![]() |
|
Ваша песна,состав или што било напишано |
Внеси реплика ![]() |
страница <1 108109110111112 138> |
Автор | |
nikodin ![]() Нов член ![]() ![]() Регистриран: 06.Јуни.2008 Статус: Офлајн Поени: 6 |
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
Ме прегрна нежно мојата миленичка ноќта со својата поданичка тишината,ме прегрна и ми нареди со строг глас,во првиот момент бев навистина изненаден,но како одминувашевремето сватив дека навистина има право за својата лутина што така ја истураше на мене,ми нареди вечерва да ги напишам најтешкиот нои најискрен монолог,дури и насловот на тој монолог ми го кажа“Ја молама совеста да ми прости .„во еден момент нејзиниот глас имаше бес,а веќе во другиот момент имаше загриженост,тогаш извика со еден громогласен глас,не простете тоа не беше глас тоа беше еден нејзин болен крик,кој изгледа и се откорна некаде од длабочините,но крикот нејзин беше исполнет со светлост,прво беше еден но како гледав тоа беа снопови од светлост,крикот светлосен што одекна во првиот момент ме заслепи,и навистина не знаев што е и како понатаму.зборуваше за ноќта нејзината болна светлост,зборуваше а нијансите постојано се менуваа,зборуваше а подоцна разбрав дека тоа беше мојата совест.
-Смртнику,ти да да ти кој во себе го носиш генот на една од најстарите цивилизации на овој Балкан,еве погледни зад себе за да видиш подобро напред,погледај добро зошто јас ги слушам илјадниците клетви на твоите поколенија,ги слушам како ги фрлаат секојдневно врз вас,врз тебе и сличните натебе,ги фрлаат зошто го направивте најбезумниот чекор,го направивте тој чекот на ним и направивте безимени,вразумисе и вразуметесе,зошто стоиш на само еден чекор од сопствениот понор,понор кој нема крај,а крајот ќе биде една цела вечност,вразумисе зошто твојата и вашата неразумност ќе те однесе и тебе и сите како тебе во една агонија,да да тоа ќе биде и лична но и колективна агонија,погледни сега ќе го згуснам мракот и погледај добро овие снопови со светлост што евеги бликаат од оваа земја,тоа се смртнику гробовите на твоите предци,погледај добро ,погледај добро зошто ги има милиони,зарем сакаш ти тие како тебе со една безумност да ги изгаснеш овие светли факли кои милениуми пред тебе гордо светат и блескаат,кажими зарем сакаш со една неразумна и безумна постапка сакаш и сакате овие факли да ги изгаснете,и еднаш засекогаш да ги избришете гробовите на вашите предци,та момче овие факли беа тие кои и на твојот татко,и на твојот дедо и на твојот прадедо му го осветлуваа патот по кој чекореа кон својот вековен сон,сега кога тој сон ви е веќе стварност ти и сличните на тебе сакате да си направите кошмар и да ги изгасните факлите кој ви ги осветлуват вашите патеки по кој врвите секојдневно,сакаш и сакате со еден безумна постапка да избришите илјадници и илјадници страници историја,историја која е пишувана со потоци од крв,смртнику зарем мислиш дека твоето име Македонец е толку срамно та се срамиш да го носиш,па сега сакаш така лесно сакаш да го смениш,и зарем мислиш дека новото име ќе биде повеличествено и ќе те направи погорд него што си сега,та погледај ти сега збунет смртнику,погледај околу себе и начулиги ушите,да да начулиги и добро послушаја музиката која ја свири старата вавилонска блудница,знај оваа музика ја слушале и твоите предци многупати,но тие за разлика од тебе смртнику македонски имале доволно храброст да издржат и со гордо крената глава да заминат на небесниот свод како македонци. Јас знам дека ти и сличните како тебе не случајно сте родени тука на оваа земја македонска како македоци,во оваа земја библиска,роденисте зошто бог,или судбина,или бесконечноста или наречетего како сакате,ве создал зошто верувал во вас,верувал во вас дека ја имате сета потребна сила но сета потребна храброст да на вашите плеќи носите едно големо и славно ИМЕ,име кое и во бескрајните сводови блеска со сјај што не згаснал со милениуми. Ако мислиш дека јас совеста ќе ти простам за твојата безумност,можеби,можеби и ќе ти простам делимично,но твоите поколенија нема никогаш да ти простат ,а нема да ти простат зошто ќе им го одземеш тоа што природно им припаѓа. Ајде ајде отвориго барем само на еден миг едното око и погледај добро,погледајги овие прекрасни планини,реки и езера ,зарем сакаш и тие со твојата безумност да станат безимени,да станат ничии и сечии,погледниги пред да ги направиш безимени,помилувајги со погледот,ако во тие планини не ги видиш илјадниците чекори што ги праеле твоите предци,тогаш сториго тоа. Смртнику Македонски не се плаши да го изговориш храбро сега твоето најмоќно НЕ,изговори доволно храбро-НЕ НЕ ГО МЕНУВАМ МОЕТО ИМЕ-НЕ ГО МЕНУВАМ ЗОШТО ЗНАЕМЕМ ДЕКА СУМ МАКЕДОНЕЦ,ДЕКА ОВАА ЗЕМЈА ОТСЕКОГАШ СЕ ВИКАЛА МАКЕДОНИЈА А ОВОЈ НАРОД МАКЕДОНСКИ И ОТСЕКОГАШ МОЈОТ ЈАЗИК БИЛ МАКЕДОНСКИ И ОТСЕКОГАШ СУМ ЗБОРУВАЛ МАКЕДОНСКИ. Не се плаши Македонецу да ги изговориш овие зборови,не се плаши еве твоите предци знај ќе воскреснат од пепелта, ќе ти ја дадат сета потребна сила за да истраеш по патоѕ по кој ќе одиш,знај дека непријателите трновит пат ти спремаат пат кој е сличен на една нова голгота,но повторно знај подобро горда голгота.отколку срамно исчезнување. Сеуште се сомневаш Збунет Македонецу во аргументите што ти беа кажани,ако се сомневаш тогаш барем сетисе на твојот Предок Синот на Македонија Александар Македонски,сетисе само на колку едоставен начин го решил гордиевиот јазол,го решил со еден удар од својот меч,го решил и ја прекинал сета агонија на сите пред него кој сакале да го одвразт,сега ти потомокот на Александар Македонски го имаш најмоќниот меч,го имаш мечот кој се вика едно големо НЕ НЕ ГО МЕНУВАМ МОЕТО ИМЕ-НЕ ГО МЕНУВАМ ЗОШТО ЗНАЕМЕМ ДЕКА СУМ МАКЕДОНЕЦ,ДЕКА ОВАА ЗЕМЈА ОТСЕКОГАШ СЕ ВИКАЛА МАКЕДОНИЈА А ОВОЈ НАРОД МАКЕДОНСКИ И ОТСЕКОГАШ МОЈОТ ЈАЗИК БИЛ МАКЕДОНСКИ И ОТСЕКОГАШ СУМ ЗБОРУВАЛ МАКЕДОНСКИ. Кажи им го ова доволно храбро и гласно на сите кој сакаат да те направат безимен. Македонецу не го корни сопстениот корен од твојата земја,не го корни зошто уште много многу други како тебе треба да се родат на оваа земја и да го носат твоето име,не го гаси жарот во твоето огниште кое го запалиле твоите предци пред тебе,не го гаси зошто ни ти ни сличните на тебе го немате тоа екслузивно право да го гасите вие. Имам уште илјадници аргументи Македонецу да ти ги кажам,но сепак чуствувам дека и овие се доволни да се вразумиш и да не го направиш твојот безумен чекор. Сега кога гласот на сопствената совест замолчи,тишината стана морничава,темнината стана некако густа и злокобна,стравот од утрешниот ден се вовлече длабоко во мене,стравот што навистина ме натера да се завртан назад и таму да го побарам одговорот за утрешниот ден.а МОНОЛОГ НА ТИШИНАТА(ЈА МОЛАМ СОВЕСТА ДА МИ ПРОСТИ) НИКОДИН ЧЕРНОДРИМСКИ |
|
![]() |
|
majstorce62 ![]() Сениор ![]() ![]() ... Регистриран: 23.Декември.2007 Статус: Офлајн Поени: 4251 |
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
ЦРНИОТ КРУГ НА СУДБИНАТА (6) Во селото немаше девица постара од шеснаесет години. Ниедна девојка не сакаше да биде од вампиребена, ниедна девојка не сакаше дундата да и обрасне во трње, коприви и паламиди. Освен онаа, што веќе мочаше жилети наутро... - Ги издупи Убав Стојан со неговите сопартијци. - Сето село го раздевичија. - Зарем и сестра си си ја издупил изесникот? - Неа ја издупија во името на партијата оние од раководството на задругата.Ренде ја сторија. Абе ти кај живееш, еба ти го слепиот, еба! - Све остаје у партија! – се закикоти Решат циганот, амал во задругата, со неговиот чисто српско – македонски јазик, но тој јазик воопшто не им беше пречка на неговите жолти и расштркани низ устата заби да глодаат коски од кокошји копани, крилца и грклани на селските свадби и слави. Партија на изесници... Партија на јумферокиначи.... Партија на газолижачи... Партија на довчерашни длчкок*рчиња, воајерчиња, ебикози, ебикучки и ебигуски... - Идем ја еднопут кај оној наш директор на здруга, кога ми било пред пороџај оно моје Зуле, па сум мислил да го молим да ми услужи со оној стариот џип на задругато да га носим Зуле у град, у болница... Ама ми велел пред порта оној нашиот друг к*рир оти не сум можел сега, оти друг директор имал важна посла, неки важан разговор со другот агроном и некој важно клијент. „Пу,јазк!“ сум опцуел у себе, „Да ти серам на ксмет цигански, бе Решад! Кај нашло сега тоа клиентот да доџувал у задруга? Кога твое Зуле требало да истресе максмчето на свет... Па и прво било, да му се сневидуело... „Ко брат те молим, друг к*рир. Ти уџувај и кажувај на друг директор , такво и такво било работа, Зулето на Решад ќе се породуело!“, сум му молел на колена на тој к*рирот ама не бивало фајде – не можело та не можело...Многу важно човек од комитет било. Ама ме фатило едно инает како планина да видим што човек било тоа од комитет што дошло дури, па сум нашло едно големо гајба и сум ти ја ставило под џамот на канцеларија на друг директор и сум се качуел на него. И што да кажуем, очите пет банки ми се сторуеле од тоа голем човек од комитет, оти било сестрата му на нашто магацинер и председник на младинското организација, а директорот и оној, главното агроном, си играле со него она, како се викало, пинг – понгот – прво ја чукнувало едното а после другото, и покажуваше Решад како директорот и главниот агроном си играле со сестрата на Стојан Убавиот и ги расклештуваше жолтите заби, - И тако то, буразер, све остајало у партију! Става Стојина рекла да ги вардат момичките под шеснаесет години, да не им ја однесе партијата предвреме невиноста, па кога ќе го прослави првата роденсденот... - Не умри магаре до зелена трева! Се спротивставил на предлогот некој си Ѓорги Стрижеполски, - До тогаш крава не ќе остане во селото.Што ќе спасуваме тогаш? Кога почнаа и кравите на задругата да отелуваат чудовишта, кога се расипа и нивното млеко, директорот донесе еден човек од градот, со голеа црна, кожена торба и бел мантил и им рече на селаните дека бил ветеринар. „Ајванлекар!“ – излезе тогаш како објаснение омаловажувачко клопче гласови од една селанска уста што џвакаше ражанова сламка. - Море и светец ќе го направиме и кандило ќе му палиме. Ако лекот го знае! – една друга уста го испушти низ широко корито грчот што го давеше сето село последните два месеци. - И ден за селска слава ќе му прогласиме! – подржа трета уста. Ни светец го направија, ни кандило му запалија, ниту селото нов ден за селска слава прогласи – ајванлекарот имал видено во животот секакви ајванболештини, но ваква аномалија првпат среќавал. Ниту во книгите пишувало нешто во тоа. - Не е до науката – виша сила ќе да е! – им рече на селаните и се врати со џипот на задругата во градот. ќе продолжи, разбира се... |
|
БИДИ СИ ГОСПОДАР НА СОПСТВЕНИОТ УМ
|
|
![]() |
|
zbunet ![]() Сениор ![]() ![]() Претседник Зеленковски Регистриран: 24.Февруари.2007 Статус: Офлајн Поени: 15549 |
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
Cesanje niz race moi mi ide
naviknati tebe da te guskaat, cesanje niz usni moi naviknati tebe da te baknuvaat, jastukot seuste go ima tvojot miris i po nekoe tvoe vlakno toa e ona od tebe sto go imam zaedno so spomeni bogati pod nebo rozevo, mesecina za tebe simnata i roevi zvezdeni. Nadvor kuce radosno cvili veli deka od nekade ides, a jas srce da mu kazam nemam deka toa e samo nekoja na tebe sto lici bar malku nesto od tebe da imam |
|
![]() |
|
zbunet ![]() Сениор ![]() ![]() Претседник Зеленковски Регистриран: 24.Февруари.2007 Статус: Офлајн Поени: 15549 |
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
Misla protkaena so bezbrojni trepeti
zelbi nenavodneti se topat megu dlanki i sepak jas sum tuka iako ranecot spremen me ceka za patot kon zaboravot. Misla edna edinstvena se trkala niz mozok ispraznet, cekam da ozdravam na svoi treperavi noze da zastanam olovnata topka vo stomakot da se rastvori. Neboto dobro poznato celicno i sivo so po nekoe prozorce svetlina kon nekoi pravci nepoznati kon nekoi dolini i ridovi. Dosta bese trcanje po izgrevi i ozivuvanje svenati nadezi, deteto mrsulavo so topka ide na kaj mene velejki mi deka vo pravo bese koga mi velese deka megu vozrasnite da se snajdam nikogas nema |
|
![]() |
|
Morbid ![]() Нов член ![]() ![]() Регистриран: 31.Мај.2008 Локација: Zimbabwe Статус: Офлајн Поени: 9 |
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
И се обидувам да те запрам.Се обидувам да те спречам да продолжиш понатамму.Те молам застани.Или врати се назад.Зашто не ме слушаш?.Неможам да се борам со тебе.Неможе никој.Тоа ме радува.Но само кога би ме послушал.Те молам застани за миг.Секогаш брзаш.Секогаш правиш што сакаш.Го затемнуваш денот.Ја осветлуваш ноќта.Послушај ме.Секој ден се повеќе ми недостигаш.И едвај го чекам моментот кога ке се споиме.Кога ке бидеме едно.Се надевам ке дојде набрзо.Моментот кога ветрот ке ми го одземе последниот здив.Да конечно ке бидеме едно.До мене си а сепак ми недостигаш.Твоето име го нема никаде.Ветрот го дувнало или маглата ти го скрило.Каде ти е името?хехех.Јас го знам.Името ти е ВРЕМЕ.
|
|
nyctophilia
|
|
![]() |
|
zbunet ![]() Сениор ![]() ![]() Претседник Зеленковски Регистриран: 24.Февруари.2007 Статус: Офлајн Поени: 15549 |
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
Si kopam ja taka mirno
dlaboko i so misla na drugo mesto sto pripaga ne znaejki deka do nesto sepak ke dojdam. Drevna septicka jama pred mene se javi, a jas si velam dali do nekoja tajna nova ke dojdam. Barav so oci barav so prsti no samo suvi gomna najdov onakvi kakvi i denes ima svezi i mirizlivi. Si rekov i si otkriv deka drevni tajni nema zosto vo lajnata vistinata se gleda isti kako i denes zolti, kafeni i ponekoe belo. Se oslobodiv so nasmevka zosto mudar da bidam potreba nemalo zosto nikogas ne bilo. |
|
![]() |
|
zbunet ![]() Сениор ![]() ![]() Претседник Зеленковски Регистриран: 24.Февруари.2007 Статус: Офлајн Поени: 15549 |
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
Kop, kop,
kop,kop,kop kopam leicka. kop,kop, kop, kop,kop onadam v trevicka. Seme turam tamu dole, sto li ke nikne, sto li ke nikne |
|
![]() |
|
zbunet ![]() Сениор ![]() ![]() Претседник Зеленковски Регистриран: 24.Февруари.2007 Статус: Офлајн Поени: 15549 |
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
Veseli sutovi i plamenogoltaci
skokaat okolu nas, a nie kon planinata gore visoko so kopnez gledame, tamu kaj kolibata srekni koga bevme. Kade samo slaveite vo blizina ziveat cija inspiracija dolgo bevme, a nie ednistvena publika covecka kade ehoto na nasite nasmevki seuste ecat i koga nekogas sam ke pojdam seuste se slusaaat tvoite zborovi kako ecat zosto planinata zapameti kolku se sakavme prasuvajki me zosto doagam sam. |
|
![]() |
|
seka ![]() Сениор ![]() ![]() Guardian Angel Регистриран: 04.Декември.2007 Статус: Офлајн Поени: 4418 |
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
“Kade e mojata speciajlistka?”... NE, denes ne e tuka… denes e samo zamenata tuka Ne, denes ne mi e den kako i sekoj drug… denes go osekam toa… ja osekam nervozata vo mene, osekam deka…. se odalecuvam, se osekam kako nekoj presusen sunger, koj nema ni kapka voda vise vo nego sto bi mozel nekoj da iscedi… denes e eden od tie denovi, denovi koi ne gi sakam, denovi koga sum vo misli, denovi koi me posetuvaat ne nekoi rabot koi ne gi sakam, denovi sto ne sakam da gi imam, a sekoj mesec gi imam… vo vakvi momenti posakuvam da sum nevidliva, da mozam nekade nekoe ubavo mesto da si odberam i da uziva vo tisinata, vo prirodata , vo mirot…. Denovi kako denes ne gi sakam…. I ako nadvor sonceto gree, vo mene e oblacno i ladno… no znam… ke pomine i ovoj den … i utre pak ke gree sonceto vo mene….
Telefono zvoni, i me vraka vo realnosta… go slusam istiot glas.. koi mi veli: “Kade e mojata speciajlistka?...”
NE, denes ne e tuka… denes e samo zamenata tuka....
|
|
![]() |
|
zbunet ![]() Сениор ![]() ![]() Претседник Зеленковски Регистриран: 24.Февруари.2007 Статус: Офлајн Поени: 15549 |
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
Kolku mili baknezi
za godini sive niz lice ti minaa i dali nekoj na mojot licese, togas koga vo guzvata stoev nastrana negde kako da sum nastran so race vo dzepovi so pogled osuden nekade pred mene daleku. Ako nieden kako mojot ne bese togas izneveren ne sum makar i pomalku od metro edno vo vrat da si disevte proveruvajki dali e onoj sto treba da dojdam i da poseam ubavina za oci i delo. |
|
![]() |
|
ПодВодно ![]() Сениор ![]() ![]() Регистриран: 09.Декември.2007 Статус: Офлајн Поени: 7391 |
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
Моќ
Зборови брусени, зборови филигрански, зборови од абонос, седеф и килибар, Зборови како ретки скапоцености. Здробени под тупаницата на молчењето. |
|
![]() |
|
anakin ![]() Сениор ![]() ![]() Unidentified Flying Object Регистриран: 08.Август.2005 Локација: Machku Pichku Статус: Офлајн Поени: 18535 |
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
ne mi se veruje deka e napisano
zeleno, sino pa sareno red potctan so dzish crveno ne mi se veruje deka e nacrtano od crno belo oboeno skinato i zamackano ne mi se veruje deka e ispeano tivko silno pa so hor oboeno intonacija od dmol vo Gis , dzis ne mi se veruje deka e izvajano od papir, gips do merner raspukano - vo dvor ostaveno Изменето од anakin - 19.Јуни.2008 во 01:13 |
|
SILATA NEKA E SO VAS a ako ne vi treba, neka, i taka ne e nekoj trosok, ja ima nasekade okolu nas.
|
|
![]() |
|
...Well... ![]() Сениор ![]() ![]() ...ExtraVagant... Регистриран: 30.Ноември.2007 Статус: Офлајн Поени: 5231 |
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
...
![]() |
|
![]() |
|
majstorce62 ![]() Сениор ![]() ![]() ... Регистриран: 23.Декември.2007 Статус: Офлајн Поени: 4251 |
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
ЦРНИОТ КРУГ НА СУДБИНАТА (5) Раскажуваше Убав Стојан, магацинерот во селската задруга и претседател на Младинската организација во селото, подгреан од греаната сливка за време ручекот, после погребувањето на шутракот, дека бил сведок кога, сега покојниот, а завчера пијан како летва Жиле Прцлов, влегол кај онаа, што мочала жилети наутро, влегол крадешкум по неа во шталата кога влегла да ги молзи кравите и и побарал да му дозволи да ја утврди вистината за тоа што се зборувало за неа низ селото, а ако кандиса, не знам што се не и таксал, ама таа и нему, како и на другите машки од селото му вратила дека само на повампирен можела да му ја исполни желбата, оти само така оној едикојси, кој и самиот бил повампирен, немало да ја забележи измамата, оти со повампирените тесното пак си останувало тесно. За убав Стојан, после неколку години се утврди дека е татко на три момчиња од копилињата, оти мајките на нивните петлиња го препознаа неговиот знак – петокрака ѕвезда со два поткршени крака. Можеби и некое од момичињата беше негова мајсторија, ама нели тие си немаат петлиња, па така ниедна мајка не беше сигурна во тоа. Но пред да се утврди мајсторијата на Убав Стојан, односно татковството на трите момчиња од копилињата, во селото почнаа кравите да отелуваат телиња со глава на коза и ноза какви што имаат кучињата, а млекото што се молзеше од нив беше измешано со крв и мирисаше на мрша - Бела лажица не ќе видиме, ниту ние, ниту нашите деца! Убав Сојан коментираше као го видел една ноќ оној шутракот, но повеќе не го именуваше така, туку само Жиле Прцлов и со некое длабоко сочувство во итриот глас го изговараше целото негово име и презиме, го видел, велеше, и овој му се исповедал дека бадијала си ја ставил јамката околу вратот, оти онаа швркната пак не го пуштала да влезе во неа и како повампирен, па затоа им ги ебел кравите на селаните на полна месечина и затоа кравите ќе раѓале телиња какви што сега раѓале и млекото ќе им било помешано со крв и ќе корнело на мрша, се додека душата не му најде успокоение за жртвата што му ја принел на Амор, а тоа можело да се лучи само во креветот на онаа што имала трње место бунда околу тесното. Отпрвин никој не му веруваше. - Уште неа не ја преврте, изесник еден, па сега прикаски смислува! – зборуваа и селаните и селанките, а најгласно од сите родителите на девојките, односно дедовците и бабите на копилињата со петокрака со два скршени крака на нивните петлиња, ама ништо не можеа да сторат, оти Стојан беше фактор во селото, претседател на младинската организација, политички перспективен младинец, зад него стоеше партијата. - Се врти како куче околу касапница околу куќата на Поп Тасеви, - се колнеа Блага Спирина и некои други сосетки на обвинетата. - Море, од катилштини зборува така! - Оти го погодил татко и мек човек, па измислува. Оти за мојата Васка такви прикаски не измислува? – ржеше и се дуваше Гого, даб од човек, за кого пред дваесеттина години во весникот на армијата пишувало дека некаде во некоја босанска планина, со своите пиралки – рачишта, задавил мечка. Подоцна се утврдило дека не било мечка, туку некое старо магаре, кое било оставено во планината волците да му ја докусурат староста, и така, чекајќи ги волците, се довлечкало до стражарското место на војникот Гого, кој во него, бидејќи била облачна ноќ, видел голема и страшна ѕверка и го задавил, ама нели на армијата и требале херои и во мирновременски услови, та каква ќе да е таа армија, меѓу најсилните во светот, ако нема херои рамни на хероите од митологијата, па вистината се премолче за јавноста и приказната си остана на тоа како што ја напиша новинарот на весникот на армијата. Сепак, тој Гого, со својата горостасна појава, беше страв и трепет во селото и сите му се иставуваа од патот. - Ама не смее! – се дуваше уште повеќе селскиот Титан, - Знае дека со ноктиве кожичкава ќе му ја слечам, како што на жаба копаните и ги соголувам, ако сака и секретар на партијата нека биде. - Море луѓе, а ако вајстина се повампирил шутракот? – најастарата жена во селото, некоја баба Грозда, слушала од нејзината баба уште како девојче на некои си десетина години, како во нивното село, а тоа село било некаде од другата страна на планината, од изгрејсонце страната, слушала за некое повампирено момче кое си ја барала наивната душа, иста како оваа на шутракот, ама душата била закована со чинки и само со други чинки можеле да ја ослободат од светот на живите. Со крв од химен на девица постара од шеснаесет години трбало да се премачка местото во кое била заточена душата и злото за три дена ќе исчезнело од селото... Ќе продолжи.... |
|
БИДИ СИ ГОСПОДАР НА СОПСТВЕНИОТ УМ
|
|
![]() |
Внеси реплика ![]() |
страница <1 108109110111112 138> |
Tweet
|
Скок до | Овластувања ![]() Вие не може да внесувате нови теми на форумот Вие не може да одговарате на теми на форумот Вие не може да ги бришете вашите пораки од форумот Вие не може да ги менувате вашите пораки од форумот Вие не може да креирате анкета на форумот Вие не може да гласате на форумот |