СОЖИВОТ - нешто доста чувствително

Па гледам,читам затоа и пишувам

Bogie , dzabe se macis da pravis nesto, vlezi kaj sakas , u koja bilo stranska stranica, pisuva albanec, A za toa komu ne mu e priznata istorijata, treba li voopsto da se diskutira

Bogie , ne mozam jas poveke da mu veruvam na eden srpski-bugarski akademik , od toa sto veli cel svet, Skenderbeu e albanec .

Море што се лажеш и кој те лаже,и ден денес е напишан(исклесан) поредокот на Скендер Бег во црквите кои тој ги подигнал.Нема на балканот херој кој убил повеке муслимани од него

Epa ova mora da se cita, videte sto vika edna italianska stranica za albancite

... У преосталим дјеловима Албаније господарили су полунезависни локални моћници. На почетку 15. вијека, међу њима се истичу династи из породице Дукађин и Мусаки на сјеверу, Кастриот у средњем и Аријанити у јужном дијелу Албаније. Регион под управом Кастриота (православних Македонца) било је мјесто Кроја са широм околином, дакле садашња централна Албанија.
Иван Кастриот био је неприкосновени владар свог краја. Жена му бијаше Војислава. Њихова четири сина су : Станиша, Репош, Костадин и Ђурађ. ...

...Иван Кастриот, неоспориво је то, био је и ктитор и задужбинар манастира Хиландар. Изградио је у његовој близини пирг (кула саграђена уз манастир за одбрану од гусара и разбојника).
Наравно као Македонац и наравно, као православац, на Светој Гори Атонској, помагао је највећу светињу свог рода. Да није био Македонац него Арбанас он би изградио арбанашки манастир на Атосу попут других православних народа, а не пирг уз манастир матичног народа.
Повеља Ивана Кастриота манастиру Хиландар из 1426. године, што је и схватљиво, писана је ћирилицом. Дословно гласи, цитирамо :

"По неизреченом милосрђу владике мога Христа, ја грешни недостојни, не смем се назвати роб Христа Бога мојега, Иван Кастриот и са синовима мојим Станишом и Костадином и Ђурђем исказујућу ревност Господу Богу, моме Сведржитељу и помоћи пречисте Владичице наше Богородице Лавре Хиландарске, савјетовавши се са синовима мојим приложисмо светом манастиру колико је у нашој моћи; свеблаги Бог и пречиста Богомати нека приме ове наше мале прилоге као што си примили од оне удовице два новчића. И приложих село Радостуше и с Црквом с Пречистом Богородицом која је у том селу Радостуши, и са селом Требиштем.
И тако приложих оба та села да су слободна од свих работа малих и великих, са свим њиховим правима, осим харача царева и града, а све друго да је светог манастира, да нема власти над њим ни кефалија, ни власник, ни псар, ни да дају десетак, ни од жита ни од вина, ни од пчела, ни динар на име поклона, ни травнину, ни торовину, него да Црква узима све своје правине по закону тих села. И просто речено да су слободни од свих мојих работа, малих и великих".

Колико је манастир Хиландар био близак породици Кастриот, свједочи и податак, да је Рапош, син Ивана Кастриота, сахрањен у највећој Македонској светињи ! ...

...У османлијско заробљеништво пада најмлађи син Ивана Кастриота, Ђорђе. Потурчен као сужањ, добиће име Скендер – бег. И док Ђорђе Кастриот прима формално ислам и постаје "лојални" поданик султана. ...

... Искористивши угарско – турски рат (1422/44) и привремено расуло у Османлијској империји,Скендер – бег се одметнуо од султана. Загосподарио је матичном Кројом и тако обновио власт своје породице. Све оне који су превјерили у ислам, и који су одбили да се врате вјери отаца је побио (неки историјски извори наводе да се радило о више од хиљаду људи)....

...турска ордија предвођена султаном Муратом другим лично, ударила је на Ђорђа Кастриота и довела га у тежак положај. Али он се, уз помоћ Млечића, Дубровчана (Срба – католика) и других хришћана са Приморја одржао уз силне жртве.
Ђорђе Кастриот успостављао је рожачке везе путем бракова претежно са припадницима свог Македонског народа.
Тако је своју рођену сестру, Скендер – бег удао за деспота Стевана Црнојевића, господара Зете, те је и са те стране имао рођачку подршку. ...

...Треба истаћи, такође, да је Ђорђе Кастриот (од османлија прозван Скендер –бег) био исто тако задужбинар манастира Хиландара, као и његова сва три брата.
Уз матерњи Македонски језик, Ђорђе је говорио и турски језик.
Кроз вјекове мрачне турске владавине над Македонцима, Кастриоти (од њих је постала породица Кастратовић) ће бити исламизирани а онда и поарнаућени. Посљедњи Кастриот (сем Кастратовића који су православни Македонци) као Македонци и православци, под презименом Петровић и Тутовић, опстали су све до 1918. године.

Захваљујући срамотним фалсификаторима, гротескним измишљотинама и цјеловитом изокретању историјских факата Македонац Ђорђе Кастриот постао је највећи "национални јунак и борац" Арбанаса у средњем вијеку против турске тираније (парадокса ли, па Арнаути су били највјерније османлијске слуге).

Roden bil vo Kruja ( zarem ne ti licni albansko, ne e na granicata so Mk.) od semejstvoto Kastrioti, tatkoto Gjon majkata Vojsava, a za toa koja crkva ne znam koja ,