БЕСЕДА НА ДЕНОТ

БЕСЕДА о радосним откровењима у првој реченици

У почетку створи Бог небо и земљу (Постање 1,1).

Како је збијена и пуна свака реч Божја! Као савијено платно, које се може носити под пазухом, и које се може распрострти по трави на дуго и на дуго. Како нам много и много драгоценог блага открива ова реч Божја: у почетку створи Бог небо и земљу! Она нам казује пре свега, да је Бог једини вечити и нестворен. И ово прво откровење чини нам прву радост неисказану. У овом вртлогу промене и пролазности нас радује неисказано то, што је Творац наш изнад промене и пролазности. Она нам, даље, казује, да је једини и добри Бог Творац света, а чим је Творац то и Сведржитељ и Промислитељ. И ово друго откровење чини нам другу радост неисказану. Свет није приозашао од безумља или од случаја, без смисла и намене, него је произишао од Бога Свемудрога, Свезнајућег, свемилостивог, који њим и управља водећи га смисленоме циљу. Она нам, даље, казује, да је овај свет имао почетак, те ће следствено имати и свршетак. И ово треће откровење чини нам радост неисказану. Јер жалосно би било, да је овај свет вечит и да су сви циљеви, ближи и крајњи, само у њему, што би ваистину проузроковало вртлог у разуму мудраца и жалост у срцу праведника. Она нам, најзад, казује, да је Бог створио два света, небески и земаљски, или безтелесни и телесни. И ово четврто откровење чини нам четврту радост неисказану. Као што сад дижемо поглед у висину и радујемо се сунцу, месецу и звездама над главама нашим, тако ми уздижемо дух свој к духовноме свету, сличноме нама но чистијем и светлијем од нас - ка свету ангелскоме, и радујемо се, јер знамо, да има један свет бољи од нашега, у који ћемо се и ми уселити, и као заморени путници вратити се дома и одморити се. О како би тужно лутао поглед људи по земљи, само по земљи, кад не би било звезданога неба! И како би тужно лутао дух људи по свету материјалном, кад не би било света духовног, небеског!

Господе Свеблаги, слава Ти и хвала. Теби једином слава и хвала вавек. Амин.

Обидувајте се барем пократките да ги преведувате на Македонски.

ma ne bratce:

БЕСЕДАо томе како верни треба да расту

Држећи се истине у љубави да у свему узрастемо у ономе који је глава, Христос (Еф. 4, 15).

Ево свега што се од нас, браћо, тражи на овоме земном путовању: да се држимо истине и да живом у љубави. Истина је откривена Христом Господом, и пример љубави је дат у Христу Господу. Нити се може доћи до истине мимо Христа Господа, нити се пак може наћи пример праве љубави мимо Њега. Видећи овај једини прави пут к светлости и спасењу у сплету многих лажних путова апостол Павле претходно опомиње: да не будемо више мала деца, коју љуља и заноси сваки вјетар учења (4, 14). Истину може открити само Бог, праву љубав може показати само Бог. Један човек може знати више него други човек, но истину може открити само Бог. Човеку долазе мисли као ветар, и призраци чине му се истином. Обманут својим мислима један човек обмањује другог човека; заваран призрацима један човек заварава другог човека. А истина је у Бога и од Бога. Христос је, браћо, сва наша истина и сва наша љубав. Кад мислимо Христа, ми мислимо истину; кад делујемо по Христу, ми делујемо добро; кад љубимо Христа, ми љубимо љубав. Христом ми живомо, Христом растемо, Христом се обесмрћавамо и прослављамо. Он је наша глава - не само главар једнога друштва него стварна глава једнога живога тела, кога смо ми чланови. Држећи се истине и љубави ми се удостојавамо вечно пребивати у том телу Христовоме.

О Христе Господе, пречудна истино и премила љубави наша, дођи у нас и прими нас у Себе. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Eдинството во  верата, браќа, и познавањето на  Синот Божи, Господ Исус Христос нашиот Спасител, соединува два човека во еден човек, илајаданици лиѓе во еден човек, и многу милијони луѓе во едно човек. Единството на верата во Христа Господа, и правото православно познавање на Христа Господа, ги соединуваат луѓето појако отколку крвта, појако отколку јазикот, појако отколку сите споредни околности и материјални врски. Кога многу души едно исто мислат (едномислие), едно исто сакаат и едно исто посакуваат, тогаш тие мноштво на души се  како една душа, една голема и моќна душа.Така едноличните души се вклопуваат во совршен човек, во мера достојна на полнотата Христова. Во една  совршена целина совршени се и сите делови. Секоја христијанска душа е дел на совршениот човек. Христос е совршен човек , на кого Црквата му претставува таинствено тело. Тој е полнота над полнотата, извор на животот, кој тече и ја исполнува секоја празнина. До-колку човекот се испразни од се што не е Христово, до-толку Христос влегува  во него и го исполнува. О браќа мои, потребна је огромна длабочина на  смирение пред јака вера,за  да Живата Вода се допре до нас. И во природата гледаме, дека до ниското земјиште , водата полесно продира се впива. Што Повеќе се понижиме пред Господа Слаткиот Христос, Тој се повеќе се спушта во нас, не напојува со Својата животворност и не исполнува нас со полнотата на Својата Бесмртност.

О Господе Исусе Христе, полното на животот, мудрост, красота и сладост, помогни ни нам да се понизиме пред величанството Твое Божанско, за да би се удостоиле со Твојата посета.

 Слава Оцу и Сину и Сјатоме Духу.

БЕСЕДА о Ономе који сиђе и узиђе

Који сиђе то је онај који и узиђе превише свих небеса да испуни све (Еф. 4, 10).

Господ Исус по човекољубљу Своме спустио се ниско, тако ниско, да се ниже није могло, а по том се дигао високо, тако високо, да се ваистину више није могло. Он се спустио у најдоња места земље, тј. у сами ад, одакле је ослободио и у царство небеско увео праоце, пророке и праведнике. Свршивши Свој посао и на земљи и у аду Он се узнео превише свих небеса. Узишао је исти онај који је и сишао, без икакве измене, изузев само што је сишао без тела а узишао са телом. Није, дакле, једно Син Божји а друго Син Човечји, као што су говорили јеретици, него је Син Божји и Син Човечји једна иста личност, један исти Богочовек и Спаситељ наш Исус Христос. Као што је Он исти јуче, данас и сутра, тако је исти у низини и на висини, на земљи, у аду, и на небесима. Понизио се ниже свих људи, и узвисио се изнад свих ангелских сила. Да покаже Својим примером истинитост своје речи: ко се узноси, понизиће се, а ко се понижава, узнеће се (Мат. 23, 12). Ако се не будемо понижавали по добродетељи, понизиће нас грех. Добродетељ води понижењу добровољном и привременом, а грех - понижењу бесповратном и вечном.

О Господе Исусе, који све испуњаваш силом Својом, испуни нас духом смерности истинске. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Да вложиме напори браќа да живееме во слога и единство онака како што не поучува владиката Николај.

Ти сам праша, а после кудиш зошто ти дадов одговор? Многу ниско...

А првите христијани не само што не барале на нив да им се молиме, туку ги спречувале тие околу нив со такви намери, и им велеле, како и Апостолите - молете му се само на Бога.

Па сега проценете кој е поблиску, а кој подалеку.

П.С. Патем речено, прекрасно би било некој да ги преведе делата на Николај. Тоа го заслужува овој редок духовник...