ЕГЗОРЦИЗАМ

   Mislim da je neophodno da satanu mrzimo isto koliko ga se i bojimo. Medzutim, mislim da ga isto kao i zle ljude, na kraju krajeva, vies treba zaliti. U hriscanskoj eshatologiji (ucenjc o poslednjim danima) za satanu postoje dva scenarija. Po jednom, posto su sve ljudske duse preobrazene u svetlost i ljuhav, pruzaju ruku prijateljstva i duhu mrnje i lazi. Uvidzajuci koncano da je potpuno potucen, da vise nema ljudskih tela kojima bi mogao da se koristi, da vise nema nikakve moci, krajnje usamijen, on se prelama i prihvata prijateljstvo i tako na kraju cak i satana bude spaseno. 

Za ovaj scenario se ja molim. Ali kao sto sam rekao, slobodna volja ima prednost nad izlecenjem. 

Po drugom scenariju, posto do kraja odbija da gubi, satana zauvek odbija ,,ponizavajucu” ponudu prijatcljstva i ostaje u ledenoj usamijenosti za sva vremena. Jedan moj prijatelj, koji je uecstvovao u jednom od egzorcizama, kasnije je rekao: ,,Znas, Skoti, kada si mi govorio da je zlo turobna stvar koju treba vise zaliti nego mrzeti, nisam ti verovao. Medzutim, jedan od mojih najjaich utisaka za vreme egzorcizma bio je da je sve to strasno dosadno — taj beskrajni niz lazi. I kada sam video onu bestiju kako se previja u glupoj vecitoj agoniji, znao sam na sta si mislio.” 

Mozda sam, u nameri da stvari ucinim sto jasnijim, o satani govorio sa suvsie odredenosti. Oba egzorcizma sam objasnio kao procese razdvajanja. Pa ipak, cak i u momentima kada je sve izgledalo potpuno jasno, cesto je bilo nemoguce razlikovati glas koji je govorio iz podsvesti pacijenta od istinski demonskog. Mozda i nije moguce povuci jasno odredzenu granicu pred kojom se ljudska senka zavrsava, a princ tame pocinje. 

Mislim da ovo poglavije treba da zavrimo sa fokusom na natprirodnu misteriju satane. Svedocenja egzorcizama kojima sam prisustvovao bila su dovoljna da ucine da poverujem u njegovo postojanje i ne mogu da negiram realnost izlecenja koje je usledilo, ali sam i pored toga ostao pred velikim brojem pitanja, mnogo vecim nego sto sam imao ranije. Ima ih prevsie cak i da ih samo navedem. 

Jedno od vaznijih pitanja odnosi se na postojanje nizih demona. U oba slucaja kojima sam bio svedok radilo se o satanskoj posednutosti, dok su skoro svi koji su opisani u literaturi bili primeri posednutosti nizim demonima. Da li je moje iskustvo bilo slucajnost ili deo nekog mistcrioznog plana? U stvari, izgledalo je da smo u oba slucaja sreli i neke 
nize demone. U jednom od njih, tim je prvo prosao kroz citavu listu imena nizih dernona (od kojih svaki predstavlja pojedinu laz) da bi smo na kraju dosli do antihrista. 

ПРОДОЛЖУВА.......

Автор	Порака Тема Пребарувај Опции за темата Внеси реплика Внеси нова тема Верзија за печатење Преведи Тема
Kleopatra Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 02.Септември.2005 Локација: Macedonia Статус: Офлајн Поени: 90	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај Kleopatra Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 22.Август.2007 во 02:28
	Mislim da je neophodno da satanu mrzimo isto koliko ga se i bojimo. Medzutim, mislim da ga isto kao i zle ljude, na kraju krajeva, vies treba zaliti. U hriscanskoj eshatologiji (ucenjc o poslednjim danima) za satanu postoje dva scenarija. Po jednom, posto su sve ljudske duse preobrazene u svetlost i ljuhav, pruzaju ruku prijateljstva i duhu mrnje i lazi. Uvidzajuci koncano da je potpuno potucen, da vise nema ljudskih tela kojima bi mogao da se koristi, da vise nema nikakve moci, krajnje usamijen, on se prelama i prihvata prijateljstvo i tako na kraju cak i satana bude spaseno. Za ovaj scenario se ja molim. Ali kao sto sam rekao, slobodna volja ima prednost nad izlecenjem. Po drugom scenariju, posto do kraja odbija da gubi, satana zauvek odbija ,,ponizavajucu” ponudu prijatcljstva i ostaje u ledenoj usamijenosti za sva vremena. Jedan moj prijatelj, koji je uecstvovao u jednom od egzorcizama, kasnije je rekao: ,,Znas, Skoti, kada si mi govorio da je zlo turobna stvar koju treba vise zaliti nego mrzeti, nisam ti verovao. Medzutim, jedan od mojih najjaich utisaka za vreme egzorcizma bio je da je sve to strasno dosadno — taj beskrajni niz lazi. I kada sam video onu bestiju kako se previja u glupoj vecitoj agoniji, znao sam na sta si mislio.” Mozda sam, u nameri da stvari ucinim sto jasnijim, o satani govorio sa suvsie odredenosti. Oba egzorcizma sam objasnio kao procese razdvajanja. Pa ipak, cak i u momentima kada je sve izgledalo potpuno jasno, cesto je bilo nemoguce razlikovati glas koji je govorio iz podsvesti pacijenta od istinski demonskog. Mozda i nije moguce povuci jasno odredzenu granicu pred kojom se ljudska senka zavrsava, a princ tame pocinje. Mislim da ovo poglavije treba da zavrimo sa fokusom na natprirodnu misteriju satane. Svedocenja egzorcizama kojima sam prisustvovao bila su dovoljna da ucine da poverujem u njegovo postojanje i ne mogu da negiram realnost izlecenja koje je usledilo, ali sam i pored toga ostao pred velikim brojem pitanja, mnogo vecim nego sto sam imao ranije. Ima ih prevsie cak i da ih samo navedem. Jedno od vaznijih pitanja odnosi se na postojanje nizih demona. U oba slucaja kojima sam bio svedok radilo se o satanskoj posednutosti, dok su skoro svi koji su opisani u literaturi bili primeri posednutosti nizim demonima. Da li je moje iskustvo bilo slucajnost ili deo nekog mistcrioznog plana? U stvari, izgledalo je da smo u oba slucaja sreli i neke nize demone. U jednom od njih, tim je prvo prosao kroz citavu listu imena nizih dernona (od kojih svaki predstavlja pojedinu laz) da bi smo na kraju dosli do antihrista. ПРОДОЛЖУВА.......
	>правиимгоналуѓетоонаштосакаштиедатигоправаттебе<

Kleopatra Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 02.Септември.2005 Локација: Macedonia Статус: Офлајн Поени: 90	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај Kleopatra Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 22.Август.2007 во 02:27
	U nase vreme postoje prilicno popularni sistemi miljenja, kao to su hriscanska nauka i ucenje cuda, koji zlo definiu kao nerealnost. Ovo je poluistina. Duh zla jeste duh nerealnosti, ali je samo po sebi realan. On zaista postoji. Misliti drukcije znaci biti na pogresnom putu. I, zaista, kao sto su neki ljudi vec nekoliko puta primetili, mozda je satanina najuspelija varka u tome sto uglavnom uspeva da prikrije svoju stvarnost pred covecjim umom. lako ima stvarnu moc, satana ima i upadljivih slabosti — onih zbog kojih je proteran sa nebesa. Martin je zabelezio da egzorcizam moze da otkrije ne samo neverovatnu demonsku briljantnost, vec i isto tako neverovatnu glupost. Moje opservacije ovo potvrduju. Da nije toliko narcisoidno i ponosno, satana se verovatno ne bi ni pokazivalo. Njegov ponos prevazilazi njegovu inteligenciju, tako da je demon prevare takode i razmetljivac. Da je bilo zaista pametno, napustilo bi ona dva pacijenta mnogo pre njihovog egzorcizma. Ali ono sebi ne moze da dozvoli da gubi. Ono hoce samo da dobija, i zbog toga je u oba slucaja ostalo tamo gde je bilo sve do gorkog kraja zahvaljujuci cemu ja i ostali sada poznajemo njegovu stvarnost. Na isti nacin video sam da sataninu inteligenciju ugrzoavaju jos dve mrtve tacke. Jedna od njih je da usled svoje ekstremne egocentricnosti ono nije u stanju da shvati fenomen ljubavi. Ono shvata da je ljubav realnost protiv koje se treba boriti i cak je imitirati, ali posto je u sebi nimalo nema, ono je uopte ne razume. Realnost ljubavi se satani cini kao neslana sala. Pojam zrtve mu je apsolutno stran. Kada ljudi za vreme egzorcizrna pocnu da govore jezikom ljubavi, on ne razume sta pricaju. A kada se ponasaju s ljubaviju, satana nema pojma o osnovnim pravilima. Ono sto je jos interesantno, narocito ako se ima u vidu cilj ove knjige, jeste da satana ne razume ni nauku. Nauka je antianarhistiki fenomen. Ona na sebe preuzima duboku ljudsku tendenciju ka samozavaravanju, upranzjava naucne metode da joj se suprotstavi i istinu postavija na nivo iznad svih licnih zelja. Buduci da je prevarant samog sebe isto koliko i drugih, satana ne moze da razume da ima bica koja ne zele da se zavaravaju. Zaijubijen u sopstvenu volju i mrzeci svetlost i istinu, ono ljudsku nauku, u stvari, smatra nerazumijivom. Satanine slabosti nas ne smeju navesti da previdimo njegovu snagu. U svojim lazima ono pokazuje neverovatnu moc ubedivanja. U cinjenici da je dve opisane osobe zaposelo u vreme kada su bile usamijena deca ne pokazuje neku znacajniju snagu. All u oba slucaja, u toku egzircizma, licno sam bio svedok kako je egzorcist - jal, zreo covek i vernik - zapadao u stanja privremene nemoci zbog konfuzije u jednom slucalu i zbog ocaja u drugom, sve zbog snage satanini lazi. ПРОДОЛЖУВА......
	>правиимгоналуѓетоонаштосакаштиедатигоправаттебе<

Kleopatra Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 02.Септември.2005 Локација: Macedonia Статус: Офлајн Поени: 90	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај Kleopatra Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 22.Август.2007 во 02:26
	U stvari, satana moze da ima moc samo kroz ljudsko verovanje u njegove lazi. Oba pacijenta su postala posednuta zbog toga sto su poverovala u laz o njegovim ,,prijateljskim” namerama. Posednutost se zatim odrzavala njihovim verovanjem u satanine pretnje da ce bez nje umreti. I posednutost je okoncana onda kada su obojica odlucili da prestanu da veruju u lazi i da se uzdignu iznad svog straha pomocu vere u vaskrslog Hrista i mole se Bogu istine da ih oslobodi. Za vreme oba egzorcizma doslo je do konfrontacije sa lazima. I svaka se zavrsila nekom vrstom preobrazanja — promene sistema vrednosti. Sada znam sta je Isus mislio kada je rekao: ,,Vjera te je tvoja spasla.” I tako smo se opet vratili na laz. Bez obzira na to kakav odnos mozda ima sa ,,ljudima lazi”, ja zaista ne znam adekvatniji epitet za satanu nego otac lazi. Kroz sve vreme oba egzorcizma ono je lagalo bez prestanka. Cak i kada se, najzad, razotkrilo, ucinilo je to poluistinama. Kao antihrist se otkrilo kada je reklo, ,,Mi ne mrzimo Isusa, mi ga samo testiramo.” A, u stvari, ono zaista mrzi Isusa. Spisak lazi koje je izgovorilo bio je beskrajan-ponekad je to bila cak dosadna povorka. Glavne kojih se secam bile su; ljudi moraju da se brane da bi preziveli i u tome nemaju na sta da se oslone osim na same sebe i svoju odbranu; sve se moze objasniti u smislu negativne i pozitivne energije (to bude ravno nuli) i na svetu nema misterije; ljubav je misao i nema objektivne realnosti; nauka je sve sto covek odluci da nazove tim imenom; smrt je apsolutni kraj zlivota — posle nje nema niega; svi ljudi su motivisani pre svega novcem i, ako se kod nekih ne cini da je tako, to je zbog toga to su hipokrite; drugim recima, trka za novcem je jedini inteligentan nacin zivljenja. Satana moze da upotrebi svaku ljudsku slabost — na primer, pohiepu i ponos. Upotrebi ce sve moguce taktike: napastvovanje, nagovaranje, laskanje, intelektualne argumente. Ali, glavno njegovo oruje je strah. I za vreme perioda postegzorcizma svelo se na to da je oba pacijenta proganjalo ponavijanjem jednih istih dosadnih pretnji: ,,Ubicemo te. Mucicemo te. Ubicemo te.” Pored toga sto je otac lazi, za satanu bi se moglo reci i da je duh mentalne obolelosti. U knjizi "Put kojim se rede ide" definisao sam mentalno zdravlje kao ,,neprekidni proces posvecivanja stvarnosti po svaku cenu”. Satana je potpuno posvecen suprotstavljanju tom procesu. U stvari, najbolja definicija koju imam za satanu je da je on stvarni duh nestvarnosti. Paradoksalna realnost ovog duha se mora uzeti u obzir. lako je nedodirljiv i nematerijalan, on poseduje licnost, istinsko bice. Moramo da pribegnemo odbacenoj doktrini sv. Avgustina o ,,privatio boni”, po kojoj je zlo definisano kao odsustvo dobrog. Satanina licnost se ne moze okarakterisati jednostavno kao odsustvo, nistavilo. Istina je da u njegovoj licnosti ima odsustva ljubavi. Ali je isti tako istina da je ta licnost pozeta aktivnim prisustvom mrznje. SATANA HOCE DA NAS UNISTI. Vazno je da ovo razumemo. ПРОДОЛЖУВА.....
	>правиимгоналуѓетоонаштосакаштиедатигоправаттебе<

Kleopatra Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 02.Септември.2005 Локација: Macedonia Статус: Офлајн Поени: 90	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај Kleopatra Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 22.Август.2007 во 02:26
	Pomenuo sam, takodze, i kvalitet svetosti koji sam video kod oba pacijenta. Pitam se da ba ta potencijalna svetost, mozda, nije bila glavni raziog za njihovu posednutost. Pitam se da li je satana namerno izabralo da ulozi energiju u napad bas na njih zato sto su predstavljali posebnu opasnost za njegove planove. Mozda satana vise nema snage da ide gde god se pokaze neka ljudska slabost. Mozda on samo freneticno pokuava da gasi vatre. Bilo kako bilo, kao sto Martin istice, izuzetno je vazno shvatiti da je satana duh. Ja sam rekao da sam ga sreo i to je istina. Ali, ono nije bilo opipljivo na nain na koji je materija opipijiva. Nije imalo ni rogove ni kopita, ni racvast rep, nista vise nego sto Bog ima belu bradu. Cak i ime satana je samo ime koje smo mi nadenuli necemu sto je u osnovi bezimeno. Kao i Bog, satana moze da se manifestuje kroz materijalna bica, ali samo po sebi ono nije materijalno, a to nisu ni njegove manifestacije. U jednom od slucajeva ono se manifestovalo kroz pacijentovo sklupcano zmijoliko telo, iskezene zube i poluzatvorene reptulske oci. Ali nije imalo ni krljusti, ni krila. Ono je u pacijentovom telu postalo neverovatno, dramaticno, cak i natprirodno zmijoliko. Ali ono samo nije zmija. Ono je duh. Cini mi se da ovde lezi odgovor na pitanje koje se postavlja vec vekovima: zbog cega se demonski duhovi toliko vezuju za tela? Za vreme jednog od egzorcizama prisustvovao sam trenutku kada je egzorcist pokusao toliko da razbesni satanu da je ovo odlucilo da napusti telo pacijenta i napadne telo samog egzorciste. Taj manevar nije uspeo. Bez obzira na ociglednu ubistvenu razjarenost prema egzorcisti, nista se nije dogodibo. I polako je postajalo jasno da taj duh ili nije mogao ili nije hteo pod tim usbovima da napusti telo pacijenta. To nas je navelo na dva zakljuka. Jedan od njih, da na kraju krajeva sam pacijent mora da postane egzorcist, vec smo ranije pomenuli. Drugi je da satana ne poseduje nikakvu moc ako nije u ljudskom telu. Satana moze da cini zla samo kroz ljudsko telo. lako je ,,krvnik ljudski od pocetka”, on ne moze da izvrsi ubistvo bez ljudskih ruku. On samo po sebi nema moci da ubije pa cak ni da povredi. Za svoje davolstine mora da koristi ljudske ruke. Iako je neprestano ponavijalo svoje pretnje da ce ubiti i pacijenta i egzorcistu, njegove pretnje su bile suplje. Satanine pretnje su uvek suplje. One su laz. ПРОДОЛЖУВА......
	>правиимгоналуѓетоонаштосакаштиедатигоправаттебе<

Kleopatra Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 02.Септември.2005 Локација: Macedonia Статус: Офлајн Поени: 90	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај Kleopatra Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 22.Август.2007 во 02:25
	Ovo nije narocito jasno u Starom zavetu. Tamo je Bog opisan kao onaj koji kasnjava. Ali dolaskom Hrista sve postaje jasno. U Hristu, sam Bog je nemocno podneo smrt pod rukom ljudskog zla. On nije podigao ruku na svoje progoniteije. Posle toga, kroz Novi zavet se jos mogu cuti odjeci Starog zaveta koji na ovaj ili onaj nacin govore o 'kazni koja ce stici rdave'. Ali to su samo odjeci; Bog koji kaznjava vise se ne pojavljuje na sceni. I mada mnogi nominalni hriscani i danas svog Boga vide kao gigantskog policajca na nebu, stvarnost hrisanske doktrine je da je Bog zauvek odbacio policijsku snagu. Cesto se na temu stradanja Jevreja kao i nekih manjih zala postavija pitanje: ,,Kako Bog, koji voli covecanstvo, moze da dozvoli takve stvari?” To je surovo i brutalno pitanje. Hriscanski odgovor, mozda, nije po volji svima, ali bar je jasan. Posto se odrekao upotrebe sile, Bog je nemocan da spreci zlocinstva koja mi izvrsavamo jedni nad drugima. On moze samo da nastavi da nas oplakuje. On ce nam ponuditi sebe i svu svoju mudrost, ali nas ne moze naterati da ih prihvatimo. I zbog toga, za sada, Bog nas u mukama ceka, dok mi prolazimo iz jednog oblika unisternja u drugi. I mozda nam se cini da smo osudzeni na propast pod ovim cudnim Bogom koji vlada slaboacu. Ali hriscanska doktrina nudi resenje: Bog ce u svojoj slabosti pobediti zlo. U stvari, ta bitka je vec dobijena. Hristovo vaskrsenje znaci ne samo da je zlo bilo pobedzeno pre dva milenijuma, vec da ga je on pobedio za sva vremena. Raspinjanje nemconog Hrista na krstu bilo je Bozje presudno oruzje. Ono je osiguralo pobedu nad zlom. Od zivotne je vanosti da se mi bez prestanka svim svojim mocima borimo protiv zla. Ali presudna pobeda je odneta jos pre dve hiljade godina. Ma koliko neophodne, cak opasne i razarajuce nase licne bitke protiv zla bile, ono sto mi ne znamo jeste da su to samo operacije rasciscavanja protiv neprijateija u povlacenju koji je odavno izgubio rat. Ta ideja da je satana (i sva njegova dela) bez obzira na to kako sve to izgleda, u stvari u bekstvu, nudi odgovor na jedno od mojih glavnih pitanja. Spomenuo sam faktore koji su uicnili da dva pomenuta pacijenta budu u predispoziciji za posednutost. Ali sta da kazemo o mnogo vecem broju usamljenih zrtava ljudskog zla medzu decom, koja zbog toga cesto pate od jos ozbiljnijih nedostataka u karakteru, a ipak izgleda da se ne desava da budu posednuta? Zasto ne? ПРОДОЛЖУВА.......
	>правиимгоналуѓетоонаштосакаштиедатигоправаттебе<

Kleopatra Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 02.Септември.2005 Локација: Macedonia Статус: Офлајн Поени: 90	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај Kleopatra Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 22.Август.2007 во 02:24
	Ovo se vidi u Knjizi o Jovu. Istovremeno se dogodilo i to da je Bog odlucio da je za uzdizanje ljudskog roda potrebno nesto vsie od obicnog testiranja i iskusavanja; potreban je bio i primer njegove ljubavi i primer kako treba da zive. I tako je poslao svoga sina da zivi i umre kao jedan od nas. Satanu je Hristos zamenio i u njegovoj funkciji i u Bozjem srcu. Buduci veoma zaljubijeno u sebe, satana je ovo videlo kao nepodnosljivu licnu uvredu. Naduveno ponosom, ono je odbilo da se pokori Bzojem sudu po kome je Hristos sada zauzimao visi polozaj. Pobunivsi se protiv Boga, satana je stvorilo situaciju u kojoj nebesa bukvalno nisu bila dovoljno velika za njih oba. Zbog toga je, sopstvenim zaslugama moralo smesta biti baceno u pakao, gde ono, koji je nekada bio nosilac svetlosti, sada obitava u mraku kao otac lazi i neprestano sanja kako ce se osvetiti Bogu. Uz pomoc andzela koji su mu se pridruzili u pobuni i padu ono je u neprestanom ratu protiv Bozjeg plana. Ono sto je nekada postojalo da bi duhovno uzdizalo covecanstvo, sada postoji da bi nas duhovno unistilo. U borbi za duse, ono pokusava da se suprotstavlja Hristu na svakom koraku. Satana smatra Hrista licnim neprijateijem. I kao sto Hristos zivi u duhu, tako zivi i satana kao antihrist. Duh cijoj pojavi sam prisustvovao u oba egzorcizma bio je, ocigledno, totalno, do krajnjih granica protivnik ljudskog zivota i odrastanja. I jednom i drugom pacijentu je govorio da se ubiju. Kada je u toku jednog egzorcizma bio upitan zbog cega je antihrist, odgovorio je: ,,Zbog toga sto Hristos uci ljude da se vole.” Kada smo ga dalje pitali zbog cega mu se ljudska ljubav ceini tako neukusnom, odgovorio je: ,,Ja hocu da ljudi rade na stvarima koje izazivaju rat.” Na dalje ispitivanje, jednostavno je rekao: ,,Hocu da te ubijem.” U njemu nije bilo apsolutno nicega kreativnog iii konstruktivnog: bio je potpuno destruktivan. Jedan od najvecih problema u teologiji verovatno predstavalja pitanje zbog cega Bog, koji je pre svega sam stvorio satanu, jednostavno nije ovoga zbrisao kad se pobunio. Ovo pitanje podrazumeva da je Bog neko ko bi nesto tako uinio. Ono podrazumeva da Bog mzoe da kanjava i ubija. Moda je odgovor na to da je Bog satani dao slobodnu voiju i da Bog ne moze da unstava; on moze samo da stvara. Stvar je u tome da Bog ne kaznjava. Da bi nas stvorio po svom liku, dao nam je slobodnu volju. Da je uradio drukcije, mi bismo bili kao marionete ili prazne lutke iz izioga. Ali da bi nam dao sbobodnu volju, Bog je morao da se odrekne upotrebe sile nad nama. Mi nemamo slobodnu volju kada nam neko uperi revolver u ledza. Ne mora da znaci da Bog nema moci da nas unisti, vec da je iz ljubavi prema nama doneo strasnu i bolnu odluku da tu moc nikada ne upotrebi. On mora da ostane uz nas i u agoniji nas pusti da radimo sta hocemo. Hriscanski Bog je Bog uzdrzavanja. Posto se odrekao upotrebe sile protiv nas, u slucajevima kada mi odbijamo njegovu pomoc on ne moze nista do da nas sa tigom gleda kako sami sebe kaznjavamo. ПРОДОЛЖУВА......
	>правиимгоналуѓетоонаштосакаштиедатигоправаттебе<

Kleopatra Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 02.Септември.2005 Локација: Macedonia Статус: Офлајн Поени: 90	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај Kleopatra Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 22.Август.2007 во 02:23
	OTAC LAZI Pred kraj jednog egzorcizma, u odgovor na komentar da duh sigurno mrzi Isusa, pacijent cije je lice u tom trenutku imalo satanski izraz u punom zamahu, odgovorio je mekim, svilenim, uljanim glasom: ,,Mi ne mrzimo Isusa; mi ga samo testiramo.” U sredini drugog egzorcizma, na pitanje da li je posednut mnostvom duhova, pacijent je sa poluzatvorenim zmijskim ocima tiho rekao, gotovo prosiktao: ,,Svi oni pripadaju meni.” I kao sto naslov jednog nedavno stampanog clanka pita ,,Ko je, do davola, u paklu satana?” — ne znam ni ja. Iskustvo dva egzorcizma tesko da moze da razotkrije svu misteriju duhovnog sveta. Ni stotine takvih iskustava to ne bi mogle. Ali mislim da sada znam nekoliko stvari o satani, a imam i osnove za izvesna nova razmsiljanja. Iako moje licno iskustvo nije dovoljno veliko da bi moglo da dokaze judeohrianski mit i doktrinu o satani, sve sto sam do sada naucio bezuslovno im ide u prilog. Mit i doktrina uce da je u pocetku satana bilo Bozji drugi oficir, poglavar svih njegovih andela, prelepi i voljeni Lucifer. Njegovo zaduzenje je bilo da u Bozje ime podstice duhovno odrastanje ljudskog roda upotrebom testiranja i iskuavanja — bas kao sto i mi testiramo decu u skoli da bismo podstakli njihovo odrastanje. Prema tome, satana je, pre svega, bio ucitelj covecanstva i zbog toga su ga zvali Lucifer, ,,svetlonosac”. Medzutim, kako je vreme prolazilo, satana se toliko zaljubilo u svoje protivnicke delatnosti, da je pocelo da ih koristi vise iz licnog zadovoljstva nego iz zaduzenja koje mu je Bog dodelio. ПРОДОЛЖУВА.....
	>правиимгоналуѓетоонаштосакаштиедатигоправаттебе<

Kleopatra Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 02.Септември.2005 Локација: Macedonia Статус: Офлајн Поени: 90	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај Kleopatra Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 22.Август.2007 во 02:22
	U stvari, postoje drugi, realniji zabrinjavajuci problemi za stvaranje takvog instituta. Duboko sumnjam da ce proces egzorcizma ikada biti institucijalizovan. Rekao sam da su u oba slucaja koja sam opisao clanovi timova prihvatili veliki licni rizik i veliku zrtvu i zaista sam duboko ubedzen da je to jedan od razioga sto je egzorcizam bio uspesan. Nisam uopte siguran da bi isto moglo da se postigne radom u smenama lica koja to rade za platu. Osim toga, veliko je pitanje kako egzorcizam uopste mozie naucno da se ,,izucava”. Da ja treba da vodim egzorcizam, ne bih iz svog tima iskljucio nijednog Hindusa, budistu, muslimana, Jevrejina, ateistu ili agnostika ako su ljudi koji su istinski u stanju da osecaju ljubav i takav utisak i ostavijaju. Ali bih bez odlaganja odstranio svakog nominalnog hriscanina ili bilo koga drugog ko ne poseduje taj kvalitet. Jer, prisustvo samo jedne neosetijive osobe u sobi moze da ucini ne samo da egzorcizam ne uspe, vec i ozbiljno da povredi i pacijenta i clanove tima. Ako je saosecanje i osecanje ljubavi prema ljudima kompatibilno sa naukom, onda ne moze i ne treba da postoji nesto sto je naucno posmatranje i pracenje egzorcizma. U egzorcizmu jedini posmatraci su uesnici. Ipak, bilo bi lepo kada bi postojala bar nekakva institucijalizovana podrka pomoc ovakvim pokusajima lecenja. Oba pacijenta o kojima sam govorio bila su sa psihijatrijske take gledista teko bolesna pre egzorcizma. Bilo bi mnogo lakse da je postojala neka psihijatrijska bolnica u kojoj bi se slucajevima dokazane posednutosti pruzala odgovarajuca nega. I bilo bi mnogo lakse kada bi Crkva bila malo otvorenija prema tome i ponudila svoje jemstvo, blagoslov i usluge. I dok su u oba sluaja neki crkveni ljudi zaista bili od pomoci, sama Crkva je uglavnom pokusavala da izbegne bilo kakvo ucesce. Strah Crkve od reperkusije u ovakvim slucajevima je sasvim prirodan i razumljiv, ali to ne znaci da je i covecan. Ako nista drugo, potreban je bar centar za informacije i izucavanje. Tu bi mogli da se salju svi izvetaji sa egzorcizama, zabelezeni na videotrakama. Ovlasceni bihevioristiki naucnici bi, pod merama stroge poverijivosti, tu mogli da dolaze da prouavaju podatke. I mada bi mnogo od samog iskustva i duhovne energije u tim podacima bilo izgubljeno, oni bi ipak bili dovoljna osnova za mnoga vredna naucna istraivanja. Ovaj centar bi, takodze, mogao da sluzi i za studiranje. On bi mogao da razvije standarde za dijagnoze i naicn lecenja time hi se suzbio broj slucajeva nedovoljno odgovornih egzorcizama i oslobadanja. Tu bi mogli da se odezavaju seminari za adekvatno izabrane ljude. Iako su slucajevi istinske posednutosti mozda retki, mi znamo da ih ima vise nego sto ih moze leciti broj kompetentnih egzorcista kojima trenutno raspolazemo. ПРОДОЛЖУВА......
	>правиимгоналуѓетоонаштосакаштиедатигоправаттебе<

Kleopatra Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 02.Септември.2005 Локација: Macedonia Статус: Офлајн Поени: 90	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај Kleopatra Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 22.Август.2007 во 02:22
	PROUCOAVANJE I POUCAVANJE I pored toga sto sam ucinio sve sto sam mogao da budem objektivniji, ostaje cinjenica da su opisi dva pomenuta slucaja posednutosti i egzorcizma moj licni, subjektivni dozivljaj. Siguran sam da bi svaki pojedinani clan timova napisao razlicitu pricu. Verujem da je potrebno da se fenomeni posednutosti i egzorcizma naucno izucavaju. U pitanju je nesto sto zasluzuje mnogo vise od dokone naucne radoznalosti. I mada je istinska posednutost, mozda, redak fenomen, ona predstavlja pravi neiskorisceni rudnik zlata za naucno iskopavanje. I hemofilija je retka bolest, ali je njeno proucavanje osvetlilo celokupnu fiziologiju zgruavanja krvi. Na isti nacin ce prouavanje posednutosti i egzorcizma baciti novu svetlost ne samo na psihologiju zla vec i na samo razumevanje znacaja coveka. Protiv ovakvog naucnog izucavanja postoji otpor — deo opsteg otpora u nauci — protiv onoga sto se smatra duhovnim ili ,natprirodnim”. Interesantno, iako se posednutost i egzorcizam nikada nisu naucno izucavali ni u Americi ni u Evropi, koliko znam, zapadni antropolozi mnogo psiu o ritualima slicnim egzorcizmu koji se izvode u cilju lecenja u dalekim, stranim, ,,primitivnim” kulturama. Iz nekog razioga, sasvim je u redu da se takve stvari proucavaju ,,tamo negde” u daljini, samo da ne zahteva da pogledamo u ono sto je u nasoj okolini, medzu nama samima. Ne mislim da omalovazim ova antropoloska istraivanja. Naprotiv, mislim da nam treba jos toga. U dva slucaja kojima sam prisustvovao radilo se o posednutosti duhom koji je u hriscanskoj literaturi opisan kao satana. Da li bi isti duh mogao da se identifikuje, pod drugim imenom, i kod egzorcizama u Hindusa i Hotentota? Da Ii je satana samo duh koji napada iskljuivo Judeohriscane ili je to univerzalni neprijatelj koji prevazilazi granice kultura? Ovo je vazno pitanje. Otpor prema naucnom izucavanju ovih pojava u nasoj sredini dolazi i od mnogih religiozno orijentisanih ljudi isto koliko i od onih koji su naucno orijentisani. Jednom prilikom sam jednoj organizaciji, koju su sacinjavali i religiozno i naucno orijentisani ljudi i stalno se medzusobno prepirali, predlozio da se osnuje ,,institut za proucavanje oslobadanja”. Prvi put posle mnogo godina oni su uspeli da se ujedine i to protiv mog predloga da se religiozno lecenje, od molitve pa sve do oslobadzanja i egzorcizma, podvrgne naucnom istraizvanju. ,,U tome ima suvie mnogo promenljivih vrednosti: vase operativne definicije su suvise nejasne; nemoguce je ispitati ih", rekao je jedan od naucno orijentisanih. "Svako zna da molitva pomaze i verom se ne treba igrati", izjavio je jedan od religioznih. ПРОДОЛЖУВА.....
	>правиимгоналуѓетоонаштосакаштиедатигоправаттебе<

Kleopatra Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 02.Септември.2005 Локација: Macedonia Статус: Офлајн Поени: 90	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај Kleopatra Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 22.Август.2007 во 02:21
	Borba protiv demonskog zahteva mnostvo kvaliteta: analiticku distancu, intuitivan uvid, duhovnu razboritost, saosecajno ucestvovanje, intelektualnu formulaciju, duboko razumevanje teologije, podrobno poznavanje psihijatrije, veliko iskustvo u molitvi i druge. Nijedna osoba ne moze sama da poseduje sve ove kvalitete. Pretpostavljam da kod lakih slucajeva tim sluzi samo da sputava pacijenta. Ali u sluajevima o kojima govorim, dok je egzorcist bio glavni koordinator, istinski timski pristup je bio apsolutno neophodan. Koriseni su talenti svakog pojedinog clana tima. Osetio sam, takodze, i da su nase slabosti i greke bile isto tako upotrebljene. Kaze se da Hristos moze da koristi cak i nase grehe. Govorio sam o Bojzem prisustvu u onim sobama. Mozda zvuci misticno, ali kad se setim svega sto se odigravalo, cini mi se da su Bog ili Hristos vodili koreografiju cele predstave. Ono sto cini najcescu reakciju clanova timova po zavrsetku egzorcizma, najbolje je izrazila jedna zena kada je rekla: ,,Ne bih volela da ikada vise prodzem kroz ovako nesto, ali ni za sta na svetu ne bih propustila iskustvo koje sam upravo doivela.” Na cudan nacin, egzorcizam je lecio i neke od clanova tima isto kao i pacijente. Jedan drugi clan tima, mukarac, dve nedelje kasnije izjavio je: "Vi ne znate, ali ja sam oduvek imao jedno malo, hladno mesto u srcu. To je sada otislo. I osecam da sam postao bolji terapeut.” U stvari, cak i neki od ljudi koji nisu prisustvovali egzorcizmu, ali su se molili za njegov uspesni zavretak, iskusili su izvesno lecenje. Govoreci ponovo sa mistickog stanovsita, ja polako pocinjem da osecam da ovi egzorcizmi nisu bili izolovani slucajevi, vec su na neki nain bili gotovo kosmicki dogadaji. Ipak, pacijenti su ti koji su posluzili kao sam centar i fokusna tacka ovih dogadaja. Njih pozdravljam. Kroz muke i junastva u svojoj borbi sa satanom oni su izvojevali veliku pobedu ne samo za sebe vec i za mnoge druge ljude. ПРОДОЛЖУВА.....
	>правиимгоналуѓетоонаштосакаштиедатигоправаттебе<

Kleopatra Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 02.Септември.2005 Локација: Macedonia Статус: Офлајн Поени: 90	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај Kleopatra Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 22.Август.2007 во 02:20
	Cinilo mi se da sam cin egzorcizma, u stvari, premesta pacijenta iz stanja demonske posednutosti u stanje demonskog napada. Svi smo mogli da cujemo iste one glasove koji su pretili, iskusavali i zastrasivali pre egzorcizma, kako su i posle njega bili bar isto onoliko aktivni. Ili, kako je jedan od pacijenata rekao: ,,Ranije sam bio kao neki mali embrion, totalno okruzen i skriven tim glasovima tako da ja nisam mogao da budem ja. Sada ja jesam ja i mada i daije cujem glasove, oni sada dolaze izvan mene.” Ili, kako je rekao drugi: ,,Ranijie su ti glasovi imali kontrolu nada mnom; sada ja imam kontrolu nad njima.” Ti glasovi su vrlo postepeno nestajali iz ovih pacijenata. Ali ono sto nije bilo nimalo postepeno, bilo je oporavijanje lijudi. Uzimajuci u obzir tezinju njihove psihopatologije pre egzorcizma, brzina kojom su se oporavijali je neobjasnjiva u smislu onoga sto znamo iz oblasti obicnih psihoterapeutskih procesa. Clanovi oba tima zasluzuju da jos jednom budu pomenuti. Svaki od njih je dosao ne toliko iz radoznalosti, koliko iz osecanja ljubavi. Svaki je, zajedno sa egzorcistom, bio izlozen velikom licnom riziku i pozrtvovanju. Uzmite za primer one koji su za tu svrhu ponudili i sopstvenu kucu. Ako covek krene u potragu za mestom gde ce se obaviti egzorcizam — ako ne u kuci samog pacijenta, sto ni u jednom od ova dva slucaja nije bilo izvodljivo — pocece da shvata puno znaenje izraza ,,jer im ne bjese mjesta u gostionici”. Psihijatrijske bolnice trenutno ne zele da se to desava u njihovoj sredini. Isto vzai i za manastire. Tako je na clanovima timova ostalo da izmedzu sebe nadzu dve hrabre osobe koje su bile voljne da doprinesu ne samo svojim licnim ucescem vec i domovima. Vec sam rekao da je prisustvo Boga bilo zaista primetno u sobi. I mislim da to nije bilo slucajno. Verujem da je svuda gde se sedmoro do desetoro ljudi okupi, na licni rizik, pod motivacijom ljubavi i lecenja, Bog tu (kao sto nas je njegov sin uveravao) i da ce doci do izlecenja. Spomenuo sam da je glavni razlog iz koga su se ova dva pacijenta nekada prodala demonu bila njihova usamijenost. Oni nisu bili samo usamijeni, vec su se i privikli na usamijenost i kada su pristupili egzorcizmu i jedan i drugi su jos uvek bili u sustini usamijenici. Njihova hrabrost da uopste dodzu jos vise je bila istaknuta cinjenicom da ni jedan ni drugi nisu imali poverenja u ljude. Glavni razbog iz kojeg je tim odigrao presudnu uloogu je u tome sto je za vreme oba egzorcizma pacijentima bila pruzena prilika da prvi put osete sta znaci prava zajednica. Nimalo ne sumljam da je to bilo osnovni faktor uspeha oba egzorcizma. ПРОДОЛЖУВА......
	>правиимгоналуѓетоонаштосакаштиедатигоправаттебе<

Kleopatra Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 02.Септември.2005 Локација: Macedonia Статус: Офлајн Поени: 90	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај Kleopatra Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 22.Август.2007 во 02:19
	Ja ne zelim da potcenim coveka (nikada nisam cuo da postoji zena-egzorcist, mada ne vidim razioga da ih ne bude i to sto pre) koji je oznacen kao egzorcist, vec samo zelim da dam ocenu njegove moci u samom procesu egzorcizma. Njegova uloga je uistinu herojska. Ali sutina te uloge nije nikakva magicna moc u momentu isterivanja. Blagost, brizljivost, strpljivost, razboritost i voljnost da prihvati patnju su ono cime on vodi ceo proces egzorcizma od pocetka do kraja. Na njegovim ledzima lezi teret konacne odluke da li je pacijent zaista posednut i da li da se krene u sam egzorcizam. On je taj koji mora da sakupi tim i bude u stanju da razlikuje ljude koji odgovaraju od onih koji ne odgovaraju za pojedine sluajeve. On je taj koji priprema i tim i pacijenta, pothranjujuci, najbolje sto moze, njihovu hrabrost i znanje. On je taj koji donosi kriticne odluke o tome sta ce se, kada i kako raditi tokom celog izvodcnja egzorcizma. On je taj koji mora da podnosi najzesci bol sukohijavanja sa demonskim isto kao sto je on i taj koji snosi punu odgovornost ako egzorcizam ne uspe. I najzad, on je taj koji mora posle samog cina egzorcizma sve ponovo da postavi na svoje mesto, ne samo vodeci brigu o emocionalnim reakcijama svih clanova tima, vec i nadgledavajnu pacijenta za vreme ekstremno kritinog perioda u kome su on ili ona u stanju krajnje ranjivosti pa im je potrebna intenzivna nega pre nego sto pocne da ih vodi putem konacne bezbednosti. Oba slucaja o kojima govorim zahtevala su nekoliko nedelja svakodnevne psihoterapije koja je trajala najmanje po dva sata. To je, zaista, vreme velike iscrpljenosti. Satana ne popusta lako. Posle isterivanja, on izgleda nastavija da se mota unaokolo pokusavajuci ponovo da udze. U stvari, u oba slucaja je u jednom trenutku izgledalo kao da je sam cin egzorcizma propao. Pacijenti su se u velikoj meri vratili u stanje u kome su bili pre egzorcizma. Svi stari kompleksi su se vratili tamo gde su i bili, ali je izgledalo kao da je energija otisla iz njih. Medutim, vec posle nekoliko sati, bilo je moguce primetiti suptilnu, ali ogromnu razliku. Ta razlika sastojala se u tome sto su sada obojica bili u stanju da slusaju i da ono sto cuju ima na njih efekta. U jednom od slucajeva psihotcrapija je bila moguca jos od prvog puta. U drugome, u pedeset sati intenzivne psihoterapije posle egzorcizma postiglo se vise nego u pet stotina pre njega. Oba pacijenta su se veoma brzo oporavljala. lzgledalo je kao da pokuavaju da nadoknade sve izgubljene godine. Ali ta brzina je verovatno cinila da njihova terapija bude burna i da postavija velike zahteve pred terapeuta. Hteo bih jos da upozorim: moje iskustvo sa satanom je pokazalo da ono zaista tekso popusta. Ne samo sto pacijentu stalno govori da je jos uvek u blizini, vec ga je u jednom slucaju u nekoliko navrata navelo da poveruje da je jos uvek u njemu. Ono sto u ovakvim sluajevima moze da bude najkobnije iskusenje i za pacijenta i za egzorcistu jeste da poveruju da je pokusaj egzorcizma bio neuspean, a on je u stvari uspeo. ПРОДОЛЖУВА......
	>правиимгоналуѓетоонаштосакаштиедатигоправаттебе<

Kleopatra Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 02.Септември.2005 Локација: Macedonia Статус: Офлајн Поени: 90	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај Kleopatra Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 22.Август.2007 во 02:18
	Kada je u jednom od dva slucaja demonsko najzad jasno progovorilo, na pacijentovom licu se pojavio izraz koji bi mogao da se nazove samo satanskim. Blo je to neverovatno prezriv osmeh koji je izrazavao krajnju neprijateljsku zlobu. Proveo sam sate pred ogledalom pokusavajuci da ga imitiram, ali bez imalo uspeha. Takav izraz sam video samo jos jednom u zivotu, na licu jednog pacijenta, u trajanju od samo nekoliko sekundi tokom poodmakie faze procenjivanja. Medzutim, kada se demonsko sasvim razotkrilo u toku egzorcizma jednog od dva slucaja koje opisujem, njegov izraz je bio jos uasniji. Pacijent je iznenada dobio izgled otrovne zmije koja se sklupcala i spremala da uz ogromnu snagu napadne i izujeda clanove tima. Jos stranije od sklupanog tela bilo je njegovo lice. Oci su mu bile prekrivene lenjim reptilskim mrtvilom — osim u trenutku kada se reptil ustremljivao da napadne; tada bi mu se oci iznenada sirom otvorile, pune mrznje, koja je sevala kao munja. Uprkos tim ucestalim momentima kada se ustremijivalo da napadne, ono to me je jos vie uzrujalo bilo je osecanje neverovatne teine od pedeset miliona godina postojanja ovog zmijolikog stvora. Ocajavao sam od pomisli da ovaj egzorcizam mozda nece uspeti. Skoro svi clanovi timova u oba slucaja su bili ubedzeni da su se u tim trenucima nalazili u prisustvu necega potpuno neljudskog. Signal za zavrctak samog cina egzorcizrma bio je iziazak Prisustva i iz pacijenta i iz sobe. Kriticni momenat je ono sto Martin naziva ,,isterivanjem”. Sa time se ne sme zuriti. U oba sluaja kojima sam prisustvovao to je pokusano da se izvede pre vremena. Ne bih mogao tacno da objasnim sta se u tom trenutku desava, ali mogu da tvrdim da je uloga egzorciste tada najmanje vazna. Ono sto postaje vazno jesu ocajnicke molitve clanova tima. Te molitve su upucene Bogu ili Hristu da dodze u pomos i oba puta sam osetio da je Bog upravo to i ucinio. Kao sto sam vec rekao, Bog je taj koji izvrsava egzorcizam. Ali, dozvolite mi da ovde neto ispravim. Ljudska volja je od osnovne vanosti. Ona ima prvenstvo u odnosu na lecenje. Cak ni Bog ne moze da izleci osobu koja ne zeli da se izleci. U momentu isterivanja, oba pacijenta su dobrovoljno prihvatila krst i drzali ga na grudima molila se za osbobodenje. Oba su u tom trenutku odlucila da sve prepuste Bogu. Na kraju krajeva, uvek je pacijent taj koji je, u stvari, egzorcist. ПРОДОЛЖУВА......
	>правиимгоналуѓетоонаштосакаштиедатигоправаттебе<

Kleopatra Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 02.Септември.2005 Локација: Macedonia Статус: Офлајн Поени: 90	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај Kleopatra Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 22.Август.2007 во 02:18
	Jedan od mnogih rizika egzorcizma jeste da se bez apsolutne, totalne sigurnosti u dijagnozu posednutosti cinu samog egzorcizma ne sme pristupati. U stvari, ne treba da se pocne sa totalnom sigurnoscu. Jer sam cin egzorcizma nije nista drugo do svlaenje pretvaranja da bi se doslo licem u lice sa demonskim. A u to se nikako ne treba upustati bez podrske dobro pripremijenog tima ljudi koji u sebi imaju ljubav i opsezno, brizljivo planiranje. Jedan od dva pacijenta je morao da bude svezan za vreme dva sata izvodzenja samog egzorcizma; drugi skoro ceo dan! Ova situacija je analogna izvodzenju teske operacije mozga gde se sumnja na postojanje tumora. Operaciju ne treba pocinjati ako ne postoji sigurnost da se radi o tumoru. Ali, cesto je nemoguce biti apsolutno siguran u ono sto ce se naic, pre nego sto se glava otvori i operacija zapone. Zbog toga bih savetovao da se postupi onako kako su postupili timovi u dva slucaja kojima sam prisustvovao: polako i neumorno raditi na proceni sve dok se ne dode do 95 procenata sigurnosti da je u pitanju posednutost, ali ne ici dalje od te tacke pre nego sto pocne da se izvodi sam egzorcizam. Kada se jednom, uz odgovarajuce molitve i ritual, krene u sam cin egzorcizma, u oba slucaja je izgledalo da je za vreme finalne penetracije pretvaranja, od raznog orudza koje postoji za tu svrhu, najbolje bilo tisina. Tim je razgovarao ili samo sa zdravim delom primarne licnosti ili samo sa demonom (demonima), ali je odbijao da razgovara sa nejasnim mesavinama ova dva. Bilo je potrebno dosta vremena da se clanovi timova u oba slucaja izves'te u ovome ier je izgledabo da je sam demon pokazivao veliku sposobnost da ih uvlaci u konfuzne razgovore koji nigde nisu vodili. Ali, kako je vreme prolazilo, i tim je postajao perceptivniji i odlucno odbijao da bude uvucen u igru, kod oba pacijenta su pocele da se smenjuju dve licnosti od kojih je bazicna postajala sve zdravija, a sekundarna sve ruznija, sve dok na kraju sekundarna licnost nije iznenada primila potpuno neljudske crte sto je znacilo da je pretvaranje probijeno. Buduci tvrdoglavi nauenik — kakvim sebe smatram — ja mogu 95 procenata od onoga sto se dogadalo u oba sluaja da objasnim terminologijom tradicionalne psihijatrijske dinamike. Na primer, za objasnjenje pomenutog ,,tretmana tisinom” nisu potrebni nikakvi demoni. Mozda narocito zbog toga sto se u oba sluaja radilo o usamijenim ljudima koji su zudeli za drutvom, pa je ova tehnika podstakla pojavljivanje raznih linosti (sa kojima se mogbo komunicirati) i otuda neophodnost da se napravi izbor medzu tim linostima. Mogu da govorim u smislu ,,podvajanja” i ,,psihicke introjekcije”. A sto se tice egzorcizma, o tome mogu da govorim kao o ispiranju mozga, deprogramiranju, reprogramiranju, katarzi, maratonskim grupnim terapijama i identifikacijama. Ali ostalo mi je jos onih 5 % koje na ovaj nacin ne mogu da objasnim. Ostalo mi je natprirodno - ili mozda podprirodno. Ostalo mi je ono sto Martin naziva "pretvaranjem". ПРОДОЛЖУВА.......
	>правиимгоналуѓетоонаштосакаштиедатигоправаттебе<

Внеси реплика	страница <123 4 5 >
Tweet