Сум за соживот со оние кои се за соживот.

Toa ti se fakti , gubis zemja od pod noze, denes si zivees na toa mesot, utre ne mozes da stapnes tamo

ahahahahaha

            Total        0-4   5-9   10-14   15-19  20-24   25-29   30-34   35-39   40-44

Gledaj Go sostavot na naselenieto vo Opstina Lipokovo koja ima 27 iljadi ziteli, i Kocani koe ima 38 iljadi , iako Kocani ima 10 iljadi povise gledaj gi decata kolku se :) Od 0-4 godini se : Kocani 2143 , Lipkovo 2656 , umirate :(

A moze ti moira da mi kazes , sto toa se bugarite, mozebi se onie starite makedonci  ???

Za naučnike on je, jednostavno, veoma cenjen. Ovog puta tvrdi da Albanci vode poreklo od Slovena i još jednom hoće da ubedi svet kako je topografija Šlimanove Troje neodrživa

      Roberto Salinas Prajs (65), čovek koji se svojevremeno drznuo da tvrdi da je legendarna Troja u delti Neretve, ponovo je u Beogradu, ali ovoga puta strogo inkognito! Jer, on voli Srbe, Jugoslaviju, ali ne i novinare iako je, ironije radi, pored ostalog, vlasnik najveće meksičke televizije. Gospodin Prajs kao da još ne može da zaboravi kako su se ne samo novinari, već i domaći naučnici, pre više od dvadeset godina, sprdali sa njegovom teorijom da se Homerova Troja nalazi u delti Neretve, a ne u maloazijskom Hisarliku gde ju je smestio slavni Hajnrih Šliman.
       Prajs je, inače, po zanimanju bogataš i u Beograd je došao poslom. Ipak, kaže da priprema drugo dopunjeno izdanje "Homerove slepe publike", knjige koja je, svojevremeno, uzdrmala svetsku naučnu javnost. Uskoro će na srpskom biti objavljena i njegova druga knjiga o Troji, pod nazivom "Katalog brodova".
       Sa Robertom Salinasom Prajsom razgovaramo u Biznis centru hotela "Interkontinental."
      
       Gospodine Prajs, Arhimed je genijalne ideje smišljao u kadi, Njutnu je jabuka pala na glavu, Tesli su velika otkrića dolazila u snu; da li se sećate časa, dana, kada vam je na um pala ideja da je Troja na ušću Neretve?
       - Bilo je to još 1964. godine.Čitajući Homera, nikako nisam mogao da razumem zašto o Ilirima, čiji je doprinos u Trojanskom ratu tako veliki, zašto o njima, dakle, ima tako malo informacija i mnogo dezinformacija. Ispada da su posle Trojanskog rata, jednostavno, nestali. Zatim, proučavajući opsežne pripreme za Trojanski rat, pitao sam se; odakle toliki kapital u novcu, robi, hrani? Trojanska armija morala je da ima logističku podršku, bogato zaleđe, da bi mogla da vodi jedan tako dug, naporan odbrambeni rat. Šlimanova Troja u Maloj Aziji takvo zaleđe i takvu logističku podršku nije mogla da ima. I tako sam počeo da sumnjam u Šlimanovu topografiju. Shvatio sam da je Šlimanova Troja izmišljeno mesto, nezgrapna izmišljotina koja ne može da izdrži potanko ispitivanje teksta koji slavi, to jest, 'Ilijadu'. Šliman je, očigledno, otkrio mesto koje su sami Grci identifikovali, oko 700. godine stare ere, kao najverovatnije mesto gde je bio homerski Ilij.
       Sve to nagnalo me je da Troju tražim na sasvim drugoj strani, da se sve više interesujem za Ilire, za Dalmaciju, i, sinulo mi je, jedne noći, da je Troja bila u delti Neretve. Poludeo sam od tog otkrića, ali, nisam se osmelio da o tome javno govorim.
      
       Kada ste se osmelili?
       - U junu 1967. godine čuo sam za Aristida Vučetića iz Dubrovnika koji je još 1935. godine objavio svoj rad o lutanjima Odiseja po dalmatinskim ostrvima, posle Trojanskog rata. Odleteo sam odmah za Dubrovnik kod Aristida Vučetića, On je, sećam se, živeo u Kunićevoj ulici, a Kunić je, koje li slučajnosti, preveo - "Ilijadu"!? Prvi put u životu bio sam u prilici da pričam sa nekim o dalmatinskoj Troji, a da me sagovornik potpuno razume.
       Onda sam našao referencu za lokaciju Iliona u delti Neretve kod zapostavljanog istoričara Mojsija Horenskog.
      
       Kako vam je pomogao Mojsije Horenski?
       - Pa, lepo. On je opisijući Ilij rekao da taj grad leži u zemlji Ahajaca, u susedstvu Peloponeza i ZAPADNO od Soluna i od Makedonije, u zemlji Evropi. A Šlimanova Troja u Maloj Aziji ne može nikako da bude zapadno od Soluna i Makedonije, pa ni u susedstvu Peloponeza. Ovaj dragoceni podatak Mojsija Horenskog koristio je i Stefan Vizantijski, a on je bio crkveni poglavar, znači, službeno državno lice. I to mi je bilo veoma važno, bio je to znak da sam na dobrom putu da nađem pravo mesto gde je bila Troja.

se izvinuvam do moderatorite sto sakam od eden siptar glup da napravam pocituvan gragjanin... i moram da postiram na ovoj nacin