IDIVIDI forum Веб сајт
почетна страница почетна страница > Стил на живот > Уметност , култура и традиција
  Активни теми Активни теми RSS - Ваша песна,состав или што било напишано
  најчести прашања најчести прашања  Пребарувај форум   Настани   Регистрирајте се Регистрирајте се  Влез Влез

Ваша песна,состав или што било напишано

 Внеси реплика Внеси реплика страница  <1 107108109110111 138>
Автор
Порака Обратен редослед
zbunet Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)
Претседник Зеленковски

Регистриран: 24.Февруари.2007
Статус: Офлајн
Поени: 15549
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај zbunet Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 07.Јули.2008 во 23:47
Lezi mirno dusice
ne treperi,
tuka sum do tebe
i so vrvovi od prsti niz tebe ke minuvam
se dur petlite ne zapeat
se dur ne se olabavis
i mene mi se predades,
da cekam ne mi e tesko,
ne brzam nikade,
do celta stasav,
nadvor od ovaa soba svetot ne postoi
nitu nekogas del od nego sum bil,
samo brojka bezdusna
od meso meleno vo kolicina odredena.
Ja gledam starata koza sto ja otfrliv
vo kosot memliv,
otkako dojde
otkako ostana
i vreme e da doznaes
zosto treperis
zosto teloto tvoe znae
deka ke gori vo sladok ogan,
a potoa nisto veke isto nema da bide
Кон врв
zbunet Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)
Претседник Зеленковски

Регистриран: 24.Февруари.2007
Статус: Офлајн
Поени: 15549
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај zbunet Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 07.Јули.2008 во 13:17
Ne misli deka sum daleku
zosto sum ti poblisku od bilo koj,
ne bidi tazna
bidi kako sonce vo zenitot
zosto na tebe mislam
poveke od bilo koj,
nemas mani sigurna bidi
zosto imas vkus
na vonzemsko i neprobano
site setila sto gi budi.
Sekoe tvoe dvizenje
e zaveduvanje
sekoj tvoj pogled
hipnotizira,
sekoja tvoja pregratka
e nameneta
da postoi kako lek.

Кон врв
zbunet Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)
Претседник Зеленковски

Регистриран: 24.Февруари.2007
Статус: Офлајн
Поени: 15549
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај zbunet Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 07.Јули.2008 во 12:00
Brza misla
deka te sakam
niz glava mi se trkala
kako niz bilijard masa
sto gi rasfrla drugite
i vo dupki zaborava,
posledniot zeton za tebe vo cest go vloziv
i pobedam so tebe so crnoto
vo zadniot udar
i pobedam vo opklada so sebe
deka dostoen sum ti
dodeka go imam
stapot moj konjak
maznet cesto
koj poslusno gi prati mislite moi
cekajki ja naredbata na ocite
pazejki se od race custvitelni
da ne se zatresat
od zdiv vo vrat od tebe sto ide
i kolena tvoi otkrieni
kako svetilki trepkaat
Кон врв
majstorce62 Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)
...

Регистриран: 23.Декември.2007
Статус: Офлајн
Поени: 4251
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај majstorce62 Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 05.Јули.2008 во 07:49
СУША
На дамата од Холивуд


Врелите јазици на немоќта
ги испија сите сокови
од коренот на старото дрво...

Некој сонлив штурец
штури под сенката на спомените
- виолината му е нахранета
со суви ронки од илузија...

Совршено мртвило
ги меша звуците
на синфонијата на летото
- адаџото е обично ехо
на расплисканите пожари
по бреговите на душата,
тврдоглаво врежани
во кората на мислата
што ги бара
прегазените испилници на сонот
на шините на забревтаното време...

Суша е,
горат боговите
на небото на мојата недореченост...


Изменето од majstorce62 - 05.Јули.2008 во 07:56
БИДИ СИ ГОСПОДАР НА СОПСТВЕНИОТ УМ
Кон врв
ПодВодно Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 09.Декември.2007
Статус: Офлајн
Поени: 7391
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај ПодВодно Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 05.Јули.2008 во 00:45
хаику

Во бунарот на тишината
Последната муза гребе по ладниот камен
Пресушено
Кон врв
...Well... Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)
...ExtraVagant...

Регистриран: 30.Ноември.2007
Статус: Офлајн
Поени: 5231
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај ...Well... Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 29.Јуни.2008 во 21:03
For a Woman

I too once had the same obsession
of writing out a words at night
but her stillnes made me shiver
i would have preferred to listen to her high
laughter, as she sat, under yellow shining lamps
or carelessly, disrobed of her whispers
in her armchair, slowly combing
her long, milk-smelling hair.

My ears full of love, her voice
a worm raptor with slow digestion
and never satisfied-the song never ending
like her life, a melody consumed just for my own sake

And she used to say to me...


...please...take me away...I'll show you my way...
take me away from here...
to a place I want to be...
...oh, take me away with your words, smiles, kisses... and that sweet poetry...

...and listen to me , just feel me


For attractive lips...speak words of kindness
For my lovely eyes...seek out the good in people
For beautiful hair of mine...let a child run his or her little fingers through it once a day
For my slim figure...share your food with the hungry

...and never forget this final words... i say...

...the beauty of the woman must be seen from her eyes,
because that is the doorway to her heart...
...the place that love resides.
Кон врв
...Well... Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)
...ExtraVagant...

Регистриран: 30.Ноември.2007
Статус: Офлајн
Поени: 5231
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај ...Well... Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 29.Јуни.2008 во 09:21
PAIN

It's the pain of being
pushed aside,
it's the pain of being
constantly blamed,
it's the pain of being
vibrantly alive
it's the pain of knowing
soon I'll die.

it's the pain of thinking
i've found love,
it's the pain of knowing
i've been betrayed,
it's the pain of seeing
you again,
it's the pain of never
being without this pain.

it's the pain of constantly
saying good-bye,
it's the pain of knowing
I'll never know why,
it's the pain of realizing
it's another day,
it was the pain of watching
you walk away.
Кон врв
zbunet Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)
Претседник Зеленковски

Регистриран: 24.Февруари.2007
Статус: Офлајн
Поени: 15549
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај zbunet Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 28.Јуни.2008 во 23:03
Dodeka obrazot ti go dopiram
iskricki peckaat,
dodeka trepavici po usni me golicaat,
dodeka naezen
vrtoglavi strui pod koza mi minuvaat,
stopala od tloto mi se dvojat
lebdejki gubam oset
koj e gore,
a koj dole.
Preplaven od cuvstva
koi kako reka brza
me vodat
kon vodopadot
kade ocigledna e mojata sudbina,
nevozmozna bez tebe,
vidlivo i od daleku,
tvojot ljuben cuka na kapijata
nema veke nikakov sram
od ona sto prirodata
nesebicno ne daruvase.
Кон врв
alan ford Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)
Techno thief

Регистриран: 02.Март.2008
Статус: Офлајн
Поени: 10782
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај alan ford Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 28.Јуни.2008 во 13:34
Ednash se zapoznav so opstestvoto..Eden den otidov kaj nego za da go prasam dali moze nesto da napravam.Toa mi rece deka sum sloboden i deka mozam da si pravam se sto si sakam.Go prasav:
-A moze li da ti napravam ubava kukjicka od kocki?Toa mi gi pokaza site negovi kocki i mi rece:
-Ne moze,nemash 18 godini.
-A moze li da ti nacrtam nesto?
-Ne,nemas posebna dozvola za crtanje.
-A ke mi dades li dozvola?
-Da,ama treba da mi platis i da cekas nekolku godini,pa ke vidime.
-Moze li da pravam dinosaurusi od plastelin?Tuka ima mnogu kutijki so plastelin.
-Tie ne se za tebe
Pa nikoj ne gi koristi,Za kogo se?
Pa...Za deca da si igraat,mi rece,ama ne se za tebe!
-A sto moze da napravam?
-Shto sakas.Ama ne si sposoben za nisto.Znaes kolku e tesko da se pravi nesto od plastelin?!
-A! Ti me lazes! Jas mozam da pravam se! I voopsto ne e tesko! Ti si glup!
I si otidov da si crtkam i da si napravam shator od kjebinja.
I vrag može citirati Sveto pismo za svoje potrebe.
Кон врв
fiks Кликни и види ги опциите
Администратор
Администратор
Лик (аватар)
ПРАВДОЉУБЕЦ

Регистриран: 18.Април.2005
Локација: Македонија
Статус: Офлајн
Поени: 24000
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај fiks Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 27.Јуни.2008 во 21:04
             razgovor so glasot
Spij mi veleshe galasot,veke nekolku pati po red.Jas go slushav no ne mu odgovorav,si mislev kako da ne ke mu pravam muabet nemu,pa neli samo nenormalen zbori so glasovi.No glasot beshe uporen i na kraj pocna da me nervira,se svrtev na drugata strana no glasot beshe i tamo.Si rekov ke go ignoriram pa ako saka neka pukne.
No glasot povtorno se javi spij,spij,spij povtoruvashe neprekinato so casovi i prodolzuvashe da me nervira.
Na kraj reshiv da se napravam budala pri zdrav razum i da mu prozboram.
Shto sakash prokletniku mu odgovoriv.glasot se smeeshe mnogu glasno i potoa me zaprasha.
zoshto ne spiesh?
ne mozam mu odgovoriv.
zoshto ne mozesh zaprasha glasot
mnogu sum umoren mu odgovoriv jas.
glasot prestana da se smee i zacudeno zaprasha.
kako toa si umoren a ne mozesh da spiesh pa neli covekot koga cuvstvuva umor treba da spie?
jas ne cuvstvuvam umor nikogash mu odgovoriv.
Glasot se zbuni i prasha,kako moze covek da ne pocuvstvuva umor nikogash pa toa ne e normalno.
Jas ne sum covek mu odgovoriv na glasot.
Glasot mnogu se iznervira i pocna da vika.
pa ako ne si covek shto si ti togash,shto drugo moze da bidesh,kako smeesh taka da razgovarash so mene,ti treba da se plashish od mene i da me pocituvash.
Jas ne sum covek,neshto drugo sum,ke razgovaram so tebe kako shto jas sakam,ne se plasham od tebe i ne te pocituvam mu odgovoriv smireno i ladno.
glasot se zaprepasti od mojata drskost i me zaprasha
togash shto si ti?
Jas sum BOG mu odgovoriv.
Glasot se izgubi nekoe vreme a potoa se javi i zaprasha.
Ako si TI BOG od shto si izmoren?
Jas sum izmoren od covekovata glupost koja e beskonecna i
od glasovi kako tebe koi se povtoruvaat sekoj den mu odgovoriv .
Glasot se izgubi i poveke ne se javi i so toa ja potvrdi i svojata i covekovata beskonecna glupost POVERUVA VO MOJATA LAGA.
A JAS SE SVRTEV NA DRUGATA STRANA OD KREVETOT I ZASPAV
     

Само шлаг пена ќе бидеме.
Ни воздух,ни оган,ни вода,туку шлаг пена,
само шлаг пена ќе бидеме и можеби
неколку жолти ракии.

Кон врв
fiks Кликни и види ги опциите
Администратор
Администратор
Лик (аватар)
ПРАВДОЉУБЕЦ

Регистриран: 18.Април.2005
Локација: Македонија
Статус: Офлајн
Поени: 24000
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај fiks Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 27.Јуни.2008 во 20:02
           koga bev dete
           za se mi beshe gajle
           koga bev dete
           ne mislev za utre
           koga bev dete
           se mi beshe ramno
           koga bev dete
           igrav so drugi deca
           koga bev dete
           se se slucuvashe so red
           sega sum vozrasen
           i nishto ne e kako
           koga bev dete
Само шлаг пена ќе бидеме.
Ни воздух,ни оган,ни вода,туку шлаг пена,
само шлаг пена ќе бидеме и можеби
неколку жолти ракии.

Кон врв
zbunet Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)
Претседник Зеленковски

Регистриран: 24.Февруари.2007
Статус: Офлајн
Поени: 15549
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај zbunet Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 27.Јуни.2008 во 19:48
Prasanja li se ednostavni
so prikrien prezir
i lut gnev
zosto potsetuva na nesto loso
kako predznak
ili kako misla odvratna,
denes
samo plamen niz veni tece
denes
e pocetok na krajot
agonia tivka
od koja cel zivot begavme
i sepak na krajot si ja gusnavme
zosto si e nasa
bez strav
deka nekoj ke ni ja ukrade
oslobodeni od lanci rgosani
vozduhot denes e svez
Кон врв
majstorce62 Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)
...

Регистриран: 23.Декември.2007
Статус: Офлајн
Поени: 4251
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај majstorce62 Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 27.Јуни.2008 во 16:48
       

ЦРНИОТ КРУГ НА СУДБИНАТА 7

- Казна од бога ќе да е, оти козите ги сотревме, ги испотаманивме – плукна некој гневно во прашината пред себе, ама посилно беше плукањето отколу гласот што излезе од него како некое немирно кентре, кое не може да премолчи ама и се плаши на глас да прозбори...
        - Ви кажав, ај да не ви кажав! – си ја заврте Убав Стојан водата на својата воденица, можеби оти не гу чул навистина кентрето што негодуваше на политиката на државата, можеби оти не му одеше во прилог да држи нов говор на старата тема, - Жиле Прцлов ги ебе кравите селски, оти онаа не му давала ниту повампирен да ја легне, и се крена уште повеќе над своите соселани на вонредната седница на месната заедница како претставник на младинската организација.
        Кратка пауза. Присетување како било ноќта кога се сретнал со повампирениот Жиле.
        Можеби само миг да се смисли нова лага.
        - Пред некоја ноќ пак ме пресретна кај оревот зад куќата на Поп Тасеви: „Бадијала била жртвата, Стојане!“ ми се поплака како и првиот пат, „Ме излага роспијата неебена: Не сакала, ми вели, уште еден вампир, уште еден вампир за љубовник да имала. И се смачило жилети да моча... Свилени гакички, демек, сакала да облече, ама од трњето не можела, и ги кинеле и ги дереле, меретиите, како канџи на бесна мачка.„
        Убав Стојан зеде став на говорник. И гласот го наштима како оние од комитетот кога доаѓаа да им солат ум на селаните за важни државни работи, како тогаш, кога во селото дојдоа едни костумисани луге во црни лимузини и зборува на глас со распенети усти за важноста од обединувањето на селскиот имот во задруги, па мавтаа со рацете како да се бранат и да удираат по некоја невидлива сила, покажуваа со прст час кон запад, час кон исток, а бината од даски беше сета закитена со знамиња: и црвени со срп и чекан, и тробојки, а подот послан со нови килими од ковчезите на селанките со црвено – црни шари. Дете беше тогаш Убав Стојан и ништо не разбираше од тоа што зборуваа оние во костумите, ама сфати дека лугето лесно можеш да ги ортомисаш со ортома од цврсти зборови и да ги водиш по себе каде што сакаш и тие со кротка послушност ќе те следат и на секој твој збор ќе кимнуваат со главите како напасени говеда. И почна да го кали зборот, да го клепа, да го остри, да открива најпогодни позиции за напад и фортификации за одбрана...
        -„Порачај му на сето село...“, - продолжи убав Стојан во стил на искусен говорник, - ми рече Жиле, а богами, мошне сериозен беше, никогаш таков не го имам видено додека беше обичен човек, „Порачај им на сите: додека таа тесна ќе биде долу, вие бела лажичка не ќе видите. Ако мене не ми дава, нека му даде на кој било од живите – колку душата да ми се успокои во царството на другите души. Ако не сака, протерајте ја од селото! Со неа и душата ќе ми ја протерате и маките ќе ви исчезнат.“
        Никој сега не рече: „Убав Стојан сака да ја преврти Станка Поп –Тасева.
        Никој не рече: „Уште неа не ја опна изесникот партиски.“
        Никој не рече: „Петлето од мака ќе си го изеде дека не може и во куќата на Поп – Тасеви да склепа едно скоевче.“
        Маката ги натера советниците на селскиот парламент да заборават на амбициите и суетат на Убав Стојан, оти кравите им значеа живот, па во записникот со едногласно усвојување, без ниту еден –   против или воздржан глас, влегоа две одлуки:

       
              ОДЛУКА БРОЈ 1

        Од одржаниот состанок на МЗ Копривиште на ден 22. 07.197* (поради неисправностна машината за пишување, не може со сигурност да се утврди годината) година.
        Во врска со настаната вонредна ситуација, а во поглед аномалиите со изродувањето на рожбите на селските крави и неупотребливоста на нивното млеко.
        Другарката Станка Поп – Тасева, под итно да биде лишена од нејзината невиност, како единствен можен излез кон подобрување на настанатата ситуација и доведување во ред на состојбата со кравскиот фонд. Во случај, именуваната другарка да се спротистави на оваа одлука, да се пристапи кон реализирање на одлука број 2.
      
Претседател
                                                                Спиро Деливода


ОДЛУКА БРОЈ 2


        Доколку другарката Станка Поп – Тасева, не се потчини на претходната одлука, со оваа одлука да се прогласи за персона нон грате, односно главен виновник за состојбата со кравскиот фонд на селото и да биде протерана од селото.                                   
                                                                                                                
                                                                   Претседател
                                                                     Спиро Деливода


ЌЕ ПРОДОЛЖИ

Изменето од majstorce62 - 27.Јуни.2008 во 16:50
БИДИ СИ ГОСПОДАР НА СОПСТВЕНИОТ УМ
Кон врв
nikodin Кликни и види ги опциите
Нов член
Нов член
Лик (аватар)

Регистриран: 06.Јуни.2008
Статус: Офлајн
Поени: 6
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај nikodin Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 26.Јуни.2008 во 21:30

Предавниците не заслужуваат ни презир
-Заминувам-беше краток Аврил
-Добро –му возврати Леонид.
-Дали ме слушна Леониде заминувам,заминувам засекогаш.-со гласот сакаше Аврил барем миг внимание да привлече од Леонида,само сега тоа тешко му одеше.и бесот кој вриеше во него не можеше да го контролира,целосното игнорирање со секоја помината минута го кинеше на парчиња,успеваше со големи маки да се исконтролира,да ја стави насмевката на лицето и да им се насмее на луѓето,но таа насмевка и колку да сакаше да ја направи природна едоставно таа него го издаваше.и сега повторно Аврил денес застана пред Леонида кажуваќи му дека заминува засекогаш.
Леонид и колку да имаше чувстава кон Аврила со предавството што го изврши,одеднадеш му го замрзна срцето,кога беше сам леонид се прашуваше дали и навистина сите години на пријателство беа вистински или беа само еден параван за да може Аврил да дојди до целта која од тоа што го направи долго време ја планирал,се почуствува измамен,изманипулиран,се почуствува не незнаеше леонид веќе тоа чувство на разочарување правилно да го дефинира.му беше доволен само еден поглед кон аврила за да пламни.
-Замини замини за секогаш ти проклетнику,замини и никогаш немој да се враќаш на оваа грутка земја,таа не твоја,а и никогаш не била твоја,замини зошто премногу несреќи донесе-го погледна со омраза во очите-замини што чекаш,и онака овде веќе никој не те сака,кај никого не си добредојден,ајде ајде замини веќе еднаш и изгубимисе од пред очите.
Напнатоста помеѓу нив двајцата од миг во миг растеше,Аврил стоеше и молчеше,мислеше дека сепак Леонид ќе се премисли и повторно ќе си подадат рака како некогаш,ќе се ракуваат и повторно ќе кројат планови за иднината на овој напатен народ,но тоа не се случи.Леонид молчешкум се заврти,гордо со дигната глава зачекори напред по улицата,го остави Аврил сам на масата да седи,сам зошто уште неколкумина кој седеја на масите кога разбраа кој седи тука во нивната близина,стануваа и му испраќаа погледи со презир,замина Леонид и не се заврти да го погледне барем и да го види Аврил како стои и исчекува повторно да го викнат да му простат и да одат понатаму.
-Леониде-викна,но гласот му се стегаше од солзите кои му навираа,барем еден збор на прошка да му кажеше,
Леонид со сета лутина и бес во себе се заврти и силно викна ,викна да слушнат сите во улицата.
-Авриле,предавниците не заслужуваат ни презир а камоли прошка,оставам на историјата да ти пресуди,оставам со најгустото црно мастило да го запише твоето име,така да ни времето да неможе да го избрише.-ги изговори овие зборови и со брзи чекори се одалечи.
Аврил стоеше сам,сега кога остана сам со себеси,не знаеше каде да замине,овде во својата земја беше веќе туѓ,обележан како предавник,предавник кој ги продал насветлите идеали на своите браќа,на своите соборци,да се вратеше таму од каде што дојде,таму од каде што така наивно падна во пајаковата мрежа,падна и несвесно влезе во играта која кога ја заврши задачата виде што сторил да се вратеше ,и таму беше непожелен,сега за нив беше само потрошена роба,да се вратеше кај нив посакуваше барем да го ликвидираат,но познаваќи ги знаеше дека нема да го направат тоа,нешто одвнатре му кажуваше дека и тоа нема да го направат,ќе му го подареа сега животот,не не знаеше дека тоа нема д биде живот,ќе му го подареа сопствениот пекол од кој никогаш повеќе немаше да излези,ќе му го подареа пеколот за да се бори со сопствените демони,а ги разбуди со предавството.стоеше Аврил на улицата со погледот во калдрамата,ја гледаше и свати дека навистина предавниците не заслужуваат ни презир


Никодин Чернодримски






Кон врв
 Внеси реплика Внеси реплика страница  <1 107108109110111 138>
  Сподели тема   

Скок до Овластувања Кликни и види ги опциите

Forum Software by Web Wiz Forums® version 10.03
Copyright ©2001-2011 Web Wiz Ltd.

Страницата е генерирана за 0,154 секунди.