Вселенските Собори
Испечатено од: IDIVIDI forum
Категорија: АРХИВА
Име на форумот: Вероисповед
Опис на форумот: право на избор
URL: http://forum.idividi.com.mk/forum_posts.asp?TID=5761
Датум на принтање: 19.Февруари.2025 во 21:02
Верзија на софтверот: Web Wiz Forums 10.03 - http://www.webwizforums.com
Тема: Вселенските Собори
Постирано од: Pravoslavie
Наслов: Вселенските Собори
Датум на внесување: 27.Ноември.2006 во 11:56
|
Кратки подаци о Васељенским Саборима
Васељенских Сабора у истинитој Православној Цркви Христовој било је седам: 1. Никејски, 2. Константинопољски, 3. Ефески, 4. Халкидонски, 5. Константинопољски други 6. Константинопољски трећи и 7. Никејски други.
ПРВИ ВАСЕЉЕНСКИ САБОР
Први Васељенски Сабор био је сазван 325 г, у граду Никеји, за време императора Константина Великог.
Овај Сабор је био сазван против лажног учења александријског свештеника Арија, који је одрицао Божанство и предвечно Рођење другог Лица Св. Тројице, Сина Божијег, од Бога Оца; и учио је, да је Син Божији само више створење.
На Сабору је учествовало 318 епископа, међу којима су били: Св. Николај Чудотворац, Јаков епископ Нисивијски, Спиридон Тримфунтски, Св. Атанасије Велики, који је био још у то време у чину ђакона и други.
Сабор је осудио и одбацио јерес Аријеву и утврдио неоспорну истину - догмат; Син Божији је истинити Бог, рођен од Бога Оца пре свих векова и такође вечан, као Бог Отац; Он је рођен, а не створен, и једносуштан са Богом Оцем.
Да би сви православни хришћани могли тачно знати истинито учење вере, оно је било јасно и кратко изложено у првих седам чланова Символа Вере.
На том Сабору било је установљено да се празнује Пасха у прву недељу после првог пролећног пуног месеца; одређено је, такође, било да се свештеници жене, и установљена су била многа друга правила.
ДРУГИ ВАСЕЉЕНСКИ САБОР
Други Васељенски Сабор био је сазван 381 г, у граду Константинопољу, за време императора Теодосија Великог.
Овај Сабор је био сазван против лажног учења бившег аријанског епископа константинопољског Македонија, који је одбацио Божанство трећег Лица Св. Тројице, Духа Светога; он је учио, да Дух Свети није Бог, и назвао је Њега тварју или створеном силом, која је служећа Богу Оцу и Богу Сину - као што су ангели.
На сабору је учествовало 150 епископа, међу којима су били: Григорије Богослов (он је био председавајући Сабора), Григорије Ниски, Мелетије Антиохијски, Амфилохије Икониски, Кирил Јерусалимски и др.
На Сабору је јерес Македонијева била осуђена и одбачена. Сабор је утврдио догмат о једнакости и једносуштности Бога Духа Светога са Богом Оцем и Богом Сином.
Сабор је такође допунио Никејски Символ Вере са пет чланова, у којима се излаже учење: о Светом Духу, о Цркви, о тајнама, о васкрсењу мртвих и животу будућег века. На тај начин, састављен је Никеоцариградски Символ Вере, који и служи као руководство за Цркву - за сва времена.
ТРЕЋИ ВАСЕЉЕНСКИ САБОР
Трећи Васељенски Сабор био је сазван 431 године, у граду Ефесу, за време Теодосија II - Млађег.
Сабор је био сазван против лажног учења константинопољског архиепископа Несторија, који је нечасно учио, да је Пресвета Дјева Марија родила обичног човека Христа, са Којим се потом, Бог сјединио морално, обитавао у Њему, као у храму, слично томе, како је пре обитавао у Мојсију и другим пророцима. Затим је и Самог Господа Исуса Христа Несторије назвао богоносцем, а не Богочовеком, а Пресвету Дјеву Марију назвао је христородицом, а не Богородицом.
Сабору је присуствовало 200 епископа.
Сабор је осудио и одбацио јерес Несторијеву и одлучио да се признају сједињене две природе у Исусу Христу, од момента оваплоћења: Божанске и човечанске; и одредио: исповедати Исуса Христа савршеним Богом и савршеним човеком, а Пресвету Дјеву Марију - Богородицом.
Сабор је такође утврдио Никеоцариградски Символ Вере и строго забранио да се праве на њему било какве измене или допуне.
ЧЕТВРТИ ВАСЕЉЕНСКИ САБОР
Чеврти Васељенски Сабор био је сазван 451 године, у граду Халкидону, за време императора Маркијана.
Сабор је био сазван против лажног учења архимандрита једног константинопољског манастира - Евтихија, који је одрицао човечанску природу у Господу Исусу Христу. Одбацујући јерес, и штитећи Божанствено достојанство Исуса Христа, он је сам упао у крајњост, учио је, да је у Господу Исусу Христу људска природа била савршено упијена Божанством, и да следује у Њему признавати само једну - Божанску природу. Ово лажно учење назива се монофизитством, а следбеници његови зову се монофизитима (jедноприродницима).
Сабору је присуствовало 650 епископа.
Сабор је осудио и одбацио лажно учење Евтихија и утврдио истинито учење Цркве, наиме, да је Господ наш Исус Христос истинити Бог и истинити човек: по Божанству Он се вечно рађа од Оца, по човечанству Он се родио од Пресвете Дјеве Марије и у свему је сличан нама, осим греха. При оваплоћењу (рођењу од Дјеве Марије) Божанство и човечанство су се сјединили у Њему, као једном Лицу, несливено и неизмењиво (супротно Евтихију), неразделно и нераздвојно (супротно Несторију).
ПЕТИ ВАСЕЉЕНСКИ САБОР
Пети Васељенски Сабор био је сазван 553 године у граду Константинопољу, за време чувеног императора Јустинијана I.
Сабор је био сазван поводом спорова међу следбеницима Несторија и Евтихија. Главни предмет спорова су биле измишљотине тројице учитеља сиријске цркве, који су уживали у своје време популарност, наиме Теодора Мопсуетског, Теодорита Кирског и Ива Едеског, код којих се јасно показивала несторијанска заблуда, а на Четвртом Васељенском Сабору није било поменуто ништа о те три измишљотине.
Несторијанци у спору са евтихијанцима (монофизитима) су прогонили те измишљотине, а евтихијанци су нашли у томе изговор да одбаце сам 4-и Васељенски Сабор и да клевећу Православну Васељенску Цркву, да се она приклонила Несторијанству.
Сабору је присуствовало 165 епископа.
Сабор је осудио све три измишљотине и самог Теодора Мопсуетског, као непокајаног, а на двојицу осталих, осуда се ограничила само на њихове несторијанске измишљотине, а они сами су били помиловани тј. одрекли су се својих лажних мишљења и скочали су у миру с Црквом.
Сабор је изнова поновио осуду јереси Несторија и Евтихија.
ШЕСТИ ВАСЕЉЕНСКИ САБОР
Шести Васељенски Сабор био је сазван 680 године, у граду Константинопољу, у време императора Константина Погонате, и чинило га је 170 епископа.
Сабор је био сазван против лажног учења јеретика монотелита, који су, мада су признавали у Исусу Христу две природе, Божанску и човечанску, признавали само једну Божанствену вољу.
После 5-ог Васељенског Сабора новотарија коју су сачинили монотелити, наставила се и угрожавала је Грчку Империју великом опасношћу. Император Ираклије, желећи помирење, решио је да приволи православне на уступак монотелитима и силом своје власти, наредио је да се признаје у Исусу Христу једна воља и две природе.
Као заштитник и тумач истинитог учења Цркве појавио се Софроније, патријарх Јерусалимски, као и константинопољски монах Максим Исповедник, којем су за чврстину вере одсекли језик и одрубили руку.
Шести Васељенски Сабор осудио је и одбацио јерес монотелита, и одлучио да призна у Исусу Христу две природе - Божанску и човечанску - и по тим двема природама - две воље, али тако, да човечанска воља у Христу није противна, већ покорна Његовој Божанственој вољи.
Достојно пажње је то, што је на том Сабору одлучен међу остале јеретике, и Римски папа Хонорије, који је признавао учење о једној вољи за исправно (православно). Одлуке сабора су потписали и римски легати: презвитери Теодор и Георгије, и ђакон Јован. То јасно указује, да највиша власт у Цркви припада Васељенском Сабору, а не папи Римском.
Кроз 11 година Сабор је поново отворио заседања у царској палати названој Трулском, да би се решила питања о преимућству, која су се односила на црквену хијерархију. У том акту он је допунио Пети и Шести Васељенски Сабор, па се зато и назива Пето-шестим.
Сабор је утврдио правила, којим је Црква дужна да се управља, и то: 85 правила Св. Апостола, правила 6 Васељенских и 7 помесних Сабора, и правила 13 Отаца Цркве. Та правила, касније, била су још допуњена и правилима Седмог Васељенског Сабора и још два Помесна Сабора, и сачинили су такозвани "Номоканон", на руском "Кормчая Книга", која и јесте основа црквеног руковођења Православне Цркве.
На том Сабору су осуђене неке новотарије Римске Цркве, несагласне са духом установљеним у Цркви Васељенској, и то: принуђење на безбрачност свештеника и ђакона, строги постови у суботе Великог Поста, и приказивање Христа у виду јaгањца - Јагњета).
СЕДМИ ВАСЕЉЕНСКИ САБОР
Седми Васељенски Сабор сазван је био 787 године, у граду Никеји, за време императорке Ирине (удовице императора Лава Хозара), и састојао се од 367 отаца.
Сабор је био сазван против иконоборачке јереси, која се појавила 60 година пре Сабора, за време грчког императора Лава Исавре, који је, желећи да обрати мухамеданце у хришћанство, сматрао за неопходно да укине поштовање икона. Та јерес се наставила и за време његовог сина Константина Копронима и унука Лава Хозара.
Сабор је осудио и одбацио иконоборачку јерес и одлучио постављати и полагати у св. храмовима, заједно са изображењем Часног и Животворног Крста Господњег, и свете иконе, поштовати и поклањати им се, узносећи ум и срце к Господу Богу, Божијој Мајци и Светима, који су на њима приказани.
После 7-ог Васељенског Сабора, прогон на свете иконе поново се подигао, за време следећа три императора: Лава Јерменина, Михајла Баљбое, и Теофила и око 25 година узбуркавао је Цркву.
Поштовање св. Икона, било је коначно установљено и утврђено на Помесном Константинопољском Сабору 842 године, за време императорке Теодоре.
На том Сабору, у захвалност Господу Богу, који је даровао Цркви победу над иконоборцима и свим јеретицима, установљен је празник Недеља Православља, који се празнује у прву недељу Великог Поста и који се обележава и до сада у целој Васељенској Православној Цркви.
НАПОМЕНА: Римо-Католичка Црква, уместо седам, признаје више од 20 Васељенских Сабора, неправилно додајући том броју и саборе, који су били у Западној Цркви после поделе Цркве, а лутеранци, не марећи за пример Апостола и признавање једне Христове Цркве, не признају ни један Васељенски Сабор.
-------------------------------- превземено од: http://www.dobrodrvo.com/PRAVOSLAVLJE/ZAKON%20BOZIJI/GLAVNI/04%20-%20O%20VERI%20I%20ZIVOTU%20HRISCANSKOM/004.htm - http://www.dobrodrvo.com/PRAVOSLAVLJE/ZAKON%20BOZIJI/GLAVNI/04%20-%20O%20VERI%20I%20ZIVOTU%20HRISCANSKOM/004.htm------------- Да погледнеме околу нас, таму има МНОГУ СТРАДАЛНИЦИ. Да им помогнеме! Оди на подфорумот http://forum.idividi.com.mk/forum_topics.asp?FID=100 - Хуманост на дело Запамети, ЉУБОВТА ДЕЛОТВОРИ!! |
Коментари:
Постирано од: belichka
Датум на внесување: 27.Ноември.2006 во 12:11
| Prekrasno vecer ima sto da citam, pozdravce prijaten den na site, |
Постирано од: аџија
Датум на внесување: 27.Ноември.2006 во 13:18
Ова е можда најинтересниот дел... 1. Околу Католичката црква и нивното „неправилно“ додавање на саборите кои ги свикале после поделбата на црквата на источна и западна. Прво, што треба да се знае, дека по расцепот, и истокот и западот, не го признаваат другиот дел за дел од црквата, т.е. ги сметаат другите за отпадници. Тоа значи дека западната црква се смета себеси за Единствената Вистинска Христова Црква. Затоа е и нормално да си свикува Сабори и по расцепот. 2. Прашањето што е можеби по чудно, е зошто источната црква нема свикано Сабор веќе 1000 години? Како протестант, јас не ја признавам авторитативната моќ на саборите, но за жал, мислам дека токму ваквата не можност да се постигне и основно единство меѓу источните цркви е една од клучните причини зошто Православните цркви се останати со теологијата на средниот век. Католичката црква, колку и да не се согласувам со нив, ја развиваат нивната теологија постојано и се обидуваат да ја обликуваат на начин да одговори на современите прашања. Затоа кој нив имате и ставови и за такви работи како еволуцијата, абортусот, контрацепцијата итн, работи кои во Православните цркви постојано се ставаат под тепих. За жал, мислам дека токму недостатокот од современ развој на православната теолошка мисла е причината за перцепцијата на „застареност“ и „неважност“ помеѓу православните маси. 3. Околу не прифаќањето на лутеранците (протестантите) на ниеден Вселенски Сабор. Тука е тенденциозно (вообичаено!) прикажано, бидејќи се тврди дека не „мариме за примерот на Апостолите“, што е апсолутно не точно, и дека „не признаваме една Христова Црква“, што не може да биде подалеку од вистината. А за крај, се додава и дека не признаваме ниту еден Вселенски Собор, што без да претерувам е исто така или неинформираност, или намерна тенденциозност. Вистината конкретно за Лутер е дека тој рекол: Ако не сум уверед преку Светото Писмо и ум, не го прифаќам АВТОРИТЕТОТ на Саборите, бидејќи и самите се контрадикторни едни на други - мојата совест е единствено подложна на Божјиот Збор. Од ова јасно се гледа дека тој нема што да ги признава или не признава Саборите, туку нивниот АВТОРИТЕТ како нешто што не произлегува ниту од Божјиот Збор, ниту од Апостолската пракса, ниту од логиката. Протестантите најчесто ги прифаќаат учењата на првите 7 Вселенски Сабори, но не им доделуваат на Саборите иста авторитативност како што тоа го прават Католиците и Православните. Причините за ова се нашата увереност дека тие како поуки, можат да бидат добри, но како авторитет, секогаш мораат да стојат во сенката на Божјиот неприкосновен Збор, кој СЕКОГАШ мора да го има последниот збор. Не може на Сабор да се донесе нешто што се противи на Божјиот Збор, и затоа самата логика дека Саборите имаат некаков авторитет ја води црквата кон самоволие и човечки додатоци на изворната Христова порака. ------------- |
Pravoslavie напиша:Постирано од: aladin
Датум на внесување: 01.Декември.2006 во 14:32
|
1- vselenski sobor se svikuva koga za toa ima potreba.(nov neresen problem)- takov nema sega! 2- ako gi tolkuvas kanonite i pravilata na vselenskite sobori(kako i sv.pismo) nadvor od(vistinskata hristova sveta i soborna) crkva --tie se protivrecni--- zatoa i se vo zabluda i prelest protestantite, i tonat se podlaboko vo megjusebni protivrecnosti!- i dogmatski ucenja!gej vencavki, zensko svestenstvo i dr..........................  3-gi priznaval luter soborite(samo naizgled) bidejki svatil deka ako ne gi priznava togas nema i sv.pismo i ucenja na crkvata-bidejki tie ottamu i proizleguvaat(legitimno) kako takvi!a bidejki sustinski protestantite go otfrlaat predanieto i ucenjata na crkvata--- zatoa ne se primaat!otisle ,,podaleku,,i od katolicite!mozebi nemale takva namera ama toa e drugo! 4-polnotata na vistinata(i znaenjeto na dogmite) vo crkvata e prisutna od nejziniot ,,roden den,, svetata pedestnica- sleguvanjeto na Sv. Duh vrz apostolite i narodot i tuka nema sto da se dodava ili menuva!( a ne od sredniot vek) -kako sto vi izgleda vam bidejki ne sme ,,moderni,, kako nekoi brakja!  5-prasanja od minliva ivremenska kategorija se resavaat na pomesni sobori i tie se tretiraat i sledat od strana na pravoslavnata crkva! ekologija,eutanazija, kontracepcija,abortus idr.-ako ne si informiran toa e drugo! informiraj se citaj pravoslavni vesnici i literatura! vselenski sobor ne donesol odluka protivna na bozjata volja!-toj e glas na bog -=vo (kroz) negovite sveti naslednici na apostolite ! amin! ------------- |
Постирано од: аџија
Датум на внесување: 01.Декември.2006 во 18:23
|
1. 1000 години немало потреба? Па што прави црквата овие 1000 години? Мислам дека ако си реален ќе си признаеш дека вистинската причина е политичката разединетост меѓу националните православни цркви. 2. Правилата на соборите одат надвор од рамките на Светото Писмо, пропишувајќи работи кои што не се таму заповедани, ниту одобрени... А и си противречат понекогаш едни на други... 3. Би рекол дека сме отишле уште поблиску до вистинското хрисијанство од католиците, а не подалеку. Напротив одалечување е верата на денешнава црква да не може да се препознае во ликот и делото на Господ Исус Христос. 4. Не треба ништо да се менува, туку да се применува, за да се биде „модерен“. Св. Дух и е даден на вистинската Црква за да одговори на секој предизвик и ситуација. Затоа е многу чудно што православната црква не нуди одговори на вистинските предизвици на човекот. 5. Глас на Бог е Христос. Ние сме негови сведоци и следбеници. Црквата никаде не е наречена глас на Бог. Тоа една пуста желба на коруптивното свештенство да ги опива и завладејува масите, ништо повеќе... ЕПИЛОГ: Во суштина проблемот е што денешнава православна (и други) црква не може да се спореди со начинот на кој верата ја практикувале првите христијани, Христос и Апостолите. Немало икони, немало свеќи, немало свештеници, немало клањање на Марија, немало бацување на рака, немало кандила, немало фрески, немало вртење околу црква, немало извршување на фиктивни и нереални ритуали, немало пеење со непрепознатлив глас и јазик, немало национална разединетост, туку сплотеност, немало преданија и житија, немало воздигнување на светци, немало свети мошти, свети земји, свети предмети, немало крштевања за пари, немало корупција и анатеми... Речиси на се од горенаведеното Христос беше противник. Како тогаш Тој би можел да го препознае своето учење на љубов, чистота, директна предаденост кон Отецот, итн., во рамките на вака извитоперената црква? ------------- |
Постирано од: rice
Датум на внесување: 01.Декември.2006 во 18:54
|
Brate Adzia i sam znaes deka deka Angliskata crkva e prvata crkva koja se otcepila od edinstvoto zaradi etnofiletisticki pricini, a od koja crkva poteknuva i Protestanskata crkva. Od taa pricina samata taa angliska crkva i se sto podocna proizleguva od nea e proglasena za ERES. A eretickoto ucenje spored vselenskite sobori veruvam deka znaes kako e osudeno! Ne e dovolno da se ispolnat nekoi standardi za da se bide Crkva. Na toj nacin moze da se stane clen na nekoja unija ili liga.Za da se bide prava vera neorhodno e da se bide vo edinstvo. Tolku od mene mir so tebe. ------------- 
|
Постирано од: аџија
Датум на внесување: 01.Декември.2006 во 19:05
Верувам дека добро знаеш дека имаме верници и цркви во секое племе, јазик, раса и класа на оваа планета. Тоа доволно зборува за тоа во каква сплотеност сме пред Христовиот Крст. Би го прашал истото за православната црква, но веќе доволно претерав со „провокации“  .
------------- |
Постирано од: oblachinja
Датум на внесување: 01.Декември.2006 во 19:07
|
Kakvo edinstvo?Pa neli celoto hristijanstvo ne e vo edinstvo ili mislis za edinstvo na protestantskite crkvi?Jas mislam tie se vo edinstvo..aj podobjasni
------------- |
Постирано од: аџија
Датум на внесување: 01.Декември.2006 во 19:21
|
Всушност тоа беше одговор на обвинувањето дека сме разделено по етнофилитизам (нации)... Такво нешто кај нас не постои... Вистина е дека одредени цркви во одредени држави се викаат според името на државата, но не се едноетнични, напротив, дури и најекстремниот пример Англиканската црква, има верници низ пола Африка и азија... Нема таму никаква поврзаност на нацијата и верата, нешто што мислам дека е најголемата грешка што православните цркви ја направиле во средниот век.
------------- |
Постирано од: aladin
Датум на внесување: 01.Декември.2006 во 22:24
|
1- crkvata pravoslavna e soborna-- stalno se odrzuvaat sobori - se odlucuva za se sto treba! jas rekov deka nema ,, dogmatski predizvik,, da se inicira odrzuvanje na vselenski sobor!-za sto i mu e namenata i potrebata! 2-nacionalnata podelenost ja nema vo ,,crkvata,, mozebi samo nekoj se misli deka e vo nea i i go valka imeto! etnofiletizmot e osuden na sobor vo carigrad pred otprilika 200 god ! 3- kanonite ti kazav deka tolkuvajki gi kroz ereticka prizma i oprelestenost --- izgledaat kako ona koga fariseite gi tolkuvale hristovite pravila! sori veri mach- ne razbiram????????????? 4-da vencavanjeto na gey-parovi sigurno vodi poblisku do hrista --- a i vojnite krvolocni vodeni od protestantskite verski lideri se del i pat od hrista!sigurno se nalik na prvite hristijani vo borba za ,,pravata vera,,?postrashna , kriza vojni i podelenost ne videla evropa pred protestantskata eres ili gresam? 5--koi se konkretno ,,modernite,, predizvici na koi pravoslavnata crkva ne nudi odgovor ? kazi gi pa ke zboruvame ! 6- ako crkvata ne e glas na Bog i vo nea ne zboruva i se projavuva Sv,Duh---- od kade imas Sv.pismo ---- kanon i apokrifi? koj gi odredil? sigurno MUHAMED?ILI DRUGITE SEKTI?pnekogas recnikot na protestantite i komunistite se sovpagja! bas cudno ? kako da gi vrzuva nesto? ni ostanuva da nagagjame koj od kogo e ,,povdahnoven,, protiv krvolocniot klir? 7- a jas mislev deka e vremeto na rimskata imperija, i deka stariot zavet e samo ,,mitska kniga bez znacenje,,evangelieto e pisuvano na ,,esperanto,, , apostolite imale generatori na struja i osvetluvanje so ,,neonki,, i odele samo ,,pravo,, nikako ne kruzele okolu. plus toa starite katakombi se ,,naslikani,, pred 10 god- pa ne lazat deka tie sliki se ,,mnogu stari,, ----- apostol Luka ne crtal voopsto ama bas ic ! i nokade ne ostavil ,,lik,, od liceto svoe HRISTOS -pogotovo ne na nekoja krpa sto se brisel od krvta! voopsto ne se obrnuvalo vnimenie na sv.mosti koi cuda pravele, ili bezbrojnite cuda ,,denes i ovde,, od istite relikvii i svetinji???? boze pazi-tie tek taka , slucajno se najpocituvani raboti--pa i sv.ogan sto sleguva kaj pravoslavniot patrijarh ---te molam i toa e izmama od krvozedniot klir!? da ne dolzam ----- prvo vie protestantskata eres dogovorete se ,, megjusebno, koj e ,,poprav,, i ,,poapostolski,, nastroen -pa posle ke komentirame za imotite ne glavnite ,,pastori,, -,, uciteli,, ,,mesii,, ,verski vodaci,, ,, zenski proroci,, vdahnoveni uciteljici itn. i dajte veke ednas nekoj macenik mnogu god. nekako ste .. pojaki i od prvite hristijani pa ne morate i macenistvo da ,,poseduvate,, ------ ps. ako ima kandidat pustete go vo IRAN , SAU.ARABIJA, AVGANISTAN, SIRIJA ITN. nie ovde -kako taka ke se snajdeme nekako--- so crkvava od ,,vcera,,! ------------- |
Постирано од: аџија
Датум на внесување: 02.Декември.2006 во 11:56
|
Абе јас не дојдов овде да се докажувам со вас... Верувајте во што сакате... П.С. Маченици има на форумот да не ги собере... Последниот пример беше во Индонезија. Да прашам каде се вашите или нема потреба? ------------- |
Постирано од: Dogi
Датум на внесување: 02.Декември.2006 во 18:19
|
аџија, интересно е името на соборите, вселенско. сеопфатно! а и името на твојата вера, протестантска. демек протестирате против нешто, непрекинато, за цело време од нејзиното постоење. а зошто сите ја ословуваат нашата вера православие, си се запрашал? зошто претходниот папа напиша неколку стотици страни со извинување кон православието? ------------- Јас сум мајстор! http://widget.meebo.com/mm.swf?asMwhdKtFb" rel="nofollow - Кликни овде за комуникација со мене (потоа кликнете во полето 'Edit nickname' и впишете го вашето име) |
Постирано од: аџија
Датум на внесување: 02.Декември.2006 во 18:32
|
Ние, веќе напоменав 100 пати, не се нарекуваме протестнати, туку христијани. Тоа како сакате погрдно да не нарекувате, е ваше право. Не знам ништо за папата и не ми ни интересира. ------------- |
Постирано од: rice
Датум на внесување: 02.Декември.2006 во 18:44
Adzija ke te molam kazi ni kako se vika vasata verska zaednica. I ke te molam kazi kako doslo imeto ''protestantska crkva'' -------------
|
Постирано од: аџија
Датум на внесување: 02.Декември.2006 во 18:54
|
Термниот протестанти се користел како збор кој го користеле католиците, за да ги наречат сите оние кои протестирале против корупцијата на црквата. Во суштина, протестантите самите себе се нарекувале Реформатори, односно луѓе кои се повикуваат кон враќање кон изворното христијанство. Нашите верски заедници се нарекуваат различно. Вообичаено тоа е Христијанска Црква и некое име кое ја опишува подетално. На пример: Христијанска Црква „Добра Вест“, или „Евангелска Црква“, или нешто слично... Секоја локална црква се регистрира така како што смета дека е потребно и неопходно со законот. Но во суштина секогаш се нарекуваме христијани и точка, без запирки. ------------- |
Постирано од: rice
Датум на внесување: 02.Декември.2006 во 19:00
Gledam kolku ste se vratile kon izvornoto hristijanstvo i kolku se trudide kon toa! -------------
|
Постирано од: Dogi
Датум на внесување: 02.Декември.2006 во 21:09
според болдираново, јасно се гледа дека православие го употреби, т.е. цитира, зборот лутеранци, а ти, не предизвикан од никој, го користиш зборот протестанти. немој потоа да велиш дека ние го користиме тоа како погрден збор. не е фер. ------------- Јас сум мајстор! http://widget.meebo.com/mm.swf?asMwhdKtFb" rel="nofollow - Кликни овде за комуникација со мене (потоа кликнете во полето 'Edit nickname' и впишете го вашето име) |
Постирано од: aladin
Датум на внесување: 02.Декември.2006 во 21:59
|
adzija-ako ne si dojden da se dokazuvas, ne ja ismevaj togas nasata sveta pravoslavna crkva, nrjzinoto ucenje i predanie, i ,, krvolocniot klir,, i red takvi raboti!!!! i ne ni kazuvaj za vselenskite sobori---vie barem za toa ste bauk i nemate nikakva vrska . a za macenicite protestantski konkretno sakame da ni kazes--- koj , kade , koga?????????? stvarno me interesira! a za pravoslavnite macenici --ti rekov da ne pratis malku poveke,! gi ima kaj nas, na balkanot mnogu ---vo poslednive vojni postradani od racete na muslimanite pred se a i od drugi ! a i na drugi mesta vo svetot! ke otvorime i nova tema za toa prasanje! ------------- |
Постирано од: аџија
Датум на внесување: 03.Декември.2006 во 00:30
|
Аладине, мое право е да критикувам коруптивни елементи кои ги гледам во својата или во другата вера. Не ја исмевав вашата црква, туку посочував каде според моите гледишта, застранила од правилното христијанско учење. На тоа ваљда имам право? Или пак инквизиција? „Ние“ можда сме баук за соборите. Ама не знам на кои тоа „ние“ се однесува? Ако се однесува на форумџииве, прифаќам. Ако се однесува на мене, тогаш не само што не прифаќам, туку дури ќе се осмелам да кажам дека сум прочитал многу повеќе од Отците и од Соборите од 99% од православните верници. Ова сум спремен до крај да го докажувам на овој форум. Ми спомнуваш некакви маченици во балканските војни... Ти знаеш ли што е тоа маченик воопшто? Или Аркан, Милошевиќ и Караџиќ ги вбројуваш во врвни православни егземплари? Крвта на мачениците е пролеана и се пролева секојдневно во Африка и Азија. Отвори на гоогле и прошетај малце... Не биди мрзлив... ------------- |
Постирано од: aladin
Датум на внесување: 03.Декември.2006 во 22:39
|
da kritikuvaj ama proveri uste ednas sto si
napisal vo svojot tekst--- pa kazi realno dali nema doza na
,,protestantski sarkazam,, blizok do cocijalistickiot
vokabular--- koga zboruvas za klirot i tradicijata! za inkvizicija ke izvinis?-- toa vie so rimosite dogovorete se >  i da si gi cital site tie raboti -- najbitnoto go nemas? -za razbiranje na istite i duhot koj gi proniknuva. toa e isto kako da si cital ubavi istoriski zapisi---nisto poveke! svestenite kanoni i dogmi se razbiraat pravilno samo so duhot na razumot i svetata premudrost niz blagodatnoto zadnicarenje vo sv.tajni! znaes li kolku monasi se postradani i blagocestivi hristijani??????? ovie koi si gi spomenal nemaat nisto zaednicko so toa---- toa samo kazuva kolku ,, evropsko-americki,, go razbiras naseto sveto pravoslavie! a posto si ti ,,rabotliv,, te zamoliv ti da ni kazes! ajde kazi ni ,, da ne se macime nie,,  ------------- |
Постирано од: аџија
Датум на внесување: 04.Декември.2006 во 10:27
|
Кој бре аладин ги истреби Богомилите до последниот? Кој ги истреби Павликените? Кој ги убиваше Ерменските Грегоријанци? Чиј Патријарх повика на крстоносни војни? Чиј поп ја запали протестантската црква во радовиш во 1920-тите? Со книги да не правеа дебати случајно? Многу „Света“ ви е таа црква која има крв до колена... затоа спомнав инквизиција. Рим си има свои гревови, Константинопол свои... Не верувајте во секакви причи за мали деца, прочитајте малце историја...
------------- |
Постирано од: Pravoslavie
Датум на внесување: 04.Декември.2006 во 10:37
|
Темата е Вселенски Собори ! ------------- Да погледнеме околу нас, таму има МНОГУ СТРАДАЛНИЦИ. Да им помогнеме! Оди на подфорумот http://forum.idividi.com.mk/forum_topics.asp?FID=100 - Хуманост на дело Запамети, ЉУБОВТА ДЕЛОТВОРИ!! |
Постирано од: aladin
Датум на внесување: 05.Декември.2006 во 00:03
|
ej ti ,,pastore,, nemoj da mesas babi-zabi ! ajde ako ne se licemer -- kazi koj patrijarh ili sobor izdal tomos -za vojna????? ako nekoj poedinec -postapil nepravoslavno - ti toa i go pripisuvas na crkvata? alal da ti e ! taka li ve ucea vo ,,evropa,,? toa sto nekoi drzavi i carstva- gi gonele ,,satanistite i ereticite od politicki pricini ,, - ne ni go stavaj nam pod pazuva! so toa mamete se so vasite anglo-saksonski brakja --ama nas ne ! kolku gradovi i sela ste istrebile vie ,,reformatorite,,? bidi iskren i kazi! ------------- |
Постирано од: аџија
Датум на внесување: 05.Декември.2006 во 00:47
|
Јао, брате... некој ќе ти поверува... Самите се истребија и богомилите и павликените, и сами си ги палевме црквите итн итн... Зарем не гледаш дека и самиот си опседнат со духот на насилството? Зар ти треба поголем доказ од сопствениот бес? ------------- |
Постирано од: aladin
Датум на внесување: 05.Декември.2006 во 01:38
|
brkaj rabota---,, atlanski pacifisto,, --odi i lazi vo afrika --samo tamu uste ve slusaat!
------------- |
Постирано од: аџија
Датум на внесување: 05.Декември.2006 во 01:45
|
јес, пацифисти сме. баш како што учеше и Христос.
Византија? браво бе, уште сте во среден век? ------------- |
Постирано од: Pravoslavie
Датум на внесување: 05.Декември.2006 во 08:49
|
Темата е Вселенски Собори !
Секој пост / коментар надвор од темата ќе биде избришан. Препукувајте се преку лични пораки ------------- Да погледнеме околу нас, таму има МНОГУ СТРАДАЛНИЦИ. Да им помогнеме! Оди на подфорумот http://forum.idividi.com.mk/forum_topics.asp?FID=100 - Хуманост на дело Запамети, ЉУБОВТА ДЕЛОТВОРИ!! |
Постирано од: C.B.
Датум на внесување: 16.Април.2007 во 13:03
|
kako podloga za prodolzuvanje na ovaa tema vi predlagam da go poglednete sledniot tekst--- vo smisla za toa podobro da se razbere poimot ,,sobor na crkvata,,!: http://verujem.org/pdf/afanasjev_crkveni_sabori.pdf - http://verujem.org/pdf/afanasjev_crkveni_sabori.pdf ------------- Кроз ватру и воду дигнуте главе, Стазом победе части и славе 
|
Постирано од: аџија
Датум на внесување: 18.Април.2007 во 23:21
|
Дали Православната „црква“, која погрешно себеси се смета за „вселенска“, не свикува Вселенски Собор, бидејќи не можат очи да си видат едни со други? ------------- |
Постирано од: C.B.
Датум на внесување: 19.Април.2007 во 15:17
|
NE DRAG AZIJA - ne e poradi toa! sekoj onoj sto ja znae pravoslvnata dusa , duhot na ljubov i sobornost na koi se bazira taa, i od koi poteknuva ke znae deka voopsto ne e pricina ,,netrpelivosta,, za svikuvanje na vselenski sobor! potvrda za duhot na zaednicata i ljubovta na pravoslavieto se mnogubrojnite sobori koi se odrzuvaat neprekinato na lokalno, regionalno,megjuregionalno nivo. Pomesnite sobori, i soborite na nekolku nivoa svikani ili odrzani poradi razlicni potrebi se dokaz za edinstvoto i ednomislieto na sv.duh ---vo teloto hristovo! pricinite zosto ne se svikuva VSELENSKI sobor mozebi treba podobro da gi objasnime! ke se potrudime! HRISTOS VOSKRESE! ------------- Кроз ватру и воду дигнуте главе, Стазом победе части и славе
|
Постирано од: аџија
Датум на внесување: 19.Април.2007 во 17:16
|
Собор не може да се свика, ај ја ќе ти кажам зашто, пошто ептен си во некоја УТОПИЈА другар C.B. Јас вака ги согледувам работите. 1. Вселенски Собор не може да се свика, бидејќи Православието е толку разединето меѓу себе. Грците и Русите не можат очи да си видат едни со други, а нормално како најсилни Православни „цркви“, не дозволуваат другата да победи. Нормално тука се и 10-тина православни секти, кои не се признати од „мајките“ „цркви“, па џабе ќе ти е собор, кога пола православен свет нема да дојде... 2. Вселенски Собор не се свика, затоа што појма немаат за што да дискутираат. Човек не треба далеку да појде, дека во Православната Богословија, владее мртвило. Не се твори богословска мисла која одговора на современите прашања, како што на времето тоа го правеле Августин, Златоуст и другите... Едноставно, џабе ќе ти е Собор, кога нема што релевантно да каже православието. Заглавено е уште во среден век, со богословската мисла... ------------- |
Постирано од: C.B.
Датум на внесување: 19.Април.2007 во 17:35
|
САБОР - САБОРНОСТ (гр. (συνοδος, лат. concilium сабор, синод): покушај да се артакулише "помирљива теологија". У прошлости доминирале су тежње да се сузи тумачење Васељенског Сабора само на његов ка-нонски аспект. Иначе, као реакција против тенденције да се сама Црква посматра искључиво у институционалном облику, неки православни канонисти изнели су мишљење да Васељенски Сабор није установа која је везана за природу Цркве, те дакле и нема стални и обавезујући карактер.
Начелно, однос Цркве и Васељенског Сабора кондензује се у следећа суштинска питања. Ако је Сабор установа која има канонски ауторитет, те су, према томе, његове догматске одлуке валидне саме по себи, онда је прихватање само један чин којим Црква асимилује, тумачи и развија саборске одлуке. Ако је Сабор завистан од усвајања његових одлука у Цркви, тако да његове одлуке постају ваљане после њихове потврде од стране Цркве, онда непогрешивост Сабора зависи од непогрешивости Цркве, а не обратно.
Васељенски Сабори тумачили су сами себе као законити глас Цркве, без обавезе њиховог прихватања од Цркве; ко није прихватио одлуке Сабора, није се сматрао православним. Неки католички историчари (Де Врие - De Vires) држе да нема доказа да је Црква исправила Васељенски или пак неки други Сабор, јер католичка теологија мисли да је Сабор Васељенски и пре него га призна Црква и у том смислу он наводи Четврти Васељенски Сабор у Халкидону (451). Такође, неки су преувеличали перманентну и обавезујућу димензију Васељенских Сабора, одлику коју су у последње време истицали неки православни канонисти (Л. Стан). Отуда су римокатолички теолози извукли закључак да учење Цркве није зависило од Сабора, већ да је Сабор само један од начина преко којих се изјашњава Црква, а да она може да постоји и без њих.
Чак и ако с историјске тачке гледишта овакво мишљење може да се прихвати, ипак остаје чињеница да по вери Цркве Васељенски Сабор није био проста установа преузета од лаичких власти, или пак таква да не одговара самој природи Цркве. Од почетка Црква је делала саборно и та метода одговара самом бићу Цркве као заједнице вере. У том смислу, Сабор је не само израз Цркве него установа која одговара структури Цркве, која је јерархијско-заједничарски организам. С друге стране, Васељенска Црква има саборску структуру, односно она се конституише као саборна заједница помесних заједница. Помесни Сабор у структури Цркве очигледно произлази само из Светотајинске основе начела саборности. Ако се Сабор посматра само на канонском плану, онда се може говорити о његовом неперманентном и необавезујућем карактеру. Међутим, Сабор треба повезати са Светота-јинством Цркве, те се стога он мора сматрати за аутентичну и сталну институцију Цркве. Саборна структура Цркве нарочито се примећује у чину хиротоније епископа, кад нови епископ исповеда веру пред Сабором епископа и посвећује се у епископски чин од више епископа који се причешћују из истог путира.
Васељенски Сабори имају ауторитет у темама вере стога што епископат поседује власт да поучава. Он ту харизму врши у сагласности са свешћу Цркве. На том плану може се приметити узајамна сарадња Сабора и Цркве у смислу међусобног условљавања ауторитета саборских непогрешивих одлука и сагласности Цркве.
С Друге стране, власт учења у Цркви епископ је примио од Христа, чином
хиротоније. Учитељска служба, па дакле и моћ да се доносе одлуке
доктринарног карактера, има Светотајинско порекло.Сабор има
моћ и право да самовласно формулише веру Цркве, пошто је он израз не
само Светотајниске природе епископата, него и епископске и еклисијалне
колегијалности. Свакако, епископат
ту службу врши колегијално. Као што се јединство тела састоји у
јединству удова, - јер посебна функција уда јесте у исто време
заједничка функција целога тела -исто тако јединство Саборне Цркве
стоји у заједници вере и тајни помесне Цркве.
Сем тога, Васељенски Сабор није власт ван Цркве, већ он сачињава глас Саборне Цркве, те према томе одлучује "ех consensu ecclesiae". У Сабору, епископ представља не само Христа него и своју помесну Цркву, односно представља Христа уколико остаје веран тајанственом Његовом телу манифестованом у помесној Цркви којој је послан да служи као "наследник" Апостола.
Васељенски Сабор, у ствари, јесте црквени догађај који сакупља све чланове Цркве ради утврђивања праве вере. Исти Свети Дух који чини будном свест Цркве у исповедању вере, води и епископа у Сабору при формулисању те стално обнављајуће вере. Значи, Васељенски Сабор јесте догађај потврђивања васељености Цркве, њенога јединства у разноликости. Саборни дух Сабора проистиче баш из тога што васељенско јединство помесна Црква потврђује на свој специфичан начин тумачења и опитовања. Сабор је сачињавање и сучељавање свих начина исказивања откривења, у циљу да се устали његов јединствени карактер. Са тог разлога Сабор има потребу признања и прихватања његових одлука од целога тела Цркве.
Под прихватањем се разуме процес којим тело Саборне Цркве констатује да је Васељенски Сабор исповедио истину Цркве. Заправо, Црква је консултована како пре одржавања Сабора, тако и у току Сабора, док су сабрани епископи потписали одлуке Сабора са свешћу да оне исказују веру Цркве од искони и посвуда.
Одлуке Васељенских Сабора имају потребу признања целе Цркве, јер предмет доктринарних дефиниција занима целу свест Цркве будући да је ту реч о њеном исповедању вере.
Конкретно, критеријум прихватања Сабора као васељенског био је континуитет новога Сабора са претходним Саборима. Црква је, наиме, констатовала да су одлуке новога Сабора у сагласности са Апостолском Традицијом, онаквом каквом је она очувана у свести Цркве и како је исказана на претходним Васељенским Саборима. Пре него што одлучи о питањима учења стављеним за расправу, Васељенски Сабор потврђује у име Цркве одлуке претходних Сабора, ставивши тако себе у њихов континуитет. Али Васељенски Сабор није просто понављање претходних Сабора већ и њихов развој. Васељенски Сабор не мења дефиниције древних Сабора, али доноси и нешто ново, нешто што обогаћује те дефиниције. Уз то, претходни Сабори могу се схватити у новом смислу, у светлости одлука новога Сабора, на пример, христолошка формула Четвртога Сабора боље се схвата ако се има у виду христолошка догма Петог и Шестог Сабора. Тако, дакле, Васељенски Сабор доноси ново поимање претходних Сабора, са којима се налази у непрекинутој вери.
У расправама о потреби и могућности држања новог Васељенског Сабора, неки православни теолози (Ј. Мајендорф) мисле да би требало избегавати употребу речи "Васељенски" у њеном значењу из прошлости. Треба се поново вратити на еклисиолошки смисао овог термина, по коме Православна Црква може да искаже истиниту веру на Сабору а да при том учешће Западне Цркве на том Сабору није нужно. По Мајендорфом мишљењу, данас се више не може одржати теза да Васељенски Сабор поседује аутоматску законску непогрешивост зато што не постоје спољни критеријуми који би механички обезбедили непогрешивост Сабора. Васељеност Сабора дуже времена схватана је у географском смислу, била је, дакле, зависна од присуства Цркава целе Римске империје у Сабору. Сходно овој концепцији, Сабор се сматрао васељенским јер је представљао Цркву империје. Будући да је постојала идентичност између Цркве и империје, признање једног Сабора од стране Римске Цркве представљао је одлучујући елеменат за екуменичност једнога Сабора. Но, данас се тај критеријум не може применити. Ако се чува географски смисао "империје" Цркве, онда је потребна и сагласност Западне Цркве. Али, с еклисиолошке тачке гледишта, потврда Западне Цркве није више потребна зато што Православље претендује да је оно права Црква. Уосталом, Васељенски Сабор није једини извор учитељства (магистерија) Цркве, јер се Црква може изјаснити и на други начин.
Према томе, прихватање саборских одлука од стране Западне Цркве сачињавало је критеријум за све васељенске Саборе, мада је то дошло од тога што је сваки Сабор требало да буде прихваћен од свих делова Васељенске Цркве, укључујући и Римску Цркву. Наравно, на Истоку већу вредност има ауторитет формулисане истине од ауторитета институције која га формулише. Питање Васељенских Сабора јесте, дакле, и питање садржаја откривене истине. Римокатоличке теологија полази од става да је одобрење Сабора од стране папе одлучујући критеријум васељености тога Сабора. Ако га папа не прихвати, Сабор није васељенски. ------------- Кроз ватру и воду дигнуте главе, Стазом победе части и славе
|
Постирано од: аџија
Датум на внесување: 20.Април.2007 во 00:41
|
Жално е што православието нема (не одговор, туку) СТАВ за: 1. Абортусот 2. Еволуцијата 3. Национализмот 4. Корупцијата во политиката 5. Правдата во општеството 6. Насилството и помирувањето 7. Сексуалниот промискуитет 8. итн итн итн.... За што тогаш ни зборува самонаречената „црква“? За тоа колку Собори имало? За тоа кој светец денес се „слави“??? WHO CARES!!!  има ли некој поп/владика/штогод да му текне дека луѓето имаат стварни проблеми кои бараат стварни духовни решенија???  ------------- |
Постирано од: C.B.
Датум на внесување: 20.Април.2007 во 00:58
|
moderatore temata e vselenski sobor! jas se obiduvam da objasnam sto e sobor i sto e vselenski sobor! so diverziranje na kontinuitetot ne temite samo pokazuvas kolku se plasis da se iskazeme vo kontinuitet,! no dobro, citatelite -ke razberat!
------------- Кроз ватру и воду дигнуте главе, Стазом победе части и славе
|
Постирано од: аџија
Датум на внесување: 20.Април.2007 во 01:05
|
кај виде ти страв во мојот пост? од ц.б. ли да се плашам? па тарзан се плаши ли од православци? слободно кажи, ако ИМАШ СТАВ, а не да ми постираш нон-стоп копи-пејст од други страни, тоа го може секој, а и сите имаме гоогле... ОДговори на горните прашања ако можеш, а не тики бегај од темата со објаснување на јасното... сите знаеме што е собор... капито? ------------- |
Постирано од: C.B.
Датум на внесување: 20.Април.2007 во 01:13
|
TAKVITE FINTI ZA KOI VE OBUCUVAAT, MOZES DA MU GI,,,PRODAVAS ,,, NA NEKOJ SAMO USTE VO AFRIKA..... STO SE ODNESUVA DO STRANITE I POSTOVITE , SUM TI KAZAL DEKA NIE POCITUVAME AVTORITETI, ZA RAZLIKA OD VAS KOJ MISLITE ,,,JAS NAJDOBRO ZNAM-URADI SAM,,, I EGO-FILOZOFIJA , STEKNATA OD ,,HARIZMATICNITE UCITELI,,! ZNACI MISLAM DEKA NEKOJ POVEKE I PODOBRO ZNAE OD MENE , I VSUSNOST PODOBRO OBJASNUVA, A NE DEKA NE E BILO -KOJ, VO SOSTOJBA DA GO PRERABOTI TEKSTOT I DA SE ,,FALI,, DEKA IMA ,,ZNAENJA,, -DEKA E UCEN, KOI ,, MOZE,, DA GI PRENESE! HRISTOS VOSKRESE! ------------- Кроз ватру и воду дигнуте главе, Стазом победе части и славе
|
Постирано од: аџија
Датум на внесување: 20.Април.2007 во 01:42
|
абе што ќе ми објаснуваш дека немаш став ми е скрооооооос јасно... каква жива смешка би било денес да се свика Православен Вселенски Собор.... За што ќе праат муабет? За тоа кој каков џип вози? Или за тоа кој колку „владици“ има во затвор од другите „цркви“? Тоа би било стварно турли-тава... ------------- |
Постирано од: C.B.
Датум на внесување: 20.Април.2007 во 01:52
|
ne treba da razgovaraat za toa kako svetot da se oslobodi,od bludnite pastori, psihopatite-proroci, koi se najgolemoto i najizopacenoto nesto sto postoi vo svetot! treba za toa da svikame sobor, kako da go resime toj problem! ------------- Кроз ватру и воду дигнуте главе, Стазом победе части и славе
|
Постирано од: аџија
Датум на внесување: 20.Април.2007 во 02:01
|
Кажи ми ти C.B. каков ќе биде твојот став за следниот православен собор: дали православен поп смее да вози џип произведен од „секташи“??? ------------- |
Постирано од: C.B.
Датум на внесување: 20.Април.2007 во 20:56
|
1. Ако је неко услед болести руком лекара, или од варвара ушкопљен,
нека такав остане у клиру. А ако је неко здрав, сам себе ушкопио, нека
се такав у клиру преиспита и да престане да пребива у њему (- клиру). Не
треба оне који тако чине постављати (- у клир). Као што је казано, ово
је речено за оне који су то дело са предумишљајем учинили, усуђујући се
да се сами ушкопе (обезуде). Оне које су варвари, или њихови господари
обезудили (ушкопили), а у свему осталом се нађу достојни, нека такви, по
правилу (- канону), ступају у клир.
2. Пошто се много тога, или по нужди, или услед неке друге људске журбе догодило упркос црквеном правилу (канону), наиме да су људи који су тек пришли вери из многобожачког живота, и мало времена се поучавали, одмах приступили духовној бањи, и да по Крштењу привођени су одмах за епископа, или презвитера, нашло се дакле за добро, да се убудуће тако не чини. Јер, потребно је и времена за оглашеног (који се учи), и после Крштења дуже испитивање (проверавање). Дакле, јасна је апостолска реч која каже: „Не новокрштени (неофит), да се не би погордио и упао у срамоту, и замку ђавола" (1 Тим 3:6-7). А ако се током времена покаже за (неко) лице да је пало у какав душевни грех, и то се докаже од стране два или три сведока, такав нека престане да буде у клиру. Ко пак преступа ово (чини супротно овоме), и као противник се осмели против великог Сабора, он излаже опасности своје свештенство (чин). 3. Велики Сабор је сасвим забранио, да, ни епископ, ни презвитер, ни ђакон, нити било ко од клира има заједнички живот са женом, осим ако је мајка, или сестра, или тетка, или само особе изузете од сваке сумње. 4. Прикладно је да епископ пре свега буде постављен од свих (- епископа) у области. А а које то отежано, или због хитне потребе, или због удаљености, од свих нека се најмање тројица сакупе на једно место, а од свих нека буде сагласност прибављена гласањем преко писама, тада нека се учини рукоположење (хиротонија). А ваљаност одлуке тога чина нека буде предочена митрополиту сваке области - епархије. 5. Онима који су изопштени (одлучени), било да су из клира, било из реда световњака (-лаика), нека важи суд (мишљење) епископа сваке области (-епискоипије), према одлуци (канону) које наређује^ује: да они који су збачени од једних (епископа), не могу бити примљени од других (епископа). Нека се испита да нису малодушјем, или частољубљем или одбојношћу епископа одлучени. Да би се поводом тога предузело прикладно испитивање, показало се као добро, да у свакој области (епархији) два пута годишње буду сабори, како би сви обласни епископи сакупљени на једном истом месту заједно истражили таква питања. И тако, да се покаже да су они оправдано по општој оцени наишли на противљење епископа, као то да су они оправдано изопштени из (црквене) заједнице, све док сабор епископа не донесе о њима човекољубивију одлуку. Сабори пак нека буду, један ето пред Четрдесетницу, да би се одрешен од сваке малодушности приносио чисти дар Богу, а други (-сабор) елем у јесење време. 6. Нека се чувају (држе) стари обичаји, да у Египту, у Ливији и у Пентапољу, епископ из Александрије има власт над свим епископима горњих епархија, баш као што је то обичај и за епископа у Риму. На сличан начин пак и у Антиохији, и у другим областима, нека буду сачувана преимућства цркава. Свакако нека буде знано и ово, да, ако неко без (сагласнога) знања митрополита постане епископ, велики Сабор је одредио да такав не може бити епископ. Уколико је међутим избор био у заједници и благословом свих, и по црквеном правилу, а двојица или тројица се из сопственог частољубља успротиве, нека важи глас (избор) већине. 7. Пошто се задржао обичај и старо предање, да се у Елији (Јерусалиму) поштује епископ, нека настави да постоји његова част која припада личном достојанству митрополита. 8.О онима који су себе некада називали „чисти", када прилазе католичанској и апостолској Цркви, свети и велики Сабор је одредио, да после хиротесије (полагања руку на њих) остану тако у клиру. Пре свега овога они треба да писмено исповеде да су сагласни и да ће последовати догматима (учењима) католичанске и апостолске Цркве. То јест да ће бити у заједници (-општењу) и са двобрачнима (- који су у другом браку), и са онима који су приликом прогона пали, а којима је одређено време и рок за кајање и опроштај, како би и они следовали у свему учењу (догматима) католичанске Цркве. Свугде дакле, било у селима, било у градовима, где би се они затицали као клирици сами рукоположени, нека би они остали у том реду (чину). А ако тамо постоји епископ или пресвитер католичанске Цркве, а неки од речених приступи, очигледно ј е да ће епископ (- католичанске) Цркве имати епископско достојанство. Онај који се од такозваних „катара" (чистих) ословљава епископом, имаће презвитерску част. Осим, ако епископ просуди да и он (катар) може заједничарити у епископском достојанству само именом. Ако му се ово не допада, треба му потражити место или хорепископа, или презвитера, да би се видело да је у клиру, и да не буду два епископа у граду. 9. Ако су неки без испитивања приступили презвитерству, или су (приликом) испитивања исповедили своје грехе, и, након њихове исповести, противно канона (правила), подигли се људи и положили руке на њих; правило (канон) то не допушта, јер католичанска Црква брани (- заступа) непорочност. 10. Ако неко од оних који су отпали (- од вере) буду рукоположени, или из незнања, или са знањем оних који су их рукоположили, то не поништава црквено правило. Када се сазна, биће свргнути. 11.О онима који су одступили (од вере) без невоље, или због одузимања имања, или без опасности, или нечег таквог што се догодило у време Ликинијеве тираније; Сабор је одлучио да, иако су недостојни човекољубља, покаже благонаклоност према њима. Они који су се ваљано (у правом смислу) покајали, нека три године проведу као верни слушачи, а седам година као покорни (- они који припадају), а две године са народом у молитвама, али без општења (- заједничарења) у Приносу (Причешћу). 12. Они који су благодаћу призвани, и најпре показали ревност, и одбацили појасеве, а после тога као пси потрчаше на своју бљувотину; неки су и сребро употребили и дарове, да би се наново повратили (- у војничку службу). Они нека десет година припадају након трогодишњег времена слушања. Код свих њих подобно је испитати склоност (намеру) и стање (начин) покајања (преумљења). Они који страхују и сузама и постојанством (истрајношћу), и доброчинствима (добродетељима), показују а не привидно повратак на делу. Када они проведу одређено време у слушању, с правом нека опште (- заједничаре) у молитвама. Најпосле, епископ може према њима одлучити и човекољубивије. Они пак који су равнодушни, и привидно улазе у Цркву, сматрајући да им је то довољно за обраћање, они нека испуне сво време (- за покајање). 13. За оне који су на исходу (- на самрти), и сада ће се чувати стари канонски закон: онај који је на исходу (самрти) не може бити лишен последњег и најпотребније Попутнине (помоћи, -Причешћа). А ако остане и поврати се међу живе, а био је удостојен Причешћа, нека буде са онима који су само у молитви и општењу (-заједници). Уопште, сви они који се налазе на самрти и који моле да се удостоје Причешћа (Евхаристије), нека им епископ после испитивања подели Принос (Причешће). 14. Свети и велики Сабор је одредио да оглашени (-катихумени), а отпали су, да они три године само слушају, а после тога да се моле заједно са оглашенима (- катихуменима). 15. Због многог метежа и раздора који се догодио, одређује се да се потпуно укине навика супротна апостолском правилу (канону), а постоји у неким местима: да из града у град не прелази, нити епископ, ни презвитер, ни ђакон,. А ако неко и после одлуке овог светог и великог Сабора предузме тако што, или сам од себе допусти такву ствар, дело нека буде сасвим ништавно, и нека се такав поврати у цркву у којој је рукоположен за епископа или презвитера. 16. Они који су неопрезно, немајући ни страха Божијега и занемарујући црквено правило (канон), одлазе из своје цркве: презвитери или ђакони, или уопште они који су прибројани клиру, они никако не могу бити примљени у другу цркву, већ је посве природно потребно вратити их натраг у њихове области (- парохије), или ако оклевају, долично је да буду лишени општења (заједнице). Ако се ко усуди (- епископ) да некога тајно преузме који другоме припада, и рукоположи га у својој цркви без пристанка сопственог епископа од кога је одбегао, сагласно правилу (канону), нека рукоположење буде ништавно. 17. Пошто су се многи огрешили о правило (канон) и заведени богатством и добитком, заборавили на божанско Писмо које говори: „Сребро своје не даде под камату" (Псал 14:5). И дајући, траже постотак (проценат). 3 а то свети и велики Сабор сматра за праведно да, ако се ко нађе да после ове одлуке узима камату на позајмљено, или на други начин то чини узимајући један и по пут, или што друго измишља ради нечасне користи, нека буде избачен из клира и туђ каталогу (попису) свештеника. 18. Дошло је до светог и великог Сабора да у неким местима и градовима ђакони дају Причешће (Евхаристију) презвитерима, што је противно (мимо) канону (правилу) и наслеђеном обичају (навици). Они који немају благодат (власт) да приносе, онима који приносе дају Тело Христово. И ово је дознао Сабор, да неки ђакони примају Причешће и пре епископа. То нека сасвим престане, и ђакони нека остану у сопственим границама, знајући да су они епископски служитељи, а нижи од презвитера. Нека примају Причешћа (Евхаристију) према поретку после презвитера, било да им га даје епископ или пресвитер. Нити да ђакони седе међу презвитерима, јер је то противно правилу (канону), и против је поретка. А ако неко не жели да се покори, и после ових одлука (одредби), да се лиши ђаконства. 19. За павловце који се враћају апостолској Цркви, нека важи одредба да их треба посве поново крштавати. Ако су неки од њих раније припадали клиру, ако су били непорочни и беспрекорни, биће рукоположени од епископа католичанске Цркве пошто буду поново крштени. А ако се испитивањем нађе да су они недостојни, природно је да се свргну. Исто важи и за ђаконисе, и за све који се налазе у клиру. Нека буде сачуван овај образац (узор). Споменули смо ђаконисе које су то по одећи (- по спољашњости), и пошто немају никаквог рукоположења, оне се по свему могу сврстати у световњаке (лаике). 20. Пошто неки недељом приклањају колена, и у дане Педесетнице, свети
Сабор је одредио да се у свим областима сачува исто (слично), да се стојећи
приносе молитве Богу.
------------- Кроз ватру и воду дигнуте главе, Стазом победе части и славе
|
Постирано од: C.B.
Датум на внесување: 21.Април.2007 во 15:44
|
Канони Другог васељенског сабора
1. Свети Оци сабрани у Константинопољу (Цариграду), одредили су да се не одбацује вера три стотине осамнаест Отаца сабраних у Никеји у Витинији, већ да она ( вера) остане чврста; да се анатемише свака јерес а посебно евномијани или евдоксијани, и полуаријанци или духоборци, и савелијани, и маркелијани, и фотинијани, и аполинаријевци. 2. Епископи да не проширују свој а права (власт) преко граница својих цркава, нити да ремете цркве, него по правилима (канонима), епископ Александрије да управља само у Египту; источни епископи да начелствују само на Истоку, чувајући преимућства Антиохијске цркве по правилима (канонима) никејским. Такође епископи азијске области да управљају само у Азији; они из Понта само у Понту, они из Тракије само у Тракији да управљају. Ако нису позвани, епископи да не прекорачују права за рукоположења, или због неких других црквених послова. При чувању горе прописаног правила о управи, јасно је да ће у свакој области управљати сабор те области, као што је одређено у Никеји. Црква Божија која је код иноплемених народа (варвара) дужна је да буде управљана по поретку који се држи од Отаца. 3. Епископ Константинопоља (Цариграда) да има првенство (преимућство) части после епископа Рима ( римског епископа), зато што је овај ( град) нови Рим. 4. 0 Максиму Кинику и нередима које је он изазвао у Константинопољу (Цариграду): нити је Максим био, нити јесте епископ, нити од њега рукоположени на било који степен клира: Све што је учињено за њега, и све што је он учинио, нека је ништавно. 5. Од западних списа, примамо и ми оне из Антиохије који исповедају једно Божанство Оца и Сина и Светога Духа. 6. Пошто су многи желећи да помуте и изврну добар црквени поредак, непријатељски и клеветнички умишљају на православне епископе који управљају црквама, неке кривице (оптужбе), не због другог сем да окаљају углед свештеника, и да изазову пометњу у мирном народу. Зато свети Сабор епископа окупљених у Константинопољу (Цариграду) одлучио је: недопустити тужиоцима без испитивања, нити свима дозволити да износе оптужбе на црквене управитеље, али ни све искључити. Ако неко изнесе на епископа неки свој, тојест посебан прекор да се обогатио или је пак од њега ( епископа) због нечега другог праведно страдао, при таквим оптужбама не разматрати ни личност ( тужиоца) ни веру (поверење) његову. Јер, треба на сваки начин даје слободна савест епископа, а онај ко се сматра оклеветаним, мора наћи задовољење, ма каквог да је поверења (вере). Ако је на епископа изнета црквена оптужба, тада треба разматрати личност тужиоца. Најпре, недозвољавати јеретицима да износе оптужбе на православне епископе у црквеним делима. Јеретицима називамо како оне који су одавно искључени из Цркве, тако и оне које смо после тога анатемисали. Сем ових и оне који се претварају да исповедају здраву веру, али који су се оделили и окупљају сабрања против наших канонских епископа. Још ако су неки из Цркве, раније због неких узрока били осуђени и избачени, или одлучени, било да су из клира, било из реда световњака, и њима да не буде дозвољено да оптужуј у епископа док најпре не скину своју оптужбу са себе. Слично, и од оних који су се сами подвргли оптужби, не треба примати оптужбе на епископа, или на друге клирике, док најпре не докажу своју невиност, од, на њих изнетих оптужби (кривица). Ако неки који нису ни јеретици, нити су у црквеној заједници, ни осуђени или унапред оптужени, кажу да имају нешто против епископа по црквеним питањима, таквима свети Сабор заповеда да најпре изнесу своје оптужбе пред све обласне епископе, и пред њима да доказима потврде кривице којима оптужују епископа. Ако се догоди (покаже) да епископи једне области не могу да правилно пресуде по изнетим на епископа оптужбама, тада они ( тужиоци) да приступе већем сабору епископа велике области који су сазвани због овог повода. Они опет не могу изнети оптужбу пре него што писмено не изјаве да ће се потчинити истој казни, ако би по испитивању дела, се показало да су клеветници епископа кога оптужују. Ако ко презревши издане одредбе усуди се, или позове се на царски глас, или судове световних управитеља, или узнемири васељенски Сабор, и нашкоди части свих епископа области, такав да не буде примљен са тужбом као онај који наноси увреду (ружи) правила (каноне), и као онај који је нарушио добар црквени поредак. 7. Они који се од јеретика присаједињују православљу (прихватају православље) и наследство (удео) оних који се спасавају, примамо их подвргавањем по следећем обреду: аријанце, македонијевце и саватијане, и новацијане који себе називају чистима и најбољим, и четрнаестнике или тетрадите, и аполинаријевце: пошто они дају ливелус (писмено исповедање православне вере) и анатемишу (прокуну) сваку јерес која не учи (не мисли) како учи света Божија, католичанска и апостолска Црква, примамо их запечаћујући, то јест помазујући светим миром најпре чело, и очи, и ноздрве, и уста, и уши, запечаћујући их говоримо: „Печат дара Духа Светога". А евномијане, који се крштавају једним погњурењем, и монтанисте које овде зову фриги, и савелијане који уче о иопаторству (синоочинству), и друга погубна (дела) чине, и све остале јеретике (јер је овде много таквих, који највише долазе из галатских земаља); све њих који желе да се присаједине православљу примамо као многобожце (Јелине). У први дан чинимо их хришћанима, у други оглашенима (катихуменима), затим у трећи заклињемо их са трикратним дувањем у лице, и у уши. И тако их оглашавамо, и чинимо да пребивају у Цркви и да слушају Свето писмо, и тек тада их крштавамо. ------------- Кроз ватру и воду дигнуте главе, Стазом победе части и славе
|
Постирано од: чаир
Датум на внесување: 21.Април.2007 во 17:06
Aџија кој убива пиштолот или човекот кој пука со него Да попот може да вози џип направен од секташи, тоа е алат со кој свештеникот правилно се користи ------------- Нова заповед ви давам да се љубите еден со друг како што Јас ве возљубив така и вие да се љубите еден со друг.По тоа ке ве познаат сите дека сте мои ученици, ако имате љубов меѓу себе (Јов. 13-34,35) |
Постирано од: аџија
Датум на внесување: 21.Април.2007 во 19:36
Чаир, кој го осиромашува бедниот македонски човек? Секташот што го направил џипот, или „попот“ што го краде народот за да се вози во него? ------------- |
Постирано од: чаир
Датум на внесување: 21.Април.2007 во 20:51
ти си го видел свештеникот како краде ------------- Нова заповед ви давам да се љубите еден со друг како што Јас ве возљубив така и вие да се љубите еден со друг.По тоа ке ве познаат сите дека сте мои ученици, ако имате љубов меѓу себе (Јов. 13-34,35) |
Постирано од: аџија
Датум на внесување: 22.Април.2007 во 00:31
|
не... најдов соломонско решение за твојот став за следниот собор... секташот што критикува е крив и за џипот и за попот што се вози во него, и за парите што ги собрал спротивно на божјата уредба од народот... ------------- |
Постирано од: black-eyes
Датум на внесување: 22.Април.2007 во 00:34
| АКО ПОПОТ Е СРЕЌЕН ТАКА И НИЕ ЌЕ ГО ПОДДРЗИМЕ НЕЗАВИСНО НА ГРЕВОТ.ККОГА ГОСПОД МУ ГО ПРОСТУВА ТОА ЗОШТО ДА НЕ МУ ПРОСТИМЕ И НИЕ ЗЕМНИТЕ СМРТНИЦИ |
Постирано од: oblachinja
Датум на внесување: 22.Април.2007 во 00:35
|
А кој ти кажа дека Бог му простува ------------- |
Постирано од: black-eyes
Датум на внесување: 22.Април.2007 во 00:39
|
ПА,ПО ТОА САМО ШТО СЕУШТЕ Е ОК И Е СЛОБОДЕН....ВАЛЈДА...
|
Постирано од: аџија
Датум на внесување: 22.Април.2007 во 00:43
ама логика, тогаш испаѓа и на сите убијци и силувачи и што уште не, им е простено, бидејќи живи се...  ------------- |
Постирано од: black-eyes
Датум на внесување: 22.Април.2007 во 00:45
|
ВО РЕЛИГИЈА НЕМА ЛОГИКА САМО ВЕРА,ЛЈУБОВ И НАДЕЖ
|
Постирано од: аџија
Датум на внесување: 22.Април.2007 во 00:48
|
па ако нема логика, ондак верувај дека бандерата е господ, надевај се дека ќе те спаси, и љуби ја како самиот себе...
------------- |
Постирано од: black-eyes
Датум на внесување: 22.Април.2007 во 00:49
| СЕ ЗНАЕ ВО ХРИСТИЈАНСКАТА РЕЛИГИЈ АКАДЕ Е ТВОЈАТА БАНДЕРА-ГОСПОД |
Постирано од: аџија
Датум на внесување: 22.Април.2007 во 01:08
|
рациото/умот/интелектот, не му е вграден на човекот од Неговиот Творец, за да пасе овци... Логика во верата МОРА да има... инаку испаѓа дека Господ ти дал ум, ама самиот Тој не сака да го користиш... Јас во таков Господ... јок! ------------- |
Постирано од: mali simo
Датум на внесување: 23.Април.2007 во 17:35
|
а зошто тогаш мозокот на човекот не функционира со цел капацитет ?????? или кај некого повеќе кај друг помалку да речеме кај Никола Тесла функционирал очигледно во поголема мера него кај некој обичен човек??? прифатиго бог онака како тој сака ,,, се да биде по негова воља,,, ------------- ХРИСТОС ВОСКРЕСНА ОД МРТВИТЕ СО СМРТА СМРТА ЈА ПОБЕДИ И НА ТИЕ ВО ГРОБОВИТЕ ЖИВОТ ИМ ДАРИ 
|
Постирано од: аџија
Датум на внесување: 23.Април.2007 во 22:52
|
да се чудиш што верници имаме овде, да се напаѓал од Бога дадениот ни разум?! после вакви коментари, престанува да ми биде чудно во што се верувате...  ------------- |
Постирано од: C.B.
Датум на внесување: 28.Април.2007 во 20:08
temata e vselenski sobor---  Остатци хрма у Ефесу посвећеног Пресветој Богоодици у коме је одржан Трећи Васељенски Сабор http://www.geocities.com/Athens/Sparta/6701/iiisab_sl.html"> Канони Трећег васељенског сабора 1. Пошто треба да и они који су изостали са светог Сабора због неког узрока или црквеног или телесног, а налазе се у селу или граду, и не знају шта је на њему (Сабору) одлучено (било), обзнањујемо вашој светињи и љубави, ако неки обласни митрополит одступивши од светог и васељенског Сабора, и приступи отпадничком збору (саборовању,), или после тога су примили или приме Келестијево учење, такав не може ништа чинити против епископа те области, и нека је од сада сабором избачен од сваког црквеног општења (заједнице) и лишен власти. Сами ће пак епископи тих области, и они суседни митрополити који православно мисле, да га свргну из свега, и збаце са епископског чина. 2. Ако су неки епархијски епископи изостали са светог Сабора, и нашли су се у отпадништву, или су покушали да одступе, или су потписавши Несторијево свргавање (збацивање) поново пришли отпадничком збору (), нека сви такви, по одлуци светог Сабора буду туђи свештенству и збачени са свог чина. 3. Ако су неки од клирика у којем граду или селу били лишени свештенства од Несторија или оних који су с њим због тога што су последовали православном учењу, одлучили смо да такви буду враћени у свој чин. Уопште ми заповедамо да сви клирици који су остали верни васељенском Сабору, не треба да буду потчињени ни на који начин епископима који су отпали или ће то учинити. 4. Ако неки који су отпали од клира, и усуде се да, сами или јавно,
мудрују са Несторијем или Келестијем, свети Сабор сматра за праведно да
и ови буду избачени.
5. Они који су за неприлична дела осуђени од светог Сабора или од домаћих епископа, и они који су неправилно (неканонски) и у свему произвољно од Несторија и његових једномишљеника покушали или ће покушати да се поврате у општење (црквену заједницу) или чин ( свештенички), сматрали смо да је праведно да немају од тога користи, и да остану свргнути. 6. Исто тако и они који би пожелели да учине нешто противно светом Сабору у Ефесу. свети Сабор је одлучио, да, ако су епископи, или клирици, да буду сасвим збачени са свог степена (чина), а ако су световњаци, да остану ван заједнице (општења). 7. После читања овога, свети Сабор је одлучио, да не буде никоме дозвољено да произноси, или пише, или саставља другу веру, осим оне донете од Светих Отаца сабраних у Никеји Духом Светим. Који се усуде да састављају другу веру, или да представљају (излажу), или је шире, или нуде онима који желе да се обрате к познању Истине, или из јелинизма (многобоштва) или из Јудаизма, или из било које јереси, такви, ако су, било епископи, или клирици, да буду туђи, епископ епископству. клирици клиру; а ако су световњаци, да буду анатемисани. На исти начин, ако се затекну неки, било епископи, било клирици, било световњаци, или да мудрују, или да уче ономе што садржи представљено изложење презвитера Харисија о оваплоћењу (очовечењу) Јединороднаго Сина Божијег, или нечистим и искривљеним (наопаким) Несторијевим догматима, који су ту приложени, нека такав подлеже одредби овог светог и васељенског Сабора. Наиме, епископ да буде лишен епископства и да буде збачен, а клирик слично, да буде избачен из клира, а ако је ко световњак, овај да буде анатемисан, како је речено. 8. Најбогољубазнији епископ Ригин и са њиме најбогољубазнији епископи области Кипра, Зинон и Евагрије, објавили су дело које је новотарија супротна црквеним установама и правилима (канонима) светих Апостола, и прети слободи свих. Пошто опште болести требају јаче лекове јер већи бол придоносе, и пошто није држан (следован) древни обичај да епископ града Антиохије врши ( чини) рукоположења на Кипру, како су нас писмено (ливелом) и усмено ( својим речима) известити (обавестили) најпобожнији мужеви, који су дошли на свети Сабор. Они који началствују у светим црквама Кипра, нека имају слободу без забране, и без тескобе, по правилима (канонима) Светих Отац а и по древном обичају, да сами од себе (собом) врше рукополагања најпобожнијих епископа. Исто да се сачува и у другим правилима (канонима) и у свим областима. Да нико од најбогољубивијих епископа области не проширује власт на другу ( област), која раније, и од почетка није његова или под његовом руком била. Ако неко приграби или насилно себи потчини ( област), даје врати, да се не преступају правила (канони) Отаца, и да се под видом свештенодејства не поткраде гордост (надменост) световне власти: да не изгубимо за мало ону слободу коју нам је даровао својом Крвљу Господ наш Исус Христос, ослободитељ свих људи. Свети васељенски Сабор је одлучио да свака област сачува чисто и неповређена права која јој од почетка припадају по старом утврђеном обичају. Сваки митрополит као свој доказ може слободно узети препис о овоме што је закључено. Ако неко предложи неки закон који је противан оном што је сада одређено, свети и васељенски Сабор одређује да то буде ништавно. 9. Посланица Трећег васељенског Сабора у Памфилију о тамошњем митрополиту Евстатију.По богонадахнутим речима Писма које каже: „Разумно све чини", они који су изабрани на свештену службу, треба нарочито да гледају да са сваком брижљивошћу размисле о свему што имају чинити. Који желе да тако уреде свој живот, у доброј нади све им повољно иде, а ова реч сасвим одговара истини. Међутим, понекад бива да неумитна и неподношљива туга оптерети ум, јако га узнемири, одвлачи га од тежње ка својој дужности, и доводи до тога да сматра корисним што је по природи слабо. Нешто слично смо дознали да се догодило и са најпобожнијим и најбогобојажљивијим епископом Евстатијем. Као што је посведочено, он је правилно (канонски) рукоположен, али после, како он каже, био је од неких смућен и доведен у неочекиване прилике, при том и сам од себе клонуо од нерада, уморан од брига које му је служба налагала, а немоћан да одбије (одбаци) хуљења оних који су устали на њега, он је на, за нас несхватљив начин, поднео молбу писмено ( оставку). Он је свакако морао, пошто је рукоположењем примио свештено старање да га до краја држи духовном крепошћу, без обзира на тешкоће, и добром вољом је морао подносити зној који би му донео награду. Пошто је он равнодушно показао свој немар који је потицао више што се плашио многих послова него због нерада или лењости, ваше је благочестије из неопходности рукоположило најпобожнијег и најблагочастивијег брата нашег и саепископа Теодора да управља црквом. Није било у реду да она ( црква) остане удовом и без пастира да остане Спаситељево стадо. Али, пошто се он сада обратио плачући, не што хоће да се отима за град или цркву од споменутог најблагочастивијег епископа Теодора, него да измоли част и име епископа. Сажаљевајући сви старца и сматрајући његове сузе заједничке свима, ми смо се постарали да дознамо, да исти није био подвргнут законитом свргнућу, нити је био оптужен за какве преступе. Дознали смо да није ништа такво учинио, већ му се сав преступ састоји у оставци. Ради тога ми не осуђујемо ваше благочастије што сте рукоположили, као што је требало, на његово место поменутог најпобожнијег епископа Теодора. Али пошто није најупутније строго осуђивати наклоност нераду овог човека. Напротив, шта више имати милосрђе према старцу који је од града у коме се родио и од куће својих отаца (предака) толико времена био удаљен, установили смо и одређујемо да без сваког противљења он има (ужива) име и част епископа и општења (заједничарења). Ово нека буде тако, да он нити рукополаже, нити самовластно заузима цркву за богослужење, осим ако га по доброј вољи и по љубави у Христу позове или ако се догоди да му допусти брат и саепископ. Ако пак ви установите у погледу њега још нешто снисходљивије, или сада или после овога, то ће бити угодно светом Сабору. <script language="JavaScript" src="http://us.i1.yimg.com/us.yimg.com/i/mc/mc.js">< ="" ="http://geocities.com/js_source/geov2.js">geovisit(); 
------------- Кроз ватру и воду дигнуте главе, Стазом победе части и славе
|
http://www.geocities.com/Athens/Sparta/6701/iiisab_sl.html">
http://www.geocities.com/Athens/Sparta/6701/iiisab_sl.html">
Постирано од: здраво
Датум на внесување: 15.Мај.2007 во 14:44
СВЕТИ ЈОВАН ДАМАКСИНТАЧНО ИЗЛОЖЕЊЕ ПРАВОСЛАВНЕ ВЕРЕ
Текст у пдф формату: http://www.verujem.org/pdf/damaskin/Damaskin_tacno_izlozenje_pravoslavne_vere.pdf - ТАЧНО ИЗЛОЖЕЊЕ ПРАВОСЛАВНЕ ВЕРЕ (40 мб)http://verujem.org/pdf/damaskin/ - Овде можете преузети књигу подељену у неколико делова
******* ------------- 
|
Постирано од: здраво
Датум на внесување: 28.Јуни.2007 во 16:12
|
ОРОС ВЕРЕ СЕДМОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА У НИКЕЈИ
Неки пак неразумно одбацивши тај дар (Христов), будући подстакнути од непријатеља обмањивача, одступили су од здравог смисла и супростављајући се предању Саборне Цркве, промашили су смисао Истине и, као што вели реч из Прича (Соломонових), "залуташе са стаза сопствене њиве и у руке сабраше неплодност" (Приче 9:12). Јер, усудише се да клеветају боголепни украс свештених посвета ( - дарова и украса у храму), називајући себе свештеницима а не будући то. 0 њима Бог кроз пророштво говори: "Многи пастири упропастише виноград мој, наслеђе моје упрљаше" (Јерем 12:10). Јер пошавши за људима несвештеним (упрљаним), који само своју памет слушају, они оптужише заручену (као Невесту) Христу Богу Свету Цркву Његову, и не направише разлику између светог и оскврњенога, те икону Господњу и Његових Светитеља назваше сличном дрвеним киповима сатанских идола. Зато Господ Бог (наш), не подносећи да гледа своје верне слуге упропашћиване таквом заразом, благовољењем Својим сазвао је нас, начелнике свештенства (епископе), из свих крајева, благодарећи божанственој ревности и сагласју највернијих царева наших Константина и Ирине, да би (тако) божанско предање Саборне Цркве заједничком (нашом) одлуком поново добило своју важност. Ми, зато, са сваком тачношћу испитавши и размотривши (све) и следујући за циљем Истине, ништа не одузимамо, нити ишта додајемо, него све оно што је Саборне Цркве неумањено очувавамо. И следујући светих шест васељенских сабора... (даље следи њихово набрајање и интегрални текст Никеоцариградског Символа вере). И сажето говорећи: Ми се држимо неизменљиво свих црквених завештаних нам писаних и неписаних предања, од којих је једно и изображавање иконичког (ликовног) живописа, јер је сагласно историји јеванђељске проповеди, ради потврђивања истинитог а не привидног очовечења Бога Логоса, и служи једнакој истоветној користи, пошто ствари које једна на другу указују очигледно да имају и узајамне појаве. Пошто је, (дакле), то све тако, ми идући царским путем и следујући богонадахнутом учењу Светих Отаца наших и предању Саборне Цркве - јер знамо да је то предање Духа Светога Који обитава у њој - одређујемо са сваком пажњом и тачношћу: да се паралелно са знаком Часног и Животворног крста постављају часне и свете иконе - које су одговарајуће урађене од боја и мозаика и другог материјала - у светим Божјим црквама, на свештеним сасудима и одеждама, на зидовима и даскама, у кућама и по путевима; (и то): икону Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа, и Пречисте Владичице наше Свете Богородице, И Часних Анђела, и свих Светих и Преподобних људи. Јер уколико се ове стално посматрају у иконичним (ликовним) изображењима, утолико се и они који их гледају покрећу ка жељењу и подражавању самих Оригинала. И да се овима једнако одаје целивање и почасно поклоњење али не и истинско служење по вери нашој, које приличи само Божанској Природи, него да као што знаку Часног и Животворног Крста и Светим Јеванђељима и осталим свештеним посветама (грчки), тако да и у част ових чинимо принос кађења и светлости (свеће и кандила), као што Је то био побожан обичај и у древних (хришћана). Јер част која се одаје икони (лику) прелази на Оригинал (прволик) и ко се поклања икони, поклања се личности онога који је на њој насликан Јер тако се утврђује наука Светих Отаца наших, то јест предање Саборне (Католичанске, Православне) Цркве, која је с краја на крај земље примила Јеванђеље. Тако следујемо за Павлом, који је Христом говорио, и за свим Апостолским божанским скупом и за Отачком светињом, држећи се предања која смо примили. Тако ћемо пророчки певати Цркви победничке песме: "Радуј се веома, кћери Сионска! Проповедај, кћери Јерусалимска! Ликуј и весели се свим срцем својим, јер уклони Господ од тебе све неправде противника твојих; избављена си из руку непријатеља твојих! Господ Цар је испред тебе, више нећеш видети зла, и мир ће бити на теби у вечна времена" (Софон 3:14-15; Варух 3:13). Оне пак који се дрзну да другачије (о овиме) мисле или уче, или сходно поганим јеретицима да одбацују црквена предања и измишљају неку новачину; или одбацују нешто од онога што је Цркви предато: Јеванђеље или знак Часног Крста или живописање икона или свете мошти Мученика; или подло и злобно измишљају да би порекли нешто од узакоњених предања Саборне Цркве; или још да се као профаним служе свештеним сасудима или часним манастирима - (за такве), ако су епископи или клирици, наређујемо да се свргну (рашчине), а ако су монаси да се одлуче од причешћа. Превео А. Јевтић + <script language="JavaScript" src="http://us.i1.yimg.com/us.yimg.com/i/mc/mc.js">< ="" ="http://geocities.com/js_source/geov2.js">geovisit(); 
-------------
|