ОРОС ВЕРЕ СЕДМОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА У НИКЕЈИ

Свети и велики и Васељенски сабор, по благодати Божијој и одлуком побожних и христољубивих царева наших Константина и Ирине, мајке његове, сабран по други пут у сјајној митрополији Никејаца у области Витиније, у светој Божијој цркви званој Софија (Премудрост), следећи предање Католичанске (Саборне, Православне) Цркве, одреди следеће: Христос Бог наш, Који нам је даровао светлост свога познања и избавио нас из таме идолопоклоничког безумља, заручио је (Себи) своју Свету Саборну Цркву, "која нема мрље ни боре" (Еф 5:27) и обећао јој да ће (као таква) бити чувана, и својим светим ученицима потврђивао је то говорећи: " Ја сам с вама у све дане до свршетка века" (Мт 28:28). Ово обећање дао је не само њима, него и нама који смо преко њих поверовали у Име Његово.
Неки пак неразумно одбацивши тај дар (Христов), будући подстакнути од непријатеља обмањивача, одступили су од здравог смисла и супростављајући се предању Саборне Цркве, промашили су смисао Истине и, као што вели реч из Прича (Соломонових), "залуташе са стаза сопствене њиве и у руке сабраше неплодност" (Приче 9:12). Јер, усудише се да клеветају боголепни украс свештених посвета ( - дарова и украса у храму), називајући себе свештеницима а не будући то. 0 њима Бог кроз пророштво говори: "Многи пастири упропастише виноград мој, наслеђе моје упрљаше" (Јерем 12:10). Јер пошавши за људима несвештеним (упрљаним), који само своју памет слушају, они оптужише заручену (као Невесту) Христу Богу Свету Цркву Његову, и не направише разлику између светог и оскврњенога, те икону Господњу и Његових Светитеља назваше сличном дрвеним киповима сатанских идола.
Зато Господ Бог (наш), не подносећи да гледа своје верне слуге упропашћиване таквом заразом, благовољењем Својим сазвао је нас, начелнике свештенства (епископе), из свих крајева, благодарећи божанственој ревности и сагласју највернијих царева наших Константина и Ирине, да би (тако) божанско предање Саборне Цркве заједничком (нашом) одлуком поново добило своју важност. Ми, зато, са сваком тачношћу испитавши и размотривши (све) и следујући за циљем Истине, ништа не одузимамо, нити ишта додајемо, него све оно што је Саборне Цркве неумањено очувавамо.
И следујући светих шест васељенских сабора... (даље следи њихово набрајање и интегрални текст Никеоцариградског Символа вере).
И сажето говорећи: Ми се држимо неизменљиво свих црквених завештаних нам писаних и неписаних предања, од којих је једно и изображавање иконичког (ликовног) живописа, јер је сагласно историји јеванђељске проповеди, ради потврђивања истинитог а не привидног очовечења Бога Логоса, и служи једнакој истоветној користи, пошто ствари које једна на другу указују очигледно да имају и узајамне појаве.
Пошто је, (дакле), то све тако, ми идући царским путем и следујући богонадахнутом учењу Светих Отаца наших и предању Саборне Цркве - јер знамо да је то предање Духа Светога Који обитава у њој - одређујемо са сваком пажњом и тачношћу:
да се паралелно са знаком Часног и Животворног крста постављају часне и свете иконе - које су одговарајуће урађене од боја и мозаика и другог материјала - у светим Божјим црквама, на свештеним сасудима и одеждама, на зидовима и даскама, у кућама и по путевима; (и то): икону Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа, и Пречисте Владичице наше Свете Богородице, И Часних Анђела, и свих Светих и Преподобних људи. Јер уколико се ове стално посматрају у иконичним (ликовним) изображењима, утолико се и они који их гледају покрећу ка жељењу и подражавању самих Оригинала. И да се овима једнако одаје целивање и почасно поклоњење али не и истинско служење  по вери нашој, које приличи само Божанској Природи, него да као што знаку Часног и Животворног Крста и Светим Јеванђељима и осталим свештеним посветама (грчки), тако да и у част ових чинимо принос кађења и светлости (свеће и кандила), као што Је то био побожан обичај и у древних (хришћана). Јер част која се одаје икони (лику) прелази на Оригинал (прволик) и ко се поклања икони, поклања се личности онога који је на њој насликан
Јер тако се утврђује наука Светих Отаца наших, то јест предање Саборне (Католичанске, Православне) Цркве, која је с краја на крај земље примила Јеванђеље. Тако следујемо за Павлом, који је Христом говорио, и за свим Апостолским божанским скупом и за Отачком светињом, држећи се предања која смо примили. Тако ћемо пророчки певати Цркви победничке песме: "Радуј се веома, кћери Сионска! Проповедај, кћери Јерусалимска! Ликуј и весели се свим срцем својим, јер уклони Господ од тебе све неправде противника твојих; избављена си из руку непријатеља твојих! Господ Цар је испред тебе, више нећеш видети зла, и мир ће бити на теби у вечна времена" (Софон 3:14-15; Варух 3:13).
Оне пак који се дрзну да другачије (о овиме) мисле или уче, или сходно поганим јеретицима да одбацују црквена предања и измишљају неку новачину; или одбацују нешто од онога што је Цркви предато: Јеванђеље или знак Часног Крста или живописање икона или свете мошти Мученика; или подло и злобно измишљају да би порекли нешто од узакоњених предања Саборне Цркве; или још да се као профаним служе свештеним сасудима или часним манастирима - (за такве), ако су епископи или клирици, наређујемо да се свргну (рашчине), а ако су монаси да се одлуче од причешћа.
Превео А. Јевтић
+
  <script language="JavaScript" src="http://us.i1.yimg.com/us.yimg.com/i/mc/mc.js">< ="" ="http://geocities.com/js_source/geov2.js">geovisit();

temata e vselenski sobor---

Остатци хрма у Ефесу посвећеног Пресветој Богоодици
у коме је одржан Трећи Васељенски Сабор

Канони Трећег васељенског сабора

1. Пошто треба да и они који су изостали са светог Сабора због неког узрока или црквеног или телесног, а налазе се у селу или граду, и не знају шта је на њему (Сабору) одлучено (било), обзнањујемо вашој светињи и љубави, ако неки обласни митрополит одступивши од светог и васељенског Сабора, и приступи отпадничком збору (саборовању,), или после тога су примили или приме Келестијево учење, такав не може ништа чинити против епископа те области, и нека је од сада сабором избачен од сваког црквеног општења (заједнице) и лишен власти. Сами ће пак епископи тих области, и они суседни митрополити који православно мисле, да га свргну из свега, и збаце са епископског чина.

2. Ако су неки епархијски епископи изостали са светог Сабора, и нашли су се у отпадништву, или су покушали да одступе, или су потписавши Несторијево свргавање (збацивање) поново пришли отпадничком збору (), нека сви такви, по одлуци светог Сабора буду туђи свештенству и збачени са свог чина.

3. Ако су неки од клирика у којем граду или селу били лишени свештенства од Несторија или оних који су с њим због тога што су последовали православном учењу, одлучили смо да такви буду враћени у свој чин. Уопште ми заповедамо да сви клирици који су остали верни васељенском Сабору, не треба да буду потчињени ни на који начин епископима који су отпали или ће то учинити.

4. Ако неки који су отпали од клира, и усуде се да, сами или јавно, мудрују са Несторијем или Келестијем, свети Сабор сматра за праведно да и ови буду избачени.
 

5. Они који су за неприлична дела осуђени од светог Сабора или од домаћих епископа, и они који су неправилно (неканонски) и у свему произвољно од Несторија и његових једномишљеника покушали или ће покушати да се поврате у општење (црквену заједницу) или чин ( свештенички), сматрали смо да је праведно да немају од тога користи, и да остану свргнути.

6. Исто тако и они који би пожелели да учине нешто противно светом Сабору у Ефесу. свети Сабор је одлучио, да, ако су епископи, или клирици, да буду сасвим збачени са свог степена (чина), а ако су световњаци, да остану ван заједнице (општења).

7. После читања овога, свети Сабор је одлучио, да не буде никоме дозвољено да произноси, или пише, или саставља другу веру, осим оне донете од Светих Отаца сабраних у Никеји Духом Светим. Који се усуде да састављају другу веру, или да представљају (излажу), или је шире, или нуде онима који желе да се обрате к познању Истине, или из јелинизма (многобоштва) или из Јудаизма, или из било које јереси, такви, ако су, било епископи, или клирици, да буду туђи, епископ епископству. клирици клиру; а ако су световњаци, да буду анатемисани. На исти начин, ако се затекну неки, било епископи, било клирици, било световњаци, или да мудрују, или да уче ономе што садржи представљено изложење презвитера Харисија о оваплоћењу (очовечењу) Јединороднаго Сина Божијег, или нечистим и искривљеним (наопаким) Несторијевим догматима, који су ту приложени, нека такав подлеже одредби овог светог и васељенског Сабора. Наиме, епископ да буде лишен епископства и да буде збачен, а клирик слично, да буде избачен из клира, а ако је ко световњак, овај да буде анатемисан, како је речено.

8. Најбогољубазнији епископ Ригин и са њиме најбогољубазнији епископи области Кипра, Зинон и Евагрије, објавили су дело које је новотарија супротна црквеним установама и правилима (канонима) светих Апостола, и прети слободи свих. Пошто опште болести требају јаче лекове јер већи бол придоносе, и пошто није држан (следован) древни обичај да епископ града Антиохије врши ( чини) рукоположења на Кипру, како су нас писмено (ливелом) и усмено ( својим речима) известити (обавестили) најпобожнији мужеви, који су дошли на свети Сабор. Они који началствују у светим црквама Кипра, нека имају слободу без забране, и без тескобе, по правилима (канонима) Светих Отац а и по древном обичају, да сами од себе (собом) врше рукополагања најпобожнијих епископа. Исто да се сачува и у другим правилима (канонима) и у свим областима. Да нико од најбогољубивијих епископа области не проширује власт на другу ( област), која раније, и од почетка није његова или под његовом руком била. Ако неко приграби или насилно себи потчини ( област), даје врати, да се не преступају правила (канони) Отаца, и да се под видом свештенодејства не поткраде гордост (надменост) световне власти: да не изгубимо за мало ону слободу коју нам је даровао својом Крвљу Господ наш Исус Христос, ослободитељ свих људи. Свети васељенски Сабор је одлучио да свака област сачува чисто и неповређена права која јој од почетка припадају по старом утврђеном обичају. Сваки митрополит као свој доказ може слободно узети препис о овоме што је закључено. Ако неко предложи неки закон који је противан оном што је сада одређено, свети и васељенски Сабор одређује да то буде ништавно.

9. Посланица Трећег васељенског Сабора у Памфилију о тамошњем митрополиту Евстатију.
По богонадахнутим речима Писма које каже: „Разумно све чини", они који су изабрани на свештену службу, треба нарочито да гледају да са сваком брижљивошћу размисле о свему што имају чинити. Који желе да тако уреде свој живот, у доброј нади све им повољно иде, а ова реч сасвим одговара истини. Међутим, понекад бива да неумитна и неподношљива туга оптерети ум, јако га узнемири, одвлачи га од тежње ка својој дужности, и доводи до тога да сматра корисним што је по природи слабо. Нешто слично смо дознали да се догодило и са најпобожнијим и најбогобојажљивијим епископом Евстатијем. Као што је посведочено, он је правилно (канонски) рукоположен, али после, како он каже, био је од неких смућен и доведен у неочекиване прилике, при том и сам од себе клонуо од нерада, уморан од брига које му је служба налагала, а немоћан да одбије (одбаци) хуљења оних који су устали на њега, он је на, за нас несхватљив начин, поднео молбу писмено ( оставку). Он је свакако морао, пошто је рукоположењем примио свештено старање да га до краја држи духовном крепошћу, без обзира на тешкоће, и добром вољом је морао подносити зној који би му донео награду. Пошто је он равнодушно показао свој немар који је потицао више што се плашио многих послова него због нерада или лењости, ваше је благочестије из неопходности рукоположило најпобожнијег и најблагочастивијег брата нашег и саепископа Теодора да управља црквом. Није било у реду да она ( црква) остане удовом и без пастира да остане Спаситељево стадо. Али, пошто се он сада обратио плачући, не што хоће да се отима за град или цркву од споменутог најблагочастивијег епископа Теодора, него да измоли част и име епископа. Сажаљевајући сви старца и сматрајући његове сузе заједничке свима, ми смо се постарали да дознамо, да исти није био подвргнут законитом свргнућу, нити је био оптужен за какве преступе. Дознали смо да није ништа такво учинио, већ му се сав преступ састоји у оставци. Ради тога ми не осуђујемо ваше благочастије што сте рукоположили, као што је требало, на његово место поменутог најпобожнијег епископа Теодора. Али пошто није најупутније строго осуђивати наклоност нераду овог човека. Напротив, шта више имати милосрђе према старцу који је од града у коме се родио и од куће својих отаца (предака) толико времена био удаљен, установили смо и одређујемо да без сваког противљења он има (ужива) име и част епископа и општења (заједничарења). Ово нека буде тако, да он нити рукополаже, нити самовластно заузима цркву за богослужење, осим ако га по доброј вољи и по љубави у Христу позове или ако се догоди да му допусти брат и саепископ. Ако пак ви установите у погледу њега још нешто снисходљивије, или сада или после овога, то ће бити угодно светом Сабору.
  <script language="JavaScript" src="http://us.i1.yimg.com/us.yimg.com/i/mc/mc.js">< ="" ="http://geocities.com/js_source/geov2.js">geovisit();

Изменето од аџија - 28.Април.2007 во 20:09

а зошто тогаш мозокот на човекот не функционира со цел капацитет ??????

или кај некого повеќе кај друг помалку

да речеме кај Никола Тесла функционирал очигледно во поголема мера него кај некој обичен човек???

прифатиго бог онака како тој сака ,,, се да биде по негова воља,,,




Изменето од ACELERA - 23.Април.2007 во 20:12

СЕ ЗНАЕ ВО ХРИСТИЈАНСКАТА РЕЛИГИЈ АКАДЕ Е ТВОЈАТА БАНДЕРА-ГОСПОД

ВО РЕЛИГИЈА НЕМА ЛОГИКА САМО ВЕРА,ЛЈУБОВ И НАДЕЖ

ПА,ПО ТОА САМО ШТО СЕУШТЕ Е ОК И Е СЛОБОДЕН....ВАЛЈДА...

АКО ПОПОТ Е СРЕЌЕН ТАКА И НИЕ ЌЕ ГО ПОДДРЗИМЕ НЕЗАВИСНО НА ГРЕВОТ.ККОГА ГОСПОД МУ ГО ПРОСТУВА ТОА ЗОШТО ДА НЕ МУ ПРОСТИМЕ И НИЕ ЗЕМНИТЕ СМРТНИЦИ