Nikon D90 ima i movie mode!

Zoran K напиша: Inaku, se ushte stojam na toa deka CCD se ushte e podobro od CMOS (ne poradi vinjetiranje ) i nikogash ne sum se raduval sto Nikon otide so CMOS, naprotiv.

Mnogu jasno deka e podobro CCD, no Nikon kako i drugite proizvoditeli morase da otide na CMOS senzor zaradi samo edna pricina. A toa pretstavuva Lajv Vju. I nisto drugo. Neznam kako ne vi teknalo na takva rabota do sega, ama vo red. Ako malku se zainteresirate poveke za elektronika vednas se sogleduva razlikata pomegju tie senzori. Kakov crn ISO kakvi bakraci... CMOS trosi pomalku struja i ima znacitelno pomalo zagrevanje, toa e realnosta a posle toa sto se pravi so slikata, toa e stvar ukusa...
Lajv vju go preziram prvicno tokmu zaradi ova. Da mu se pozlati kilimot na toj sto smisli Pentaksot nov da nema lajv vju i da otide vo sosema druga nasoka.
Konkretno Nikon ne gi zabole za Video modot, tuku sakase da napravi nesto koe drugite nemozat da go sledat. Ili barem ke im bide potesko da go sledat, bez da si nastetat samite na sebe. Pa da mu se nevidi neli e ocigledno!? Kanon i Soni imaat linija na kameri i ne bi se opustile premnogu vo toj pogled, za razlika od Nikon. Toa sakaat da go iskoristat maksimalno i da navlezat i vo toj svet. Goj go e** videoto i glupostite zivi. Mozda e dobro, mozda ne e. Bitniot del e deka D90 ima slicen senzor kako D300 i slicni ISO performansi koi se voedno prekrasni. Toa e mnogu povazno od video da receme...
Od druga strana za edvaj godina dena izleze naslednik na i taka novata 40D. Sto govori toa? Deka mozele da napravat podobro ama sakale da izvadat i po nekoja generacija plus megju tie podobruvanja za da lapnat pari. Za srekja bea isforsirani za izvadat 50D i kolku tolku da se obelat. Kako ke se pokaze, kojznae. Samo tvrdokornite korisnici na markata ke kazat deka e znacitelno podobar od se drugo na planetava, ama toa e ednostavno za zalenje.
Jas im cestitam na Nikon za pikanje na senzorot od D300 vo D90 i dobivanje na super ISO performansi vo relativno mala kamera. Ne me interesira videoto, zasto i taka ne e voopsto vazno.
(Izdisuva... pufff) I taka...

Vo ovie integrirani kola sumot se pojavuva kako rezultat na zgolemena temperatura. Jas ne velam deka ke se zapali ili slicno no malku razlika pravi vidlivi greski. Voedno CCD ke ima sepak podobri performansi i na najvisok mozen iso, samo sto temperaturata mora da mu se odrzuva mnogu nisko. Za da se postigne toa potrebno e da se proizvede ladilna plocka koja se koristi za odrzuvanje na razlika na temperaturi. So povrzuvanje na plovvkata na samoto telo na fotoaparatot se postignuva odlicen ladilnik i toa moze da ovozmozi odlicni iso performansi. Kolku pogolemo ladenje tolku poveke struja se trosi, toa e problemot. Dokolku moze da se ovozmozi eksterno napojuvanje za ladilnikot za da se odrzi temperaturata na senzorot, pod kriticna tocka veke se gubi sekoja osnov na ISO, zasto nepostoi sum. Bukvalno ne postoi. Kolku sakas pati mnozi ja slikata sama so sebe, dzabe! Nema da se pojavi sum ako go nema. Vo realnost toa e tesko, no priblizni vrednosti do nula se i toa kako mozni. Ako se zeme primer deka ladenjeto raboti samo za vreme na eksponiranje, togas vrednosta od 200W moknost na ladenje i ne e mnogu. Normalen grip moze da podnese 500 fotografii so pomalku od polovina sekunda eksponiranje bez problem.
Se e toa do dizajnot.

Ama prolongirano izlozuvanje na CCD na svetlina ja unistuva moznosta za baterisko napojuvanje.
Voedno kako sto sigurno znaete, ne e voopsto dobro da se izlozuva senzorot na fotoaparatot na dnevna svetlina za prolongirano vreme. Toa sigurno ste go procitale pri sovetite za cistenje na senzorot... Toa znaci deka so vreme se "trosi" senzorot i se gubat boite i osetlivosta. Dosega nikogas ne ni bilo spomnato zasto nikoj ludak ne eksponiral 30 sekundi so blenda f2.8 preku den na svetlo, zasto posle pola sekunda slikata ke bidetotalno bela. Da ne zboruvame za polovina cas eksponiranje i poveke. So lajv vju toa redovno se slucuva.
Toa e vtorata rabota zasto go mrazam Lajv vju od dnoto na dusata...


Изменето од mdeni - 08.Септември.2008 во 01:39

Deni, mojata 5ka nema live view, no ima CMOS.
Zosto na D2Hs mu stavija JFET senzor (tehnologija srodna na CMOS), ako CCD-to e podobro? Nemase Live View, isto.
CCD e seriozno zastarena tehnologija, kaj koja pixelite se obrabotuvaat po koloni i redovi. CMOS-ot e posovremena tehnika kaj koja sekoj pixel si e baska. Sekoja od ovie 2 tehnologii si ima prednosti i maani. No so razvojot na imge procesorite koi gi anuliraat problemite na CMOS-ot (nekonzistenten rezultat) se zivo se dvizi kon niv. Da ve potsetam: za mnogumina LP e nesporedlivo pokvalitetno od CD, za MP3 da ne pravime muabet. Ama, koj koristi long plejki denes. Taka gledano, filmot e nesporedlivo pokvaliteten od CCD, no zamina vo istorijata. Vremeto vrvi, se tece, se se menuva. CCD zaminuva, doagja CMOS. I toa e. So Live Viev-to nema nekoja seriozna vrska. Kako derivat e zgodno, no osnona pricina sekako ne e. Btw, sekoj sh*ti point and shoot ima CCD i Live Viev (pomali se, pa za ladenje nemaat gajle)...

CMOS imagers offer superior integration,
power dissipation and system size at the
expense of image quality (particularly in
low light) and flexibility. They are the technology
of choice for high-volume, spaceconstrained
applications where image
quality requirements are low. This makes
them a natural fit for security cameras, PC
videoconferencing, wireless handheld device
videoconferencing, bar-code scanners,
fax machines, consumer scanners,
toys, biometrics and some automotive invehicle
uses.
CCDs offer superior image quality and
flexibility at the expense of system size.
They remain the most suitable technology
for high-end imaging applications,
such as digital photography, broadcast
television, high-performance industrial
imaging, and most scientific and medical
applications. Furthermore, flexibility
means users can achieve greater system
differentiation with CCDs than with CMOS
imagers.
Sustainable cost between the two technologies
is approximately equal. This is
a major contradiction to the traditional
marketing pitch of virtually all of the solely
CMOS imager companies.

Znaci duri e navredlivo da slusnam deka CCD e sporeden so film, ama ke go preskoknam toa. Ili long plej. Se trudam da vi objasnam nesto, a ne nekoi filozofii da se vrtat.
----------------------------------------------------------------------------
Vo CCD senzorite se prezemaat celi redici od pikseli, a vo CMOS sekoj piksel se prefrla posebno. Kaj CMOS integracijata e pogolema i go ovozmozuva ova. Toa vsusnost znaci deka vo CMOS moze da se integriraat, zasilvaci, cistaci, digitalizatori i drugo. Seto toa direktno na sekoj piksel.
Znaci za da se postigne istoto kaj CCD senzorite treba da se vospostavi nadvoresna elektronika koja cini pari. Integracijata na delovite vo edno integrirano kolo ja namaluva cenata znacitelno. Zatoa CMOS e poeftin od CCD.
Da se prefrlime na "zastarenosta" na tehnologiite. I dvata vida na integrirani kola se sozdadeni za prv pat vo 1970tite godini od strana na doktor Savas Cembrlen. I dvata se sozdadeni mnogu brzo ednopodrugo, sto ukazuva na faktot deka nieden od niv ne e postar.
Znam deka vernicite ke puknat od maka, ama uste vednas e prifaten modelot na CCD zaradi faktot deka ima znacitelno podobar kvalitet na fotografija. Konkretno, ne za nasiov vid na fotografija tuku mnogu poveke vo industriski i naucni celi, kade cenata ne e tolku golem presuden faktor.
Znaci kvalitetot na izlezot e znacitelno podobar kaj CCD tehnologijata. Toe na e diskutabilno. Sporedbata so film e sramna. Ako veke se bara sporedba nema problem, ke posocam soodvetna:
Zasiluvaci na zvuk. Vo istoriski vreminja se koristele vakuumski cefki, pa potoa tranzistori, pa potoa celosni integrirani sklopovi. Integraranite zasiluvaci ne se mnogu polosi od tranzistorskite za obicniot covek, no razlikite vo testovite se alarmantni. Vo site poskapi uredi kade cenata ne e faktor se koristat tranzistori. Ubavo rekov, Site! A vo najvisokata klasa spagjaat vakuumski cefki, kako seuste najkvaliteten zasiluvac.
Golem broj na luge ke go povrzat toa so long plej i slicno, koga se dobival "potopol" zvuk od ploca ili "pomek". Seedno. Ne e ni priblizno slicno. Na osciloskop se pokazuva sto znaci pomeko ili potoplo. Voedno plocata gi izramnuva visokite frekvencii so prolongirana upotreba, a voedno nastanuva i siftiranje na signalot. Seto toa e vozmozno da se napravi na digitalen fajl.
Zosto toa ne e sporedlivo.
Plocite se tradicija i zatoa gi poddrzuvaat nekoi luge. Lambite se tehnicki podobri od tranzistori, koi se tehnicki podobri od integralci. Sto da pravime taka e. Ke si reces sto e podobro do tolku? Epa najocigledna e povratnata struja koja kaj integralcite e dosta visoka i go narusuva signalot. Istata kaj tranzistorite e pomala, a kaj lambite ja nema. Znaci ima tehnicki fakt koj veli deka lambata e podobra zaradi toa i toa. Ne e necivo subjektivno mislenje. Voedno lambite trosat mnogu poveke struja od tranzistorite, a tranzistorite trosat poveke od integralcite... poznato od nekade? Znaci eve validna sporedba. CCD-tranzistor, odnosno otvorena tehnologija. CMOS-integralec odnosno zatvorena (integrirana, zbiena) tehnologija. Film nema vrska so lambi. Ne e ni priblizno sporedliv.
Dosta za toa.
Dase vratime na prasanjeto. Znaci so razvojot na integraranata tehnologija i masivnoto integriranje na komponenti vo eden sklop doagja i izrazot na CMOS cipovite. Znaci tehnologijata e dovolno mala za da moze da se dovede dovolno elektronika i filtri i zasiluvaci i potisnuvaci vo sekoj CMOS piksel za da se dobie priblizna vrednost kako izlezot od CCD. Veke tehnologijata e uste po razviena!!! Zasto da ne go nadmineme izlezot od CCD? Ima dovolno tehnologija vo CMOS piksel i taa celo vreme se zgolemuva. Znaci se mrlja sumot na lice mesto, se sreduvaat rabotite uste vo prvite redovi. Po izlaganjeto na D300 i D3 lugeto se  vozddignaa deka Nikon mrljal sum pred da snimi vo RAW. Pa zasto da ne? Sekoj CMOS go pravi toa. Sekogas i go pravel. Znaci CMOS nikogas ne vadi nesredena slika. Pred pet godini koga kanon "vodese" vo iso performansi, go mrljaa sumot. Sega Nikon go mrlja sumot. Posle kanon pak ke go prlja sumot uste poveke, i taka. Sekoj koj koristi CMOS se trudi da napravi rezultati koi ke se pokazat na test. Neznam sto ne e jasno. Znaci so preminot na CMOS vsusnost se dobiva, veke editirana slika so malku redukcija na sum, i preisredeni drugi parametri za da izgleda podobro. Dali e sega jasno zasot CMOS "vodi" vo momentov? I deka toa na nieden nacin ne e povrzano so vistinskata slika, tuku so propratni tehnologii i poniska cena? Da ne se pravime na π/4 kako sto rekov prethodno.

Feature and Performance Comparison

Feature	CCD	CMOS
Signal out of pixel	Electron packet	Voltage
Signal out of chip	Voltage (analog)	Bits (digital)
Signal out of camera	Bits (digital)	Bits (digital)
Fill factor	High	Moderate
Amplifier mismatch	N/A	Moderate
System Noise	Low	Moderate
System Complexity	High	Low
Sensor Complexity	Low	High
Camera components	Sensor + multiple support chips + lens	Sensor + lens possible, but additional support chips common
Relative R&D cost	Lower	Higher
Relative system cost	Depends on Application	Depends on Application
Performance	CCD	CMOS
Responsivity	Moderate	Slightly better
Dynamic Range	High	Moderate
Uniformity	High	Low to Moderate
Uniform Shuttering	Fast, common	Poor
Uniformity	High	Low to Moderate
Speed	Moderate to High	Higher
Windowing	Limited	Extensive
Antiblooming	High to none	High
Biasing and Clocking	Multiple, higher voltage	Single, low-voltage

Eve ako nekoj go interesira neka procita: http://www.dalsa.com/markets/ccd_vs_cmos.asp

EDIT: Tegla go postnal linkov dodeka pisuvav jas, znaci ist e...



Изменето од mdeni - 08.Септември.2008 во 12:44

Pretpostavuvam deka mdeni sakazhe da reche "pod silna soncheva (dnevna) svetlina". Tuka se slozhuvam so nego. Najednostaven i najbrz nachin da pregorite pikseli na senzor e da go osvetlite malu podolgo vreme so direktna soncheva svetlina. Ako pravite taka so film, ke gubite frejmovi, no so digitalnava tehnika ke gubite senzori.

Изменето од Zoran K - 08.Септември.2008 во 15:16

Onie koi vo momentov se vo odredeni dilem, osobeno pomedju Nikon D80 i D90, eve edno linkce kade se sporedeni specifikaciite i features na"
Nikon D80, D90, D300 i Canon 50D

http://www.digitalreview.ca/content/Nikon-D90-D80-D300-Canon-50D-Compared.shtml

Eve i eden link do malku po detalen preview od Imaging-resource:
http://www.imaging-resource.com/PRODS/D90/D90A.HTM

Za razlika od voobicaenite muabeti okolu D90 (video, video ... video) ovde ima osvrt na voobicaenite fotografski potrebi (iako ne e full review tuku preview)