БЕСЕДА НА ДЕНОТ

на вијек и до вијека.

БЕСЕДА о разумевању кроз творење

 Ко хоће Његову (Божју)  вољу творити разумјеће је ли ова наука од Бога (Јов. 7, 17)

 Мало користи доказивати логиком људском и речима, да је наука
Христова од Бога. Најбржи и најпоузданији начин, да се дозна њена
истинитост, јесте у творењу воље Божје онако како ју је Христос објавио
и исказао. Ко буде творио, тај ће и познати. 

 Ако плачеш ради Бога, познаћеш каква је утеха Бог. Ако биваш
милосрдан, познаћеш милосрдност Божју. Ако мир градиш, познаћеш како ти
приличи називање сином Божјим. Ако прашташ људима, познаћеш како Бог
прашта теби.

Никада нико не може сазнати, да је наука Христова од Бога, осим
онога ко твори вољу Божју. Јер само творење воље Божје, извршавање
заповести Божјих, то је кључ за откључавање Раја, у коме се Бог види.
То је кључ за разумевање Светога Писма и свих тајни Откровења.

 Свети Василије пише: „Потребна је чистота живота, да би се распознало оно што је прикривено у Светом Писму".

Шта још хоће Господ од нас кад нас учи, да кроз творење воље Његове
долазимо до познања божанствености науке Његове? Просто хоће то, да се
ми делом уверимо у божанственост науке Његове. Он не жели да се ми на
лакши начин уверимо, него на тежи, не само слушајући него и творећи,
зато што ко се увери на лакши начин, лакше се и поколеба и разувери, а
ко се увери на тежи начин, тешко се колеба и разуверава. Зато, браћо,
потрудимо се да творимо вољу Божју, да бисмо познали Бога, и спасли
душу своју.

 О Господе свемудри, помози нам силом Духа Твога Светога творити вољу Твоју свету. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Автор	Порака Тема Пребарувај Опции за темата Внеси реплика Внеси нова тема Верзија за печатење Преведи Тема
mali simo Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 22.Октомври.2006 Статус: Офлајн Поени: 1132	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај mali simo Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 04.Февруари.2007 во 11:48
	БЕСЕДА о разумевању кроз творење Ко хоће Његову (Божју) вољу творити разумјеће је ли ова наука од Бога (Јов. 7, 17) Мало користи доказивати логиком људском и речима, да је наука Христова од Бога. Најбржи и најпоузданији начин, да се дозна њена истинитост, јесте у творењу воље Божје онако како ју је Христос објавио и исказао. Ко буде творио, тај ће и познати. Ако плачеш ради Бога, познаћеш каква је утеха Бог. Ако биваш милосрдан, познаћеш милосрдност Божју. Ако мир градиш, познаћеш како ти приличи називање сином Божјим. Ако прашташ људима, познаћеш како Бог прашта теби. Никада нико не може сазнати, да је наука Христова од Бога, осим онога ко твори вољу Божју. Јер само творење воље Божје, извршавање заповести Божјих, то је кључ за откључавање Раја, у коме се Бог види. То је кључ за разумевање Светога Писма и свих тајни Откровења. Свети Василије пише: „Потребна је чистота живота, да би се распознало оно што је прикривено у Светом Писму". Шта још хоће Господ од нас кад нас учи, да кроз творење воље Његове долазимо до познања божанствености науке Његове? Просто хоће то, да се ми делом уверимо у божанственост науке Његове. Он не жели да се ми на лакши начин уверимо, него на тежи, не само слушајући него и творећи, зато што ко се увери на лакши начин, лакше се и поколеба и разувери, а ко се увери на тежи начин, тешко се колеба и разуверава. Зато, браћо, потрудимо се да творимо вољу Божју, да бисмо познали Бога, и спасли душу своју. О Господе свемудри, помози нам силом Духа Твога Светога творити вољу Твоју свету. Теби слава и хвала вавек. Амин.
	ХРИСТОС ВОСКРЕСНА ОД МРТВИТЕ СО СМРТА СМРТА ЈА ПОБЕДИ И НА ТИЕ ВО ГРОБОВИТЕ ЖИВОТ ИМ ДАРИ

mali simo Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 22.Октомври.2006 Статус: Офлајн Поени: 1132	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај mali simo Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 03.Февруари.2007 во 11:35
	БЕСЕДА о јединој светлости у тами Ја сам светлост свијету (Јов. 8, 12) Откако је света и времена нико од рођених није се усудио изрећи ове речи. Било је и има људи, који говоре: ја доносим светлост!, али никад нико није се осмелио рећи: ја сам светлост! Једини је Господ Исус могао изрећи те речи смело и уверено. Његов кратки живот на земљи и Његова дуга историја од близу 2000 година потпуно су оправдали ове речи. Он је светлост истине, правде и живота. Он је светлост истине, јер је јавио Собом истину о правој природи Бога, и о правој природи човека, и о односу човека према човеку, и о односу човека према Богу, и о односу Бога према човеку. Небо и земља проћи ће, а Његове речи неће проћи, јер и небо и земља постали су Његовом речју, а Његова реч је од Њега и са Њим заувек, и неће проћи. Он је светлост правде, јер је показао јачину правде и немоћ неправде. Он је то јавио у јаркој светлости оним што је рекао, оним што је учинио, и оним што је доживео и преживео међу неправедницима. То је Он јавио и кроз цркву Своју у току досадашњих 20 столећа, кроз безбројне светитеље правде и мученике за правду. Правда је од Бога и на дугој линији историје она никад не може бити побеђена; неправда је од немоћних бића; она брзо истрчи са својим тријумфалним барјаком на бедем, али се исто тако брзо и сруши у гроб. Он је светлост живота. Његове речи осветљују живот; Његова дела осветљују живот; Његова победа осветљује живот: нарочито Његово васкрсење, као најсјајније сунце, јарком светлошћу осветљује живот, и разгони смрт као слабу сенку. О Господе Исусе, светлости најсветлија. Сунце истине, Сунце правде, и Сунце живота, обасјај нас грешне и недостојне! Теби слава и хвала вавек. Амин.
	ХРИСТОС ВОСКРЕСНА ОД МРТВИТЕ СО СМРТА СМРТА ЈА ПОБЕДИ И НА ТИЕ ВО ГРОБОВИТЕ ЖИВОТ ИМ ДАРИ

mali simo Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 22.Октомври.2006 Статус: Офлајн Поени: 1132	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај mali simo Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 02.Февруари.2007 во 10:07
	БЕСЕДА о победи света У свијету ћете имати невољу, али не бојте се, јер ја надвладах свијет (Јов. 16, 33) Победилац света, једини и јединствени, овим речима учи своје следбенике, да се не боје света. Заиста свет изгледа врло јак, но зар Онај који је створио свет, није јачи од света? Врло је страшан свет за онога ко не зна, да Бог влада светом, и да Он има власт држати га у бићу докле Он хоће, и вратити га у небиће када Он хоће. Но ко то зна, за тога свет није страшан. Сравњен са Христом Господом свет је овај као ткиво од самих слабости, док у Христу Господу нема ниједне слабости. Ко то не зна, томе је свет страшан, а ко то зна, тај нема страха од света. Свет је препун невоља, мука, гробова, и мириса од трулежи — ко то све може поднети? Само онај ко има јако срце. А јако срце има само онај коме у срцу борави Христос. Свет нам је позајмио тело, но за то хоће да нам узме душу. Но како ће нас надјачати свет, ако ми стојимо као војници Победиоци света? Победилац света даје нам оружје за борбу, примером Својим учи нас борби, проказује скривеног непријатеља, указује пут напада и одступања, придржава нас Својом руком, закриљава нас Својим крилом, храни нас Својим животворним телом и поји Својом животворном крвљи, и још нас храбри довикујући: не бојте се! Шта нам, дакле, браћо, може свет, кад је пораз његов запечаћен победом Христовом? О Господе, Победниче света, и победоносни Војводо наш, буди увек близу нас, да се не устрашимо, и упути нас, да и ми срцем, умом и душом увек будемо близу Тебе. Теби слава и хвала вавек. Амин.
	ХРИСТОС ВОСКРЕСНА ОД МРТВИТЕ СО СМРТА СМРТА ЈА ПОБЕДИ И НА ТИЕ ВО ГРОБОВИТЕ ЖИВОТ ИМ ДАРИ

mali simo Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 22.Октомври.2006 Статус: Офлајн Поени: 1132	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај mali simo Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 01.Февруари.2007 во 09:56
	БЕСЕДА о опасности Нека буду бедра ваша запрегнута, и свијеће запаљене (Лк. 12, 35) То је заповест Онога који зна слабости бића нашег, и који нам жели добра више од оца и мајке. То је заповест нашег човекољубивог Господа. Кад је човек распасан, не опусти ли се цело тело наниже? Опаше ли се и запрегне, не усправи ли се цело тело као свећа? Као свећа тако душа наша треба да стоји усправно пред Богом. Како ће душа стајати усправно пред Богом, ако је неуздржљива телесина отежа земаљским страстима и похотама? Гле, међу бедрима је гнездо главних страсти телесних. Запрегнути бедра значи стегнути се уздржљивошћу и не давати страстима на вољу. Но запрегнути телесна бедра није циљ него средство, којим се служимо да бисмо лакше запрегли ум свој и срце своје и вољу своју. Уздржљивост телесна прва је школа нашег хришћанског карактера; после ње долази виша школа, у којој се учимо уздржљивости ума и уздржљивости срца и уздржљивости воље. Запрегнемо ли ум наш, онда у његовој тескоби не могу наћи места похотне мисли. Запрегнемо ли срце наше, онда у њему не могу наћи места похотне жеље. Запрегнемо ли вољу нашу, онда у њој не могу наћи места зла хотења зверска и демонска. Тесним путем, браћо, улази се у Царство Божије. У теско6и ума и срца и воље једино могу планути свеће свих врлина, чији пламен уздиже се ка Богу. Под запаљеним свећама и треба разумети хришћанске врлине. О Господе чисти и безгрешни, огњиште свих врлина, помози нам запрегнути се уздржљивошћу, и по тесном путу ходити к Теби са запаљеним свећама, које си Ти донео у свет. Теби слава и хвала вавек. Амин.
	ХРИСТОС ВОСКРЕСНА ОД МРТВИТЕ СО СМРТА СМРТА ЈА ПОБЕДИ И НА ТИЕ ВО ГРОБОВИТЕ ЖИВОТ ИМ ДАРИ

mali simo Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 22.Октомври.2006 Статус: Офлајн Поени: 1132	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај mali simo Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 30.Јануари.2007 во 14:23
	БЕСЕДА о две различите мудрости Премудрост овога свијета лудост је пред Богом (I Кор. 3, 19) И ово је једна велика новост коју Хришћанство јавља свету. Једно је мудрост по Богу и од Бога, а друго је мудрост по свету и од света. Мудрост по Богу је од Духа Светога; таквом мудрошћу били су апостоли испуњени, када је на њих сишао Дух Свети. Мудрост по свету је од чула и од материје, и она представља праву лудост пред Богом, ако није посољена и надахнута Духом Божјим Светим. Сва мудрост о свету, која се руководи само чулима телесним без обзира на Дух Божји, лудост је пред Богом и ангелима Божјим, јер таква мудрост не види ни дух, ни смисао овога света, него зна овај свет само као пепео споља и као пепео изнутра, као пепео који ветар случајности згомилава и разгомилава час овако час онако. Сва мудрост о човеку, која се руководи само чулима и телесним домишљањима и маштањима, лудост је пред Богом и ангелима и светитељима Божјим, јер она не познаје човека као човека, тј. као биће духовно, сродно Богу, него га зна само као тело споља и као тело изнутра, као тело по облику и као тело по суштини. Исто као кад би мајмун гледајући објашњавао железничку локомотиву, па рекао: то је гвожђе споља, и гвожђе изнутра, гвожђе што греје, гвожђе што тера, гвожђе што даје правац, гвожђе што зауставља! Ко се може, браћо, напунити мудрошћу Божјом осим онога ко се најпре испразни од лудости света? А с Божјом помоћи ово свак од нас може. Нашем пак хотењу и труду иде неизоставно Божја помоћ у сусрет. Јер Бог је сама благост, мудрост и светост. Господе благи, мудри и свети, испуни нас мудрошћу Твојом животворном. Теби слава и хвала вавек. Амин.
	ХРИСТОС ВОСКРЕСНА ОД МРТВИТЕ СО СМРТА СМРТА ЈА ПОБЕДИ И НА ТИЕ ВО ГРОБОВИТЕ ЖИВОТ ИМ ДАРИ

mali simo Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 22.Октомври.2006 Статус: Офлајн Поени: 1132	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај mali simo Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 29.Јануари.2007 во 13:23
	БЕСЕДА о томе како смо сви слободни само као робови Христови Који је позват у Господу роб, слободњак је Господњи, тако и који је позват слободњак, роб је Христов (I Кор. 7, 22) Велика новост, коју Хришћанство сваки дан јавља свету, јесте, да се ништа не цени пуном ценом по спољњем изгледу, него по суштини. Да се не цене ствари по боји и облику, него по значењу. Да се не цени човек по положају и имању, него по срцу — по срцу у коме се сједињује осећање, ум и воља. Према тој, за свет вазда новој науци, није роб онај ко је споља заробљен, нити је слободњак онај ко има спољну, телесну слободу. По световном поимању роб је онај ко што мање ужива од света, а слободњак је онај ко што више ужива од света. По хришћанском поимању роб је онај ко што мање ужива од живога и слаткога Христа, а слободњак је онај ко што више ужива од живога и слаткога Христа. И још по световном поимању роб је онај ко што мање твори вољу своју а што више вољу туђу, а слободњак је онај ко што више твори вољу своју а што мање вољу туђу. По хришћанском пак поимању роб је онај ко што више твори вољу своју а што мање вољу Божју, а слободњак је онај ко што више твори вољу Божју а што мање своју. Робовати Господу једина је права и човека достојна слобода, а робовати свету и себи, греху и пороку, једино је смртоносно робовање. Цареви на престолу — човек би помислио: има ли слободнијих људи на земљи? Па ипак многи од царева били су најнижи и најнедостојнији робови земље. Оковани хришћани у тамници — човек би помислио: има ли беднијих робова на земљи? Па ипак хришћански мученици у тамници осећали су се слободним људима, и испуњени духовном радошћу, певали су псалме и уздизали благодарне молитве Богу. Слобода, скопчана с тугом и жалошћу, није слобода но ропство. Само је слобода у Христу скопчана с радошћу неисказаном. А радост трајна знак је праве слободе. О Господе Исусе, једини Господару благи, који нам дајеш слободу кад нас што јаче вежеш за Себе, учини нас што пре робовима Твојим, да бисмо престали бити робовима љутих и немилосрдних господара. Теби слава и хвала вавек. Амин.
	ХРИСТОС ВОСКРЕСНА ОД МРТВИТЕ СО СМРТА СМРТА ЈА ПОБЕДИ И НА ТИЕ ВО ГРОБОВИТЕ ЖИВОТ ИМ ДАРИ

rice Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 14.Ноември.2006 Статус: Офлајн Поени: 379	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај rice Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 27.Јануари.2007 во 16:25
	БЕСЕДА о визији невидљивога света Ми не гледамо на ово што се види него на оно што се не види (II Кор. 4, 18) Ми видимо овај свет материјални и пролазни, али ми гледамо на онај свет духовни и бесмртни. Ми видимо весеље земаљско, често испрекидано плачем и уздасима, и на крају увек завршено смрћу, али ми гледамо на радост духовну, међу ангелима и светитељима Божјим на небесима, на радост беспрекидну и вечиту. Ми видимо патње и неуспехе праведника у овом животу, но ми гледамо њихову славу и торжество у ономе свету. Ми видимо многе успехе, и славу и чест неправедника у овом животу, но ми гледамо њихов пораз, осуду и муку неисказану у вечности. Ми видимо Цркву Божју често понижавану и гоњену у овоме свету, но ми гледамо њену крајњу победу над свима противницима и супостатима, видљивим и невидљивим. Ми видимо, браћо, насилнике и отмичаре често као властодршце и богаташе у овом веку, а светитеље као ниште и потиштене и заборављене, но ми гледамо једно друго царство у коме ће светитељи царовати, без иједног, иједног насилника и отмичара. Царство Божје, вечито безгрешно и бесмртно. О Господе многотрпељиви и многомилостиви, отвори нам вид духовни, да бисмо видели оно што нас чека после овог кратковременог живота, и да бисмо се потрудили да испунимо закон Твој. Теби слава и хвала вавек. Амин.


mali simo Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 22.Октомври.2006 Статус: Офлајн Поени: 1132	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај mali simo Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 26.Јануари.2007 во 11:08
	БЕСЕДА о Царству Божјем, које је унутра Царство Божје је унутра у вама (Лк. 17, 21) Све што је Божје, носи печат бесмртности. И Царство Божје - царство је бесмртно. Ако желимо, дакле, да дишемо ваздух бесмртности, морамо ући унутра у себе, у срце своје, у Царство Божје. Изван нас је ваздух времена, ваздух пролазности и трулежи, у коме душа тешко дише. Царство природно - царство је чулно, отуда царство туђине у сравњењу са душом нашом, која представља унутрашње царство наше. Зашто људи воле да се баве дуго, дуго у туђини? Зашто ретко и нерадо улазе у своју сопствену кућу? Кад год мислимо на све, ми мислимо о туђини. Кад год се разговарамо о чулном свету, ми се разговарамо у туђини. Живећи по чулима, ми личимо на човека који цео дан јури по туђим кућама, а само увече се враћа својој кући на спавање. И тако будноћу своју ми посвећујемо смрти, а спавање бесмртности! Ми долазимо к себи, враћамо се у себе само у сну! Но и наш сан сања нашу јаву, тј. и кад смо у својој кући у бесвесном стању, ми сањамо туђе куће: наши снови чулни су, јер је наша јава чулна. И тако ми смо у туђини, и туђи и на јави и у сну. Непрестано ми смо ван себе. А Господ хоће да нас врати у нас саме, у дом свој и домовину своју. За нас је Царство Божје унутра у нама: ван нас је туђина. Да бисмо избегли из туђине и нашли прави дом свој, у коме се сретамо непосредно с Богом, ми морамо ући у себе, у срце своје. Ту је Цар, и ту је царство. О Господе и Царе ангела и светитеља, покажи нам богатство и сјај царства Твог унутра у нама. Да бисмо заволели царство Твоје више него што волимо чулну туђину, царство променљивости и пролазности. Теби слава и хвала вавек. Амин.
	ХРИСТОС ВОСКРЕСНА ОД МРТВИТЕ СО СМРТА СМРТА ЈА ПОБЕДИ И НА ТИЕ ВО ГРОБОВИТЕ ЖИВОТ ИМ ДАРИ

mali simo Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 22.Октомври.2006 Статус: Офлајн Поени: 1132	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај mali simo Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 25.Јануари.2007 во 10:20
	БЕСЕДА о томе како је Богу најмилији човек и човеку Бог Не тражим што је ваше него вас (II Кор. 12, 14) Овим речима, које је могла изрећи само пламена апостолска љубав према ближњим, исказана је суштина односа хришћанина према Богу и Бога према хришћанину. Љубав Божја могла би да каже: Ти хришћанине, постиш мене ради; мене ради милостињу делиш; мене ради усрдне молитве уздижеш; мене ради цркве зидаш; мене ради жртве приносиш и многа друга добра дела чиниш. Све је то добро, и све је то мени угодно, но ти си ми дражи од свега тога; на крају крајева ја не тражим ништа од свега тога него тебе тражим, само тебе. Љубав хришћанина пак могла би да каже: Ти ми, Господе, здравље дајеш, и то је добро. Ти светлост палиш, дажд пушташ, громом ваздух освежаваш, и то је добро. Ти дајеш богатство, и мудрост, и многолетност, и пород, и безброј других добара Ти обилно постављаш на трпезу овога живота. И све је то добро, и предобро. И све то примам с благодарношћу. Но на крају крајева то је само ивица скута Твога; на крају крајева ја не тражим ништа од свега тога но Тебе, Господе, Тебе јединога тражим. О браћо моја, није оно Бог што се види телесним очима, нити је човек оно што се види телесним очима. Оно што се види у васцелој природи јесте само нешто од Бога; и оно што се види у телесној ризи јесте само нешто на човеку. Бог је љубав, браћо, што небо спушта к земљи; и човек је љубав, браћо, што земљу диже к небу. О Господе човекољубиви, Творче и Сведржитељу, усели се више, и још више, у нас Духом Твојим животворним, да живи будемо, да живи будемо у царству без смрти. Теби слава и хвала вавек. Амин.
	ХРИСТОС ВОСКРЕСНА ОД МРТВИТЕ СО СМРТА СМРТА ЈА ПОБЕДИ И НА ТИЕ ВО ГРОБОВИТЕ ЖИВОТ ИМ ДАРИ

mali simo Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 22.Октомври.2006 Статус: Офлајн Поени: 1132	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај mali simo Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 24.Јануари.2007 во 11:16
	БЕСЕДА о постепености у духовном развићу Тврда је храна савршенијех, који имају осјећања дугијем учењем обучена за разликовање добра и зла (Јевр. 5, 13-14) Они који се хране млечном храном чулног расуђивања не могу лако разликовати добро од зла. Они обично долазе до закључка да су све вере од подједнаке вредности; да је грех неопходна сенка врлине; да је зло уопште неминован пратилац добра. До оваквих погрешних закључака не може доћи прави хришћанин. Јер прави је хришћанин зрео човек, који се не храни млечном храном, који је неповерљив према чулима, који много финије расуђује и прави финије разлике међу вредностима свега онога што јесте и што бива. Хришћанину су, истина, дати јасни упути Откровењем Божјим за разликовање добра и зла, но њему је ипак потребно дуго и трудно учење, да би као савршен могао у сваком даном случају знати шта је добро а шта зло. То његово знање треба да пређе у осећање, да би било поуздано и непогрешно. И добро и зло желе да се косну срца човечјег: Зато човек треба да је извежбан, да осећањем у срцу одмах позна шта му се приближује, онако исто као што се језиком одмах осети слано и неслано, слатко и горко. Трудимо се, браћо, сваки дан и сваки час, да изоштримо срце своје да би могло разликовати увек добро и зло. Све оно што нам се догађа, ставља нам питање: шта је добро, а шта зло? Управо све што нам се догађа, догађа нам се само зато да бисмо ми могли уочити шта је добро, и определити се за добро. И по сто пута на дан стављамо се ми на таква кушања. Ко има очи да види, нека види. О Господе човекољубиви, загреј срце наше добром које је од Тебе. И умудри нас, Господе, за разликовање добра од зла. И укрепи нас, Владико, да увек можемо пригрлити добро а одбацити зло, ради славе Твоје, човекољупче, и ради спасења нашег. Теби слава и хвала вавек. Амин.
	ХРИСТОС ВОСКРЕСНА ОД МРТВИТЕ СО СМРТА СМРТА ЈА ПОБЕДИ И НА ТИЕ ВО ГРОБОВИТЕ ЖИВОТ ИМ ДАРИ

mali simo Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 22.Октомври.2006 Статус: Офлајн Поени: 1132	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај mali simo Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 23.Јануари.2007 во 12:13
	БЕСЕДА о бризи за спасење наших ближњих Нико да не гледа што је његово, него сваки да гледа што је другога (I Кор. 10, 28) То је начело светитеља Божјих, и сада и некада, од увек и довека. То је начело назидно и друштвено. На том начелу може се основати најсавршеније, најбогоугодније и најсрећније друштво људско. Спасоносно начело за сваку врсту тешкоћа, са којима се савремени људи боре, боре без победе и без наде. Света душа брине се о суседима својим, ближњим и даљним; брине се где ће бездомни преноћити, како ће се гладни нахранити, чиме ли наги оденути. Брине се и моли се Богу, да се суседи њени спасу; да срце своје испуне љубављу према Богу; да ум свој управе к Богу; да се неваљали врате с пута неваљалства: да се колебљиви у вери утврде; да се утврђени одрже; да упокојени виде лице Божје; да живи буду уписани у Књигу Живих у царству светлости. Но пазите, браћо, како исто тако од речи до речи може да гласи и начело ђаволско, разорно и недруштвено: нико да не гледа своје тело како да га очува у чистоти од греха, него свак да гледа туђе тело како да га оскврни и уништи. Нико да не гледа своју душу како да је спасе, него свак да гледа на туђу душу како да је оцрни, оклевета, осиромаши, упропасти. Нико да не гледа свој дом како да га сазида и обнови, него свак да гледа на дом туђи како да га спали и поруши. Нико да не гледа своје житнице како да их напуни, него свак да гледа туђе житнице како да их покраде и испразни. Видите ли, браћо, како ово начело може да буде начело добра и начело зла; мач оштар с обе стране; ангел или сатана. Погледајте како је ово начело, у сатанском духу и облику, данас узело маха на све стране! О Господе Душе Свети, који си ове свете речи пустио у свет кроз језик апостола Божјег, као светле зраке сунчане, да нас обасјају а не да нас сагоре, помози нам, да их испунимо у правом смислу небесном, на славу Бога Тројединога а на спасење душа наших. Теби слава и хвала вавек. Амин.
	ХРИСТОС ВОСКРЕСНА ОД МРТВИТЕ СО СМРТА СМРТА ЈА ПОБЕДИ И НА ТИЕ ВО ГРОБОВИТЕ ЖИВОТ ИМ ДАРИ

mali simo Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 22.Октомври.2006 Статус: Офлајн Поени: 1132	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај mali simo Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 14.Јануари.2007 во 09:46
	БЕСЕДА о победи Јагњетовој Ови ће се побити с Јагњетом, и јагње ће их побиједити (Откров. 17, 11—14)
	ХРИСТОС ВОСКРЕСНА ОД МРТВИТЕ СО СМРТА СМРТА ЈА ПОБЕДИ И НА ТИЕ ВО ГРОБОВИТЕ ЖИВОТ ИМ ДАРИ

mali simo Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 22.Октомври.2006 Статус: Офлајн Поени: 1132	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај mali simo Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 13.Јануари.2007 во 15:10
	БЕСЕДА о царству светитеља Али ће светитељи Вишњега преузети царство и држаће га на вијек и до вијека (Данил 7, 18) Понижени и потлачени у царствима земаљским, светитељи, вечно ће царовати у Царству небеском. Последњи на земљи, они ће се као први веселити на небу. Гладни и жедни и боси и голи у царствима пролазним, они ће бити као царски синови, насићени и обучени у царске одеће у царству непролазном. Туђини у царствима трулежним, они ће бити господари у царству свом, у царству нетрулежном. То је последње царство, и управо једино, које се може назвати царством. Друго је све пролазност, привремена школа, обмана и сујета. За вечно царство светитеља регрутују се на земљи грађани из свих царстава земаљских и из свих времена. То су синови и кћери Христа Спаситеља, деца Бога живога. Они од њих, који су се преселили из овог живота у онај, и сада царују, но још није показан сав блесак и сва величина њихова царовања. То ће се показати по другом доласку Христа, Судије живих и мртвих. Тада ће се показати сав блесак и сва величина царства светитеља. То, је царство вечно Христа Бога нашега. Томе царству неће бити ни смене ни краја на вијек и до вијека. О Господе Исусе, Стројитељу царства светитеља, смилуј се и на нас грешне и припреми нас за вечито царство светитеља Твојих. Теби слава и хвала вавек. Амин.
	ХРИСТОС ВОСКРЕСНА ОД МРТВИТЕ СО СМРТА СМРТА ЈА ПОБЕДИ И НА ТИЕ ВО ГРОБОВИТЕ ЖИВОТ ИМ ДАРИ

mali simo Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 22.Октомври.2006 Статус: Офлајн Поени: 1132	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај mali simo Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 12.Јануари.2007 во 12:04
	БЕСЕДА о Пресветој Деви Богородици А теби ће самој мач проћи кроз душу (Лк. 2, 35) Ко би се и приближно могао сравнити с Господом у стрпљивом подношењу страдања на земљи тако као Пресвета Богомати Његова? Старац Симеон, украшен сединама као бели лабуд, пророчки је провидео њене болове у будућности, и сравнио је те болове са продирањем мача кроз душу. Један мач прошао је кроз душу њену, када је праведни Јосиф посумњао у њу за време бременитости, други кад је морала бежати у Мисир испред мача Иродова, трећи и четврти и десети и многи и многи када је посматрала ненавист и сплетке старешина јеврејских против Сина њеног, из дана у дан за све време Његове проповеди и чудесног деловања међу људима. Но најоштрији мач прошао је кроз душу њену када је стајала под Крстом Сина и Господа свога. Тај мач је провидео и њој прорекао свети старац Симеон. Величанствено је и узбудљиво њено ћутање, којим је као завесом покривала све болове своје, све ране срца свога. У сумраку свих тих многобројних болова, наслаганих у срцу њеном пречистом, светлило је неугасиво кандило вере и наде у Бога и преданост Богу. Ненадмашна у племенитости слушкиња Господња! Она је видела себе јасно у Божјем плану људског спасења; она је читала у пророцима о себи; она је разговарала с ангелима — весницима Божјим. Зато све што је долазило на њу, радост или мука, она је знала да од Бога долази, те нити је клицала у радости нити роптала у муци. Него је ћутала и све слагала у срцу своме. О Пресвета Дево Богородице, помози и нама да слично Теби будемо покорни вољи Божјој. Сину Твоме и Господу кроз Тебе слава и хвала вавек. Амин.
	ХРИСТОС ВОСКРЕСНА ОД МРТВИТЕ СО СМРТА СМРТА ЈА ПОБЕДИ И НА ТИЕ ВО ГРОБОВИТЕ ЖИВОТ ИМ ДАРИ

Внеси реплика	страница <1 3 456 7 8 >
Tweet