ПРАВОСЛАВЕН АСКЕТИЗАМ

belichka напиша: isto taka eden od najnajnaj podviznicki zivot e pojavata na jurodivi ili Radi Hrista ludi,

ЈУРОДСТВО ХРИСТА РАДИ - један од најтежих и најсмелијих облика подвизавања, где се подвижник добровољно одриче свих земаљских добара, својих сродника, постојбине, света у коме живи, и, при пуној свести и одговорности за свој избор, лишава разума, здравога смисла, општеприхваћених моралних норми и правила понашања. Ови изабраници Божији скривају се под маском безумника и окорелих грешника који стида и срама немају, који законе људске презиру и ближњима су повод за саблазан, излажући се порузи околине. Јуродство је најскривенија светост: "скривени човјек срца" (1. Петр. 3,4) у овом виду подвиж-ништва не само што није видљив душевно-телесним очима, него се приказује сасвим супротним у својим спољашњим пројављивањима: гротескно ругање свету сакрива од очију људских љубав према свету, телесна нагота духовну красоту, безумље - ум Христов, скиталаштво - трагање за небеском Отаџбином, за "градом који ће доћи" (Јевр. 13,14). Живећи у телу, јуродиви себе сматрају бесплотнима: храна, одећа, станиште за њих не представљају ни вредност, ни неопходну потребу. По више дана, па и недеља, они пребивају без јела; одевају се у прљаве и ружне рите које људи бацају на сметлиште, а неретко се одричу и таквог покрова, ходећи наги, изнуравајући тело своје веригама, гвозденим каци-гама или оковима. Живе без станишта, изгоњени из људских домова, под ведрим небом - на трговима и улицама, на гробљима, у храмовним портама, на ђубриштима и мочварним местима. Граде се неразумнима и бесомучнима, премда су им менталне способности исте као и у других људи. Духовни живот јуродивих, њихови судови о свету, њихово промишљање о ближњима дају основ за закључак да су се управљали према облагодаћеном разуму, да су им поступци били промишљени и да су у свему деловали по својој слободној вољи, свесно и у чистој савести. У спољашњем животу они се одричу ума, искључујући се из друштва, скривајући своје мисли и осећања, побуде и стремљења, излажући се порузи и презиру околине. И говор им је често другачији него код осталих људи: неки међу њима негују молчалништво (непрестано ћутање), неки испуштају неартикулисане гласове или примитивизују свој исказ (глосолалија). Иза, рекло би се, апсурдних порука јуродивих крије се дубоки смисао - опомена ближњима, управљање на пут покајања и исправног живота или пророковање о догађајима који ће се збити, на славу Божију и као потврда њихове светости. У Русији јуродиви преузимају и друштвено значајан подвиг изобличавања силника овога света, искорењивања зла и заштите потлачених, тако да аскетској страни јуродства руски подвижници додају и веома изражену димензију социјалног служења, указујући на противреч-ност између формално прихваћеног хришћанства и друштвене аморалности.

Сведочанства која би се могла сматрати праузорима подвига јуродства нуди још Стари Завет. Поступци појединих старозаветних изабраника Божијих чине се неразумним, чудним или чак аморалним: тако Исаија, предсказујући сужањство Мисираца и Етиопљана, три године ходи го и бос (Ис. 20, 2-3); Јеремија начини себи свезе и јарам и метну их око врата да би их потом послао господарима суседних земаља за сведочанство воље Божије (Јер. 27 и 28); Језекиљ, представљајући опсаду Јерусалима и пророкујући против оних што преступише закон Божији, 390 дана лежи на левој и 40 дана на десној страни својој, једући пресна хлеба и тако носи безакоње Израиљево (Јез. 4, 1-12); пророк Осија живи са блудницом, јер је Израиљ одступио од Господа (Ос. 1, 1-3). Последњи од старозаветних пророка, Свети Јован Претеча и Крститељ Господњи, својом појавом, пустиножитељством, проповеђу покајања и разобличавањем силника овога света такође показује црте које ће касније развити јуродиви у своме служењу свету. И апостоли Христови представљају у извесном смислу зачетнике и утемељитеље подвига јуродства у Христу. Нарочито се у Првој посланици Коринћанима Светог апостола Павла излажу мисли које ће утемељити и прописати најбитније одлике овога подвига (1. Кор. 1, 18-21, 27-28; 2, 16; 3, 18-19; 4, 10). Монаштво је у ве-ликој мери инспирисало и припремило подвиг јуродственог служења свету, како на теоретском плану (Правила преп. Јована Касијана, Поука монасима преп. Јефрема Сирина, Беседа на Прву посланицу Коринћанима Св. Јована Златоуста и др.), тако и на делу: први јуродиви у историји Цркве били су монаси који су се после дуготрајног подвизавања одлучивали да изађу у свет и послуже му лудошћу своје проповеди и живљења, примајући погрде и злостављања ради потпуног излечења од гордости и самоугађања (Блажена Исидора, Симеон, Висарион, Серапион Синдонит).

belichka напиша: ASKEZA gr. ασκισις, podvig, osloboduvanje od strastite izdignuvanje na dusata nad zemniot ziviot. Dostignuvanje na apatija, sozercaie, stremenje kon sostojbata vo koja bil covekot pred padot vo grev. Ne gerizejki se za teloto tuku za dusata, teloto se raspadnuva ama dusata ostanuva. Istoriski hristijanskoto podviznistvo-askeza poteknuva od Gospod Isus Hristos. Asketizmot vo sustina e samo odraz na Hristovoto ucewe. Obicno so poimot asketizam se povrzuva poimot za monasite otshelnici, koi ziveat strogo moralni zivot, a asketizmot za umrtvuvanje na strastite. Kaj Svetite Otci terminot askeza se upotrebuva vo dve nasoki: vo opsta smisla-da se trudis, vezbas,i konkretno za karakteristikite vo vremeto na pojavuvanjeto na prvite monasi.

A dali asketizam moze da praktikuvaat samo monasite, ili toa vazi za site vernici? Koja e razlikata pomegju tie dva vida asketizam?

I samiot Hristos 40 dena postese vo pustinata, znaci asketski se podgotvi pred da izleze na propoved, no ne zatoa sto imase potreba od podgotovka(kako sovrsen Bog), tuku za da dade primer na vozdrzuvanje.
isto taka vo besedata na gorata veli:
"Zatoa vi velam: nemojte da se grizite za vasata dusa- sto ke jadete ili sto ke pieta; nitu za vaseto telo vo sto ke se oblecete..."(Matej6,25)
na dr mesto e receno "Carstvoto nebesno se steknuva so sila i samo podviznicite go dobivaat"

Аскетизмот во православието не означува факирство! Поимот аскеза на македонски се преведува како подвиг, а подвигот се однесува на целиот живот на секој жив и здрав христијанин. Работата е во тоа што постојат различни видови на подвизување во верата - еден е подвигот на отшелникот во пустината, друг е на монахот во манастирот, трет е оној на човекот во брак, четврт е подвигот на адолесцентот и т.н. Но сите тие, доколку се христијани, се аскети - бидејќи СЕ ТРУДАТ (т.е. се подвизауваат) да се усовршат во верата.

Значи, не се само пророкот Илија и светогорските старци аскети, туку сме сите ние. Е тоа што многумина од нас можат да се пофалат само со својата духовна неписменост и невоспитаност, е работа за која не можат само тие да се обвинат. Но, секој може да биде воспитан и описменет, само треба да сака. Ва Стариот Завет има прикаска за едно магаре кое можело да го види ангелот кој му стоел на патот, додека пророкот кој го јавал не можел (оти бил потврдоглав од магарето)... Како тече целата прикаска не е важно, но штом може и едно магаре да погледне кон божествените нешта - колку повеќе може нив да ги види човек, ако малце од малце тоа го посака?

Vikentij напиша: I samiot Hristos 40 dena postese vo pustinata, znaci asketski se podgotvi pred da izleze na propoved, no ne zatoa sto imase potreba od podgotovka(kako sovrsen Bog), tuku za da dade primer na vozdrzuvanje. isto taka vo besedata na gorata veli: "Zatoa vi velam: nemojte da se grizite za vasata dusa- sto ke jadete ili sto ke pieta; nitu za vaseto telo vo sto ke se oblecete..."(Matej6,25) na dr mesto e receno "Carstvoto nebesno se steknuva so sila i samo podviznicite go dobivaat"

Ius ne zhiveel asketski zhivot. Toa sto otishol vo pustina da meditira 40 dena e poseben chin na fokusiranje i sobiranje sila za patot sto potoa go prevzema. Koga povtorno go napravil toa? Koga baral od svoite apostoli da go pravat toa? Kade vo Biblijata se bara od lugjeto da bidat asketi?

Jas ne prashuvam za interpretacija na onoa sto se sluchilo vo odreden moment i za odredena cel, tuku prashuvam kade ima preporaka ili zakon za asketizam vo Biblijata?

Isto taka jas ne prashuvam za site onie koi pravat neshto samo zatoa sto prochitale deka nekoj pred niv go napravil istoto. I ushte poveke, so dolzhna pochit i sloboden um, ne zboruvam za onie koi nerazbirajki zoshto e toa napraveno, se pravat ushte pogolemi svetci reshavajki da bidat asketi cel zhivot.

Ne zboruvam za site tie neshta. Ne zboruvam za site onie koi slepo odat po nechii stapki imitirajki nekoj drug i nadevajki se deka ke stignat do nekakva duhovna sovrshenost izmachuvajki go materijalnoto telo koe ni e podareno od Boga kako negova sovrshena kreacija za nashiot privremen prestoj vo materijalniov svet.

Jas prashuvam mnogu ednostavno za konkrteni Bozhji preporaki i zakoni vo Biblijata. Ako ima takvi, ve molam citirajte gi.

Al_Masih_Qam напиша: Аскетизмот во православието не означува факирство! Поимот аскеза на македонски се преведува како подвиг, а подвигот се однесува на целиот живот на секој жив и здрав христијанин. Работата е во тоа што постојат различни видови на подвизување во верата - еден е подвигот на отшелникот во пустината, друг е на монахот во манастирот, трет е оној на човекот во брак, четврт е подвигот на адолесцентот и т.н. Но сите тие, доколку се христијани, се аскети - бидејќи СЕ ТРУДАТ (т.е. се подвизауваат) да се усовршат во верата.

Samo kolku da ne se izgubi od vid:

I dushata i teloto se Bozhja kreacija.

A shto sozdade Bog, se e dobro.

Teloto e vidliva dusha, a dushata e nevidlivo telo.

Teloto i dushata nikade ne se podeleni, tie se edinstvo, delovi sto pripagjaat eden na drug, tie se delovi od edno edistveno sebstvo.

Treba da se prifati teloto kako Bozhje delo, treba da se saka teloto kako Bozhjo delo, treba da se respektira teloto kako Bozhjo delo, treba da se neguva teloto kako Bozhjo delo i treba da se bide blagodaren na teloto kako na Bozhjo delo ako sakame da go prifatime i respektirame i duhot kako Bozhje delo.

Sekakva svesna podelba megju teloto i duhot i nivniot razlichen tretman ne e bogougodno. Sekoe telesno ili duhovno nepochituvanje e bogohulie.

Kako se borite protiv grevot so asketski zhivot (mislam telesen asketski zhivot) ?