IDIVIDI forum Веб сајт
почетна страница почетна страница > Македонија и Свет > Историја
  Активни теми Активни теми RSS - Борбата на МАКЕДОНЦИТЕ од Пиринска Македонија
  најчести прашања најчести прашања  Пребарувај форум   Настани   Регистрирајте се Регистрирајте се  Влез Влез

Борбата на МАКЕДОНЦИТЕ од Пиринска Македонија

 Внеси реплика Внеси реплика страница  123 19>
Автор
Порака
Boogie Кликни и види ги опциите
Модератор
Модератор
Лик (аватар)
Слобода или Смрт

Регистриран: 26.Октомври.2005
Статус: Офлајн
Поени: 10652
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Boogie Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Тема: Борбата на МАКЕДОНЦИТЕ од Пиринска Македонија
    Испратена: 23.Октомври.2006 во 22:46
Македонски школи и учебници за почеток,па после може македонска самоуправа на локално ниво и нормално македонска партија во парламентот што би се залагало за правата на македонците,баш како и турците што имаат во Бугарија

Изменето од Македон - 09.Февруари.2010 во 14:58
Кон врв
Boogie Кликни и види ги опциите
Модератор
Модератор
Лик (аватар)
Слобода или Смрт

Регистриран: 26.Октомври.2005
Статус: Офлајн
Поени: 10652
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Boogie Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 07.Ноември.2008 во 15:36
Како Пиринскиот дел е слободензбунетост - тамошните луѓе колку што ми е познато имаат Бугарски школи,спаѓаат под Бугарски закони - немаат свои школи и свои закони - ние Македонците имаме свои школи,своја држава,свои закони - слободни и свои на своето сме - што си правиме сами на себе си правиме,без разлика дали е добро или лошо,во Пиринска Македонија тоа луѓето неможат да го прават,друг решава за нивнамигнување
Кон врв
Boogie Кликни и види ги опциите
Модератор
Модератор
Лик (аватар)
Слобода или Смрт

Регистриран: 26.Октомври.2005
Статус: Офлајн
Поени: 10652
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Boogie Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 07.Ноември.2008 во 16:13
И турците и бугарските фашисти пробувале некои Илинденци како што е ОМО да ги дотераат во ред па ете како се заврши таа работа - турција веке не е во Пиринско а бугарија не е во вардарско - така ке се заврши и со вас,времето си врви а Македонската самобитност се гради се посилно и посилно.Јас немам против Бугарите да учат на Бугарски но Македонците во Пиринска Македонија ке имаат свои градоначалници и свои Македонски училишта каде што ке учат на свој Македонски јазик.За тоа се боревме,за тоа нашите предци умираа и тоа е нашата конечна целголемо%20гушкање


Изменето од Boogie - 07.Ноември.2008 во 16:14
Кон врв
kultuzin Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор


Регистриран: 03.Декември.2007
Статус: Офлајн
Поени: 4903
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај kultuzin Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 08.Ноември.2008 во 12:20
Deneska ja procitav avtobiografskata kniga na,
Stojan Georgiev Tomovicin, "MAKEDONIJA NAD SE".

Knigata go opisuva zivotot na ovoj MAKEDONEC koj se borel za pravata na MAKEDONCITE i koj mnogu stradal poradi toa.
Stojan Georgiev e eden od osnivacite na OMO-Ilinden i vistinski MAKEDONSKI SIN koj i pokraj site torturi ( pokraj drugoto 8 godini zatvor ) sto gi doziveal od strana na Bugarskite vlasti ne prestanal da si ja saka svojata tatkovina i da se bori za nejze.

Vo prodolzenie na ovaa tema ke pustam izvadoci od knigata so sto ke imame moznost podobro da se zapoznaeme na koj nacin Bugarskata drzava se obiduvala i seuste se obiduva da go unisti makedonstvoto.

Кон врв
Boogie Кликни и види ги опциите
Модератор
Модератор
Лик (аватар)
Слобода или Смрт

Регистриран: 26.Октомври.2005
Статус: Офлајн
Поени: 10652
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Boogie Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 08.Ноември.2008 во 12:38
аплаузаплаузаплаузаплаузаплаузаплаузаплаузаплаузаплаузаплаузаплаузаплаузаплаузаплаузаплаузаплаузаплауз

Со внимание ке ја следам темата додека не го добијам примерот за да коментирам нешто.Од секогаш се знае дека во Бугарија постојат вистински Македонци кои не потпаднале под Бугаризацијата,луѓе кои со право се нарекуваат Македонциголемо%20гушкање
Кон врв
kultuzin Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор


Регистриран: 03.Декември.2007
Статус: Офлајн
Поени: 4903
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај kultuzin Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 08.Ноември.2008 во 12:52
Citat od Knigata:

"Na 18.3.1938 godina vo maleckoto pogranicno gradce Petric, smesteno vo podnozjeto na Belasica, vo semejstvoto na Nikola Tomovicin i Mitra Ivanova Nakova se rodi masko dete koe go krstija Stojan. Mozebi i imeto go odbraa poradi tvrdiot karakter na toa zilavo dete. Stojan za da stoi i otstoi pred burite na vremeto, na toa prevrtlivo vreme, koga mnogu polesno i ponenavredlivo vo Bugarija bese da se nareces Bugarin, odkolku Makedonec.
Denes vo Bugarija, eden Makedonec da se narece Bugarin, znaci da se dobie se: i dobra rabota, i prednost pri preminuvanje vo visokite skolski ustanovi, i uvazenie od organite na vlasta, i spokojstvo - i se. A toj koj sto imase hrabrost da izjavi deka e Makedonec tesko nemu! Osobeno tesko bese toa vo godinite na totalitarniot rezim vo Bugarija. Da izjavis na cel glas deka si Makedonec, znaci deka si podgotven da prevzemes moralna, fizicka i sekakva druga odgovornost" - zavrsen citat.

Prodolzuvaa....

Tesko im bilo na Makedoncite vo Pirinska a sigurno nisto polesno ne im bilo i na onie od Egejska.
Samo nie vo Vardarska Makedonija kolku tolku imavme sloboda iako i na nas ni go perea mozokot, za sreka na mnogu po civiliziran nacin.
Кон врв
дулето Кликни и види ги опциите
Нов член
Нов член


Регистриран: 06.Ноември.2008
Статус: Офлајн
Поени: 26
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај дулето Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 08.Ноември.2008 во 12:53
Истинското име на Стојан Георгиев Томовичин е Стојан Николов Георгиев. (Томовичин е псевдоним од името на дедо му Томо)
http://mk.wikipedia.org/wiki/Стојан_Георгиев_Томовичин

За годините во затворот е получил пенсиjа:


П Р О Т О К О Л
№ 18
На 4 Jуни 2006 г....

Протокол № 18

Изменето од Македон - 11.Февруари.2010 во 02:39
Кон врв
kultuzin Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор


Регистриран: 03.Декември.2007
Статус: Офлајн
Поени: 4903
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај kultuzin Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 08.Ноември.2008 во 13:00
Originally posted by дулето дулето напиша:

Истинското име на Стојан Георгиев Томовичин е Стојан Николов Георгиев. (Томовичин е псевдоним од името на дедо му Томо)
http://mk.wikipedia.org/wiki/Стојан_Георгиев_Томовичин

За годините во затворот е ролучил пенсиjа:




П Р О Т О К О Л
№ 18
На 4 Jуни 2006 г....
Протокол № 18



Super dule za 8 najubavi godini vo zivotot, 30 Evra penzija kako nadomest.
Kako sto i porano rekov na Bugarija ne i se problem parite , problem i e vistinata.

Изменето од Македон - 11.Февруари.2010 во 02:40
Кон врв
дулето Кликни и види ги опциите
Нов член
Нов член


Регистриран: 06.Ноември.2008
Статус: Офлајн
Поени: 26
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај дулето Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 08.Ноември.2008 во 13:06
Originally posted by kultuzin kultuzin напиша:

Originally posted by дулето дулето напиша:

Истинското име на Стојан Георгиев Томовичин е Стојан Николов Георгиев. (Томовичин е псевдоним од името на дедо му Томо)
http://mk.wikipedia.org/wiki/Стојан_Георгиев_Томовичин

За годините во затворот е ролучил пенсиjа:

ЧЕТИРИДЕСЕТО НАРОДНО СЪБРАНИЕ
КОМИСИЯ ПО ПРАВАТА НА ЧОВЕКА И ВЕРОИЗПОВЕДАНИЯТА


П Р О Т О К О Л
№ 18
На 4 Јуни 2006 г....

Протокол № 18



Super dule za 8 najubavi godini vo zivotot, 30 Evra penzija kako nadomest.
Kako sto i porano rekov na Bugarija ne i se problem parite , problem i e vistinata.


тоа е само добавка кон пенсиjата се пак. Па виж и самиот Томовичин не е сакал много: получавал е 53 а е сакол да малко над 60 лв.

Изменето од Македон - 11.Февруари.2010 во 02:41
Кон врв
kultuzin Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор


Регистриран: 03.Декември.2007
Статус: Офлајн
Поени: 4903
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај kultuzin Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 08.Ноември.2008 во 13:25
Izvadok od knigata,

"Esenta 1956 god. bev veke ucenik vo edinaesetti klas na I-to sredno uciliste "Pejo K. Javorov". Vo pocetok na mesecot oktomvri, vo salata na citalisteto "Brakata Miladinovci", bese dosol da odrzi predavanje po Makedonskoto prasanje prviot sekretar na na Okruzniot komitet na BKP vo Blagoevgrad, Boris Vapcarov, brat na Makedonskiot poet Nikola Vapcarov.
Temata na predavanjeto glasese "Makedonija - geogravski poim".
Covekot si go procita referatot od koj jas mnogu se nalutiv, bidejki se do toj moment mnogu malku bev procital za Makedonija i makedonskiot narod. No sredinata vo koja bev izrasnal me bese zadoila so takvo mleko, (so takva maja) sto i pokraj mnogute presvrti i peripetii vo zivotot , jas si ostanav za cel zivot Makedonec.
Togas na vladimir Vapcarov mu postaviv dve prasanja:
1.Kade otidoa drevnite Makedonci po doaganjeto na Rimjanite na Balkanskiot poluostrov?
2.Za sto se borea Goce Delcev, Damjan Gruev, Gjorce Petrov, Jane Sandanski i nivnite istomislenici?
Odgovorite na Boris Vapcarov bea mnogu povrsni i neubedlivi. Na prvoto prasanje odgovori vaka: "Makedoncite se Grci", a na vtoroto: "Goce Delcev i negovite istomislenici bea Bugarii i se borea za osloboduvanje na Makedonija i prisoedinuvanje kon Bugarija".
Jas prirodno, ne bev zadovolen od dvata odgovora, ja napustiv salata i vednas se zafativ da pravam od drvo klise so natpis "MAKEDONIJA". Za tri noki, so noz, igla i drug pribor go izrabotiv kliseto, podgotviv vo kutija za obuvki tampon i popivatelna hartija, nakvasena so mastilo i zapocnav da otpecatuvam iljada primeroci so toj edinstven zbor "MAKEDONIJA".
Eden zbor i eden malecok konspirator vo tekot na narednite dva meseci ja drzea vo napregnatost celata milicija vo Blagoevgradskiot okrug, dodeka ne dojde onoj noemvriski den , sreda , 26 noemvri 1956 godina, koga pred vlezot na nasata gimnazija , mene i mojot prijatel Tomata, ne zadrzaa dvajca agenti od drzavnata bezbednost.No za toa pokasno".

Prodolzuva....
Кон врв
kultuzin Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор


Регистриран: 03.Декември.2007
Статус: Офлајн
Поени: 4903
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај kultuzin Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 08.Ноември.2008 во 14:10
Originally posted by дулето дулето напиша:

Борис Вапцаров е засучен со истото млеко како Никола Вапцаров.
После говерете уште што Никола бил Македонец... Брат му Борис го е казал.


Vo prodolzenie na knigata i toa e objasneto ne se sekiraj.
I sestra mu na Avtorot go sovetuva da si kuti i da se pise Bugar, a i na samiot pocetok na knigata ti pisuva sto znaci vo Bugarija da se bide Makedonec a sto da se otkazes od Makedonstvoto zatoa Dule te molam ne se pravi naudren , pameten covek si.
Кон врв
Boogie Кликни и види ги опциите
Модератор
Модератор
Лик (аватар)
Слобода или Смрт

Регистриран: 26.Октомври.2005
Статус: Офлајн
Поени: 10652
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Boogie Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 11.Ноември.2008 во 19:59
Нормално дека постојат исто како што постојат и во Грција и Бугарија Македонци кои не потпаднале под Грцизирање и Бугаризацијаголема%20насмевка
Кон врв
kultuzin Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор


Регистриран: 03.Декември.2007
Статус: Офлајн
Поени: 4903
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај kultuzin Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 13.Ноември.2008 во 19:20
Стојан Николов Георгиев е македонски национален деец од Пиринскиот дел на Македонија, борец за националните права на Македонците под Бугарија.

Стојан Георгиев потекнува од бунтовничко македонско семејство. Неговиот дедо од мајчина страна цели пет години поминал во затворот „Еди куле“ како борец за ослободување на Македонија од Османлиското ропство. И други негови предци се бореле и умирале за слободата на македонскиот народ.

Стојан Георгиев (наречен Томовичин по дедо му Томо) е роден на 18 март 1938 година во градот Петрич, Пиринскиот дел на Македонија. Уште како ученик на 18-годишна возраст доаѓа во судир со бугарската власт поради неговиот јавно искажан став за постоење на Македонците како посебен народ од Бугарите и членство во илегална македонска организација. Покрај бројните полициски испитувања и малтретирања од секаков вид, има одлежано две затворски казни од по четири години. По паѓањето на комунизмот во Бугарија, избран е за прв претседател на ОМО „Илинден“. Наспроти сите закани и притисоци во Бугарија, учествува на разни меѓународни средби на кои го брани правото на Македонците да се стекнат со своите национални права.

Ete toa e se sto moze da se procita za ovoj covek, kakov stram i beda za site nas.
Dodeka vo komsilukot milijardi se investiraat da se promovirat lagi, nie (prad se lugeto zadolzeni za toa, istoricari ,novinari i dr.) ne sme sposobni barem malku vnimanie da im obrneme na lugeto koi navistina zivotot go investirale vo borba za zacuvuvanje na identitetot.

Luge kako Stojan zivi svedoci na torturata vrsena vrz MAKEDONSKIOT narod nema mnogu a i tie sto gi ima se veke vo godini, zad niv neostanuva mnogu a ninite podoomci pod sila na rezimi´te i politikata izumiraat , zatoa mislam deka sekoj MAKEDONEC treba da dade pridones vo dokumentiranjeto i promoviranjeto na zivotite na ovie luge, samo taka moze da zajakneme, zatoa samo covek sto si ja znae ISTORIJATA e nepodlozen na MAnipulacija.
Кон врв
Neanticki Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 20.Август.2008
Статус: Офлајн
Поени: 564
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Neanticki Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 13.Ноември.2008 во 20:19
На 8 февруари 1958 година, пред Окружниот суд во Благоевград биле изведени уапсените членови на нелегал-ната организација. Тие биле обвинети за „нелегално организирање со цел да се сруши социјалистичкото уредување во НР Бугарија и отцепување на пиринскиот крај и припојување кон трета држава.“
Според пресудата на Благоевградскиот окружен суд бр. 142 од 8. 2. 1958 година, според чл. 93, ал. 1 и 2, и во врска со чл. 82 и чл. 36 од н.к., Стојан Николов Георгиев бил осуден на четири години лишување од слобода. Во истиот процес Кирил Т. Ружкин бил осуден на 10 години, Стамат Мешков и Тома Иванов на година и пол и Вангел Урдов на 2 години.
Според искажувањата на Стојан Георгиев Николов - Томовичин, во бугарските затвори имало осуденици од сите околии на пиринскиот крај. Во Старозагорскиот затвор се наоѓал Иван Кучкудеров од с. Черешница, Димитар Терзиев бил суден заедно со Иван Кучкудеров, Тимљо Запров бил од Гоце Делчев, Иван Биков од с. Самоилово. Станко од село Черниле, Благоевградско и многу други.
Во декември истата 1958 година, во Окружниот суд во Благоевград биле судени младинци од разлошката гимназија. Во тој процес Борис Самоилов Прегов бил осуден на десет, а Ѓорги Поп-Атанасов на 5 години затвор.
Според сеќавањата на Ѓорги Поп-Атанасов, во бугарските затвори, поточно како осуденик кој се борел за македонските национални права во пиринскиот крај се нашол и Венко Тамаќаров од село Мосомиште, ученик во гоцеделчевската гимназија од Банско. Но прогоните, апсењата и судењата на активистите на нелегалните групи продолжиле и во текот на следните години.


Тие се биле платени агенти на Југославија



Изменето од Македон - 11.Февруари.2010 во 01:06
Кон врв
 Внеси реплика Внеси реплика страница  123 19>
  Сподели тема   

Скок до Овластувања Кликни и види ги опциите

Forum Software by Web Wiz Forums® version 10.03
Copyright ©2001-2011 Web Wiz Ltd.

Страницата е генерирана за 0,172 секунди.