Соја

brza напиша: sojata e hrana na ,...idninata,...jadete ja dodeka e ,..poeftina,..

Ова не сум го чул уште? Од каде таа информација?

ja obozavam sojata...taa moze na razlichni nachini da se napravi.na pr. koga pravish polneti piperki namesto meso soja vo troski ke stavis .nema ni da primetish deka ima soja.mjam

Soja .....
So 25 grama protein od soja dnevno vo ramkite na ishranata,vo koja ke gi namalite i mastite i namalen e rizikot za srceto.Prednostite na sojata se brojni.So 160 mg izoflavoni soja dnevno mozete da gi regenerirate kozhata,noktite i kosata.

И соја сосот е ОК........

А зошто мора да пиеш млеко од соја Ели?

Samo da vi napomenam sojata konsumirajte ja maksimalno samo ednas vo nedelata ......... i nisto poveke

Iako otpor korišćenju soje (posebno genetski modifikovane) traje nesmanjenom žestinom već godinama i na Zapadu i na Istoku, najtiražniji mediji u Srbiji skoro da uopšte ne posvećuju pažnju ovom problemu.


U Srbiji, na žalost, nikada nije ni vođena neka ozbiljna kampanja protiv korišćenja soje u ishrani kao ni genetski modifikovanih useva, pa je čak i dozvoljen njihov uvoz. Najviše se uvozi upravo modifikovana soja. Kod većine građana ne postoji ni dovoljno znanja o tome šta se sve u ovoj oblasti radi i kakve su posledice konzumiranja genetski modifikovane hrane. Što je još gore i sama soja, organski uzgajana, ima brojne štetne posledice ako se koristi u ljudskoj ishrani.


Ono što želim da vam predočim ovim tekstom su upravo neka saznanja o soji koja bi trebala da budu poznata svima koji je koriste ili hranu kupuju u supermarketima. Jer, verovali ili ne, soja i njeni derivati su danas praktično svuda i skoro ju je nemoguće izbeći. Nalazi se pod različitim imenima u mnogim prehrambenim proizvodima (hlebu, konzervama tunjevine, čokoladama, bombonama, viršlama i ostalim mesnim pređevinama, mnogim osvežavajućim napicima, sladoledima (kornetima) i drugim vaflima, u dečijoj hrani, u lekovima itd.


Naravno, svako ima prava da sam odluči čime će se hraniti, ali pod uslovom da može da bira.


Ko i šta stoji iza politike nametanja soje i njene GM varijante čitavom svetu?
Možda odgovor više nego zastrašujući leži u sledećem pasusu.


Neki naučnici tvrde da kontinuirana upotreba soje u pripremanju dečije hrane predstavlja oblik genocida, jer su informacije koje ćemo vam u nastavku predočiti dostupne naučnicima već decenijama. Dakle, nemoguće je da se to ne zna. Ali, soja je uporno u hrani koja se industrijski proizvodi i distribuira širom sveta.
   U svojoj knjizi „Seme uništavanja: Skriveni plan genetske manipulacije“ Bil Engdal tvrdi da postoji đavolski plan kako Vašington i četiri anglo-američka poljoprivredna džina planiraju da dominiraju svetom patentirajući forme života kako bi pridobili kontrolu nad proizvodnjom hrane u čitavom svetu i to sa razlogom koji je zastrašujući – redukcija ljudske populacije. On navodi i reči Henrija Kisindžera iz 1970. : „Kontrolom nafte kontrolišeš države, kontrolom hrane kontrolišeš ljude“.


Kisindžer je danas visoki funkcioner jedne od najmoćnijih svetskih nevladinih organizacija “Saveta za međunarodne odnose”. Njihovo glavno sedište u Njujorku nalazi se u zgradi sagrađenoj na zemljištu koje im je poklonila porodica Rokfeler, inače pravi vlasnik kompanije Monsanto, glavnog proizvođača GM soje i drugih GM useva. Jevrejska porodica Monsanto iz Luizijane je u 18. veku bila poznata kao vlasnik i diler robova.
Ali, pođimo redom.


     Australijanka Elejin Holingsvort nekada je bila poznata holivudska glumica sa umetničkim imenom Sara Šejn. Kada je okončala filmsku karijeru posvetila se borbi za zdravu ishranu. U svojim knjigama i na svom Internet sajtu ona godinama vodi žestoku borbu sa transnacionalnim korporacijama koje proizvode hranu i koje se u težnji za što većim profitom ne libe da kao “zdravu hranu” preporučuju onu koja je ne samo nezdrava već i veoma opasna. Što je još gore ovaj biznis se povezuje sa farmaceutskom industrijom pa se stvara obostrana dobit -preko hrane se ljudima zdravlja poremeti, a onda sledi skupo lečenje.


Holingsvort je posebno obradila učinak soje u ljudskoj ishrani. Ona ne samo da je našla brojne naučne radove urađene pre više decenija koji nedvosmisleno pokazuju da je soja veoma opasna namirnica, već je žestoko optužila korporativne lovce na dobit da finansiraju naučnike, lekare, popularne magazine o zdravlju i novinare koji soju preporučuju kao “veoma zdravu”. Najgore je što se ova “zdrava hrana “ preporučuje majkama i deci i to čine baš lekari, mada većina iz neznanja. I ne samo soja, već i nusprodukti soje, koji bi trebali da završe na otpadu kao na primer sojin lecitin, prodaju se i koriste sa etiketom “dobo za zdravlje”.


Najveći problem sa sojom je, piše Holingsvort, što zrno soje sadrži brojne fitoestrogene. To je uopšten naziv za hemikalije koje se nalaze u biljkama, a imaju estrogensko djelovanje. Praktično deluju kao hormoni. U prirodi se fitoestrogeni javljaju kako bi pomogli regulaciju ciklusa parenja kod životinja, a u sintetetičkom obliku se koriste u istu svrhu u stočarstvu. Popularne kontraceptivne pilule su takođe jedna takva sintetička verzija namenjena za ljudsku upotrebu i funkcionišu kao ženski hormon estrogen.