Сакам да кажам.....

Ako mozes da sacuvas razum kad ga svi oko tebe gube i osudjuju te;
Ako mozes da verujes sebi kad svako u tebe sumnja,
ali ne gubeci iz vida ni njihovu sumnju;
Ako mozes da cekas, a da se ne umoris od cekanja
I kada cujes lazi da i sam laz ne govoris,
ili kad te mrze, da sam ne das maha mrznji;
I da ne izgledas u ocima sveta suvise dobar ni tvoje reci uvek suvise mudre.

Ako mozes da sanjas a da tvoji snovi ne vladaju tobom,
Ako mozes da mislis, a da ti tvoje misli ne budu (sebi) cilj.
Ako mozes da pogledas u oci Pobedi i Porazu
i da posmatras mirno kako se ruse oba
Ako mozes da podneses da cujes istinu koji si izrekao
izopacenu od podlaca u zamku za budale
Ako mozes da gledas tvoje zivotno delo sruseno u prah,
I da ponovo prilegnes na posao sa polovljenim alatom.

Ako mozes da saberes sve sto imas
i jednim zamahom stavis sve na kocku,
Da se izgubis i da pocnes sve ponovo,
A da o izgubljenom ni rec ne progovoris,
Ako si u stanju da prisilis svoje srce, zivce, zile,
da te sluze jos dugo, i ako su te vec odavno izdali
I da tako istrajes u mestu, kad u tebi nema nicega vise
Osim volje koja ti dovikuje: Istraj;

Ako mozes da se pomesas sa gomilom, a da sacuvas svoju cast;
Ili da opstis sa kraljevima i da ostanes skroman;
Ako te najzad niko, ni prijatelj, ni neprijatelj ne moze da povredi;
Ako svi ljudi racunaju na tebe, ali niko preterano;
Ako mozes da ispunis jedan nezaboravni minut
sadrzajem sezdeset skupocenih sekundi.
Tada je tvoja cela Zemlja i sve sto je na njoj
I sto je mnogo vise - tada ces biti Covek, sine moj.