IDIVIDI forum Веб сајт
почетна страница почетна страница > Стил на живот > Уметност , култура и традиција
  Активни теми Активни теми RSS - Љубовна поезија
  најчести прашања најчести прашања  Пребарувај форум   Настани   Регистрирајте се Регистрирајте се  Влез Влез

Љубовна поезија

 Внеси реплика Внеси реплика страница  <1234 34>
Автор
Порака
kandid Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 26.Август.2006
Статус: Офлајн
Поени: 664
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај kandid Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 23.Октомври.2006 во 23:59
Љубов,
што навистина значи ?

Таа е надеж
Помоли се на морето
кога ке тргнам до дното
Верба,
Следи ме во провалијата
со затворeни очи
Болка,
Одкини дел од телото
и подари ми го со насмевка
Борба,
Прегрни ме силно
кога ке ти забодам нож во срцето
Жртва,
Легни крај мене и смртта
и затвори го ковчегот.
I posle mene-POTOP!!!
Кон врв
kandid Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 26.Август.2006
Статус: Офлајн
Поени: 664
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај kandid Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 24.Октомври.2006 во 00:09
Originally posted by kokolo kokolo напиша:

shuuuuu ru  wap wam

pa pa pa paaa pa LOLBig%20smile
se podobro mi odi poezijava na mene brej
 
shuuuuu ru wap bap LOL  LOL  LOL
Poet si nema so...Cekaj i ja da probamTongue
 
Седиш овде и венееш,
во твојот сопствен свет
во твојата искривена слика
од болната реалност

Умираш, не мрдајќи ни со прст
да ја допреш вистината
да ја побараш наоколу
ако воопшто постои

Се давиш во црвеното вино
црвено како пролеаната крв
од твојте млади вени
што тече по мене...

I posle mene-POTOP!!!
Кон врв
kandid Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 26.Август.2006
Статус: Офлајн
Поени: 664
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај kandid Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 24.Октомври.2006 во 00:28
EmbarrassedEmbarrassedThank you!Hug
 
I zadnja pesna pred da ja zatvorime kafanavaLOLLOL
 
Повторно ме оставаш
кога најмногу ми требаш...

Ме оставаш сам
со стегнато срце
да ги слушам чекорите
на минувачите под прозорецот,
надевајки се дека
некој од нив ќе бидеш ти.

Тивко ке се појавиш
на прагот
и ке дојдеш до мене,
гледајки ме со очи
од љубов и тага,
нема да кажеш ништо,
само ке се свиеш во мене
а јас ке слушам како дишеш,
гледајќи во оганот
со затворени очи...
I posle mene-POTOP!!!
Кон врв
kandid Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 26.Август.2006
Статус: Офлајн
Поени: 664
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај kandid Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 25.Октомври.2006 во 14:35
Sviđaš mi se kad šutiš jer si kao odsutna,
i čuješ me izdaleka, i glas moj ne dodiruje te.
Čini mi se kao da su ti letjele oči
i čini se da ti je poljubac jedan zatvorio usta.

Kako su stvari sve ispunjene dušom mojom
izranjaš iz stvari, ispunjena dušom mojom.
Leptirice sna, duši mojoj si slična,
i slična si rijeci melankolija.

Svidjaš mi se kada šutiš i kad si kao udaljena.
I kada kao da se žališ, leptiriću u gukanju.
I čuješ me izdaleka, i glas moj ne dostiže te:
Pusti me da šutim s mucanjem tvojim.

Pusti me da ti govorim također s tvojom šutnjom
jasnom kao svijeća jedna, prostom kao jedan prsten.
kao noć si, šutljiva, zvjezdana.
Šutnja tvoja je zvjezdana, tako daleka i jednostavna.

Sviđaš mi se kad šutiš jer si kao odsutna.
Udaljena i bolna kao da si umrla.
Jedna riječ tada, osmijeh dovoljan je jedan.
I veseo sam, veseo što nije točno.
I posle mene-POTOP!!!
Кон врв
kandid Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 26.Август.2006
Статус: Офлајн
Поени: 664
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај kandid Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 26.Октомври.2006 во 01:43
 OVE NOĆI

Ove noći mogu napisati najtužnije stihove.
Napisati na primjer: "Noć je puna zvijezda,
trepere modre zvijezde u daljini".
Noćni vjetar kruži nebom i pjeva.

Ove noći mogu napisati najtužnije stihove.
Volio sam je, a katkad je i ona mene voljela.
U noćima, kao ova, držao sam je u svom naručju.
Ljubio sam je, koliko puta, pod beskrajnim nebom.

Voljela me je, a katkada sam i ja nju volio.
Kako da ne ljubim njene velike nepomične oči.
Ove noći mogu napisati najtužnije stihove.
Pomisao da je nema. Osjećaj da sam je izgubio.

Slušati beskrajnu noć, bez nje još beskrajniju.
I stih pada na dušu kao rosa na livadu.
Nije važno što je moja ljubav nije mogla zadržati.
Noć je zvjezdovita i ona nije uz mene.

I to je sve.U daljini netko pjeva. U daljini.
Moja je duša nespokojna što ju je izgubila.
Kao da je želi približiti moj je pogled traži.
Moje srce je traži, a ona nije uz mene.

Ista noć odijeva bjelinom ista stabla.
Mi sami, oni od nekada, nismo više isti.
Više je ne volim, zaista, a možda je ipak volim.
Tako je kratka ljubav, a tako dug zaborav.

Jer sam je u noćima, kao ova, držao u svom naručju,
moja je duša nespokojna što ju je izgubila.
Iako je ovo posljednja bol koju mi ona zadaje,
i ovi stihovi posljednji koje za nju pišem.
I posle mene-POTOP!!!
Кон врв
cecka Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 04.Февруари.2006
Локација: Macedonia
Статус: Офлајн
Поени: 4011
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај cecka Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 10.Ноември.2006 во 00:06

NE DAJ SE INES

Ne daj se Ines
Ne daj se godinama moja Ines
drukcijim pokretima i navikama
Jer jos ti je soba topla
prijatan raspored i rijetki predmeti
Imala si vise ukusa od mene
Tvoja soba divota
Gazdarica ti je u bolnici
Uvijek si se razlikovala
po boji papira svojih pisama, po poklonima
Pratila me sljednjeg jutra oko devet do stanice
I rusi se zeleni autobus tjeran jesenjim vjetrom
kao list niz jednu beogradsku padinu
U vecernjem sam odijelu i opkoljen pogledima

Ne daj se mladosti moja, ne daj se Ines

Dugo je pripremano nase poznanstvo
I onda slucajno uz vrucu rakiju
i sa svega nekoliko recenica, lose prikrivena zelja
tvoj je nacin gospodje i obrazi seljanke
prostakuso i plemkinjo moja
Pa tvoje grudi, krevet
i moja soba objesena u zraku kao naranca
kao narancasta svjetiljka nad zelenom i modrom vodom Zagreba
Proleterskih brigada 39 kod Prkovic
Pokisla ulica od prozora dalje i sum predvecernjih tramvaja
Lijepi trenuci nostalgije, ljubavi i siromastva
Upotreba zajednicke kupaonice
I "Molim Vas, ako netko trazi"

Ne daj se Ines

Evo me ustajem tek da okrenem plocu
Da li je to nepristojno u ovakvom casu
Mozart Requiem Agnus Dei
Meni je ipak najdrazi pocetak
Raspolazem s jos milion njeznih
i bezobraznih podataka nase mladosti
koja nas pred vlastitim ocima vara, i krade, i napusta

Ne daj se Ines

Poderi pozivnicu, otkazi veceru, prevari muza
odlazeci da se pocesljas u nekom boljem hotelu
Dodirni me ispod stola koljenom
Generacijo moja, ljubavnice

Znam da ce jos biti mladosti,
ali ne vise ovakve - u prosjeku 1938
Ja necu imati s kim ostati mlad ako svi ostarite
I ta ce mi mladost tesko pasti
A bit ce ipak da ste vi u pravu
Jer sam sam na ovoj obali
Koju ste napustili i predali bezvoljno
A ponovo pocinje kisa,
kao sto vec kisi u listopadu na otocima
More od olova i nebo od borova
Udaljeni glasovi koji se mijesaju
Glas majke prijatelja, kceri, ljubavnice, broda, brata
Na brzinu pokupljeno rublje pred kisu
I nestalo je svjetla s tom bjelinom
Jos malo setnje uz more i gotovo

Ne daj se Ines
Кон врв
cecka Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 04.Февруари.2006
Локација: Macedonia
Статус: Офлајн
Поени: 4011
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај cecka Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 10.Ноември.2006 во 00:08

CEKAJ ME

Cekaj me i ja cu sigurno doci
samo me cekaj dugo
Cekaj me i kada zute kise
noci ispune tugom
Cekaj i kada vrucine zapeku
i kada mecava brise
cekaj i kada druge nitko
ne bude cekao vise
Cekaj i kada pisma prestanu
stizati izdaleka
cekaj i kada cekanje dojadi
svakom koji ceka

Cekaj me i ja cu sigurno doci
Ne slusaj kada ti kazu
kako je vrijeme da zaboravis
i da te nade lazu
Neka povjeruju sin i mati
da vise ne postojim
neka se tako umore cekati
i svi drugovi moji
i gorko vino za moju dusu
nek piju kod ognjista
Cekaj. I nemoj sjesti snjima
i nemoj piti nista

Cekaj me i ja cu sigurno doci
sve smrti me ubiti nece
Nek rekne tko me cekao nije:
Taj je imao srece!
Tko cekati ne zna, taj nece shvatiti
niti ce znati drugi
da si me spasila ti jedina
cekanjem svojim dugim
Nas dvoje samo znat cemo kako
prezivjeh vatru kletu
naprosto, ti si cekati znala
kao nitko na svijetu
Кон врв
cecka Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 04.Февруари.2006
Локација: Macedonia
Статус: Офлајн
Поени: 4011
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај cecka Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 10.Ноември.2006 во 23:53
moze e malku dolga...ama ova e  pesna vo koja e opeano moeto ime....stara....dobra...nepovtorliva...

 

Мостарске кише

У Мостару сам волео неку Светлану
jедне jесени.
Jао кад бих знао са ким сада спава,
не би jоj глава, не би jоj глава.
Jао кад бих знао ко jе сада љуби,
не би му зуби, не би му зуби.
Jао кад бих знао ко то у мени бере
каjсиjе jош недозреле.

Говорио сам jоj ти си дериште, ти си
балавица,
све сам jоj говорио,
и плакала jе на моjе руке, на моjе речи,
говорио сам jоj ти си анђео, ти си ђаво,
тело ти зрело ста се правиш светица,
а падале су сву ноћ неке модре кише
над Мостаром.

Ниjе било сунца, ниjе било птица, ничег
ниjе било,
питала ме jе имам ли брата, шта студирам,
jесам ли Хрват, волим ли Рилкеа, све ме
jе питала.
Питала ме jе да ли би могао са сваком
тако, сачуваj боже,
да ли jе волим тихо jе питала,
а падале су над Мостаром неке модре
кише.
Она jе била раскошно бела у собноj тмини,
ал ниjе хтела то да чини, ниjе хтела
ил ниjе смела, враг би jоj знао.

Jесен jе, та мртва jесен на окнима,
њене очи птица, њена бедра срна,
имала jе младеж, младеж jе имала,
Не смем да кажем,
имала jе младеж мали љубичасти или ми
се чини.

Питала ме jе да ли сам Хрват, имам ли
девоjку,
волим ли Рилкеа, све ме jе питала,
а на окну су ко божићни звончићи мога
детињства звониле капи,
а ноћна песма текла тихано низ Доњу
Махалу,
еj Сулеjмана отхранила маjка.

Она jе прострла своjе године по паркету,
њене су очи биле пуне као зреле брескве,
њене су доjке биле топле ко мали псичи.
Говорио сам jоj да jе глупава да се прави
важна.
Светлана, Светлана, знаш ли ти да jе
атомски век?
Де Гол, Гагарин и коjештариjе, све сам
jоj говорио,
она jе плакала, она jе плакала.

Водио сам jе по Куjунџилуку, по ашчиницама.
свуда сам jе водио,
у пећине jе скривао, на чардак носио.
под мостовима се играли жмурке. Неретва,
ждребића,
под старим мостом Црњанског jоj
говорио.
што jе диван шапутала jе, што jе диван.

Колена jоj цртао у влажном песку.
смеjала се тако ведро тако невино ко
први љиљани,
у џамиjе jе водио Карађоз-бег мртав,
премртав
под тешким турбетом.
На гроб Шантићев цвече jе однела, мало
плакала као и све жене,
свуда сам jе водио.

Сада jе ово лето,
сад сам сасвим други, пишем неке песме,
у jедном листу пола ступца за Перу Зупца,
и ништа више,
а падале су сву ноћ над Мостаром неке
модре кише,
она jе била раскошно бела у собноj тмини,
ал ниjе хтела то да ћини, ниjе хтела,
ил ниjе смела враг би jоj знао,

Ни оно небо, ни оно облачjе, ни оне
кровове,
бледуњаво сунце изгладнелог дечака
над Мостаром,
не умем заборавити
ни њену косу, њен мали jезик као jагоду,
њен смех, што jе умео заболети као
клетва,
ону молитву у капели на Белом Брегу,
Бог jе велик говорила jе, наџивеце нас,
ни оне тешке модре кише
о jесен, бесплодна њена jесен.

Говорила jе о филмовима, о Џемсу Дину,
све jе говорила мало тужно, мало
плаћљиво о Карењини,
говорила jе Клоjд Грифитс не би умео
ни мрава згазити,
смеjао сам се, ти си глупа он jе убица,
ти си дете.

Ни оне улице, оне продавце последњег
издања Ослобођења,
ни оно грожђе полусвело у излозима не
умем заборавити,
ону бесплодну горку jесен над Мостаром...
оне кише,
љубила ме jе по целе ноћи, грлила ме и
ниста више,
Маjке ми, ништа друго нисмо.

После су опет била лета, после су опет
биле кише,
jедно jедино мало писмо из Љубљане,
откуд тамо,
ни оно лишће по тротоарима ни оне дане,
jа више не могу jа више не умем
избрисати.

Пише ми, пита ме шта радим, како живим,
имам ли девоjку,
да ли икад помислим на њу, на ону нашу jесен,
на оне кише,
она jе и сад каже иста, куне се Богом,
потпуно иста,
да jоj веруjем да се смеjем давно сам,
давно проклео Христа,
а и до ње ми баш ниjе стало клела се
не клела,
Мора се тако не вреде лажи.

Говорио сам jоj о Љермонтову о Шагалу,
све сам jоj говорио,
вукла jе са собом неку стару Цваjгову
књигу, читала поподне,
у коси jоj било запретано лето, жутило
сунца, мало мора,
прве jоj ноћи и кожа била помало слана,
рибе заспале у њеноj крви,
смеjали смо се дећацима што су скакали
са мостова за цигарете,
смеjали смо се jер ниjе лето а они скаћу баш
су деца,
Говорила jе, могу умрети, могу добити
упалу плућа...

Онда су долазиле њене чутње дуге,
предуге,
могао сам слободно мислити о свему,
разбистрит Спинозу,
сате и све могао сам комотно гледати
друге, бацати облутке,
доле низ стење, могао сам сасвим отићи
некуд, отић далеко,
могао сам умрети онако сам у њеном
крилу, самљи од свиjу,
могао сам се претворити у птицу, у воду..
у стену, све сам могао...

Прсте jе имала дугачке, крхке бескрвне,
а хитре.
Играли смо се буба-мара и скривалице,
Светлана изађи, ето те под стеном, нисам
ваљда ћорав,
нисам jа блесав хаjде шта се каниш,
добичеш батине,
кад jе она тражила могао сам побећи у
саму реку нашла би ме,
намирише ме каже одмах, позна ме добро.
Нисам jоj никад веровао, ваљда jе стално
цурила кроз прсте.

Волела jе кестење, купили смо га по
рондоу,
носила га jе у собу, вешала о кончице,
волела jе руже, оне jесење, jа сам jоj
их доносио,
кад свену стављала их jе у неку кутиjу.

Питао сам jе шта мисли о овом свету, веруjе
ли у комунизам,
да ли би се мењала за Наташу Ростову,
свашта сам jе питао,
понекад глупо знам jа то и те како.

Питао сам jе да ли би волела малог сина,
рецимо плавог,
скакала jе од усхичења, хоће, хоће,
а онда одjедном падала jе у неке туге,
ко мртво воће,
не сме и не сме не би то она ни за
живу главу,
види ти њега мисли тек тако као да jе она
пала с Jупитера,
ко jе то рецимо Зубац Пера да баш он, а
не неко други,
таман посла као да jе он у наjмању руку,
брандо ил такви.

Говорио сам jоj ти си глупа ти си паметна,
ти си ђаво,
ти си анђео, све сам jоj говорио. Ништа ми
ниjе веровала.
Ви сте мушкарци рођени лажови ви сте хуље,
свашта jе говорила.
А падале су над Мостаром неке модре
кише.

Стварно сам волео ту Светлану jедне
jесени,
кад би знао са ким сада спава, не би
му глава, не би му глава.

Jао кад би знао ко jе сада љуби,
не би му зуби не би му зуби. Jао кад бих
знао ко то
у мени бере каjсиjе jош недозреле.

Пера Зубац

Кон врв
Eleni Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 19.Јануари.2006
Локација: United Kingdom
Статус: Офлајн
Поени: 1872
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Eleni Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 24.Ноември.2007 во 02:59

The Last Toast

 

I drink to our ruined house

To the dolor of my life

To our loneliness together

And to you I raise my glass

To lying lips that have betrayed us

To dead cold, pitiless eyes

And to the hard realities:

That the world is brutal and coarse

That the God in fact has not saved us.

Destiny is not a matter of chance,it is a matter of choice.It is not a thing to be waited for,it is a thing to be achieved
Кон врв
EvAngelos Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)
Doulos Evangelos

Регистриран: 28.Февруари.2007
Статус: Офлајн
Поени: 9913
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај EvAngelos Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 24.Ноември.2007 во 03:06
Bath Water
 
But I still love to wash in your old bathwater
Love to think that you couldn't love another
I can't help it, you're my kind of man
Посветен на изворното христијанство проповедано од Христос и апостолите.
Кон врв
Гостин Кликни и види ги опциите
Гостин
Гостин
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Гостин Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 24.Ноември.2007 во 17:46
senkom svoje strasti,zacrnio sam oci tvoje,
stalna gosco u dubinama moga pogleda
vezao sam te dragana,i uhvatio u mrezu
svoje svirke...
ti si moja,moja,ti koja obitavas u mojim
besmrtnim snovima...
Кон врв
Eleni Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 19.Јануари.2006
Локација: United Kingdom
Статус: Офлајн
Поени: 1872
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Eleni Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 26.Ноември.2007 во 23:45
I loved you...
I loved you once: perhaps that love has yet
To die down thoroughly within my soul;
But let it not dismay you any longer;
I have no wish to cause you any sorrow.
I loved you wordlessly, without a hope,
By shyness tortured, or by jealousy.
I loved you with such tenderness and candor
And pray God grants you to be loved that way again.
A. Pushkin
Destiny is not a matter of chance,it is a matter of choice.It is not a thing to be waited for,it is a thing to be achieved
Кон врв
Гостин Кликни и види ги опциите
Гостин
Гостин
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Гостин Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 27.Ноември.2007 во 21:09


        TI SI MOMENT,I MOJA SENKA SJAJNA
        MOJOT ZBOR,MOJOT CEKOR
        SAMO UBAVINA SI,A KOLKU SI TAINSTVEN
        I KOLKU SI POSAKUVAN
        OSTANI NEDOSTIZEN,NEM I DALECEN
        ZOSTO SONOT ZA SREKATA,
        E POGOLEM OD SREKATA,
        BIDI NEPOVRATEN KAKO MLADOSTA...
        OD MOITE PRIVIDENIJA,TVOJOT BAKNEZ
        ME VOODUSEVUVA,TI SI MISLA MOJA
        KOJA ME BUDI I ZASPIVA...
        A TI NE POSTOIS,NITI SI POSTOEL
        RODEN VO MOJATA TISINA
        KAKO SONCETO,VO SRCETO MOE
        SJAESE...
Кон врв
diogenskopje Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 27.Ноември.2007
Статус: Офлајн
Поени: 2063
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај diogenskopje Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 27.Ноември.2007 во 21:28
    

Tebi ljubav dati?
- Daj ...
- Ona je zaprljana ...
- Daj je zaprljanu.
- Hocu da pogatam ...
- Gataj.
- Jos hocu da pitam...
- Pitaj.
- Recimo, zakucacu ...
- Pusticu te.
- Recimo, pozvacu te ...
- Poci cu.
- Ako je tamo nevolja?
- I u nevolju.
- Ako te prevarim?
- Oprosticu.
- "Otpevaj" - naredicu ti ...
- Otpevacu.
- Zatvori drugome vrata ...
- Zatvoricu.
- Reci cu ti: ubij!
- Ubicu.
- Reci cu ti: umri!
- Umrecu.
- Ako se zagrcnem?
- Spasicu te.
- Ako se bol pojavi?
- Pretrpecu.
- Ako se zid ispreci?
- Srusicu.
- Ako se cvor zamrsi?
- Preseci cu.
- Ako ima sto cvorova?
- I sto.
- Tebi ljubav dati?
- Ljubav.
- Toga nece biti!
- Zasto?!
- Zato sto
ne volim
robove.

Robert Rozhdestvensky црвенеење

Кон врв
 Внеси реплика Внеси реплика страница  <1234 34>
  Сподели тема   

Скок до Овластувања Кликни и види ги опциите

Forum Software by Web Wiz Forums® version 10.03
Copyright ©2001-2011 Web Wiz Ltd.

Страницата е генерирана за 0,234 секунди.