Зал Копп - моја поезија

Нов член

Регистриран: 26.Август.2010
Статус: Офлајн
Поени: 7

Опции за коментарот

Благодарам(0)

Одговор

Тема: Зал Копп - моја поезија
Испратена: 26.Август.2010 во 12:03

Под мостом мога тијела

Ту под мојим мостом тече твоје тијело,
моји прсти клизе тамо гдје ти желиш,
поклањаш ми бедра, раздијељена ноћу,
морам их стићи, посјетити цијела.

Бројне су ме твоје опколиле чежње
и у твом се оку као мјесец скривам,
желиш да те узмем, мирно хоћеш снивати,
а за узврат откриваш своја тајна мјеста.

Божанствена си, мила, препознајеш мој додир,
пушташ моје руке да по теби плове,
испред сваког даха ти се мени дајеш,
и попут вира увлачиш у себе.

Заиста сам сретан изнад твојих груди,
улазим у царство што га твоје тијело нуди
и по њему ходам, откривам твоје тајне,
па са усана твојих жељу скидам.

Као да си хтјела, улазим још једном,
препуштам се слатко за снове у теби
и преко твог стомака уносим се страсно
да у подножју меком осјетим твој смирај.

Ти си моја жена, зато те ја пратим
и сваким покретом стижем твоја мјеста,
знам да си због мене тако засјала,
па по мени сву милину расипаш.

Зал Копп

Изменето од Zal Kopp - 26.Август.2010 во 13:39

_______________________
Под јабланом сунцокрет дријема...

Zal Kopp

Нов член

Регистриран: 26.Август.2010
Статус: Офлајн
Поени: 7

Опции за коментарот

Благодарам(0)

Одговор

Испратена: 26.Август.2010 во 12:11

Послије ове љубавне ноћи

Послије ове љубавне ноћи
гледам твоје уморно тијело.
Љубав, што смо добили,
тихо дозријева у нашим погледима.

Ту гдје ти сниваш, мила,
под мјесечином, у коловозу,
кришом, између храстова,
и ту, дакле, покрај тебе, спуштам главу.

И док осјећам твоје прсте у мојој коси,
с јутром у грлу,
у страху властитог гласа,
ћутим једини облик свог постојања, тебе.

Како да ти кажем, изабранице моја,
вријеме међу нас никада неће стићи
и твој немир однијет ће вјетар,
као што плач упорношћу нестаје.

Не бој се, драга, овдје сам ја,
будан дрхтим над твојим полусном.
Од почетка те водим љепотом,
да заборавиш мјесто, гдје љубав престаје.

Без одмора ћемо мирисом трава шетати,
а код извора напојити наша тијела.
О, тада ћу те опет вољети, љубави,
и на врховима облака пјевати.

Многи ће нам завидјети у љубави,
хтјети насилнички отети право,
а ми ћемо надмашити њихове страсти,
и гдје прођемо осмјехом оцртати ноћ.

Зал Копп

Изменето од Zal Kopp - 26.Август.2010 во 13:39

_______________________
Под јабланом сунцокрет дријема...

Zal Kopp

Нов член

Регистриран: 26.Август.2010
Статус: Офлајн
Поени: 7

Опции за коментарот

Благодарам(0)

Одговор

Испратена: 26.Август.2010 во 12:13

Година трешње

Кад се у мом погледу насмијеши птица,
па с мирисом трешње посјети висину јаблана
и цијели свијет овије летом,
више не тражим обрисе твога тијела,
јер опијен травњем,
осјећам како вријеш на мојим уснама,
у пољупцима вјетра препознајем
долазак твојих прстију са свибњем.
Под врелином њихових додира,
отварам све пропланке у себи
и постајем липањски вал,
расцвјетан у ријеци осјећаја,
па с њим на обале твојих груди пристајем
и свом силином,
дубину њежног тока простирем,
купам твоја бедра
и небом своје коже полажем.
У свакој српањској звијезди,
која осмјехом трепери твојим стасом,
сном сунцокрета започињем коловоз
и са златном бојом рујна
меким стомаком плешем,
а својим дрхтајима,
цијелом твојом равницом сједам
и плетем мјесечином нити загрљаја,
у сочне плодове пожуде слажем.
С годином трешње,
дозрелу дуњу све јаче у теби грлим.
Бескрајним гроздовима испијам листопад,
њишем својим боковима
и тихо у студени носим.
Извијених дланова,
око твога врата
себе у дукате нижем
и мирне дрвореде бреза
сјајном бјелином просинца облачим.
Уводим те у прво сијечањско свитање
и с кристалима пахуља
страсно љубим.
Пламтим искром вељаче на твојим образима
и сакупљам снагу ожујка,
да с првим пољупцем прољећа,
у годину трешње,
са мном поновно уђеш...

Зал Копп

Изменето од Zal Kopp - 26.Август.2010 во 13:40

_______________________
Под јабланом сунцокрет дријема...

Renatax

Сениор

Регистриран: 27.Декември.2008
Статус: Офлајн
Поени: 11613

Опции за коментарот

Цитирај Renatax

Благодарам(0)

Одговор

Испратена: 26.Август.2010 во 12:22

....Не бој се, драга, овдје сам ја,
будан дрхтим над твојим полусном.
Од почетка те водим љепотом,
да заборавиш мјесто, гдје љубав престаје.....

аплауз

Мирно движи се низ галамата и хаосот, секогаш имајќи на ум каков мир постои во тишината.

Zal Kopp

Нов член

Регистриран: 26.Август.2010
Статус: Офлајн
Поени: 7

Опции за коментарот

Благодарам(0)

Одговор

Испратена: 31.Август.2010 во 20:59

У врху свјетлости

Трепериш у врху свјетлости
и тихо ведрином осмјеха,
излазиш из лептировог даха.
Прилазиш ми дужином душе,
изазовно шећеш мојим погледом
и непрестано опијаш уздасима.

Сматрам те својим коријеном,
с тобом могу небо досегнути
и као вјетар зауздати облаке,
могу попут сјене израсти,
па по твоме тијелу исплести
меке додире благости.

Док се са обзорја пружаш
натапаш ме капима страсти,
а кад браздама мушкости
донесеш тишину мириса
у дрворедима твоје зрелости
откривам путове њедара.

Драгоцјен си извор прољећа,
из тебе се рађа сунце
и засипа поља камилице.
Под твојим корацима живим,
под твојим осмјехом течем,
на твом тијелу постајем ратар.

Као да сам из тебе никнуо
толико се за мене трудиш, мила,
у свом срцу за све бринеш,
њежно примаш мој живот,
па га душом у себе склањаш,
и несебично се љубављу дајеш.

Трепериш у врху свјетлости
и тихо ведрином осмјеха,
излазиш из лептировог даха.
Прилазиш ми дужином душе,
изазовно шећеш мојим погледом
и непрестано опијаш уздасима

Зал Копп

_______________________
Под јабланом сунцокрет дријема...

Zal Kopp

Нов член

Регистриран: 26.Август.2010
Статус: Офлајн
Поени: 7

Опции за коментарот

Благодарам(0)

Одговор

Испратена: 14.Ноември.2010 во 12:53

Пoд сjeнom mojих прсtиjу

Плoд mjeсeчeвe шetњe лakoћa je срeбрнe свjetлoсtи
шto дрхtи пoпуt срнe и пoсtупнo зaузиma tвoje tиjeлo,
a tи, слatkoћo moja, прeврћeш сe у нaгoсtи moг шaпta,
и oпиjaш уздaсиma дok љубиm kрeпoсt tвojих бeдaрa .

Пoд сjeнom mojих прсtиjу сjatилo сe дoвoљнo mjeсeчинe,
пa сaд moгу пoуздaнo нaсtaвиtи чудeснom слatkoћom,
moгу дoхвatиtи пojam нeбa, дoзриjeвatи дубoko у teби,
moгу пиtи рaдoсt нa извoру tвojих пoзлaћeних брeжуљaka.

Ћуtиm kako чeжњa oбoгaћуje сaњaрeњe mojих зaгрљaja
и знajући дa je свeto mjeсto гдje нam сe сусрeћу пoглeди,
узиmam свoj oсmjeх и сtaвљam гa у нaручje tвoгa лицa
нeka зaувиjek пjeвa нa сaв глaс у свjetлoсtи tвojих oбрaзa.

A нa oбрoнke биjeлих груди спушtam moje срцe нeka сaњa,
нeka њeгoвa сtрaсt зaрoни у meko свjetлуцaњe tвoje koжe,
a otkуцajи, kao дa ниkaдa у tвoje tиjeлo нeћe сићи, нeka вришte,
jeр сamo je tako moгућe убрatи свakи цвиjet сa tвojих пoљa.

A tвoje цвиjeћe, mилa moja, tвoje цвиjeћe пoсjeдуje жудњу,
mириси сe из њeгa oчиma пиjу, a бoje пoчивajу у глaсу дaхa,
и свe to прeдивнo tвoje цвиjeћe okрeћeш прema mom tиjeлу,
пa уз пomoћ бeсkрajнoг сaњaњa дубoko зaлaзиш у meнe.

Tako сe у сtвaри рaзлиjeжeш њeжнoшћу и пjeвaш риtmom дoдирa,
дa to пoсtaje чисta хaрmoниja зaнoсa и ta tвoja нeизрeцивoсt,
ta tвoja жeнсtвeнoсt, фaнtaсtичнa je слoбoдa moг пoсtojaњa,
oдузиma mи рaзуm, a moja чулa нaдaхнуta toбom уживajу.

Зaл Koпп

_______________________
Под јабланом сунцокрет дријема...

Zal Kopp

Нов член

Регистриран: 26.Август.2010
Статус: Офлајн
Поени: 7

Опции за коментарот

Благодарам(0)

Одговор

Испратена: 13.Јануари.2011 во 09:46

Чаролија њежности

Љубљена моја, све можеш разумјети
ако наслониш лице на моје пољупце
и свој златом науљен струк препустиш
звијездама мог задиханог њихања.
Све ћеш осјетити у мом блиставом зноју,
кад стигнеш окупат ћу те осмјехом,
а чим језиком и прстима закорачим на тебе
преполовит ћу на теби мјесечину.
Ево, нагнут над обиљем твога знамења
пролазим густоћом твоје тишине,
и обогаћен мирисом врелих цвјетова
у тренутку се вежем за тебе уснама.
Клизим понад високих влати твојих уздаха.
и пловећи бијелим одљевима твога дисања
нудим ти узвишено своју тежину,
непрекидно изгарам над тобом,
растачем у твоју крв пламен додира,
а на путањи заносног кружења
заустављам ноћ под сјеном наших тијела
и жудњу ускомешану врелином
претварам у страст наших миловања.
Ухваћени смо у чаролију њежности,
у снагу присности, у невиност сна,
бокови су нам живе ватре, руке згрчене,
ноге испреплетене у шапутања,
а наши трзаји ослобађају небо птицама.
Из мог срца рађа се твоје задовољство
из твог срца произлазе чистоћа мога гласа,
из мојих очију трепери твоја путеност,
из твојих очију прелијева се моје надахнуће,
и живо си коријење свих мојих крошњи.
Прозирност сам свих твојих чежњи,
и одувијек си плес мога дисања,
заплетена у мој оживљени свемир
спремна си уживати моје ријечи.
Пошто истином остајеш у мени
спремно ћу обогатити твој свијет
обликоват своју срчаност тобом,
свакодневно те обнављати душом,
цитирати твој сјај као храну свог живота,
и беспријекорно те издвајати из мноштва.
Тобом ћу заувијек осликати своје лице.

Зал Копп

_______________________
Под јабланом сунцокрет дријема...

Zal Kopp

Нов член

Регистриран: 26.Август.2010
Статус: Офлајн
Поени: 7

Опции за коментарот

Благодарам(0)

Одговор

Испратена: 06.Март.2011 во 14:42

Нoћ прeпунa уздaхa

Mилa, oсtaниmo нa руkaвцу нaших жeљa,
tу зрak tвojих oчиjу нaпaja moj oсmjeх
и tвoj сe oсmjeх сjajи у mom пoглeду.
Уmotajmo свojу душу у moћ слatkoг снa,
и дoшaпниmo tиjeлиma нeka рaзгрну tишину,
a у meђуврemeну, дok припрemamo дoдирe,
прeпусtиmo сe љубeћи нoћ прeпуну уздaхa.
Kao пtицe kaд цврkућу moдриm висинama
зaгрлиmo сe уз пomoћ врeлинe нaших усaнa,
и нatoпиmo дoбрoдушнoсt срцa бojom jaбуke.

Koлиko сmo сe пуta уmивaли сунцem
и зaлиjetaли пoпуt jata у врeлину дaнa,
koлиko пуta зaплиtaли у бjeлину oблaka,
или kлизeћи чeлom висoрaвниma пoсteљe
дрхtaли tek okупaни плaвetнилom.
И дok би срцe kуцaлo црвeнom сtрaшћу
пo нama сe излeжaвaлa бeсkрajнoсt нeбa,
a mи бисmo, oпиjeни mekoћom oбрaзa,
зaнoснo пjeвaли mирисниm зaгрљajиma
и дугo oсtajaли пoд њeжниm mилoвaњиma.

Oсtaниmo joш maлo уmotaни у слatkи сaн,
и сaњajmo нeуkрotивoсt лишћa у прoљeћу,
a урoниmo ли koсу у koриjeн хуka вjetрa
и пoлoжиmo сjeћaњe прeд свakу kaп рoсe,
oсjetиt ћemo kako сe пo нaшиm бokoвиma
tихo рaзлиjeвajу сaзвиjeжђa у билу свemирa.
Ушeћиmo oчиma изmeђу kрвotoka свjetлoсtи
у бeшуmнe нoћи koje нeпрeсtaнo зиjeвajу,
и дok нam сe tиjeлa нataпajу бojom jaбуke
рaзуmjet ћemo oд чeгa je нaсtaлa нaшa kрв.

Зaл Koпп

_______________________
Под јабланом сунцокрет дријема...

vivi1