БЕСЕДА НА ДЕНОТ

Господе покажи нам оца и биће нам доста, · Док је нашљедник млад ништа није бољи од роба (Галатима 4, 1)

БЕСЕДА о божанству Сина и битној једнакости с Оцем

 Који видје мене, видје оца (Јов. 14, 9)

Господе покажи нам оца и биће нам доста, рече Филип. На ове речи одговори му Господ Исус: толико сам вријеме с вама и нијеси ме познао, Филипе? Који видје мене, видје оца. Тако
одговори Господ своме ученику. Филип је желео да види Бога телесним
очима. Три године гледао је он Христа, и није Га познао као Бога.
Зашто? Зато што је у то време, пре силаска Духа Светога, Филип гледао
телом у тело, тј. телесним очима гледао је и видео је Господа Христа
као човека. Он још није видео Божанство у Сину Божјем ваплоћеном, а
тражи да види Бога Оца! Који видје мене, видје Оца. Тиме Господ
неће да каже, да је Он Бог Отац; не, него да су Он и Отац једног бића.
Уколико се Бог уопште могао показати људима, он се показао кроз Бога
Сина, који се јавио људима као човек. Бог Отац није се ваплотио, само
се Бог Син ваплотио. Како, дакле, да покаже Он Оца Свога телесним очима
смртног човека? Зато се управо и ваплоти Син, да Собом објави људима и
Себе, и Оца, и Духа Светога, јединосушно Божанство, тројично по
ипостаси. Који видје мене, видје оца. Господ овде мисли на
божанску природу своју. У томе је он потпуно једнак и једнобитан са
Оцем. И да је Филип могао у то време видети божанску природу Христову,
он не би ни ставио онај захтев: покажи нам оца. Наравно, он
није ни могао видети божанску природу, која је духовна и невидљива, али
је могао видети, и то јасно видети велика дела Христова као пројаву
Његове божанске природе. И данас, браћо, неки људи говоре: покажите нам
Бога, па ћемо веровати! Реците им: ево ми вам показујемо Господа
Христа, верујте! Деветнаест векова сам с вама, људи, па зар Ме још
нисте познали? Деветнаест векова, испуњених славом Његовом, чудесима,
силом, благодаћу, милошћу, светитељима, мученицима! И још малоумни
питају: где је Бог?

 О Христе Господе, Боже наш, отвори очи духовне онима који још не
виде — да виде величанство славе Твоје. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Автор	Порака Тема Пребарувај Опции за темата Внеси реплика Внеси нова тема Верзија за печатење Преведи Тема
rice Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 14.Ноември.2006 Статус: Офлајн Поени: 379	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај rice Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 05.Октомври.2007 во 14:12
	БЕСЕДА о божанству Сина и битној једнакости с Оцем Који видје мене, видје оца (Јов. 14, 9) Господе покажи нам оца и биће нам доста, рече Филип. На ове речи одговори му Господ Исус: толико сам вријеме с вама и нијеси ме познао, Филипе? Који видје мене, видје оца. Тако одговори Господ своме ученику. Филип је желео да види Бога телесним очима. Три године гледао је он Христа, и није Га познао као Бога. Зашто? Зато што је у то време, пре силаска Духа Светога, Филип гледао телом у тело, тј. телесним очима гледао је и видео је Господа Христа као човека. Он још није видео Божанство у Сину Божјем ваплоћеном, а тражи да види Бога Оца! Који видје мене, видје Оца. Тиме Господ неће да каже, да је Он Бог Отац; не, него да су Он и Отац једног бића. Уколико се Бог уопште могао показати људима, он се показао кроз Бога Сина, који се јавио људима као човек. Бог Отац није се ваплотио, само се Бог Син ваплотио. Како, дакле, да покаже Он Оца Свога телесним очима смртног човека? Зато се управо и ваплоти Син, да Собом објави људима и Себе, и Оца, и Духа Светога, јединосушно Божанство, тројично по ипостаси. Који видје мене, видје оца. Господ овде мисли на божанску природу своју. У томе је он потпуно једнак и једнобитан са Оцем. И да је Филип могао у то време видети божанску природу Христову, он не би ни ставио онај захтев: покажи нам оца. Наравно, он није ни могао видети божанску природу, која је духовна и невидљива, али је могао видети, и то јасно видети велика дела Христова као пројаву Његове божанске природе. И данас, браћо, неки људи говоре: покажите нам Бога, па ћемо веровати! Реците им: ево ми вам показујемо Господа Христа, верујте! Деветнаест векова сам с вама, људи, па зар Ме још нисте познали? Деветнаест векова, испуњених славом Његовом, чудесима, силом, благодаћу, милошћу, светитељима, мученицима! И још малоумни питају: где је Бог? О Христе Господе, Боже наш, отвори очи духовне онима који још не виде — да виде величанство славе Твоје. Теби слава и хвала вавек. Амин.


rice Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 14.Ноември.2006 Статус: Офлајн Поени: 379	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај rice Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 03.Октомври.2007 во 11:18
	БЕСЕДА о тузи Христовој Сад је душа моја жалосна; и шта да кажем? Оче, сачувај ме од овога часа; али зато дођох на час овај (Јов. 12, 27) У овај свет земаљски ништа реалније није ушло од Господа Исуса Христа, ништа реалније као Бог и ништа реалније као човек. Уистини, сав овај свет изван Исуса Христа изгледа призрак. Ни земља, ни вода, ни ваздух, ни светлост немају ни изблиза ту реалност коју има Он. Гле, све ће ово проћи, а Он ће остати. Ваистину, Он је камен темељац једног непролазног света, и само онај, или оно, што се припије чврсто уз тај камен, моћи ће суделовати у том непролазном свету, непролазној реалности. Бурни, али немоћни таласи времена срдито су ударали, и данас ударају, час о реалност Божанства Христова, час о реалност Човечанства Његовог. Јер колико је требало хришћанима труда, да отварају очи безбожницима, и доказују Божанство Христово, толико им је требало труда, да отварају очи јеретицима и доказују Његово Човечанство. Но Дух Свети свезнајући постарао се унапред, и преко јеванђелиста спремио оружје хришћанским борцима унапред. Сад је душа моја жалосна. Зар би Господ осећао жалост, да није био прави човек, подложан свима немоћима телесне природе изузев греха? И не само жалост но и страх: Оче, сачувај ме од овога часа. Ово говори немоћна природа човечја, која се грози смрти (јер о смрти је реч), али не грешна него безгрешна природа човечја, јер Господ одмах додаје: али зато дођох на час овај. Видите ли, колико је важна смрт Христова? Ми смо њоме искупљени, њоме спасени. Нека се нико, дакле, не зауставља једино на науци Христовој, него нека се пренесе на Голготу и посмотри са ужасом крваву жртву на Крсту, која је принета за грехове наше, за спасење наше из смрадне чељусти змије преисподње. О Господе Исусе, пострадавши нас ради и нашега спасења ради, помилуј нас још једанпут и још једанпут. Теби слава и хвала вавек. Амин.


rice Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 14.Ноември.2006 Статус: Офлајн Поени: 379	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај rice Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 02.Октомври.2007 во 09:20
	БЕСЕДА о Господу васкрслом н живом, који је васкресење и живот Ја сам васкресеније и живот (Јов. 11, 25) Ове свете речи изрекао је Господ Исус Христос. Није их он само казао, него и делом доказао. Васкрснувши кћер Јаирову, и сина удовице Наинске, и пријатеља светог Лазара, Он је доказао, да је Он воскресеније и живот, и васкрситељ и животворац. Но васкрсењем самога себе из мртвих Он је то најбоље доказао. Јер бити жив и помоћи умрломе — о томе се бар да говорити; али бити мртав, и сахрањен, и лежати три дана у гробу, и помоћи себи, оживети себе — о томе се није дало ни говорити до Христова васкрсења. То је чудо над чудесима, и доказ силе над сваком силом. То чудо извео је Господ наш. Ту силу показао је Господ наш. Истините су, дакле, речи Његове: ја сам васкрсење и живот, истините, и свете, и утешне за све нас, који гредемо неизбежној смрти телесној, и који се надамо живети после гроба и видети жива Господа нашег у слави. Но није Господ наш само васкрситељ тела, Он је васкрситељ и душе. За живота Свога на земљи Он је васкрсао само неколико људских тела и безброј душа. Да тиме покаже, да је васкрсење душе много важније од васкрсења тела. Безмало све људске душе биле су мртве, кад је Он сишао у свет, и Он је безбројне васкрсао силом Својом и запојио животом Својим. И Јевреји и незнабошци били су душом мртви, и Он је оживео и једне и друге. Оставимо, браћо, и ми бригу о васкрсењу наших тела, и потрудимо се, док још имамо рока, око васкрсења душа наших. Јер ако душе наше не васкрсну и не оживе Христом још овде на земљи, не очекујмо никакву радост од васкрсења наших мртвих телеса у дан судњи, у Дан Гнева. Јер ће тада тела мртвих душа устати не у живот него у вечну муку. О Господе Исусе, васкрсење наше и животе наш једини, помози нам силом Твојом и милошћу Твојом, да васкрснемо и оживимо Тобом, на спасење и живот вечни. Теби слава и хвала вавек. Амин.


rice Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 14.Ноември.2006 Статус: Офлајн Поени: 379	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај rice Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 01.Октомври.2007 во 09:01
	О наследнику и о робу Док је нашљедник млад ништа није бољи од роба (Галатима 4, 1) Док је царевић у колевци, шта ли је он бољи од сина робова? Нити је тело његово боље, нити мисли његове узвишеније, нити жеље његове чистије. Какав је син царев такав је и син робов, такав и син просјаков. И са неколико година син царев не разликује се од сина роба. Када пак син царев порасте и са пуном свешћу о свом достојанству прими власт над царевином, а када син робов порасте и са пуном свешћу подлегне јарму ропском, тада се види огромна разлика. Тада се објављује јасно, да наследник и роб нису једнаки, јер роб има да робује а цар да господари. Тако је и с хришћанином и нехришћанином, хоће апостол да каже. Нехришћанин рабује природи, хришћанин влада природом. И нехришћански преиод историје рода људског показује, како је човек био роб стихија, роб тела, роб идола и творења. А хришћански период историје рода људског показује, како је човек господар и властелин, племић царскога рода, и наследник свега. Чак и они који су знали за једнога истинитог Бога, као што су били Израиљци, нису били према Богу као деца и наследници према оцу своме него као робови и слуге према господару и судији. А к а д с е н а в р ш и в р и ј е м е, и дође на земљу С и н Б о ж ј и Ј е д и н о р о д н и, Он учини да п р и м и м о п о с и н а ш т в о, и да Духом Божјим ословљавамо Бога: А в в а О ч е! Што дође, браћо, Христос на земљу? Да нас учини бољим од робова, да нам да право синова и дужност господара. Право синова јесте да именом Христовим зову Бога Оцем, и дужност је господара да владају над собом, над својим телом, над својим мислима и жељама и над свом природом око себе. Сине Божји Јединородни, Твојом милошћу и жртвом ми смо примили посинаштво; о помози нам да га Твојом помоћи у чистоти и истини одржимо до краја. Теби слава и хвала вавек. Амин.


rice Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 14.Ноември.2006 Статус: Офлајн Поени: 379	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај rice Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 01.Октомври.2007 во 08:59
	TI BLAGODARAM ZA LINKOT PATEM MI GO RAZUBAVI DENOV ZOSTO OVAA STRANA NE JA ZNAEV www.bsn.org.yu poveli evangelose


rice Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 14.Ноември.2006 Статус: Офлајн Поени: 379	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај rice Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 30.Септември.2007 во 11:35
	БЕСЕДА о јединству бића Оца и Сина Ја и отац једно смо (Јов. 10, 30) Што је више чудеса чинио Господ Исус и што се више приближавао смрти, све је отвореније говорио о Себи. Многобројна чудеса и дужина времена, довољна за размишљање, дејствовали су и на незлобне и злобне: незлобни су постали пријемчиви за откривење високих тајни Божјих, а злобни су злобом све више себе помрачавали и онеспособљавали за пријем тих тајни. Зато злобни узеше камење да га убију. Ја и отац једно смо. Отац и Син једно су по суштини бића, но нису једно по ипостасима, јер иначе не би се звали са два имена — Отац и Син. Све особине бића Очевог има и Син, има и Дух Свети; али особине ипостаси Очеве припадају само Оцу, и особине ипостаси Сина припадају само Сину, и особине ипостаси Духа припадају само Духу. Но кад је реч о божанској суштини, Син може казати: Ја и Отац једно смо; и Отац може казати: Ја и Син једно смо; и Дух Свети може казати: Ја и Отац једно смо, и ја и Син једно смо. Јединство Свога бића са Оцем изразио је Господ Исус и даљим речима: отац је у мени и ја у њему. Може ли се јасније говорити о божанству Сина? Може ли се људским језиком јаче изразити јединство триипостасног Бога? Догма о божанству Сина Божјега као и догма о јединству бића Божјега откривене су и положене самим Господом Исусом Христом. Нека нико, дакле, не поклања вере обманама неких неверника и јеретика, као да сам Господ Исус није објавио своје божанство, него да је та догма тобож доцније истакнута у цркви. Да Христос није обајавио Своје божанство, зашто би Јевреји рекли Њему: градиш се Бог! И зашто би се дигли камењем на Њега? О Господе Исусе, Сине Божји, једнобитни са Оцем и Духом Светим, помилуј нас и спаси нас силом и добротом Божанства Твога, свесилнога и свеблагога. Теби слава и хвала вавек. Амин.


rice Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 14.Ноември.2006 Статус: Офлајн Поени: 379	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај rice Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 01.Септември.2007 во 13:06
	БЕСЕДА о опасности Нека буду бедра ваша запрегнута, и свијеће запаљене (Лк. 12, 35) То је заповест Онога који зна слабости бића нашег, и који нам жели добра више од оца и мајке. То је заповест нашег човекољубивог Господа. Кад је човек распасан, не опусти ли се цело тело наниже? Опаше ли се и запрегне, не усправи ли се цело тело као свећа? Као свећа тако душа наша треба да стоји усправно пред Богом. Како ће душа стајати усправно пред Богом, ако је неуздржљива телесина отежа земаљским страстима и похотама? Гле, међу бедрима је гнездо главних страсти телесних. Запрегнути бедра значи стегнути се уздржљивошћу и не давати страстима на вољу. Но запрегнути телесна бедра није циљ него средство, којим се служимо да бисмо лакше запрегли ум свој и срце своје и вољу своју. Уздржљивост телесна прва је школа нашег хришћанског карактера; после ње долази виша школа, у којој се учимо уздржљивости ума и уздржљивости срца и уздржљивости воље. Запрегнемо ли ум наш, онда у његовој тескоби не могу наћи места похотне мисли. Запрегнемо ли срце наше, онда у њему не могу наћи места похотне жеље. Запрегнемо ли вољу нашу, онда у њој не могу наћи места зла хотења зверска и демонска. Тесним путем, браћо, улази се у Царство Божије. У теско6и ума и срца и воље једино могу планути свеће свих врлина, чији пламен уздиже се ка Богу. Под запаљеним свећама и треба разумети хришћанске врлине. О Господе чисти и безгрешни, огњиште свих врлина, помози нам запрегнути се уздржљивошћу, и по тесном путу ходити к Теби са запаљеним свећама, које си Ти донео у свет. Теби слава и хвала вавек. Амин.


rice Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 14.Ноември.2006 Статус: Офлајн Поени: 379	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај rice Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 25.Август.2007 во 10:10
	БЕСЕДА о томе како је Богу најмилији човек и човеку Бог Не тражим што је ваше него вас (II Кор. 12, 14) Овим речима, које је могла изрећи само пламена апостолска љубав према ближњим, исказана је суштина односа хришћанина према Богу и Бога према хришћанину. Љубав Божја могла би да каже: Ти хришћанине, постиш мене ради; мене ради милостињу делиш; мене ради усрдне молитве уздижеш; мене ради цркве зидаш; мене ради жртве приносиш и многа друга добра дела чиниш. Све је то добро, и све је то мени угодно, но ти си ми дражи од свега тога; на крају крајева ја не тражим ништа од свега тога него тебе тражим, само тебе. Љубав хришћанина пак могла би да каже: Ти ми, Господе, здравље дајеш, и то је добро. Ти светлост палиш, дoжд пушташ, громом ваздух освежаваш, и то је добро. Ти дајеш богатство, и мудрост, и многолетност, и пород, и безброј других добара Ти обилно постављаш на трпезу овога живота. И све је то добро, и предобро. И све то примам с благодарношћу. Но на крају крајева то је само ивица скута Твога; на крају крајева ја не тражим ништа од свега тога но Тебе, Господе, Тебе јединога тражим. О браћо моја, није оно Бог што се види телесним очима, нити је човек оно што се види телесним очима. Оно што се види у васцелој природи јесте само нешто од Бога; и оно што се види у телесној ризи јесте само нешто на човеку. Бог је љубав, браћо, што небо спушта к земљи; и човек је љубав, браћо, што земљу диже к небу. О Господе човекољубиви, Творче и Сведржитељу, усели се више, и још више, у нас Духом Твојим животворним, да живи будемо, да живи будемо у царству без смрти. Теби слава и хвала вавек. Амин.


mali simo Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 22.Октомври.2006 Статус: Офлајн Поени: 1132	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај mali simo Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 23.Април.2007 во 17:29
	БЕСЕДА о потреби смрти ради рода многог Заиста, заиста вам кажем: ако зрно пшенично паднувши на земљу не умре, онда једно остаје; ако ли умре много рода роди (Јов. 12, 24) Зашто сејач баца пшеницу у земљу? Да ли зато да би пшеница умрла и иструлела? Не, него зато да би живела и род родила. Сејући семе сејач и не мисли о смрти и труљењу семена него о животу и роду његовом. Ваистину, с радошћу сеје сејач семе своје, не мислећи о смрти семена него о животу и роду. Сејач је Христос Господ, а људи су пшеница Његова. Он је благоизволео назвати нас пшеницом. Много је и другог семена на земљи, но ништа није драгоценије од пшенице. Зашто нас посеја Господ по земљи? Да ли зато да бисмо умрли и иструлели? Не, него зато да бисмо живели и род родили. Он узгредно помиње нашу смрт, помиње је само као услов живота и многог рода. Циљ сејања није смрт него живот. Но семе мора прво да умре и да иструли; и Он то семе помиње, јер зна да ми то сви и сувише добро знамо. Само нас узгредно подсећа на то, док је Његово Јеванђеље у главноме повест о животу, о животу и роду. О томе нам Он много говори, јер зна да ми то не знамо, и да се гушимо од незнања и сумње. И не само да нам говори много о животу, него нам и показује живот. Васкрсењем Својим показује нам јасније од сунца живот и род многи. И сва историја Цркве Његове јесте јасна мапа живота. О Господару живота несавладљивог, спаси нас од смрти греховне. Избави нас од смрти душевне. Теби слава и хвала вавек. Амин.
	ХРИСТОС ВОСКРЕСНА ОД МРТВИТЕ СО СМРТА СМРТА ЈА ПОБЕДИ И НА ТИЕ ВО ГРОБОВИТЕ ЖИВОТ ИМ ДАРИ

mali simo Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 22.Октомври.2006 Статус: Офлајн Поени: 1132	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај mali simo Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 17.Април.2007 во 12:02
	БЕСЕДА о великој жељи Божјој Бог хоће да се сви људи спасу (1 Тим. 2, 4). Бог хоће да се сви људи спасу — зато Господ Исус сиђе у Ад, да спасе и оне који живљаху на земљи пре Његовог доласка. Јер да Он не сиђе у Ад, огроман број праведних душа пропао би занавек. И још: да Он не сиђе у Ад, главни стан злобе против Бога и човечјег рода остао би неразорен. Та два разлога, дакле, побудише Христа Жизнодавца да се душом спусти у Ад — прво: да разори гнездо адских сила, и друго: да изведе из Ада у Рај душе праотаца, пророка, праведника и праведница, који испунише стари закон Божји и тиме угодише Богу. Пре него што се сатана довољно зарадова гледајући Христа понижена и на крсту умртвљена, Христос се појави, жив и свемоћан, усред Ада, главног стана сатанина. Каква неочекивана и ужасна новост за сатану! Три године он је плео замке против Христа на земљи, а Христос за три дана, ево, разорава царство његово и односи пребогати плен у виду роја праведничких душа. Ти хоћеш да се сви људи спасу, о Господе. Спаси и нас молимо Ти се. Јер нема спасења ни спаситеља ван Тебе. У Тебе се јединога надамо и Теби се Јединоме клањамо, Теби и Оцу и Духу Светоме, сада и вавек. Амин.
	ХРИСТОС ВОСКРЕСНА ОД МРТВИТЕ СО СМРТА СМРТА ЈА ПОБЕДИ И НА ТИЕ ВО ГРОБОВИТЕ ЖИВОТ ИМ ДАРИ

mali simo Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 22.Октомври.2006 Статус: Офлајн Поени: 1132	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај mali simo Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 16.Април.2007 во 10:41
	БЕСЕДА о живоме Богу и о живој деци Његовој Ако дакле живимо ако умиремо Господњи смо (Рим. 14, 8). Чији смо кад живимо? Господњи. Чији смо кад умиремо? Господњи. Чији су праведници? Господњи. Чији су грешници? Господњи. Господ обухвата све, и живе и мртве, и садашње и прошле и будуће. Нико није тако свеобухватљив као Господ Исус. Који од такозваних добротвора човечанства, од учитеља, вођа, просветитеља, икада покуша да учини неко добро умрлим? Ту се може одлучно одговорити: никада и нико! И сама помисао била би смешна у очима васцелога света — учинити неко добро мртвима! То је смешно свима онима који мисле да је смрт моћнија од Бога, и да оно што она прогута, уништава за свагда. Но бринути за мртве, и чинити добро мртвим, престало је бити смешним од откровења Господа Исуса, који откри, да је Бог — Бог живих и који то и на делу показа сишавши у ад, да ослободи и спасе душе помрлих праведника све од Адама па до Његове смрти на крсту. Свеобухватљив је Господ наш преславни како Својом видовитом мишљу, јер мисли о свима и види све од жене рођене, и над гробовима и у гробовима; тако и Својом љубављу, јер грли све душе праведничке без обзира које их место или време скрива; тако најзад и Својим трудом, јер се труди за све њих, да их све ослободи, спасе, уведе у царство и прослави пред лицем Оца Свог небесног, Духа Светог Животворног и безбројних светих ангела. Господе, Теби слава и хвала вавек. Амин.
	ХРИСТОС ВОСКРЕСНА ОД МРТВИТЕ СО СМРТА СМРТА ЈА ПОБЕДИ И НА ТИЕ ВО ГРОБОВИТЕ ЖИВОТ ИМ ДАРИ

mali simo Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 22.Октомври.2006 Статус: Офлајн Поени: 1132	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај mali simo Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 14.Април.2007 во 12:01
	БЕСЕДА о радости после жалости Тако и ви имате сад жалост, али ћу вас ја опет видјети и радоваће се срце ваше (Јов. 16, 22)
	ХРИСТОС ВОСКРЕСНА ОД МРТВИТЕ СО СМРТА СМРТА ЈА ПОБЕДИ И НА ТИЕ ВО ГРОБОВИТЕ ЖИВОТ ИМ ДАРИ

mali simo Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 22.Октомври.2006 Статус: Офлајн Поени: 1132	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај mali simo Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 11.Април.2007 во 14:05
	БЕСЕДА о ужасу природе при смрти Господа И земља се потресе, и камење се распаде (Мат. 27, 51) О какав страшан укор људима! И мртва природа познала је Онога кога људи нису могли познати. Сва немушта твар усколебала се и стала на свој начин и својим језиком да протествује. Немушта се земља потресе — то је њен језик. Камење се распаде — то је његов језик. Сунце уздржа светлост своју — то је његов језик. Свака твар на свој начин протествује. Јер је свака твар покорна, као Адаму негда у Рају. И јер Њега свака твар познаје, као Адама у Рају. Како је то, да су Њега бесловесне твари познале и биле Му послушне, то ми не знамо. То је некакво унутрашње чувство твари, које је њима дошло од речи Божје, којом су саздане. И то чувство бесловесних твари више вреди него разум људски помрачен грехом. Од свега што постоји, ништа није слепље од разума људског помраченог грехом. Јер он не само не види оно зашто је створен да види него види оно што је супротно бићу, супротно Богу, супротно истини. То су градуси слепила испод слепила, то су бројеви испод нуле. То је човек ниже твари. Јер док свештеници Божји у Јерусалиму не познадоше Бога свога, познадоше Га буре и ветрови, познадоше Га биљке и животиње, познаше Га мора и реке, и земља, и камење, и звезде, и сунце, па и сами демони. О какав стид за људе! Потресе се земља, камење се распаде, а сунце помрча, колико због гнева, толико због жалости. Ражалости се сва природа над мукама Сина Божјег, чијим се мукама радоваху свештеници јерусалимски. И протест, и жалост, и — страх. Устраши се сва твар од смрти Онога, ко је њу викнуо да устане ни из чега и да се радује бићу. Као да хтеде рећи: с ким сад остајемо, и ко ће нас држати кад Сведржитељ издахну? О браћо, застидимо се овога протеста, ове жалости и овога страха немуште твари! И с покајањем узвикнимо Господу Победитељу: опрости, милосрдни Господе, опрости, јер заиста кад год грешимо и Тебе вређамо, не знамо шта радимо. Теби слава и хвала вавек. Амин .
	ХРИСТОС ВОСКРЕСНА ОД МРТВИТЕ СО СМРТА СМРТА ЈА ПОБЕДИ И НА ТИЕ ВО ГРОБОВИТЕ ЖИВОТ ИМ ДАРИ

mali simo Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 22.Октомври.2006 Статус: Офлајн Поени: 1132	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај mali simo Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 07.Април.2007 во 15:55
	БЕСЕДА о верности у страдању и венцу живота Не бој се ни ода шта што ћеш пострадати... Буди вјеран до саме смрти, и даћу ти вијенац живота (Откр. 2, 10) Својим страдањем Господ је олакшао наша страдања. Он је претрпео највеће муке и изашао као победилац; зато Он може нас храбрити у нашем малом страдању. Он је страдао и трпео на правди, а ми страдамо и трпимо испаштајући своје грехе. Зато Он двоструко може нас опомињати, да истрајемо до краја, као што је Он, безгрешни, истрајао. Њему нико од нас није помогао нити олакшао муке и трпљења, а Он стоји уза свакога од нас кад страдамо, и олакшава нам наше муке и невоље. Зато Он има право да каже сваком страдалнику ради имена Његова: не бој се! Не бој се ни ода шта што ћеш пострадати, говори Он, јер Ја сам поднео сва страдања и познајем их; и ниједног се страдања нисам убојао, него сам их све примио на Себе и све их на крају — победио. Ја их нисам победио одбацивши их или побегавши од њих, него примивши их све на Себе драговољно и подневши их све до краја. Тако и ти прими на себе драговољно страдања, а Ја видим и знам, колико ти можеш поднети и докле. Ако ли страдања буду трајала и до саме смрти, и ако ти она и смрт проузрокују, не бој се ипак: даћу ти вијенац живота. Крунисаћу те животом бесмртним, вечним, у коме Ја царујем са Оцем и Духом животворним. Бог те није ни послао на земљу, да угодно живиш него да се спремиш за бесмртни живот. Жалост би била велика, кад Створитељ твој не би ти могао дати бољи, и дужи и светлији живот него што је тај на земљи, који сав заудара на трулеж и смрт, и који је краћи него живот гавранова. О браћо моја, послушајмо реч Господа, и сва ће нам страдања бити олакшана. Ако нам се ударци света сада чине као тврдо камење, кад послушамо Господа, они ће постати као пена морска. Господе Победитељу, научи нас још дуготрпљивости Твојој. И кад малакшемо, пружи руку Твоју, и подржи нас. Теби слава и хвала вавек. Амин.
	ХРИСТОС ВОСКРЕСНА ОД МРТВИТЕ СО СМРТА СМРТА ЈА ПОБЕДИ И НА ТИЕ ВО ГРОБОВИТЕ ЖИВОТ ИМ ДАРИ

Внеси реплика	страница <123 4 8 >
Tweet