|
Ваша песна,состав или што било напишано |
Внеси реплика | страница <1 9899100101102 138> |
Автор | |
Omar
Сениор Too young to die... Регистриран: 22.Февруари.2009 Статус: Офлајн Поени: 12633 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
4 U
I solzi i glas izgubiv barajki, kade zgasna toa sto go imavme, i nadez iako posledna se gubi izgubiv, rekov ne plovam pak vo ljubovnite vodi... Odnenadez grom vo kopriva udri, zemjata od tatnez raspuka i se izroni, edna mlada dama od tamu rascveta, kletvata moja rce ke ja skrsi... Me fati za raka i povlece silno, i oddednas crna senka od mene se oddeli, se srona i se pretvori vo pajaci strasni, koi se razotidoa na site strani.... Svetlina so topol samar me udri, so pastilni boi po mene frli, bojata na moeto lice se vrati, se vo mojot zivot taa promeni.... |
|
Omar
Сениор Too young to die... Регистриран: 22.Февруари.2009 Статус: Офлајн Поени: 12633 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
Mi rece trcaj kolku sto mozes,
i pomene pesista strasni toj prati, so streli vo otrov obleani celi, strelase sakajski zivot da mi zemi.... Se navednav i padnav, vo provalija crna nenadejno letnav, pagjav i pagjav i molev za proska, a se nekoj glas NE i NE mi veli... Se stolciv od padot, iskrsiv koski, teloto tezi, a spasot me moli, stani mi veli, prodolzi da se boris, ne gubi nadez, vleci se i kori... Se trzav od patekata trnilva cela, tragata crvena po mene se vleci, se pogolema stauva, se siri, ama me sakam tuka sa izgubam sili... Nednas treskok silen me udri, kosata seda pocna pagja, pocnav da placam, nemav sili, a sto ke bidi neka bidi.... Ripanav i gledam se e isto, sobata moja i zidovite beli, pernicata pottna, vo voda se cedi, a jas se dopiram i cudam, vistina li bese ili pak NOKNI MORI.... |
|
Delicia
Сениор *dream catcher* Регистриран: 20.Ноември.2007 Статус: Офлајн Поени: 10984 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
Земи ми го лицето помеѓу дланките твои жешки, Погледни ме во очи, темни ,тажни, Таму ке видиш колку е голема болката Родена од некакви грешки. Бакни ми ги усните бледи, Бескрвни ,ладни Кои секогаш само твои биле И само за тебе страдни, каде заривам заби, Да не потечат бисерни реки,низ образи врели, Да не оддадат колку боли, Да љубави моја…. Боли И со болка ,срце моли, Зошто едно е сонце, Две сонца нит имало ,нит ке има, Една е несечината И една пролет и една зима, и едно срце имам и една душа, ги оставив на олтер ко пред Бога, што како залог ти ги давам, и еден единствен си, и токму таков те сакам. |
|
...It just takes a second to realize how wrong you are, about... everything...
|
|
La Ninja
Сениор She Hulk Регистриран: 13.Јуни.2006 Статус: Офлајн Поени: 1605 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
Bakni me vo celo kako tatko
Gusni me da me stoplis kako kebe Zastiti me od zlo kako angel cuvar Zemi mi ja dusata kako kraj na se.. Sama, no ne osamena Gorda, no ne preceneta Cesna, no ne budala Silna, no ne bezcustvitelna... Koga krajot se blizi i solzite se mnozat ne misli na mene kako na ljubov misli kako na nesto sto nekogas ti vredese a vrednosta e menliva i minliva. Zatoa.. Bakni me za kraj i odletaj sto podaleku ne go trpi mojot pogled koj sto nekogas ti znacese.. |
|
Ne sum pijan, samo lezam na zemja i se raduvam....
|
|
majstorce62
Сениор ... Регистриран: 23.Декември.2007 Статус: Офлајн Поени: 4251 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
УТРО
Во росата на твоите насмевки се огледуваат штурците додека ги штимаат виолините наутро... Мојата босонога песна танцува неуморно по жицата на твоето будење Мирис на сварено кафе ја отвора капијата на новиот ден - не, немаме многу за крадење среќа... Сепак, доволно е... |
|
БИДИ СИ ГОСПОДАР НА СОПСТВЕНИОТ УМ
|
|
Lithium
Сениор Регистриран: 01.Декември.2008 Статус: Офлајн Поени: 9407 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
....Изминатите неколку недели и беа недели исполнети само со радост и среќа, со исчекување на новиот светол ден и полна душа со надеж дека можеби повторно ќе го види, барем само малку, да му ги види барем само очите, или оддалеку....па кога ќе го види да и се наслади душичката и тоа цел ден ќе ја држеше во живот, ведра и насмеана. Друго ништо не и` беше потребно. Не бараше многу, мислеше дека и многу не заслужува, ама само колку тоа малку е тешко да се најде и да се задржи....колку само тоа малку е всушност за некого МНОГУ....
Кога конечно го најде она што го бараше, среќата и немаше граници, за неа тогаш не постоеше зборот ТАГА. Колку брзо го исфрли тој збор од речникот на нејзините емоции, како и воопшто никогаш да не постоел таму. И да имаше добра причина да се натажи таа немаше да го стори тоа, туку само гордо и задоволно ќе помислеше на него и се` друго што и` причинуваше незадоволство ќе исчезнеше како меур од сапуница..... Лебдеше тие неколку недели, отсутна беше, ама не до толку да се изгуби од видикот на реалниот живот. И` доаѓаше да ги гушне сите и да им каже колку се` може да биде лесно кога се сака.... НО....Зошто секогаш има едно големо НО? Зошто тоа што е убаво секогаш има едно НО да го демантира и да не потсети дека не е се` така како што е? Дека се случило нешто сосема спротивно од претходното? А тука богами се случи, и тоа многу брзо. Сето она што го имаше за неколку дена набрзо го снема, така, одеднаш....одненадеж што дури и самата не знаеше зошто е тоа така? И сеуште се прашува самата и сеуште не знае, а можеби и никогаш нема да дознае....а можеби е и подобро да е така....Како цел свет да се сруши врз неа, а таа не е мртва, туку само нема сила да стане, нема желба да продолжи.... Кога сфати што се случи остана за момент без воздух, си го задржа здивот неколку секунди за да сфати дали е вистина или не? И` се смени за кратко време изразот на лицето затоа што нешто исчезна. Нешто чисто и невино заврши за кратко време. Сите кажани зборови веќе немаа значење, немаа смисла, а можеби и беа само една лага. Можеби сето тоа беше само една добро изрежирана претстава.... Не веруваше дека ќе заплаче, дека ќе пушти солза, и тоа само една. Ама не можеше да ја задржи во окото. И се наполнија очите со солзи, и светкаа....рече нема да плаче....ама не можеше долго да ги чува солзите во очите. Почнаа клепките да и тежат, знаеше дека ако само еднаш трепне солзите ќе нема каде да одат и ќе се истурат по образите. За чудо, падна само една....многу беше и таа една..... |
|
You think you are perfect? Well, try walking on water...
|
|
Omar
Сениор Too young to die... Регистриран: 22.Февруари.2009 Статус: Офлајн Поени: 12633 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
*****Ameno******
Poжбата била тешка, напорна, болна и долга, црната злобна појава никнала, створење, плачот во уши бодел, заглушувал, а погледот стрелал, на демонот потсеќал... Во машко дете таа појава израснала, пркнала, несреќата ја влешел по него, другарка му била, лошото од ракав го сеел, како лижавче го поклонувал, со плачот несекаде се хранел, душата во темно ја виткал... Но ангелите морале неа да ја створат, од друга утроба да ја истргаат, него да го заведе, на прав пат да до одведе, по него секогаш да оди, да чисти темнина со небески бои, но таа не баш успебала, некој трет рака замешал... Стрели во љубов макнати летале насекаде, се мешале, две срца во едно да станат се сакало, иако тешко одело, тој црн катран, а таа бела цела била, комбинација невозможна, законите на надприродното таа љубов ги кршела, а не смеела. Поглед смртен во ангел погледнал, се зацапал, се растопил, очиња бели затрепкале, ама демонот го загледале, се уплашиле, љубов невозможна се родила, веднаш во окови се омотала, контра на се одела, невозможното таа го прв пат го направила..... Рака за рака заедно поцврсти биле, огнено копје не ги делело, челичната аура секој удар го обивала, посилно го бозвраќала, морало да се реши како таа љубов да се уништи, спепели, но секоја одлука потонувала во вода, како роб на Бермудскиот триаголник.... Кога секој веќе рака кренал, кога веќе секој надеж изгубил, кога границата на се се преминала, се прецапала, збришала, таа љубов невозможна станала најмоќна, нескршлива, се што на пат ќе застанело, се во себе си се изгубувало.... А годините летале, се наоколу пустошеле, пеплосувале, тие се сакале, се обожавале, не се делеле, ни миг мал, пополека надприродното ги напуштило, веќе не го користеле, само светата песна што до ден денеска ce слуша,секој се наежува, останала како доказ дека секоја љубов е возможна, секој може да засака.... |
|
alexbog
Нов член Регистриран: 15.Јуни.2009 Статус: Офлајн Поени: 2 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
НЕБЕСНА УБАВИНА
Ноќва, бисерни ѕвезди го осветлуваат твојот лик, стоиш, така исправена и горда пред своите сокласници, ги прикриваш борите на своето лице, ја пружаш својата небесна насмевка, се присетуваш на првата љубов, првото задоволство и во моментот кога сказалките се љубат, на првото неверство. Не мила, не сум јас твојата неверна љубов, не сум човекот кој сака да ја украде твојата љубов, да ја одзима љубовта и вниманието од едно толку невино и прекрасно ангелско дете. Јас само посакувам мила да бидам во твоја близина, очиве да ги наполнам со убавина, душата со топлина и срцата наши со близина. Велат времето е најмудро, времето открива се, затоа те молам запри го времето, сочувај го моментот, за кога ова сега ќе биде некогаш! Лека ти ноќ мила. Посветено на С. Изменето од alexbog - 15.Јуни.2009 во 22:59 |
|
La Ninja
Сениор She Hulk Регистриран: 13.Јуни.2006 Статус: Офлајн Поени: 1605 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
...Излеговме од полињата
оставајки го дрвото зад нас, уште еднаш чекорејки по патот, понесувајки
го со себе само сеќавањето. Дождот беше постуден и побавно
напредувавме, но до вечерта ги здогледавме покривите на градските куќи
како клечат под облаците во далечината. Застанавме на последното
возвишување, потоа скршнавме од главниот пат и продолживме покрај една
мала патека...Патека на сеќавањата. Патека која ја минавме еднаш
гушнати и во љубов. Патека која можеби ги избриша нашите чекори ...но
остави длабоки траги во нас. Но тогаш исто врнеше. Исто како и ова
зајдување... Памтам како трчавме по угорниците и како се тркавме кој
попрво ке стигне...уште како деца. Се до 16тата. Се до тоа лето кога
трчавме по горештините и како во некоја џунгла, наеднаш дојде темен
облак и истури. Мокри, накиснати продолживме нагоре низ смеата и
радоста дека сеуште го правиме тоа. Тајно вљубени ...дури ни самите не
знаевме. Се додека не ги стави рацете на мојот стомак и не ме повлече
наназад. Паднав врз тебе, ме преврти и дојде над мене....Мојот прв и
најсладок бакнеж....срам ми беше да си признаам дека посакав и нешто
друго...кое го добив...На поројот кој лиеше врз нас ти ме соблече, ги
впи сите какпи со бакнежи...ме покри со своето тело....за потоа да ме
редиш со маргаритки во косата и да ми кажуваш колку прекрасна
сум.....Некои работи колку и да сакам да ги заборавам, не можам. Некои
белези секогаш ке останат, иако веке не боли. Сега..после толку
време-кога ти ги шеташ своите деца за рака во истата шума низ истите
угорници, а јас моите...само ке се погледнеме скришно посакувајки да се
прашаме-ти текнува?
|
|
Ne sum pijan, samo lezam na zemja i se raduvam....
|
|
butterflyM55
Сениор ***PEPE*** Регистриран: 17.Ноември.2008 Статус: Офлајн Поени: 3399 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
САКАМ ДА ТИ КАЖАМ.... ДОПРИ МЕ СО УСНИ МЕКИ...ЌЕ СЕ СТОПАМ ПОГЛЕДНИ МЕ СО ОЧИТЕ ТАЖНИ.....ЌЕ ТИ СЕ ПРЕДАДАМ ЗЕМИ МЕ ВО ПРЕГРАТКА ТОПЛА.....ЌЕ СЕ СМИРАМ САКАЈ МЕ ПОВЕЌЕ ОД ДЕНЕС.....ЌЕ БИДАМ САМО ТВОЈА |
|
Единствената работа што стои помеѓу нас и тоталната среќа е реалноста.
|
|
La Ninja
Сениор She Hulk Регистриран: 13.Јуни.2006 Статус: Офлајн Поени: 1605 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
|
|
Ne sum pijan, samo lezam na zemja i se raduvam....
|
|
butterflyM55
Сениор ***PEPE*** Регистриран: 17.Ноември.2008 Статус: Офлајн Поени: 3399 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
СОНЛИВА УМОРОТ МИ ТЕЖИ НА СОНЛИВИ ОЧИ. А СОНОТ СЕ МАЧИ СО МИСЛИ СЛАТКИ. СО ЗАМРЕЖЕН ПОГЛЕД СЕНКИ ЧИТАМ А МИСЛИ ЗА ТЕБЕ ГО ГАЛАТ УМОТ. НАСМЕВКА БЛАГА НА УСНИ ЗАСПИВА. И ЛЕСЕН СОН ТРЕПКИТЕ ГИ СПУШТА. ТОНАМ ВО ЦАРСТВО НА ТВОЈАТА НЕЖНОСТ, КАДЕ ОЧИТЕ ТВОИ ГО ГРЕАТ ДЕНОТ. |
|
Единствената работа што стои помеѓу нас и тоталната среќа е реалноста.
|
|
butterflyM55
Сениор ***PEPE*** Регистриран: 17.Ноември.2008 Статус: Офлајн Поени: 3399 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
BLUE...........
|
|
Единствената работа што стои помеѓу нас и тоталната среќа е реалноста.
|
|
butterflyM55
Сениор ***PEPE*** Регистриран: 17.Ноември.2008 Статус: Офлајн Поени: 3399 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
ВЕТРЕ ГО ПУШТАМ НОЌВА ВЕТРЕТО ТИВКО ДА ЗАПЕЕ ПОД ТВОЈОТ ПРОЗОРЕЦ И КОГА ЌЕ ОТВОРИШ ШИРУМ МЕЛОДИЈА ДА ПОСЛУШАШ, ТИВКО ДА СЕ ПРОВЛЕЧЕ КРАЈ ТЕБЕ, ДА ТЕ ПОГАЛИ НЕЖНО, ОЧИ ДА ЗАТВОРИШ, ДА ПОМИСЛИШ НА МЕНЕ И ДА ГО ОСЕТИШ ЗА МИГ МИРИСОТ МОЈ, ПА ДА СЕ ИСПРУЖИ МЕКО НА ПОСТЕЛА ТВОЈА. И КОГА УМОРОТ ТЕЛО ЌЕ ТИ СОВЛАДА И СЛАДОК СОН ОЧИ ЌЕ ТИ НАМАМИ, НЕЖНО ВО ПРЕГРАТКА ДА ТЕ ЗЕМЕ И ДА ТЕ ОДНЕСЕ ВО СВЕТОТ НА НАШИТЕ СОНИШТА. |
|
Единствената работа што стои помеѓу нас и тоталната среќа е реалноста.
|
|
Внеси реплика | страница <1 9899100101102 138> |
Tweet
|
Скок до | Овластувања Вие не може да внесувате нови теми на форумот Вие не може да одговарате на теми на форумот Вие не може да ги бришете вашите пораки од форумот Вие не може да ги менувате вашите пораки од форумот Вие не може да креирате анкета на форумот Вие не може да гласате на форумот |