КРШТЕВАЊЕ НА БЕБИЊА-ДА ИЛИ НЕ?

Православната Црква убаво објаснила за се крштевањето на бебиња. Напишавме дел од тоа библиски поткрепено, Немаш поим колку ме итересира мене тој дел

Напоменимо само, да осим уобичајеног крштења (трократним погружавањем у воду уз изговарање одређених речи од стране свештеног лица), постоје и два изузетка:

Први је ако је неко болестан па не може да уђе у воду него се крштава у кревету - обливањем.

Други случај је тзв. крштење крвљу (крштење у крви) - ако неко, ко жели да се крсти, буде у томе спречен гоњењем, тако да погине за Христа пре него што се крсти водом и Духом, онда му се његово мучеништво урачунава као право крштење, јер је показао да може " испити чашу коју је и Христос испио " (Мт. 20.22 ; 16.25 ; Мк. 8.35). На даље ћемо више пажње посветити крштавању новорођенчади и деце:

Сви секташи, од реда , кажу да је деци непотребно крштење јер су она невина и чиста од сваког греха - одбацујући при том постојање прародитељског греха, као измишљотину! А шта на то каже Св. Писмо: "Гле у безакоњу родих се у греху затрудне мати моја мном " (Псл. 51.5); А као што знамо Давид се родио у нормалном, благословеном браку! Даље: " Као што је посредством једног човека (Адама) грех ушао у свет, а грехом смрт, тако је смрт прешла на све људе јер су сви згрешили " (Рим. 5.12); " Непослушношћу једнога многи су постали грешни " (Рим. 5.19). Ето шта каже Библија !

Деца заиста нису способна да слушају и разумеју Јеванђеље. Но то не значи да нису способна да буду пријамници благодати Божије. Сам Христос је рекао: " Пустите децу, и не браните им да долазе кмени, јер је таквих Царство Небеско " (Мт. 9.13-15); " Заиста вам кажем:ко не прими царства Божијег као мало дете, неће ући у њега " (Мк. 10.13-16); и даље: " А који саблазни једнога од ових малих који верују у мене, ... ; јер вам кажем да анђели њихови на небесима стално гледају лице Оца мога небескога " (Мт. 18.2-10). Као што видимо, овде заиста није ништа речено о крштењу деце баш директно и непосредно, али је зато речено нешто што је врло важно за њихово крштење. Христос је рекао да су та деца способна да буду чланови Царства Небеског - дакле Цркве.

Даље, деца православних хришћана крштавају се, не после исповедања вере, него у ишчекивању и предокушавању вере. Ако се дете од малена узгаја у истински хришћанском дому - оно ће, без сумње, у врло младом узрасту поверовати у Христа: " Учи дете према путу којим ће ићи, па неће одступити од њега, ни кад остари " (Пр. Сол. 22.6). Ко може да тврди да вера двогодишњег детета, нпр. није спасоносна? Само Св. Писмо нам сведочи да су мала деца способна да приме благодат Божију (дар Духа Светога) - (Лк. 1.15 ; Јер. 1.5-6).

При крштењу новорођенчади родитељи и кумови гарантују, својом вером, да ће дете " себе сјединити са Христом ", одгајући се, у хришћанском дому и породици Цркве. А да се вером једног човека може спасити и излечити други човек сведочи нам и само Св. Писмо: вером мајке излечена је ћерка (Мт. 15.25-28); вером капетана(Мт. 8.13); вером оца излечен је син (Мк. 9.21-27); вером оца оживела је ћерка (Лк. 8.49-55). излечен је његов слуга

Даље, није основана ни тврдња да се крштење новорођенчади и мале деце увукло у Цркву у каснијем добу хришћанства. Црквени писац Тертулијан из Картагине (160-220 г.) јавно се супростављао крштењу мале деце - што не значи и да је био у праву - доказујући тако да је такав обичај постојао још у његово доба.

Иако у Св. Писму не постоје докази у корист крштења мале деце (а ни супротно), ипак би се тако нешто могло наслутити. Наиме, Библија каже да су се крштавали: - Лидија и њен дом (Д. ап. 16.14-16); - Крисп са свим домом својим (Д. ап. 18.8); - Корнелије и сав дом његов (Д. ап. 11.12-16); - Тамничар и сви његови (Д. ап. 16.31-34); - Стефанинов дом (1Кор. 1.16). Шта треба подразумевати овде под изразима " њен дом ", " сав дом ", " сви његови " ?! Секташи тврде да су ту у питању само одрасле особе, и да у тим домовима није било деце. На основу чега они тврде тако нешто, ми не знамо - а највероватније то не знају ни они?! Да ли је заиста реално и могуће да су апостоли баш у сва четири случаја наишли на домове без деце!? По принципу вероватноће ипак је вероватније да се ту затекло и по које дете.

На крају једна порука свим секташима: " Велики грех чините не допуштајући деци да се крсте ". Не пуштајући их тако у Цркву, остављате их као жртве пакленим силама, а ван Цркве нема спасења. Деца морају бити у Цркви, као младе лозице на Чокоту (Јн. 15.1-16), као удови Тела. Њих, по природи, чисте и безгрешне треба ослободити - кроз Цркву - крштењем, од последица првородног (прародитељског) греха! Није случајно Господ рекао апостолима: " Пустите децу "! Он то каже и вама секташима - " Пустите децу! " - А шта ви кажете? Не, не пуштамо! Побојте се Бога, несрећници! Ви вршите Иродов злочин - онога који је убио 14 000 деце. Не заборавите да са Христом могу да буду само они који су се у " Христа обукли " крштењем. Тако и апостол каже: " који сте се у Христа крстили, у Христа сте се обукли " (Гал. 3.27). Деца ваша, макар и да нису одговорна за личне грехе, ипак без крштења, по речима апостола, јесу нечиста (1Кор. 7.14), као и деца пагана или безбожника уопште. Она се у Христа морају обући крштењем.“