ПРАВОСЛАВЕН АСКЕТИЗАМ
Испечатено од: IDIVIDI forum
Категорија: АРХИВА
Име на форумот: Вероисповед
Опис на форумот: право на избор
URL: http://forum.idividi.com.mk/forum_posts.asp?TID=6529
Датум на принтање: 28.Ноември.2024 во 08:24
Верзија на софтверот: Web Wiz Forums 10.03 - http://www.webwizforums.com
Тема: ПРАВОСЛАВЕН АСКЕТИЗАМ
Постирано од: belichka
Наслов: ПРАВОСЛАВЕН АСКЕТИЗАМ
Датум на внесување: 04.Февруари.2007 во 12:37
|
na pocetok da zamolam da se pisuva makedonski, a temata da e povrzana samo so hristijanstvo...
kalif izrazi zelba da cita za hristijanstvo,
 “Sinot ^ove~ki” - veli Hristos, ne dojde da mu sluzat, tuku dojde da sluzi i da ja dade Svojata Du{a za otkup na mnozina (Matej 20, 28).
Hristos postojano se narekuval sebe si Sin na Nebesniot Otec. No, od Negovite zborovi bilo jasno deka Negoviot odnos kon Boga se razlikuva od odnosot na drugite: “Kako {to Mene Me poznava Otecot, taka i Jas go poznavam Otacot”. Koga toj veli “Mojot Otec”, On ja dopira tajnata na Svojot vnatre{en zivot: “Otecot e vo Mene i Jas sum vo Otecot” (Jovan 10; 15, 38). No sepak, toa ne e misti~no sebeslevawe na tajnovidecot so Bozestvenata dlabo~ina, tuku ne{to sosema poinakvo. Bogosinstvoto vo Hristos stanuva Bogo~ove{tvo. Za Hrista- Spasitelot prva i glavna zada~a bila da u~i. Toj do{ol da svedo~i za vistinata (Jovan 18, 37). Isto taka istaknuval deka bil ispraten od Svojot Otec Nebesen da ja objavuva na lu|eto radosnata vest, za Carstvoto Bozjo. Ispra}ajki gi svoite u~enici, On im pora~al: “Odete i nau~ete gi site narodi” (Matej 28, 19). No pokraj Svojata propoved, Gospod pravel i mnogu ~uda. On preku niv sakal da im pokaze na lu|eto deka e od Boga ispraten (Jovan 5, 36). Celta na Hristovite ~udesa bila ne Samiot da se slavi, tuku da go objavi vistinskiot Bog, ta preku niv da se proslavi imeto Bozjo, pa taka, da se ~uvaat lu|eto od zabludite {to gi vodele vo propast. I preku Svoite ~udesa {to gi pravel, Gospod pak objasnuval nekoi vistini i gi pou~uval site: i onie nad koi se izvr{uvale i onie koi {to gledale. Narodot priznaval deka nikoj dotoga{ ne zboruval taka, nitu pravel tolku golemi ~udesa. “I siot narod saka{e da se dopre do Nego, za{to od Nego izleguva{e sila i gi lekuva{e site”, veli Evangelistot Luka (6, 19). Sepak, imalo i takvi {to ne veruvale deka ~udesata Hristovi se delo Bozjo. Tie velele deka Isus gi izgonuval besovite preku “Velzevula, na~alnikot na |avolite” (Matej 12, 24). Za ovie Hristovi neprijateli u{te starozavetniot prorok David be{e rekol: “Pri sî toa tie prodolzuvaa da gre{at i neveruvaa vo Negovite ~уdesa” (Psalm 77, 32). Gospod Isus Hristos izvr{il mnogu ~udesa, od koi vo ~etirite Sveti Evangelija se opi{ani samo trieset i {est. Na praznikot Sukot ili Senici, koj spored obi~ajot se minuval vo {atori od granki, bogomolcite se podgotvuvale za zaminuvawe vo Erusalim. Isus, pak, ostanal na drugiot breg na Jordan. I tamu se slu~ilo edno od najsilnite Hristovi sebeotkrivawa. Na trojcata apostoli Petar, Jakov i Jovan, im bilo dadeno za moment da ja vidat zavesata na Tajnata podgotvena i da ja sogledaaat Bozestvenata slava na Hristos. Mozebi vo o~ekuvawe na svoite stradawa, Toj sakal duhovno da gi ukrepi najbliskite, znaejki kakvi isku{enija gi o~ekuvaat vo idnina. [to vsu{nost se slu~ilo? Dodeka ostanatite apostoli se odmarale, Hristos, vo pridruzba na Jakov, Jovan i Petar se iska~il na Gorata Tavor. U{te za vreme na Negovata molitva Toj se Preobrazil pred niv. Negovoto lice sjaelo so nezemna svetlina, duri i Negovata obleka stanala zaslepuva{ki bela. So Nego razgovarale za apostolite nepoznati lu|e. Na nesvatliv na~in apostolite svatile, deka Mu se javile drevnite proroci od drugiot svet. Stravot mu go otstapil mestoto na ~ustvo na mir , sre}a, Bozja bliskost. Koga videle deka po razgovoro prorocite (Мојсеј и Илија) zaminuvaat, u~enicite zatreperile, pla{ejki se od zagubata na neiskazlivoto blazenstvo na tie momenti. “Gospodi, dobro e da sme ovde”- re~e Petar. Ako saka{, }e napravime tri senici: edna za Tebe, edna za Mojsej i edna za Ilija (Matej 17, 4). Toj neznael {to da kaze od vozbuda za da go prodolzi ~ustvoto na blazenstvo, pa predlozil da napravat tri senici vo ~est na praznikot. Vo isto vreme dodeka apostol Petar govorel, nad niv se pojavila silna svetlina. Toa bila Slavata na Predve~niot, Svetliot oblak na bozjoto prisustvo, a nad svetlinata zvu~ele zborovite: “Ovoj e Mojot vozquben Sin, vo Kogo e Mojata volja; Nego poslu{ajte Go! ” (Matej 17, 5). Ve}e naredniot moment sjajot zgasnal; pred apostolite stoel U~itelot onakov, kakov {to sekoga{ bil. Toj stoel sam, na vrvot na gorata. Petar, Jakov i Jovan edvaj do{le na sebe si. Isus, pak, prio|ajki im, rekol: “Stanete i nebojte se!” -i po~nal da sleguva nadolu. Apostolite odele po Nego kako vo son. Po patot Isus go pre}inal mol~eweto i im zapovedal nikomu da ne kazuvaat za videnoto “dodeka Sinot ^ove~ki ne voskresne od mrtvite” (Matej 17, 9). Ne osmeluvajki se da Mu se obratat, u~enicite so {epot pra{uvale: “ [to zna~i toa, da se voskresne od mrtvite? ” Vo propovedite Gospod Isus Hristos ~esto na svoite u~enici apostoli im velel deka se blizi vremeto na Negovoto stradawe. Na denot pred Pasha (PASHA(aramejski) PESAH(evrejski)- premin, preseluvawe-starozaveten praznik vostanoven od Mojsej za spomen na izleguvaweto na Izrailot od Egipet) Isus im zapovedal na Svoite u~enici Petar i Jovan da otidat vo gradot i da ja prigotvat Pashata, a On so Svoite ostanati u~enici }e dojdel za da ja izedat. Pa toga{ Hristos rekol deka eden od niv }e go predade. Apostolite me|usebno po~nale da se raspra{uvaat koj }e bide predavnikot, a Isus odgovoril: “Onoj e, na kogo Jas }e mu natopam zalak i podadam. I koga natopi zalak, mu go podade na Juda Simonov Iskariot” (Jovan 13, 26) Po zalakot vedna{ vlegol satanata vo Juda. Hristos mu rekol: “ [to }e pravi{, pravi go pobrgu! ” (Jovan13, 27). Po ova, Juda vedna{ izlegol i oti{ol kaj prvosve{tenicite i knezovite, so koj se dogovotil eden den pred toa da im go predade Spasitelot za trieset srebrenici. Iska~uvajki se po patot za Eleonskata Gora, Isus im rekol na u~enicite deka u{te istata no} site }e se soblaznat zaradi Nego. Petar samouvereno izjavil deka, duri i site da se soblaznat toj nemalo da se soblazni. No Hristos se obratil kon nego i mu rekol: “Vistina ti velam deka ovaa no}, u{te pred da propee petel, tripati }e se odre{e{ od Mene”. Petar pak se osmelil da kaze: “Ako zatreba duri i da umram so Tebe, nema da se otkazam od Tebe”. Isus zaedno so Petar, Jovan i Jakov oti{le vo Getsimanskata gradina, a Isus se odale~il od niv za da se pomoli na Svojot Otec Nebesen. A koga se vratil na u~enicite im rekol: “Bidete budni i molete se, za da ne padnete vo isku{enie; duhot e bodar, no teloto e slabo”. Potoa im rekol, stanete da odime! Eve, nablizi onoj {to Me predava. Dodeka u{te govorel Hristos, molkum se priblizuval Juda i mnogu drugi so nego, vo racete so feneri i svetilki, a naoruzani so nozevi i kolovi, isprateni od prvosve{tenicite i stare{inite narodni, za da go fatat Isus. Koga do{ol do Nego, Juda Go pozdravil i Go celival, za{to takov znak im be{e dal na onie so nego, velejki im: “Kogo }e go celivam On e”. Isus mu rekol: “Judo, so celiv li Go predava{ Sinot ^ove~ki?” Potoa Gospod se obrnal kon drugite i gi pra{al: “Kogo go barate?” Tie odgovorile: “Isus od Nazaret”. Koga im kazal deka e On, tie se povlekle nazad i padnale na zemja. Otkako se sovzele pak gi pra{al i tie Mu odgovorile so istite zborovi. - Vi rekov deka sum Jas; pa, ako Me barate Mene, ostavete gi ovie da si odat, odgovoril povtorno Isus. U~enicite Negovi barale da im dozvoli da go branat. Petar bez da do~eka odgovor, go udril prvosve{teni~kiot sluga, po ime Malh i mu go otsekol uvoto. Gospod mu rekol na Petar: “Vrati go nozot na negovoto mesto; za{to site {to se fa}aat za noz, od noz }e zaginat”. Potoa go izlekuval uvoto na slugata. Pak se obratil Isus kon dojdenite, velejki im: “Kako na razbojnik ste izlegle so nozovi i kolovi, za da Me fatite. Sekoj den bev so vas, pou~uvajki vo hramot i ne Me fativte. No, seto ova stana, za da se ispolnat proro~kite pisma”. Otkako bil faten Mu bilo presudeno raspetie. [tom bil raspnat, za da ne ostanat telata na krst i vo sabota, bidej}i taa sabota bil golem praznik, Judejcite oti{le kaj Pilat i go molele da im gi simnat telata od krstovite na trojcata raspnati me|u koi bil i Isus. - Pokraj onie [to stoele blizu krstot, imalo i drugi posledovateli na Hrista, koi od daleku gledale se {to se slu~uvalo na Golgota. Eden od niv, bil i Josif od Arimateja, ~ovek dobar i praveden, pro~uen ~len na Sinedrionot, no koj {to ne u~estuval vo osudata na Isus, bidejki bil Negov taen u~enik. Vo Petokot ve~erta Josif se osmelil da otide kaj Pilat i da mu go pobara teloto Isusovo. Pilat, otkako doznal deka Isus e umren, se soglasil Josif da go zeme Negovoto telo. Tuka nablizu bila gradinata na Josif, kade {to vo karpa toj imal izdlaben nov grob, vo koj u{te nikoj ne bil polagan. Vo nego go polozile teloto Isusovo i potoa grobot go zatvorile so te{ka kamena plo~a. Vo prviot den od sedmicata, vo nedelata, zenite trgnale so prigotvenite mirisi i se upatile kon grobot, sakaj}i, spored obi~ajot da go pomazat teloto Isusovo. Istiot den, vo ranite utrinski ~asovi, stanal golem potres. Toga{ Gospod Isus Hristos voskresnal. Angel Gospodov slegol od neboto, ja otstranil plo~ata od grobot, i sednal na nea. Blesokot od silna svetlina go zaslepil o~ite na strazarite i tie prepla{eni padnale na zemja. Otposle se svestile i upla{eno otr~ale vo gradot i im kazale na sve{tenicite i stare{inite. @enite brzale kon grobot. Tuka bile Marija Magdalena, drugata Marija, potoa Joana, Salomija, majkata na sinovite Zavedeovi. Po patot, bez da znaat {to stanalo, tie bile mnogu zagrizeni koj }e im ja simne te{kata kamena plo~a od grobot. Koga do{le tamu, na golema nivna iznenada, ja na{le plo~ata isprevrtena, a teloto Isusovo Go nemalo. Dodeka u{te se ~udele, odedna{ pred niv zastanale dvajca mazi vo svetli obleki. Tie na prepla{enite zeni im rekle: “Zo{to go barate ziviot me|u mrtvite? On ne e ovde, tuku voskresna; setete se kako vi re~e, koga be{e u{te vo Galileja velejki Sinot ^ove~ki treba da bide predaden na lu|e gre{nici, da bide raspnat i na tretiot den da voskresne”. Toga{ zenite se setile na Negovite zborovi. Tie se vratile i im go kazale toa na apostolite. Ovie ne veruvale, pa zatoa Petar i Jovan so tr~ale oti{le na grobot, no i tie videle deka tamu stoi samo povojot, a krpata odelno svitkana na drugo mesto, dodeka teloto Isusovo Go nemalo. Dvajcata u~enici se vratile doma, a Marija Magdalena, koja idela po niv, ostanala da pla~e kraj grobot. Marija se svrtela i go videla Isus, no ne znaela deka e On. Isus i rekol: “@eno, zo{to pla~e{? Kogo go bara{?”. Taa pomislila deka e gradinarot, pa Mu se obratila so molba: “Gospodine ako si go zemal ti, kazi mi kade si go polozil i jas }e go zemam”. Koga Gospod i go spomnal imeto, taa po glasot Go poznala, pa izvikala: “Ravi!” Vedna{ se poklonila i sakala da mu gi celiva nozete, no toj i rekol: “Nedopiraj se do Mene, za{to u{te ne sum se vratil pri Mojot Otec”; tuku otidi pri bra}ata Moi i kazi im: “Se vra}am pri Svojot Otec i pri Va{iot Otec; pri Svojot Bog i pri Va{iot Bog”. Marija Magdalena oti{la i im kazala na u~enicite deka Go videla Gospod i {to i rekol. So Svoeto voskresenie Gospod Isus Hristos dokazal deka Toj e navistina veteniot Mesija, Gospodar nad zivotot i smrtta. Taka, Noviot Zavet na Gospoda Isusa Hrista zapo~nuva so radost, t.e. so ra|aweto na Na{iot Spasitel- i zavr{uva so radost, t.e. so voskresenieto Hristovo. |
Коментари:
Постирано од: аџија
Датум на внесување: 04.Февруари.2007 во 13:45
 Феноменален текст...П.С. cao bella...  ------------- |
Постирано од: plamenko
Датум на внесување: 04.Февруари.2007 во 14:44
|
------------- 
|
Постирано од: belichka
Датум на внесување: 04.Февруари.2007 во 15:25
|
ASKEZA gr. ασκισις, podvig, osloboduvanje od strastite izdignuvanje na dusata nad zemniot ziviot. Dostignuvanje na apatija, sozercaie, stremenje kon sostojbata vo koja bil covekot pred padot vo grev. Ne gerizejki se za teloto tuku za dusata, teloto se raspadnuva ama dusata ostanuva.
Istoriski hristijanskoto podviznistvo-askeza poteknuva od Gospod Isus Hristos. Asketizmot vo sustina e samo odraz na Hristovoto ucewe.
Obicno so poimot asketizam se povrzuva poimot za monasite otshelnici, koi ziveat strogo moralni zivot, a asketizmot za umrtvuvanje na strastite. Kaj Svetite Otci terminot askeza se upotrebuva vo dve nasoki: vo opsta smisla-da se trudis, vezbas,i konkretno za karakteristikite vo vremeto na pojavuvanjeto na prvite monasi.
Macenistvoto i stradaweto se sostaven element na zivotot na asketot. Preku stradanieto i bolkata toj mu ugoduva na Bog. Poradi Hristovata dobrovolna smrt monahot dlaboko veruva vo Bozjoto vozvrakawe so zivot. Crkovnite Otci cestopati molitvata ja narekuvale skrieno maciliste. Koga se moli covekot custvuva neprekinata bolka, na primer vo glavat ili ramenicite. Molitveniot zivot e macenicki zivot. Isihazmot e filosofija na macenistvoto. Macenistvoto e element na monaskiot zivot. Monaskiot poziv e upaten na spasenieto. Monahot ne saka kompromisni i olesnuvacki sostojbi. Toj teznee da dostigne sovrsenstvo, isihija i zivee vo bolni i macni iskusenija, borbi i podvizi. Macenickoto poznanie i custvo, monahot so radost go nasocuva kon sovrsenstvo. Monasite pravat mnogu teski i golemi podvizi. Nekoi na primer nastojuvaat da nadminat poveke od cetirieset dena bez spiewe, odrekuvaat zemawe na hrana, redovno i cesto ne se mijat i dr. Nekoi monasi so denovi i noki ne sednuvaat i ne legnuvaat, se dodeka ne im potecat nozete, a sepak ne se bolni nikogas. Tie custvuvaat duhovno zadovolstvo od bolka, dozivuvaat radost od taga, bidejki veruvaat deka dusata preku stradawe i bolka ja izrazuva svojata ljubov sprema Boga. |
Постирано од: чаир
Датум на внесување: 04.Февруари.2007 во 17:05
|
Одличен текст браво Со Христовото крштевање на реката Јордан се преставува во целост Светата Троица Синот кој се крштева Отецот со својот глас сведочи а Светиот Дух во вид на гулаб слегува врз Христа.
Христос ми вели на Ап. Петар врати го ножот во ножницата негова и додава Јас можам да го помолам мојот Отец да ми испрати лигиони со ангели за да ме заштитат но мора да се исполно реченото преку пророкот кој вели со целив го предаваш својот учител. Но да расудуваме логично зара на Бог му треба некој да го заштити, зар на творецот му треба некој да го штити од своите творенија НЕ! Како што се вели во символот на верата ... Кој заради нас луѓето и заради нашето спасение слезе од небото и се воплоти од Светиот Дух и Марија дева и стана човек... . Бог тоа го направил и сеуште го прави пренесувајќи ни се Себеси на жртва на секоја света литургија сега и до свершетокот на светот.
Зошто Христос воскреснал во тертиот ден, зошто дозволил смртта да го надвладее во тие три дена. Тој во времето додека престојувал во гродот ги разришил портите на пеколот и ги ослободил сите старозаветни праведници кои го чекале неговото доаѓање како што се вели во тропарот на Воскресение " Христос воскресна од мртвите со смртта смртта ја победи и на тие што беа во гробовите живот вечен им даде "
Кога жените мироносици отишле да ја пренесат радосната вест за воскресението Христово на апостолите еден од нив апостол Тома (Неверни Тома) не поверува и рекол додека не ја ставам раката во ребрата Негови и прстот во раните о клинците на рацете и нозете негови нема да поверувам. Неговото неверие го разрушува самиот Бог и му вели стани Томо и ставија раката во ребрата мои и прстот во раните о клинците на нозете и рацете мои и не биди неверен туку верен, Ап. Тома паѓа на колен и вели Господ Бог и мој Бог.
Дали знаете од каде полптекнува црвеното велигденско јајце кој прв го му го објавил на светот и што знаши
|
Постирано од: plamenko
Датум на внесување: 04.Февруари.2007 во 17:34
|
isus voskrese
sto sakas potocno da kazes za jajceto crveno?
ili pak sakas da kazes za 3 kruga sto se vrtat?
-------------
|
Постирано од: чаир
Датум на внесување: 04.Февруари.2007 во 17:45
|
трите круга што се вртат се литии и се вртат на велики петок кога го оплакуваме страданието Христово а во сабота го симболизира тридневниот престој на Христа во гробот
Првото вапцано јајце му го однела Марија Магдалена на Понтиј Пилат
јајце зошто од јајцето излегива нов живот црвено зошто е цревена бојата на крвта Христова која ја прилил за нас луѓето
|
Постирано од: belichka
Датум на внесување: 04.Февруари.2007 во 17:49
|
PRVO SOBORNO POSLANIE NA SVETIOT APOSTOL JOVAN BOGOSLOV
Verata sto go pobeduva svetot.
Duhot Koj svedoci.
5Sekoj koj veruva deka Isus e hristos, od Boga e roden, i sekoj, koj Go saka Onoj, onoj , Koj rodil, Go saka i Onoj Koj e roden od Nego.
2. Po toa poznavme deka gi sakame cedata Bozji, koga Go sakame Boga i gi pazime Negovite zapovedi.
3. Bidejki Ljubovta kon Boga se sostoi od toa vo toa; da gi pazime zapovedite Negovi. A Negovite zapovedi ne se teski.
4. Oti sekoj, koj e roden od Boga, go pobeduva svetot; i ova e pobedata sto go pobedi svetot-verata nasha.
5. Koj go pobeduva svetot, ako ne onoj, koj veruva deka Isus e Sin Bozji?
6. Isus Hristos e Onoj, Koj dojde preku *voda i krv i preku Duhot, -ne samo preku voda, tuku preku voda i krv; i Duhot e Onoj, Koj svedoci, oti Duhot e Vistinata.
7. Zasto Troica se, Koi Svedocat na Neboto: Otecot, Slovoto i Svetiot Dug; i Troica se edno.........
Iako nadvor od temata moze nesto nekomu ke mu znaci...
|
Постирано од: чаир
Датум на внесување: 04.Февруари.2007 во 17:54
| по шо гледам дека имаш евангели при рака ако сакаш написија 13 глава до Коринтјаните тоа вреди да се сподели со сите |
Постирано од: belichka
Датум на внесување: 04.Февруари.2007 во 18:12
ja ima veke adzija postirano... Za ljubovta..
|
Постирано од: belichka
Датум на внесување: 04.Февруари.2007 во 19:34
 kalif slobodno pobaraj mozes da ja dobis komPletna temata ova e samo izvadoci |
Постирано од: DARKDOG
Датум на внесување: 05.Февруари.2007 во 06:08
|
Zbor od aramejsko poteklo, so zna~ewe "otec". Vo novozavetnite knigi, vo forma na molitveno obra}awe kon Bog Otec, obi~no se upotrebuvaat i dvata zbora po red - "Ava, Ot~e! " (Mk. 14. 36; Rim. 8. 15; Gal. 4. 6). Na Istok vaka se imenuvaat stare{inite na manastirite ili, voop{to, uva`eni starci - podvi`nici.
Celosna samouprava ili nezavisnost na edna Crkva vo odnos na drugi crkvi. Takvata Crkva se imenuva avtokefalna ili pomesna. Obrazuvana e od dr`avnata vlast, a nejzinata kanoni~nost se ustanovuva so priznavawe od strana na Crkvata, od koja{to se odvojuva. Pravoslavnite crkvi se del od vselenskata Crkva, a vo op{tewe na edna so druga ostanuvaat preku edinstvoto vo verata i preku osnovnite na~ela na ustrojstvo i upravuvawe - pravilata i kanonite. Pravo na crkovna avtokefalnost dobiva sekoj narod pravoslaven koj vo svojot nacionalen razvoj i vo zavisnost od uslovite na svojot politi~ki `ivot }e se poka`e sposoben za svoja crkovna samouprava.
Delumna crkovna ili politi~ka samostojnost.
Filosofsko u~ewe spored koe ~ovekovata du{a ne mo`e da go spoznava ona {to e natsetilno. Sledstveno na toa, ne e mo`no ni Bogopoznanieto. Spored agnosticite, sekoe soznanie se steknuva so pomo{ na setilnite organi. Tipi~ni pretstavnici na ova u~ewe se angliskite filosofi Xon Stjuart, Miler i Herbert Spenser. Slo`enka od gr. a-privativum i gn¯siV, £ - znaewe.
So ovoj zbor vo Biblijata se preveduva evrejskiot izraz "{eol", toa ozna~uva mesto li{eno od svetlina, ili ne{to nevidlivo. Drevnite gr~ki pisateli so ovoj zbor go ozna~uvale svetot na duhovite ili carstvoto, `iveali{teto na umrenite, koe se nao|a pod uprava na Pluton. Vo Biblijata "ad" i "{eol" se upotrebuvale so pove}e zna~ewa: vo edni slu~ai - grob (pr. I Moj. 42. 38; Ps. 6. 6), a vo drugi slu~ai - mesto i sostojba {to im se zaedni~ki na site umreni, pravednici i gre{nici (I Moj. 37. 35; Ps. 88. 48; Is. 14. 15). Vo nekoi mesta od Sv. pismo "ad" ozna~uva mesto ili sostojba za site umreni, no so izvesni razliki za pravednicite i gre{nicite. Prvite se nasladuvaat vo pokojot, o~ekuvaat osloboduvawe ottamu i toa go dobivaat (Ps. 15.9-11; IPetr. 3. 18-19); vtorite se pokrieni vo ve~en sram, bez nade` za idninata (Jezek. 32.18, 32). Vo novozavetnite knigi so zborot "ad" se ozna~eni ve~nata osuda, ve~nata pogibel i ve~nite maki na koi se osudeni gre{nicite. Najkuso re~eno, adot ja ozna~uva zadgrobnata sostojba na du{ite po smrtta. Spored u~eweto na pravoslavnata Crkva, adot se javuva kako zadgrobna sostojba na gre{nite du{i, koi vo taa sostojba se nao|aat pod vlasta na |avolot i duhovite na zlobata. Koj e so Hrista, za nego nema "ad", a smrtta za nego e premin vo `ivot ve~en, vo Carstvoto Hristovo (Lk, 23.43; Filip. 1.21-23). Hristos, za vreme na krsnite stradawa i tridnevniot prestoj vo grobot, propovedal, ja razurnal silata na adot, koj gospodarel nad celoto ~ove{tvo. U~eweto za sleguvaweto na Spasitelot vo adot e eden od klu~nite dogmati na Crkvata, zasnovan vrz jasnoto svedo{tvo na Sv. pismo (I Petr. 3.18-20; 4.6; Efes. 4.8-10).
Dejstva, postapki, nameri, misli i dr. {to, spored nekoi filosofi i moralisti, sami po sebe ne se ni dobri ni lo{i. Od pravoslavna gledna to~ka adijaforite se neprifatlivi, bidej}i site postapki i projavi vo `ivotot na hristijaninot podle`at na moralniot zakon. Od gr~. a - privatimum i di…foroV 3 = razli~en.
Dolga poetska kompozicija, vo ~est na Bogorodica, po povod ~udesnotoo osloboduvawe na Konstantinopol od edna invazija na Persijancite i Avarite vo 626 god. so pomo{ na Majkata Bo`ja. Akatistot se sostoi od dvanaeset kondaci i dvanaeset ikosi. Imeto go dobila poradi toa {to za vreme na nejzinoto peewe na vernicite ne im e dozvoleno da sedat, od gr~. a- 'ne' i gl. kaq’zw = sedi: Ikosite zavr{uvaat so vosklikot "Raduj se Nevesto nenevestna", a kondacite so - "Aliluja". Ima akatisti i vo ~est na Hrista i na svetiteli.
|
Постирано од: belichka
Датум на внесување: 07.Февруари.2007 во 12:20
| kalif..........? |
Постирано од: belichka
Датум на внесување: 13.Февруари.2007 во 23:39
|
isto taka eden od najnajnaj podviznicki zivot e pojavata na jurodivi ili Radi Hrista ludi,
|
Постирано од: Al_Masih_Qam
Датум на внесување: 24.Мај.2008 во 02:32
ЈУРОДСТВО ХРИСТА РАДИ - један од најтежих и најсмелијих облика подвизавања, где се подвижник добровољно одриче свих земаљских добара, својих сродника, постојбине, света у коме живи, и, при пуној свести и одговорности за свој избор, лишава разума, здравога смисла, општеприхваћених моралних норми и правила понашања. Ови изабраници Божији скривају се под маском безумника и окорелих грешника који стида и срама немају, који законе људске презиру и ближњима су повод за саблазан, излажући се порузи околине. Јуродство је најскривенија светост: "скривени човјек срца" (1. Петр. 3,4) у овом виду подвиж-ништва не само што није видљив душевно-телесним очима, него се приказује сасвим супротним у својим спољашњим пројављивањима: гротескно ругање свету сакрива од очију људских љубав према свету, телесна нагота духовну красоту, безумље - ум Христов, скиталаштво - трагање за небеском Отаџбином, за "градом који ће доћи" (Јевр. 13,14). Живећи у телу, јуродиви себе сматрају бесплотнима: храна, одећа, станиште за њих не представљају ни вредност, ни неопходну потребу. По више дана, па и недеља, они пребивају без јела; одевају се у прљаве и ружне рите које људи бацају на сметлиште, а неретко се одричу и таквог покрова, ходећи наги, изнуравајући тело своје веригама, гвозденим каци-гама или оковима. Живе без станишта, изгоњени из људских домова, под ведрим небом - на трговима и улицама, на гробљима, у храмовним портама, на ђубриштима и мочварним местима. Граде се неразумнима и бесомучнима, премда су им менталне способности исте као и у других људи. Духовни живот јуродивих, њихови судови о свету, њихово промишљање о ближњима дају основ за закључак да су се управљали према облагодаћеном разуму, да су им поступци били промишљени и да су у свему деловали по својој слободној вољи, свесно и у чистој савести. У спољашњем животу они се одричу ума, искључујући се из друштва, скривајући своје мисли и осећања, побуде и стремљења, излажући се порузи и презиру околине. И говор им је често другачији него код осталих људи: неки међу њима негују молчалништво (непрестано ћутање), неки испуштају неартикулисане гласове или примитивизују свој исказ (глосолалија). Иза, рекло би се, апсурдних порука јуродивих крије се дубоки смисао - опомена ближњима, управљање на пут покајања и исправног живота или пророковање о догађајима који ће се збити, на славу Божију и као потврда њихове светости. У Русији јуродиви преузимају и друштвено значајан подвиг изобличавања силника овога света, искорењивања зла и заштите потлачених, тако да аскетској страни јуродства руски подвижници додају и веома изражену димензију социјалног служења, указујући на противреч-ност између формално прихваћеног хришћанства и друштвене аморалности. Сведочанства која би се могла сматрати праузорима подвига јуродства нуди још Стари Завет. Поступци појединих старозаветних изабраника Божијих чине се неразумним, чудним или чак аморалним: тако Исаија, предсказујући сужањство Мисираца и Етиопљана, три године ходи го и бос (Ис. 20, 2-3); Јеремија начини себи свезе и јарам и метну их око врата да би их потом послао господарима суседних земаља за сведочанство воље Божије (Јер. 27 и 28); Језекиљ, представљајући опсаду Јерусалима и пророкујући против оних што преступише закон Божији, 390 дана лежи на левој и 40 дана на десној страни својој, једући пресна хлеба и тако носи безакоње Израиљево (Јез. 4, 1-12); пророк Осија живи са блудницом, јер је Израиљ одступио од Господа (Ос. 1, 1-3). Последњи од старозаветних пророка, Свети Јован Претеча и Крститељ Господњи, својом појавом, пустиножитељством, проповеђу покајања и разобличавањем силника овога света такође показује црте које ће касније развити јуродиви у своме служењу свету. И апостоли Христови представљају у извесном смислу зачетнике и утемељитеље подвига јуродства у Христу. Нарочито се у Првој посланици Коринћанима Светог апостола Павла излажу мисли које ће утемељити и прописати најбитније одлике овога подвига (1. Кор. 1, 18-21, 27-28; 2, 16; 3, 18-19; 4, 10). Монаштво је у ве-ликој мери инспирисало и припремило подвиг јуродственог служења свету, како на теоретском плану (Правила преп. Јована Касијана, Поука монасима преп. Јефрема Сирина, Беседа на Прву посланицу Коринћанима Св. Јована Златоуста и др.), тако и на делу: први јуродиви у историји Цркве били су монаси који су се после дуготрајног подвизавања одлучивали да изађу у свет и послуже му лудошћу своје проповеди и живљења, примајући погрде и злостављања ради потпуног излечења од гордости и самоугађања (Блажена Исидора, Симеон, Висарион, Серапион Синдонит). |
belichka напиша:Постирано од: Al_Masih_Qam
Датум на внесување: 24.Мај.2008 во 02:34
|
СВЕТИ АНДРЕЈ ЈУРОДИВИ
2. ОКТОБАР Словенин по пореклу. Као роб купљен неким богаташем Теогностом у Цариграду у време цара Лава Мудрога, сина цара Василија Македонца. Андреј беше красан младић телом и душом. Теогност заволи Андреју и даде га да се учи писмености. Андреј се усрдно Богу мољаше, и с љубављу црквене службе похођаше. Послушавши неко небесно јављење он се реши на подвиг јуродства Христа ради. И једном кад оде на бунар за воду, он исцепа на себи одело и ножем исече, па се направи луд. Ожалошћен тиме господар му Теогност спута га у ланце и одведе у цркву св. Анастасије Узорешителнице, да му се читају молитве Но како се Андреј не поправи у очима господара свога, пусти га овај у слободу као умоболног. Андреј свети дању се прављаше луд а ноћу по сву ноћ се Богу мољаше. Живео је без крова и уточишта. Ноћевао је на пољу, ишао полунаг, у једној издртој хаљини, јео је мало хлеба кад би му добри људи уделили. Од онога што је примао он је делио просјацима, и то кад би им дао изругао би их, да му не би благодарили. Јер сву награду очекиваше Андреј свети само од Бога. Зато се и велика благодат Божја усели у њ, те је могао прозирати у тајне људске, виђати ангеле и демоне, одгонити демоне од људи, исправљати људе од греха. Имао је предивна виђења Раја и највиших небеских Сила; видео је Господа Христа на престолу славе; видео је, са својим учеником Епифанијем, Пресвету Богородицу у цркви Влахерни како одеждом својом покрива род хришћански (в. Покров Богородичин); чуо је на небесима речи неисказане, које није смео људима поновити. После нечувено тешких подвига упокојио се 911. год. и преселио у вечну славу Господа свога. |
Постирано од: Al_Masih_Qam
Датум на внесување: 24.Мај.2008 во 21:50
A dali asketizam moze da praktikuvaat samo monasite, ili toa vazi za site vernici? Koja e razlikata pomegju tie dva vida asketizam? |
Постирано од: Messenger
Датум на внесување: 25.Мај.2008 во 03:54
|
Kade baral Bog od nas da bideme asketi?
Koga spomnal Bog deka bara od nas da go zadovoluvame so nashe sekojdnevno patenje?
Kade voopshto baral Bog od nas zhivotot podaren od Nego da go pretochime vo patenichka egzistencija?
Mozhebi ima neshto sto ne sum zabelezhil vo Noviot Zavet, pa bi zamolil da mi bide objasneto od nekoj koj e upaten vo toa.
------------- Truth needs no laws to support it. Throughout history only lies and liars have resorted to the courts to enforce adherence to dogma. |
Постирано од: Vikentij
Датум на внесување: 29.Мај.2008 во 21:33
|
I samiot Hristos 40 dena postese vo pustinata, znaci asketski se podgotvi pred da izleze na propoved, no ne zatoa sto imase potreba od podgotovka(kako sovrsen Bog), tuku za da dade primer na vozdrzuvanje.
isto taka vo besedata na gorata veli: "Zatoa vi velam: nemojte da se grizite za vasata dusa- sto ke jadete ili sto ke pieta; nitu za vaseto telo vo sto ke se oblecete..."(Matej6,25) na dr mesto e receno "Carstvoto nebesno se steknuva so sila i samo podviznicite go dobivaat" |
Постирано од: Vikentij
Датум на внесување: 29.Мај.2008 во 21:34
| p.s.Isto taka i vo Stariot Zavet imame primeri za asketi, na pr. prorok Ilija |
Постирано од: Al_Masih_Qam
Датум на внесување: 29.Мај.2008 во 22:46
|
Аскетизмот во православието не означува факирство! Поимот аскеза на македонски се преведува како подвиг, а подвигот се однесува на целиот живот на секој жив и здрав христијанин. Работата е во тоа што постојат различни видови на подвизување во верата - еден е подвигот на отшелникот во пустината, друг е на монахот во манастирот, трет е оној на човекот во брак, четврт е подвигот на адолесцентот и т.н. Но сите тие, доколку се христијани, се аскети - бидејќи СЕ ТРУДАТ (т.е. се подвизауваат) да се усовршат во верата.
Значи, не се само пророкот Илија и светогорските старци аскети, туку сме сите ние. Е тоа што многумина од нас можат да се пофалат само со својата духовна неписменост и невоспитаност, е работа за која не можат само тие да се обвинат. Но, секој може да биде воспитан и описменет, само треба да сака. Ва Стариот Завет има прикаска за едно магаре кое можело да го види ангелот кој му стоел на патот, додека пророкот кој го јавал не можел (оти бил потврдоглав од магарето)... Како тече целата прикаска не е важно, но штом може и едно магаре да погледне кон божествените нешта - колку повеќе може нив да ги види човек, ако малце од малце тоа го посака? ------------- AL MASIH QAM! HAQQAN QAM! ВОИСТИНУ ВОСКРЕСЕ ХРИСТОС БОГ! |
Постирано од: zidarski
Датум на внесување: 29.Мај.2008 во 23:26
 ------------- Do what is right, come what may... |
Постирано од: Messenger
Датум на внесување: 29.Мај.2008 во 23:42
Ius ne zhiveel asketski zhivot. Toa sto otishol vo pustina da meditira 40 dena e poseben chin na fokusiranje i sobiranje sila za patot sto potoa go prevzema. Koga povtorno go napravil toa? Koga baral od svoite apostoli da go pravat toa? Kade vo Biblijata se bara od lugjeto da bidat asketi? Jas ne prashuvam za interpretacija na onoa sto se sluchilo vo odreden moment i za odredena cel, tuku prashuvam kade ima preporaka ili zakon za asketizam vo Biblijata? Isto taka jas ne prashuvam za site onie koi pravat neshto samo zatoa sto prochitale deka nekoj pred niv go napravil istoto. I ushte poveke, so dolzhna pochit i sloboden um, ne zboruvam za onie koi nerazbirajki zoshto e toa napraveno, se pravat ushte pogolemi svetci reshavajki da bidat asketi cel zhivot. Ne zboruvam za site tie neshta. Ne zboruvam za site onie koi slepo odat po nechii stapki imitirajki nekoj drug i nadevajki se deka ke stignat do nekakva duhovna sovrshenost izmachuvajki go materijalnoto telo koe ni e podareno od Boga kako negova sovrshena kreacija za nashiot privremen prestoj vo materijalniov svet. Jas prashuvam mnogu ednostavno za konkrteni Bozhji preporaki i zakoni vo Biblijata. Ako ima takvi, ve molam citirajte gi. ------------- Truth needs no laws to support it. Throughout history only lies and liars have resorted to the courts to enforce adherence to dogma. |
Постирано од: zidarski
Датум на внесување: 29.Мај.2008 во 23:48
|
Месинџер - погледни го објаснувањето на Ал-Масих за аскетизмот. Многу посмислено е и токму од таа логика - може да се тврди дека Исус живеел аскетски живот, како и многу од оние што се сметаат за светци во Православието и Католицизмот...
Дали е оправдан телесниот аскетизам и дали е вистински подвиг кон Бога и Божјето Дело...? Не знам, тоа веројатно само Тој го знае, но во секој случај, сметам дека намерата, причината, побудата со која се прави тоа дело (каква и да е неговата манифестација) е таа што го оправдува и му дава смисла или не... ------------- Do what is right, come what may... |
Постирано од: Messenger
Датум на внесување: 29.Мај.2008 во 23:52
Samo kolku da ne se izgubi od vid: I dushata i teloto se Bozhja kreacija. A shto sozdade Bog, se e dobro. Teloto e vidliva dusha, a dushata e nevidlivo telo. Teloto i dushata nikade ne se podeleni, tie se edinstvo, delovi sto pripagjaat eden na drug, tie se delovi od edno edistveno sebstvo. Treba da se prifati teloto kako Bozhje delo, treba da se saka teloto kako Bozhjo delo, treba da se respektira teloto kako Bozhjo delo, treba da se neguva teloto kako Bozhjo delo i treba da se bide blagodaren na teloto kako na Bozhjo delo ako sakame da go prifatime i respektirame i duhot kako Bozhje delo. Sekakva svesna podelba megju teloto i duhot i nivniot razlichen tretman ne e bogougodno. Sekoe telesno ili duhovno nepochituvanje e bogohulie. ------------- Truth needs no laws to support it. Throughout history only lies and liars have resorted to the courts to enforce adherence to dogma. |
Постирано од: Al_Masih_Qam
Датум на внесување: 30.Мај.2008 во 00:28
Амин. Би добил петка во средно богословско за одговоров. 
И точно преку подвижништвото, кое е трнирање на двете, можат и двете да се воздигнат кон своето усовршување. ------------- AL MASIH QAM! HAQQAN QAM! ВОИСТИНУ ВОСКРЕСЕ ХРИСТОС БОГ! |
Постирано од: Messenger
Датум на внесување: 30.Мај.2008 во 00:53
|
Kako se borite protiv grevot so asketski zhivot (mislam telesen asketski zhivot) ? ------------- Truth needs no laws to support it. Throughout history only lies and liars have resorted to the courts to enforce adherence to dogma. |
Постирано од: zidarski
Датум на внесување: 30.Мај.2008 во 01:38
|
Месинџер - во источната филозофија е познато лишувањето од физичкото задоволство, лишување од секакво материјално добро, со цел духовно извисување. Односно - постигнување на стадиј во кој телото не зависи од надворешни на него елементи, а соодветно со тоа и душата и нејзиното задоволство не зависат од надворешни елементи. Во Тибетанската филозофија, тоа се смета за врвниот стадиум на развојот (она што во некои индиски учења се смета за нирвана).
Многу слично е и со аскетизмот - тој многу погрешно се толкува како измачување на телото и за жал многу често со цел да се живее аскетски, се практикува такво измачување на телото, наместо да се прочистува истото. ------------- Do what is right, come what may... |
Постирано од: Messenger
Датум на внесување: 30.Мај.2008 во 01:59
|
Toa sto nekoi na istok se lishuvaat od bogatstvoto i luksuzot e druga rabota.
A onie koi se lishuvaat od dobroto za teloto i sto go izmachuvaat so asketizam, e totalno promashuvanje, iluzija nametnata od izgubeniot um koj misli deka lishuvanjeto od dobrata na materijalniot svet e uslov za dostiganje na duhovnosta. Ako nekoj reshil da se izolira od Bozhjiot svet odejki na Himalaite i se venchal za vechna izoliranost i osamenost ne znachi deka e primer za slepo sledenje. Takviot chovek se izoliral od Bozhjata Kreacija, se otkazhal od Bozjite cheda, se otkazhal od Bozhjoto telo, se otkazhal od teloto na zhenata koe e sozdadeno i blagosloveno od Boga, se otkazhal od sozdavanjeto na nov chovechki zhivot, se otkazhal od ubavinite na svetot sozdaden od Boga i se hermetiziral so svojot um, zalazhuvajki se deka so obvinuvanje na seto onoa sto e nadvor od nego ke gi opravda slabostite na svojata svest i svojot duh. Nema polesen i popogreshen nachin na samopravduvanje od napagjanje i osuduvanje na se onoa sto e nadvor ili e porazlichno od nas (najubavo iskustvo za toa imame od komentarite na nash*te chlenovi od razlichni religii). Taka samite se stavame sebe si vo "bozhenstvena svetost", samozadovoluvajki se so svojot izbor na patenik po "bozhjiot pat kon sovrshenosta". ------------- Truth needs no laws to support it. Throughout history only lies and liars have resorted to the courts to enforce adherence to dogma. |
Постирано од: zidarski
Датум на внесување: 30.Мај.2008 во 02:31
|
А како е тоа поразлично од "аскетизмот" на Будизмот или Тибетанството?
Секој сам го одбира патот до Бога и самиот избира дали тоа ќе биде преку жртвување и откажување или ќе биде преку делата... Јас лично никогаш не сум помислил дека телесниот аскетизам е правилен пат за мене - како што реков и порано, никогаш дури не сум помислил да постам, а камо ли да се откажувам од било што друго. Но познавам монаси и за многу од нив, навистина можам да кажам дека ги разбирам и дека ги прифаќам нивните одлуки да живеат таков живот. Верата е лична врска со Бога и секој го наоѓа сопствениот повик во неа... затоа се согласувам со тебе дека е погрешно да се смета дека ако некој направил вака, сите треба да го следат, но не се согласувам дека аскетизмот (во формата во која го дефиниравме тука) е погрешен. ------------- Do what is right, come what may... |
Постирано од: Messenger
Датум на внесување: 30.Мај.2008 во 02:56
|
Jas ne gi opravduvam onie osamenici koi celiot zhivot go minuvaat na Himalaite. Ne gi osuduvam (iako mozhebi izgleda deka stojam blizu do toa), no ne gi ni opravduvam od aspekt na gledanje na seopshata Bozhja Kreacija.
Ako seto onoa sto e sozdadeno od Boga e dobro, kako mozheme nie toa da go osuduvame? Ako teloto e vidliot duh, a duhot e nevidlivoto telo, ako toa e edinstvo na dve manifestacii, kako mozhat da se parcijalizirat i razlichno da se tretiraat ? Kako mozhe Bozhjata tvorba, kako sovrsheno sozdadenie, da bide osudeno i kaznuvano od nas? Mislam deka se razbirame oti zboruvame za vzaemni principi koi sme gi usvoile na nekoj nachin kako reparni tochki na orientacija vo poimanjeto na Kreacijata. Ne navleguvam vo pravoto sekoj da rasuduva i da si pravi kako sto saka. ------------- Truth needs no laws to support it. Throughout history only lies and liars have resorted to the courts to enforce adherence to dogma. |
Постирано од: Vikentij
Датум на внесување: 30.Мај.2008 во 12:02
|
vidi, tocno e deka se Bog sozdade dobro, no toa bese pred grevovniot pad na nasite praroditeli Adam i Eva. Posle padot teloto ja gubi svojata sovrsenost i harmonija so dusata, pa taka asketizmot odnosno nerazgaluvanjeto na teloto e patot po koj covekot se priblizuva kon prvobitnata sostojba, pred padot. Celata na asketskiot zivot e tokmu ovaa: da se potcini teloto na duhot. Da se pobedat strastite, koi go sprecuvaat naseto priblizuvanje kon Boga. Na toj nacin se postignuva sovrsenstvo. Znaci vo sekoj slucaj potreben e podvig i vozdrzuvanje nezavisno dali ziveeme vo svetot, vo manastir, vo pustina i sl. Se razbira Svetite Otci sovetuvaat deka e nerazumno da se pretera so izmacuvanje na teloto. Dovolno e tolkavo vozdrzuvanje, kolku sto e potrebno za da se pobedat strastite (se razbira ova e dosta individualno).
I samiot Hristos veli za asketite "Onie pak za koi svetot bese nedostoen skitaa po planini i zemni bezdni.."(nemam vreme da najdam koe evangelie bese) Za nesoglasuvanjeto i sprotivstavenosta na dusata i teloto apostolot Pavle uste veli " Ne go pravam dobroto koe go sakam tuku zloto koe ne go sakam go vrsam..." |
Постирано од: Messenger
Датум на внесување: 30.Мај.2008 во 14:46
|
Vikentij, se slozhuvam deka ne se slozhuvame. Toa sto go velish e dogma koja ti si ja prifatil, a jas ne.
Se shto sozdal Bog e dobro i nikade Toj ne kazhal deka dobroto ima rok na traenje ili deka od eden moment dobroto minuva vo nedobro. Onoa sto nie veruvame ili mislime deka e dobro/nedobro e rezultat od razbiranjeto na nashata svest ili proizvod od nashiot um. Poednostavno kazhano, toa e samo edna nasha interpretacija, a dogmata ne e nishto poveke otkolku institualizirana interpretacija. ------------- Truth needs no laws to support it. Throughout history only lies and liars have resorted to the courts to enforce adherence to dogma. |
Постирано од: Vikentij
Датум на внесување: 01.Јуни.2008 во 21:57
| messenger,za zal nemam mn vreme sega za da ti izlozam podetalni podatoci za mostite, a ovde imam edno prasanje do tebe. me interesira dali razgovaram so tebe kako so vernik ili ateist (toa e mn vazno a ne mozam da ocenam sto si). Izvesen period nema da sum tuka, pa za edna nedela, ako toa drug ne go napravi, ke ti iznesam se podetalno |
Постирано од: Мишичасти
Датум на внесување: 01.Јуни.2008 во 23:01
ХА ха ... Перцепцијата и не е баш неопходна скроз за да го оцениме тоа... Инстинктот би рекол... А нивелирањето на Бог на овој вулгарен начин „гласнику“ не ти е во ред. Лошото(или недоброто по твое) не е негација на Бога. Туку само негово одсуство во тој момент и простор. Ти си очигледно атеист, но немора да го негираш Бог... |
Постирано од: Messenger
Датум на внесување: 02.Јуни.2008 во 00:45
|
Ne si me razbral, ama ne e toa voopshto vazhno...
Patem, kako prvo. nikokagash ne sum go negiral Boga, tuku naprotiv... a kako vtoro, ne mi lepi etiketi bidejki ne samo sto so toa me negirash mene, tuku se negirash i sebe si stavajki si ja svesta pod jaremot na umot. 
Prifakjam samo deka ne ja prifakjam dogmata sto si ja prifatil ti. Samo tolku. ------------- Truth needs no laws to support it. Throughout history only lies and liars have resorted to the courts to enforce adherence to dogma. |
Постирано од: Мишичасти
Датум на внесување: 02.Јуни.2008 во 01:20
|
Мисли не читам , а изгледа си сам со нив стареци.. нека ти се.. можда сам ке стигнеш побрзо до совршенство...
Не се негирам јас никако... |