|
digital vs analog |
Внеси реплика | страница <1 34567 10> |
Автор | |
GEMINI
Сениор Регистриран: 01.Јануари.2009 Статус: Офлајн Поени: 311 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
Dobro Tegla, ako tvoeto prioganje kon fotografijata e takvo se si e taman. Jas prema moeto hobi pristapuvav maksimalno profesionalno. Megutoa i pri eksperimentiranjeto mora da se ima pristap koj teoretski e propisan. Se znae deka vodata vrie na 100 st. Taka e i vo hemizmot so analognata fotografija. E nekoj saka da se tusira so postudena nekoj so potopla voda , izborot si e negov.
|
|
GEMINI
Сениор Регистриран: 01.Јануари.2009 Статус: Офлајн Поени: 311 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
Pokraj ostanatoto mislam deka na forumov clenuvaat i clenovi koj sakaat mozebi poozbilno da i se posvetat na analognata fotografija, mojot certifikat za instruktor na fotografija dobien vo damnesnata 1983 godina od foto sojuzot na jugoslavija, kako odreden kodeks koj go zastapuvavme bese nisto od tajnite na fotografijata da ne krieme, isto taka da mladite fotografi gi naveduvame na vistinskiot pat, patem receno i Marks rekol deka pomladite generacii gledaat podaleku zatoa sto se kaceni na plekite na postarite !!!!!
|
|
JANE971
Профил од член
Испрати лична порака
Најди пораки од член
Посети го сајтот на членот
Додај во листа на пријатели
Сениор Canon-џија Регистриран: 20.Декември.2006 Локација: Macedonia Статус: Офлајн Поени: 1711 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
Gemini dali seuste se zanimavas aktivno so analognata fotografija? Sto od oprema koristis? Dali imas svoi favoriti megu negativite? Dali imas svoi favoriti megu pozitiv materijalite? koja hemija ti lezi najdobro? dali koristis univerzalna ili spored specifikacija na proizveduvacite? Mislam deka ovde ima mnogu nesta da se analiziraat i da se debatiraat, sepak osven sto se raboti za vkus tuka ima svoe znacenje i "minatiot trud"...
Me interesira tvoeto mislenje i tvoeto iskustvo so niv... a sigurno tuka ke se prikluci i Zoran K, Rade Lukovic i ostanatite od poiskusnite posetiteli na forumov i ke ima dovolno kriticna masa i znaenje za da se napravi eden svoeviden come*ack na analognata fotograija i da zaintrigira i zainteresira poveke od mladite prijateli koi prviot kontakt so fotografijata go pravat vo digitalnata era... Pozdrav i dobro svetlo |
|
Born to be alive...
http://on.net.mk/galerija/jane-ljorovski |
|
GEMINI
Сениор Регистриран: 01.Јануари.2009 Статус: Офлајн Поени: 311 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
Jane jas go dadov moeto mislenje, i za mene analognata fotografija ostanuva na pr kako prvata ljubov. Nemam namera da se vrakam na analognata.So digitalnata sum momentalno vo brak i imam semejstvo a za razvod ne razmisluvam. Inaku imam dosta recepti skoro za site vidovi razvivaci. Inaku se znam so Rade lukovic samo od izlozbi.
Koga rabotev koristev razvivaci (sam gi pravev) po recepturite koj sekoj proizveduvac gi nudese. Imase eden univerzalen koncentriran fotokemikin razvivac koj se razreduvase 1:9 za pozitifv a 1:19 za negativ i nego go koristevme samo za ekspres svadbeni fotografii(e kolku togas se zarabotuvase od ekspres i toa crno bel).Inaku od filmovi koristevme pretezno ORWO i ILFORD, koj go nabavuvavme so pomos na prijateli koj svercuvaa Super Rifle od italija. Kako pozitiv materijali najmnogu gi koristevme hartiite na foto kemika vo pocetokot koj gi imase vo tri gradacii i tri razlicni povrsini no najcesto MAT zatoa sto davase prekrasni crni tonovi. Podocna koga YU se podotvori malku MOJA omilena hartija bese FORTE mislam magarsko proizvodstvo i ILFORD no serpak poveke go sakav FORTeto. Nesto podocna ILFORD isfrli edna serija hartijii za koja imase filteri vo tri boi preku koi kopiras pa taka dobivas razlicni gradacii, od ova ne bev premnogu zadovolen pa si ostanav na FORTE MAT. Koga nemav FORTE od fotokemika koristev ISKLUCIVO EFKEBROM. |
|
GEMINI
Сениор Регистриран: 01.Јануари.2009 Статус: Офлајн Поени: 311 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
Jane mislam deka nekade napisa deka imas KROKUS. Pretpostavuvam deka za nego imas samo 105 mm objektiv, pa taka ako sakas da pravis pogolemi formati na pr 30x40 moras da go vrtios koperot i hartijata da ja stavas na podot za da dobies pogolemo zgolemuvanje. Da te spasam od ova. Ke najdes nekoj objektiv od ZENIT so manuelna blenda 50mm na koj navojot mu odgovara na onoj na krokusot pa taka ke dobivas dovolno golemi zgolemuvanja bez da go vrtis koperot i da rabotis na masa kako gospodin. Plus dobivas voostruvanje na dve mesta. Edno na mevot na koperot a drugo poprecizno na samiot objektiv isto imas moznost i za menuvanje na blendata na smiot objektiv. Sekako deka i optickite performansi na ovoj objektiv se daleku podobri.
|
|
treno
Нов член Регистриран: 22.Декември.2008 Локација: Macedonia Статус: Офлајн Поени: 26 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
или ќе си купиш дигитална, компјутерче и бимер и ќе си правиш што сакаш
|
|
JANE971
Профил од член
Испрати лична порака
Најди пораки од член
Посети го сајтот на членот
Додај во листа на пријатели
Сениор Canon-џија Регистриран: 20.Декември.2006 Локација: Macedonia Статус: Офлајн Поени: 1711 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
Gemini znam za opcijata so helios lekite, ja imam koristeno... Iskreno dvata Krokusa odmaraat, poveke vo funkcija se (iako ne kolku sto bi trebalo) Opemus 5 so kolor glava i dva objektiva i i agfa varioskop so promenlivi leki i promenlivi maski spored formati... Krivo mi e sto mi bese rasipan kolor analizatorot i go frliv, bidejki nepovratno bese rasipan i ne se pravese a vo megu vreme imase i eden nezgoden pad od biro do zemja i bog neka mu dusu prosti...
Aj sega malku okolu hemijata, koga pocnuvav so crno belata fotografija kako dete pokraj dedo mi koj bese amater go koristevme edniot Krokus , fotomaterijalite se nabavuvaa od Polska i bea proizvodstvo na Foma i se improvizirase laboratorija vo domasnoto WC, dodeka potoa so zaclenuvanjeto vo fk vardar negde 1980 godina, se zapoznav so opemusot 3 , a potoa i 5 (upa-ta se provlekuva postojano tuka negde ) i za prvpat se najdov vo edna opremena so site nisani fotolaboratorija. Edno vreme koristev i samodelska svetla kutija za izrabotka na konktakt kopii i stakleni ploci 6x9 cm. Vo toa vreme negde gi otkriv Fotogramite koi edno vreme mi go odzemaa celoto vnimanie... Toa bese vremeto koga neprikosnoveno vladeese Orwo so svoite crno beli filmovi, a Emaxot na Efka bese klasa za sebe... Potoa dojde vremeto na Forte (kafeav, sin i zelen) odlicen pozitivski materijal, kaj koj kako i efka sakaa topli susari za glancanje i susenje. Negde po 1990 godina imase period so nedostatok na crno beli filmovi , hartija i hemija i gi kupuvavme poslednite zalihi na Fotocentar i Cinephoto, i mi ostanaa vo sekavanje od toj period razvijacot na efka, so oznaka 435 kaj koj komponentite bea interesno podeleni vo pakuvanjeto i rapidfixot. Potoa se pojavija prvite agfa crno beli filmovi vo Minilab , potoa na kodak Trimaxot, i ilford kaj cicko Josif vo Transakta... Vo toj period povtorno ja otkrivav fotografijata so koristenje na ilford fotomaterijalite osobeno ilfospeed hartijata vo gradacija od 1 - 5 ... i do den denes moja omilena hartija i koja najcesto ja koristam e ilfospeed grad 3 poradi jakiot kontrast i golemiot dizapazon na tonovi, a najveke poradi toa sto mozat da se susat fotografiite i sami bez upotreba na susari ili bubanji. Koga razvivam filmovi obicno koristam microphen, a koga sakam posilen kontrast koristam id 11 vo koncetracija od 1:8 (propisanata e 1:9) no na poniska temperatura od 20 stepeni i racno razvivanje vo tacna so postojana kontrola. Potoa od 1997 nekolku godini rabotev vo fotolaboratorijata na mvr kako kriminalisticki fotograf kade se ispekov vo delot na orthohromatskite negativ materijali i instrumentalnata fotografija, kako i fotografijata pod IR i UV svetlo, kako i samoto iskustvo na rabotavo ekstremeni uslovi i koristenjeto filtri kako i so sovremenata tehnika. Sega iako rabotam na druga problematika, fotografijata seuste ja sakam i uzivam vo nea kako na samiot pocetok i pokraj sto i go prenesuvam znaenjeto na kerka mi Elena koja i samata e clen na fk fotografika, vo momentot pripremam seminar za crnobela fotografija za zainteresiranite clenovi na fk fotografika vo prostoriite na Gradska narodna tehnika na Skopje, potocno vo fotolaboratorijata koja ja delime na nekoj nacin so fk vardar , koj e vo zavrsna faza i se nadevam deka ke bide objaven vo tekot na slednata nedela. Kako sto kaza ti vo nase vreme(demek ova e nekoe tugo) znaenjeto go crpevme nesebicno od postarite kolegi vo klubovite i jas imav sreka da ucam do cicko Lazo Velickovski( majstorot na fotografija , so edno od najvisokite zvanja vo togasna SFRJ, dr, Vlado plavevski, Zoran Filipovski i mozebi najveke poradi i samoto druzenje Slobodan Trajkovic (cobe) koj ima odrzano bezbroj k*rsevi za fotografija i obuceno mnogu ucenici, Taka sakam i jas da prenesam barem del od moite znaenja. Vo 1985 za vreme na sojuzniot natprevar po fotografija po preporaka na fk Vardar polagav i go poloziv instruktorskiot ispit na fsj , i se zdobiv so zvanjeto instruktor (toa vreme bese na rang so FA3 klasa, ama na sojuzno nivo). Vo 1986 na pokana na fk Masinac od Saraevo bev gostin instruktor pokraj Testen Zdenko od maticniot klub, na ORA Saraevo '86, vo 1987 bev instuktor po fotografija na MRA skopje 87, vo 2 i 3 smena, kade se menuvav so Trajkovic Slobodan od fk Vardar koj gi drzese 1 i 4... Potoa vo godinite sto doagaa bev clen na zirito za natprevarite za fotografija vo ramkite narodna tehnika se do poslednoto ziriranje koe bese vo 2008 godina i kade se uveriv deka analognata fotografija e daleku od mrtva, osobeno koga gi gledav decata od osnovnite ucilista so kolkava ljubov i znaenje gi izrabotuvaa svoite fotografii so koi nastapuvaa na natprevarite... Ova ispadna malku kako samofalenje, ama koga veke i ti se pretstavi, a Zoran i Rade gi poznavam i licno (doajeni na makedonskta fotografija ovde i preku barata ), ama celta mi bese da otpocneme poseriozna diskusija okolu crno belata i voopsto analognata fotografija (kolor i pozitiv(slajd)) i da mozat pomladite clenovi da se zapoznaat so nekoi postapki i i nacini na izrabotka fotografija kako i nekoi pospecificni procesi koi se uste ne mozat da se dolovat vo ps... Dali ke uspeeme ke pokaze vremeto, ama sekako deka ke bide interesno |
|
Born to be alive...
http://on.net.mk/galerija/jane-ljorovski |
|
Tegla
Сениор Регистриран: 16.Април.2007 Статус: Офлајн Поени: 2213 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
Film still represents a sizable portion of Kodak's finances. For the
first three quarters of 2008, Kodak's film, photofinishing and
entertainment group had $2.3 billion in sales, representing roughly a
third of its overall sales and more than the $2.1 billion its consumer
digital imaging group took in.
Filmot seute mu nosi povekje profit na Kodak odkolku diigitalnata tehnologija. A, Kodak e eden od najgolemite proizvoditeli na CCD i CMOS senzori za razni nameni osven fotografijata kakva sto nie ja praktikuvame . KORISTETE FILM, pozabaven e . |
|
That is called grain. It is supposed to be there.
|
|
itan14
Профил од член
Испрати лична порака
Најди пораки од член
Посети го сајтот на членот
Додај во листа на пријатели
Сениор Регистриран: 30.Јануари.2007 Статус: Офлајн Поени: 545 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
Uuuu, ova lobiranje kako pred izbori. |
|
Zoran K
Модератор Регистриран: 17.Април.2006 Статус: Офлајн Поени: 3244 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
Zboruvav so chovek koj raboti vo Kodak ( na povisoka funkcija ) i toj mi reche deka Kodak e izlezen od proizvodstvo na komercijalni filmovi. Fabrikite i tehnologijata im e prodadena na kinezite. Se ushte imaat nekoja fabrika vo Anglija i taa voglavno proizveduva hartija, no vo Amerika vekje nema Kodakova fabrika za takvi filmovi. So polna parea se ushte raboti divizijata za profesionalni filmovi ( industrijska upotreba i filmskata industrija).
Kodak se ushte dobiva tantiemi za svojata komercijalna tehnologija. Zatoa vo tekstot se veli Film still represents a sizable portion of Kodak's finances. Zabelezhete gi zborovite Still i portion. Porano filmot beshe postojano i glavno. Изменето од Zoran K - 13.Јануари.2009 во 17:04 |
|
dimi
Сениор Регистриран: 20.Септември.2005 Статус: Офлајн Поени: 406 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
Tegla te razbiram deka postuvas film ama toa sto go kazuvas e vadenje od kontekst! Kodak ne gi pravi tie pari od prodazba 35 milimetarski filmovi za fotografska upotreba, tuku od raznite industriski i medicinski filmovi koi se ogromen biznis i se uste se nezamenlivi vo nekoj oblasti kade sto treba da imas "hard copy" na negativot.
btw i jas postuvam film, no samo za licno zadovolstvo - slikanjeto za profsionalna upotreba so film e ludost osven ako imas na raspolaganje golem honorar i ako nemas ded-lajn sto ne smee da bide probien.
|
|
Tegla
Сениор Регистриран: 16.Април.2007 Статус: Офлајн Поени: 2213 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
Odnosite na profitot pomegju filmot i digitalnata kaj Kodak se vakvi poradi zatvaranje na fabriki, brkanje desetici iljadi lugje od rabota, kratenje na trosoci za da se dostigne ovaa cifra. Inaku nevozmozno. Muabetot mi e deka seuste filmot kje go ima, ne tolku kako porano i ne vo tolkav izbor, no kje go ima. P.S. Pa i Ford, Chrysler i GM kje gi zatvaraat fabrikite, a Tata od India belezi porast |
|
That is called grain. It is supposed to be there.
|
|
Tegla
Сениор Регистриран: 16.Април.2007 Статус: Офлајн Поени: 2213 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
Dodeka pravat filmovi za rendgen kje ima srno beli fotografski. Dodeka pravat filmovi za filmska industrija kje ima i kolor negativ. Pa Kodak seuste proizveduva super8mm lenta i toa vo B&W negativ, B&W pozitiv, Kolor Negativ i pozitiv. Samo vo poslednive tri godini izvadija nekolku novi filmovi. Nov Tmax, Portra, Ektar 100 i Fuji nova Velvia50. Inaku i za profesionalna rabota moze da se koristi film, ne taka kako do pred 5-6 godini, ama sepak moze. Deka sepak postojat lugje koi znaat da razlikuvaat racen od laser print i koi bi platile za takvo zadovolstvo. Jas samo imam odbieno nekolku ponudi vo poslednava godina za fotografiranje na film na sreden format. No nemam vreme da se zanimavam so toa bidejki so mojava rabota sum prezafaten. Pred 2-3 meseci i pravev foto sesija na Rebeka na Kokino na film. Cenata na filmovite i razvivanjeto ne bese povekje od 20 evra, a rezultatite se......NEVEROJATNI - bea videni vo Mala Stanica od povekjeto clenovi na forumov. Taka sto ako na nekoj mu pravi razlika 20 evra vo izborot na mediumot, toj treba da bide slikan so mobilen telefon, a ne so foto kamera. Ne velam deka e isplatlivo, no ako se ima zelba i kejf moze da se isplati, pod uslov da si dobar, a vo sekoj slucaj si razlicen od masata fotografi koi slikaat digital. |
|
That is called grain. It is supposed to be there.
|
|
dimi
Сениор Регистриран: 20.Септември.2005 Статус: Офлајн Поени: 406 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
Se toa e ok i znam deka si i pravel sesija na Rebeka, a iako gi nemam videno fotkite ne se somnevam deka izgledaat super. Problemot e koga sesijata e denes, a slikite treba da bidat gotovi za utre... povekje bi investiral vo Pro DSLR i dobri objektivi, otkolku vo filmas, filmovi, skener, i dobri objektivi za filmasot :)
mozebi ako zemam Hassy kje se predomislam :) :P
PS: Letovo si igrav so 35mm slajd film, a sega si igram so Mamiya 645 ama tie se samo za zadovolstvo i igranje. Za rabota DSLR, osven ako nekoj ne naglasi deka saka da go slikam so BW film, no dosega toa ne se sluchilo
pozdrav
|
|
Внеси реплика | страница <1 34567 10> |
Tweet
|
Скок до | Овластувања Вие не може да внесувате нови теми на форумот Вие не може да одговарате на теми на форумот Вие не може да ги бришете вашите пораки од форумот Вие не може да ги менувате вашите пораки од форумот Вие не може да креирате анкета на форумот Вие не може да гласате на форумот |