POJAVE SV.OGNJA

U 12:00 do Crkve dolazi Litija predvodjena Patrijarhom Jerusalimskim, Vladikama i svestenicima pravoslavne Crkve, i vjernim narodom. Prate je i predstavnici drugih zajednica. Litiju prati monotona zvonjava sa brojnih zvonika koja nagovjestava veliko cudo. Patrijarh ulazi u obliznju Kapelu Sv.Jakova i sjeda na patrijarsijski tron. Nakon toga predstavnici jermenskih, koptskih, etiopskih monofizita, kao i predstavnici drugih zajednica prilaze Patrijarhu i cjelivaju mu ruku. Ovo nikako ne treba mjesati sa davanjem blagoslova jereticima, vec se radi o drevnoj odredbi pravoslavnih da se niko od inoslavnih zajednica ne moze udostojiti da pripali svijecu od pravoslavnih ukoliko to ne dozvoli Patrijarh Jerusalimski. Prilikom ovog cjeliva Patrijarh ne daje blagoslov, tj. ne pravi krsni znak iznad glava nepravoslavnih. Slijedi obhod oko Crkve Groba Gospodnjeg tri puta, koji se zavrsava ispred zapecacenog ulaza u samu Crkvu. Prije nego sto Patrijarh otpecati ulaz, i udje u Crkvu predstavnici jevrejskih vlasti i jevrejske policije detaljno pretresaju Patrijarha, kako bi se uvjerili da on negdje ne krije sibice ili upaljac. Ovaj pretres se vrsi naocigled svih prisutnih kako bi se svi, pravoslavni i inoslavni, uvjerili da Patrijarh nema pri sebi nista cime bi vjestacki izazvao plamen. Patrijarh, zajedno sa jermenskim dragumanom, otpecacuje Crkvu i ulazi unutar Svetinje. Zatim se kolenopreklono moli, citajuci narocite molitve kojima se u ime svih pravoslavnih svuda moli Raspetom Hristu da i ove godine posalje Sv.Oganj kao svjedocanstvo Svojeg Vaskrsenja, ali i kao znak pravovjernosti stada pravoslavnog. Dok se Patrijarh moli unutar Crkve u citavom zdanju se gase svijetla i kandila, i narod u potpunom mraku govori Gospode Pomiluj. Svako na svom jeziku uznosi ovu drevnu prozbu, skrusenog srca, ali sa nadom. To je onaj momenat koji prethodi prelasku iz tuge u radost, iz mraka u svjetlost. To je trenutak kada je mozda najlakse razumjeti sta je Sv.Jovan Lestvicnik podrazumjevao rjecju "HARMOLIPI" = RADOSTVORNA TUGA, tuga koja jednim bljeskom Sv.Ognja prerasta u neiskazivu radost. Oni koji su se udostojili da udju u Crkvu zajedno sa Patrijarhom, ovako opisuju pojavu Sv.Ognja: plavicasto-bjelicasti plamen se iznenada pojavljuje sa svih strana Crkvice, ponekad u vidu plamenih jezicaka, ponekad u vidu plamenih loptica. Najprije silazi na svijecu koju drzi Patrijarh, koji prije svega ostalog pripaljuje maleno kandilo, zaklonjeno u staklo, kako bi se Sv.Oganj sacuvao od namjernog ili nenamjernog nemara prisutnih. Poslije ovoga, Patrijarh izlazi iz Crkve. Pojava Patrijarha sa Sv.Ognjem izaziva erupciju odusevljanja vjernika. Svako se raduje na svoj nacin: Rusi i Srbi klece i uzdizu ruke ka nebu, Grci placu sa osmjehom na licu, pravoslavni Arapi (Rum Ortodoks) skacu i gotovo vriste Hristos Vaskrse...Plamen se, potom, prenosi od svijece do svijece i iznosi van kompleksa Sv.Groba Gospodnjeg. Pravoslavni Arapi nerijetko pripaljuju baklje i trce Jerusalimom, ne prezajuci da "zagaze" u muslimansku ili jevrejsku cetvrt, iako policija sprjecava njihovo radosni "obhod" gradom

ПОЗДРАВ ОД ЕРУСАЛИМ

Da toa e vistina koj ne veruva neka proveri:
http://www.holyfire.org/eng/index2.htm

so ljubov Rice

ЧУДО СВЕТОГ СПИРИДОНА

У саборном храму у Каристосу , Грчка , 1930 . г.


О чуду светог Спиридона причала је 1976.г.старица Зиновија Сидери (доживела 102 год.), једна од многих сведока који су присуствовали овом догађају , о коме су у то време писале и атинске новине '' Скрип''.
Ево шта је причала старица Зиновија : - '' Био је празник Рождества Христовог по новом календару . Ја тада још нисам прешла старокалендарцима . Дошла сам на свеноћну службу у храм Св.Николаја . Храм је био препун народа . Стајала сам са леве стране , поред једног стуба . Изнад мене на том стубу висила је икона Св.Спиридона , дар Антонија Лумидиса из Пиреја . Икона је била украшена цвећем , које је остало још од празновања светога по старом календару . ( Празник Св.Спиридона Тримитунског је 12. децембра по старом календару , док се на тај исти дан по новом календару 25.децембар, слави католички Божић.) Када је свештеник који је служио Литургију , отац Сила , после малог входа почео да кади и пева тропар Божића ''Рождество Твоје Христе Боже наш ...'', икона Св. Спиридона је осједанпут почела ударати о стуб тако јако да је све цвеће које је било на њој поодпадало . Народ се , гледајући ово знамење ужаснуо .Свештеник и појци су престали са појањем . Тада је неко из народа повикао :'' Данас је по старом календару празник Св. Спиридона . Певајте му тропар ! ''
Појци и свештеници су '' занемели ''. Тог тренутка верујућу су сви заједно запевали :'' Сабора перваго показалсја јеси поборник и чудотворец , Богоносне Спиридоне , отче наш...''(тропар светоме )
И тек у време појања тропара светоме , његова икона се почела полако смиривати да би на крају потпуно престала да удара у стуб ''.
Следећег дана , новине ''Карестини '' су објавиле саопштење о том чудном догађају . Сви становници Каристоса и околине говорили су о томе и признавали да су стаРОКАЛЕНДАРЦИ У ПРАВУ .
кАСНИЈЕ ,29.ДЕЦЕМБРА , НОВИНЕ ''кАРЕСТИНИ '' су објавиле : '' ...Другог дана иконе није било на свом месту . Многи мисле да је намерно склоњена , да се не би и даље расправљало о проблему календара , о којем су правовремено почели да расправљају верујући , од којих је већина прешла старокалендарцима . И тако јавност каристоса правдољубиво негодује и мисли да се неко злобно поиграва религиозним осећањима и светим иконама , пошто до сада икона није враћена на своје место , упркос инсистирању свих становника ''.

'' Та Патриа '' , том VIII , 1988., стр.132 - 133 .