IDIVIDI forum Веб сајт
почетна страница почетна страница > Здравје > Медицина
  Активни теми Активни теми RSS - Макробиотика
  најчести прашања најчести прашања  Пребарувај форум   Настани   Регистрирајте се Регистрирајте се  Влез Влез

Макробиотика

 Внеси реплика Внеси реплика страница  <1 2223242526 34>
Автор
Порака
Storm5 Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор


Регистриран: 30.Септември.2009
Статус: Офлајн
Поени: 348
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Storm5 Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 21.Ноември.2009 во 00:01
Makrobiotikata i rakot
RAK NA ZENSKITE ORGANI ZA REPRODUKCIJA(Jajnici, Endometrium, Rak na grloto na matkata i Vagina)- Pricini za rak i drugi bolesti

PRICINA ZA RAK

AKO ZENATA SE HRANI PRAVILNO, nejziniot MENSTRUALEN CIKLUS bi trebalo da odgovara na mesecniot lunaren ciklus, odnosno da trae 28 dena. Za vreme na na POLNA MESECINA atmosferata stanuva posvetla i polna e so energija. ZENATA STO REDOVNO JADE ZITARKI VARENI SO ZELENCUK i drugi produkti so takva energija i koja e fizicki aktivna, voobicaeno vo toa vreme ima menstruacija. Uslovite vo atmosferata vlijaat na porastot na energijata vo nea, pri sto vo toj period nastapuva i menstruacijata. Za vreme na MLADATA MESECINA atmosferata e potemna i so sprotivna energija od polnata mesecina. Vo toj period voobicaeno imaat menstruacija zenite koi se hranat so EKSPANZIVNI PRODUKTI [ slatko,seker,mleko,ovosje,ovosni sokovi itn ] Zenata koja izvesno vreme ke se HRANI PRAVILNO ke ima menstruacija STO SE SOVPAGAAT so MESECEVITE MENI, sto pokazuva deka NEJZINATA SOSTOJBA e vo HARMONIJA so PRIRODNITE ATMOSFERSKI i MESECEVI CIKLUSI.

Vo tekot na PRVATA POLOVINA od MENSTRUALNIOT CIKLUS, zenite mnogu brzo povtorno ja steknuvaat RAMNOTEZATA i mozat podgotveno da ja sledat ISHRANATA sostavena od PRODUKTI od SREDISNIOT SPEKTAR, a koj se SOSTOI od INTEGRALNI ZITA, VAREN ZELENCUK i SEZONSKO SVEZO OVOSJE. Neposredno pred OVULACIJATA PLODNOSTA se izrazuva so OPSTO CUSTVO na RADOST, ZADOVOLSTVO i BLAZENSTVO.

Za vreme na VTORATA POLOVINA od CIKLUSOT, kako sto se priblizuva menstruacijata, nekoi zeni CUSTVUVAAT NEZADOVOLSTVO, RAZDRAZNETOST i POSTOJAN GLAD.
PREDOLGO VARENATA HRANA, HRANATA od ZIVOTINSKO POTEKLO i drugi TESKI JADENJA moze da im se NEVKUSNI, i ako gi konzumiraat vo golemi kolicestva, cesto CUSTVUVAAT potreba od GOLEMI KOLICESTVA SLATKO, OVOSJE, SALATI i TECNOSTI. Vo tie slucai NEKOI ZENI imaat CUSTVO na NABREKNATI GRADI i OPSTA NADUENOST.
Moze i ponatamu da CUSTVUVAAT POTREBA za mnogu hrana so EKSPANZIVNA EKSTREMNA ENERGIJA i DA BIDAT NETRPELIVI i MELANHOLICNI.

Za menstrualniot ciklus da pomine bez problemi, vazno e zenata vo tekot na 2te polovini od ciklusot da ima SOODVETNA HRANA. Vo tekot na PRVITE 2VE NEDELI, megu menstruacijata i ovulacijata, potrebno e DA JADE MNOGU TEMEN, ZELEN LISNAT ZELENCUK, paralelno so INTEGRALNI ZITARKI i drugi KOMPAKTNI PRODUKTI sto PRIRODNO ja privlekuvaat.
Vo tekot na DRUGITE 2ve NEDELI, megu ovulacijata i novata menstruacija, mnogu e PODOBRO ako IZBEGNUVA DOLGO VARENA HRANA i HRANA od ZIVOTINSKO POTEKLO. Vsusnost, TIE PRODUKTI kaj zenata SOZDAVAAT ZGOLEMENA POTREBA za SLATKO, OVOSJE, SOKOVI, SALATI i POLESNA HRANA.
Za da se IZBEGNE ovaa potreba, zenata TREBA DA JADE POVEKE LESNO VAREN ZELENCUK so MALKU ZACINI i SOL. Nekoi posebni jadenja kako sto se na pr., moci, zeleni delovi od repka odnosno rdovki ili amasake, imaat BLAGOTVORNO DEJSTVO vrz SMALUVANJETO na ZELBATA za KRAJNO EKSPANZIVNI PRODUKTI(slatki,ovosje i ovosni sokovi itn)

MENSTRUALNITE GRCEVI obicno se POSLEDICA na preterano KONZUMIRANJE proizvodi od ZIVOTINSKO POTEKLO,osobeno MESO, RIBI, JAJCA i MLECNI PRODUKTI vo KOMBINACIJA so EKSPANZIVNI PRODUKTI, kako sto se RAFINIRANIOT SEKER, BEZALKOHOLNITE PIJALOCI, RAFINIRANOTO BRASNO i HEMISKI PRERABOTENI PRODUKTI. Grcevite moze da prestanat vo rok od 2 do 3 meseci so pomos na URAMNOTEZENA STANDARDNA MAKROBIOTICKA ISHRANA.

PREGOLEM MENSTRUALEN ODLIV moze da e POSLEDICA na KONZUMIRANJE produkti od 2ta EKSTREMNI VIDA na LOSA HRANA so izrazena KOMPAKTNA ili EKSPANZIVNA ENERGIJA.

Od bioloska gledna tocka ZENATA NEMA POTREBA DA JADE HRANA od ZIVOTINSKO POTEKLO,osven ako povremeno pocustvuva zelba [ namesto lesna,bela riba i skolki kako sto preporacuva michio kushi podobro da zeme zamena za meso a takov produkt ima vo makrobiotickata ishrana ako e vegetarijanka ]

TALOZI od MASNOTII i SLUZ koi vo dobar del se POSLEDICA od PRODUKTI od ZIVOTINSKO POTEKLO, MLECNI PROIZVODI, RAFINIRAN SEKER, PROIZVODI od RAFINIRANO BRASNO, cesto SE TALOZAT vo VNATRESNITE ORGANI, dokolku zenata PODOLGO VREME SE HRANI NEURAMNOTEZENO. Kaj zenite postoi TENDENCIJA TIE TALOZI da se KONCENTRIRAAT vo DOJKITE i MATKATA, JAJCNICITE i VAGINATA. Koga SLUZOT ili MASNOTIJATA ke se stvrdnat REZULTATOT moze da bide CISTA - tie sto se pojavuvaat vo KOMPAKTNI JAJCNICI po svojot kvalitet se ZASITENI ili KOMPAKTNI, dodeka tie sto se razvivaat vo prostranata vagina ili vulva SODRZAT poveke MASNOTII i SLUZ i nivniot kvalitet e EKSPANZIVEN. Golem broj CISTI koga se pojavuvaat se MEKI, no ako se prodolzi so nepravilniot nacin na ishrana tie se STVRDNUVAAT. Cistite sto sodrzat MASNOTII i PROTEINI i se mnogu TVRDI se narekuvaat DERMOIDNI CISTI.
TUMORITE se POSLEDNA ETAPA na OVOJ PROCES, onaa ETAPA vo koja TELOTO SE OBIDUVA da go LOKALIZIRA KONTINUIRANOTO VNESUVANJE NEZDRAVI PRODUKTI i SOZDAVANJE BLOKADI i OPSTRUKCII vo RAZNI ORGANI i LOKACII vo TELOTO.

NATALOZENITE MASNOTII i SLUZ moze da gi BLOKIRAAT i JACEVODITE i da go ONEVOZMOZI Z A C N U V A N J E T O !

Nekoi specijalisti za rak go dovedoa vo TESNA VRSKA sirenjeto na HERPESOT od tipot 2 so RAKOT na GRLOTO na MATKATA. Ovoj tip HERPES moze da se smeta za PRETKANCEROGENA SOSTOJBA, no toj ne e predizvikan so virus koj doaga odnadvor. HERPESOT e POSLEDICA od NEPRAVILNA ISHRANA, osobeno od PRODUKTI so GOLEMA SODRZINA SEKERI i MASNOTII.
Mnostvo virusi i mikroorganizmi ziveat vo SIMBIOZA so COVECKIOT ORGANIZAM i NE PREDIZVIKUVAAT BOLEST dokolku KVALITETOT na KRVTA NE E OSLABNAT. Ako e KRVTA po SVOJOT KVALITET JAKA, IMUNOLOSKIOT SISTEM ke gi NEUTRALIZIRA i UNISTI site STETNI BAKTERII, VIRUSI ili DRUGI MIKROORGANIZMI. Segasnata EPIDEMIJA na HERPES e REZULTAT na DEGENERACIJA na KVALITETOT na KRVTA. Upotrebata na SINTETICKI VESTACKI PRODUKTI zaedno so MESOTO i RAFINIRANIOT SEKER doveduva do SOSTOJBA vo koja moze DA SE MNOZAT STETNI VIRUSI. Lugeto koi se HRANAT URAMNOTEZENO i koi so tekot na vremeto gi ZAJAKNALE SVOJATA KRV i IMUNOLOSKIOT SISTEM ne treba da stravuvaat od INFEKCIJA na HERPES.

Vazno e da se kaze deka TESKITE BOLESTI na REPRODUKTIVNITE ORGANI moze da se IZLEKUVAAT so OTSRANUVANJE na PRODUKTITE sto se so KRAJNI EKSTREMNI ENERGII i so davanje akcent na INTEGRALNITE ZITARKI, MESUNKI, ZELENCUK, ALGI i MALO KOLICESTVO OVOSJE i ZELENCUK.

Makrobiotikata go leci i sprecuva bilo koj rak ili bolest vo predelot na zenskite reproduktivni organi

Od “The cancer prevention diet”, Michio Kushi
Кон врв
Storm5 Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор


Регистриран: 30.Септември.2009
Статус: Офлајн
Поени: 348
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Storm5 Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 21.Ноември.2009 во 00:06
Makrobiotikata i rakot
RAK NA MASKITE POLOVI ORGANI - Prostata i Testisi- Glavni pricini

PRICINI ZA POJAVA NA RAKOT NA PROSTATA I TESTISI

Po svojata struktura, prostata e relativno kompaktna, smestena dlaboko vo teloto i LACI ALKALNA TECNOST, koja sluzi za NEUTRALIZIRANJE na krajno kiselata vagina. So ogled na toa deka ovoj organ gi pritiska gorniot del od babuleto i mocnite kanali, mocanjeto e tesko i bolno. Priblizno SEKOJ 5-ti takov slucaj POMINUVA vo RAK NA PROSTATA; no sepak SEKOE PROSIRUVANJE na PROSTATATA moze DA SE SMETA kako PREDKANCEROZNA SOSTOJBA.

PROSIRUVANJETO na PROSTATATA i BLOKADATA na drugite PATISTA niz koi POMINUVA SPERMATA - NASTANUVA na IST NACIN kako ZACEPUVANJETO na ARTERIITE. Toa se sostojbi PRVENSTVENO PREDIZVIKANI od KONZUMIRANJE na EKSTREMNA HRANA bogata so MASNOTII i PROTEINI, kako sto se - JAJCATA, MESOTO i MLECNITE PROIZVODI, koi SODRZAT ZASITENI MASNOTII, no i prekumerno KONZUMIRANJE na KRAJNO EKSTREMNA HRANA, kako sto se - RAFINIRANIOT SEKER, OVOSJETO i PROIZVODI od RAFINIRANO BRASNO, koi SOZDAVAAT MASNOTII i SLUZ. So tekot na vremeto TIE NAsl*gI se ZGOLEMUVAAT i moze da PRERASNAT vo TUMORI ili CISTI. Problemite so prostatata MOZE DA SE ELIMINIRAAT so pomos NA ISHRANA ZA ZASTITA OD RAK poznata pod imeto MAKROBIOTICKA ISHRANA.

TESTISITE po svojata struktura se krajno kompaktni I TUMOROT na TESTISITE prvenstveno se pojavuva KAKO POSLEDICA na premnogu KONZUMIRANJE PROIZVODI od ZIVOTINSKO POTEKLO. Poseben akcent se stava na - JAJCATA, PRESOLENOTO MESO. KONDENZIRANITE MLECNI PROIZVODI, kako sto se SIRENJETO, RIBITE i RAKOVITE so VISOK PROCENT na MASNOTII i PROTEINI. NACINOT na ISHRANA nasocen na umerena ishrana moze da pomogne da se eliminira ovaa sostojba.

Vo edno medicinsko istrazuvanje, se veli deka SMRTNOSTA na RAK od PROSTATA se doveduva VO DIREKTNA VRSKA so POTROSUVACKATA na KAFE po glava na zitel.
Vo edna studija objavena vo 1981 godina, se kazuva deka LAKTOZATA [ mlecen seker ] GO POTTIKNUVA RASTOT na TUMOROT, a POSEBNO KAMENOT vo MASKITE REPRODUKTIVNI ORGANI i BABULETO.

Makrobiotikata go leci i sprecuva rakot na prostatata i testisite.

Od “The cancer prevention diet”, Michio Kushi
Кон врв
Storm5 Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор


Регистриран: 30.Септември.2009
Статус: Офлајн
Поени: 348
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Storm5 Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 21.Ноември.2009 во 14:47
Makrobiotikata i rakot
RAKOT NA PANKREASOT – Glavni Pricini

Dijabetesot I hiperinsulinizmot se dve glavni degenerativni bolesti koi stojat vo vrska so pankreasot; tie bolesti se povrzani so pojavata na tumorot vo pankreasot. Za da go svatime postepeniot razvoj na poremetuvanjeto na pankreasot, potrebno e da gi imame vo predvid efektite na 3te razlicni oblici na seker vo teloto. PROSTITE SEKERI ili monosaharidite se naogaat vo ovosjeto I medot; takvi se glikozata I fruktozata. DVOKRATNITE SEKERI ili disaharidite se naogaat vo sekernata trska I mlekotot; toa se sukroza I laktoza. SLOZENITE SEKERI ili polisaharidite se naogaat vo zitarkite, mahunarkite I zelencukot: ovde spaga celulozata.
Vo tekot na normalniot process na varenje, slozenite sekeri pod dejstvoto na raznite enzimi vo ustata, zeludnikot, pankreasot I crevata se razlozuvaat postepeno I prilicno ramnomerno. Slozenite sekeri vleguvaat vo krvotokot sporo, bidejki prethodno se razbieni vo pomali edinici na saharid. Vo tekot na toj process krvta ostanuva po svojata pH vrednost neznacitelno alkalna.
Sprotivno od toa, prostate I dvokratnite sekeri bivaat brzo metabolizirani, sto ima za posledica krvta da stane premnogu-kisela. Za da se kompenzira taa extremna sostojba, pankreasot laci eden hormone, insulin, koj so svoeto dejstvo ovozmozuva otklonuvanje na prekumerniot seker vo krvta I negovoto apsorbiranje od strana na keliite na teloto. Taka doaga do priliv na energija koga glikozata (krajniot proizvod na sekoj metabolizam na sekerot) oksidira, pri sto kako otpadni produkti nastanuvaat jaglen-dioksidot I vodata. Dijabetesot e bolest za koja e karakteristicna nesposobnosta na pankreasot da proizveduva dovolno insulin za da go neutralizira premnogu visokoto nivo na seker vo krvta. Posle poveke godini na prekumerno I redovno konzumiranje na rafiniran seker, mlecni proizvodi, hemikalii I drugi supstancii so extremna energija od ovoj vid, Langerhansovite ostrvca vo pankreasot se prosiruvaat I ja gubat sposobnosta da lacat insulin. Sekerot pocnuva da se pojavuva vo mokracata, teloto ja gubi vodata, a rezervite na minerali se iscrpuvaat. Za da gi suzbie ovie simptomi, sovremenata medicina go leci dijabetesot so vestacki injekcii insulin.

Golem del od sekerot koj vleguva vo krvotokot biva najprvin vskladiran vo oblik na glikogen, vo koj ostanuva se dodeka ne mu zatreba na organizmot. I togas povtorno se pretvora vo glikoza. Koga kolicinata na glikogen go nadmine kapacitetot na crniot drob za vskladiranje, koj iznesuva okolu 50 grama, crniot drob go ispusta vo krvotokot vo oblik na masni kiselini. Ovie najprvin se talozat na neaktivnite mesta na teloto, kako sto se zadnicata, slabinite I vo predelot na stomakot. A potoa, ako covekot I ponatamu jade rafinirani vidovi na seker-masnite kiselini bivaat privleceni od strana na pokompaktni organi kako sto se srceto I bubrezite, koi postepeno se obmotuvaat so sloj na masnotii I sluz.
Ovie nasl*gi moze istotaka da prodrat vo vnatresnite tkiva, slabejki go normalnoto funkcioniranje na organite I predizvikuvajki konecna paraliza na tie funkcii kako kaj arterosklerozata. Nasobiranjeto na masnotiite moze da dovede I do razni oblici na rak, kako sto se tumorite na dojkite, debeloto crevo I reproduktivnite organi. Uste eden oblik na degeneracija moze da nastapi koga se mobilizirani vnatresnite rezervi na minerali kako protivteza na stetnite efekti na redovnoto konzumiranje na prostate sekeri. Na primer, kalciumot vo koskite I zabite moze da se namali za da se vospostavi ramnoteza so efektite na slatkite jadenja I bezalkoholnite pijaloci.

Pankreasot e mal kompakten organ. Rakot na pankreasot e prvenstveno posledica na dolgotrajno, redovno konzumiranje na – jajca, meso, ribi, rakovi I skolki, zivinsko meso, rafinirana sol I drugi produkti od zivotinsko poteklo so golema sodrzina na proteini I zasiteni masnotii vo kombinacija so rafiniranite sekeri, mleko, ovosen sik, bezalkoholni pijaloci, hemikalii, lekovi I drogi. Tumorite vo pankreasot moze da se pojavat posle pankreatitis (akutno I hronicno vospalenie na ovoj organ) I posle hiperinsulinizam ( premnogu kontraktivna sostojba, vo koj nivoto na seker vo krvta e abnormalno pri lacenje na premnogu insulin ). Prekumernoto proizvodstvo na insulinot gi privlekuva masnite kiselini I gi doveduva do nivna koagulacija vo vid na tumor vo zolcniot kanal ili vo Langerhansovite ostrvca.

Dijabetesot moze da se leci I otkloni neznacitelno so makrobioticka ishrana, koja se sostoi od integralni zitarki I zelencuk, pripremeni taka da se kuvaat nesto podolgo I da imaat pojak vkus, dodeka rakot na pankreasot moze da se suzbie so nesto poexpanzivna makrobioticka ishrana, koja prvenstveno se sostoi od integralni zitarki I zelencuk, pripremeni taka da se kuvaat nesto pokratko I da bidat so nesto poblak vkus.

Makrobiotikata gi sprecuva I leci I dijabetesot I hiperinsulinizmot I rakot na pankreasot.

Od “The cancer prevention diet”, Michio Kushi
Кон врв
Storm5 Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор


Регистриран: 30.Септември.2009
Статус: Офлајн
Поени: 348
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Storm5 Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 21.Ноември.2009 во 19:08
Makrobiotikata i rakot
RAK NA KRVTA - LEUKEMIJA – Glavni Peiciniteli

Leukemijata e oblik na rak koj ja napaga krvta. Nasiot neznacitelno solen krvotok e kopija na drevniot okean, vo koj najgolemiot del od svojata evolucija se razvival bioloskiot zivot.
Normalnata krv e neznacitelno alkalna, so vrednost od PH od 7,3 do 7,45, od koj poteknuva nejziniot blago solen vkus. Krvta so vrednost pomala PH od 7 e kisela, dodeka so vrednost pogolema od 7 e alkalna. Ako vrednosta na PH vo krvta padne pod svoeto normalno slabo alkalno nivo I krvta stanuva kisela-se sozdava ACIDOZA. Kiselosta vo makrobiotikata se klasificira kako extremna expanzivna sostojba. Koga PH faktorot vo krvta ke stane visok, se javuva poveke kompaktna sostojba ALKALOZA. Sekojdnevnata ishrana e glavnata determinanta na relativnata kiselost ili alkalnosta na krvta. Expanzivnite extremni produkti I pijaloci, kako sto se – sekerot, kafeto, ovosjeto, sokovite, mlekoto I alkoholot, kvasecot – ja razreduvaat krvta I ja pravat kisela. Kontraktivnite extremni produkti, vklucuvajki ja solta, mnogu se alkalni I go stegaat krvotokot. Organizmot go kompenzira losiot kvalitet na krvta so razni mehanizmi. Na primer,, za vreme na izdisuvanjeto vishokot kiselini se isfrluvaat zaedno so jaglero-dioksidot, bubrezite postojano gi filtriraat prekumernite kiselini od hranata I gi ifrlaat po preku mokracata. Istotaka, nasata krv sodrzi niza ‘amortizeri’ kako sto se natrum-bikarbonatot, koi sluzat za neutraliziranje na kiselinite. Na toj nacin, krvta moze da ostane vo blago alkalna sostojba, nasproti redovnata upotreba na extremnite expanzivni I kontraktivni produkti I pijaloci.
Megutoa, pod odredeni uslovi ramnotezata vo krvta ne moze poveke da se odrzi, a rezultatot e seriozni poremetuvanja, kako sto e – leukemijata. Kaj rakot na krvta, brojot na crvenite krvni zrnca se smaluva, dodeka brojot nab elite krvni zrnca dramaticno se zgolemuva. Vo nekoi slucai zabolenite od leukemija imaat duri I MILION BELI KRVNI ZRNCA na kuben milimetar – namesto normalnite 5.000 do 6.000.
Kaj licnosta so normalno zdravje hranata stiga do tenkoto crevo vo vid na kasasta homogena masa, koja krvotokot lesno ja apsorbira. Tenkoto crevo e slicno na dzungla. Crevnite cupici licit na shuma od vlaknenca so milioni bakterii I virusi, koi ja pottiknuvaat transmutacijata so varenjeto na hranata na toj nacin sto so pomos na ovie enzimi go menuvaat nejziniot kvalitet, za da potoa ja prosledat ponatamu. Zivotinskite produkti, jakite kiselini, kako sto se sekerot I ovosjeto, lekovite, drogite I hemiski tretiranite produkti – gi ubivaat tie bakterii I predizvikuvaat loso varenje, go smaluvat proizvodstvoto na krv I sozdavaat osnova za seriozni bolesti. Koga crevata dobro funkcioniraat, molekulite od hranata pretvoreni vo piktijasta masa dopiraat do kraevite na pipkite vo tenkoto crevo, stanuvajki crevno tkivo I doprinesuvaat kon proizvodstvoto na zdrava krv. Belite krvni zrnca se pogolemi I posovitlivi od crvenite I moze da se klasificiraat kako expanzivni. Tie cesto nastanuvaat pri konzumiranje na expanzivni produkti kako sekerot, dodeka crvenite krvni zrnca se sozdavaat poveke od kontraktivni produkti I supstancii, sol I soleni jadenja I slicno. Leukemijata, sostojba za koja e karakteristicno pregolemiot broj na beli krvni zrnca – predizvikana e so redovno I prekumerno vnesuvanje na extremni expanzivni produkti kakov sto e sekerot, ovosjeto, bezalkoholni pijaloci itn, dodeka bolesta skorbutot, vishok na crveni krvni zrnca, e znak na redovna I prekumerna upotreba na extremni kontraktivni produkti kako rafiniranata sol, mesoto, jajcata I slicno.
Skorbutot, sekako, denes veke ne predstavuva problem, zatoa sto uste vo 18 vek britanskite mornari naucile kako da ja uramnotezat svojata extyremna kontraktivna ishrana od vsolenoto svinsko, dodavajki na taa hrana druga extremna expanzivna hrana kako sto e citrusnoto ovosje. Megutoa, leukemijata vo 20 I 21 vek se siri se poveke, a modernata medicina dosega ne uspeala da go otkrie nejzinoto poteklo, nitu da I go najde lekot. Porastot na zacestenosta na leukemijata megu decata I mladite luge ja sledi explozijata na extremni expanzivni produkti, pijaloci I supstancii, koi se proizveduvaat vo ogromni kolicini, pa se jadat I pijat vo najsirokite sloevi uste od zavrsetokot na 2ta svestka vojna. ( tie produkti se cokoladi, bonboni, gazirani bezalkoholni pijaloci, sladoledi I slicno). Megu takvite proizvodi spagaat ‘grickite’ I desertite proizvedeni so seker, med, cokolada I drugi slatki; bonboni I gumi za zvakanje; bezalkoholni pijaloci, pijaloci od tipot na coca-cola I vestacki pijaloci so aspartame I drugi vestacki zasladuvaci; beliot leb, pereci, I drugi proizvodi od rafinirano belo brasno; pomorandzi, banana, ananas I drugo tropsko ovosje; pomfrit I cips; mleko, belo sirenje, mlecni pijaloci I jogurt. Denesnata ishrana na mnogute deca e vo najgolem del so sladok vkus, spored konzistencija meka, po golemina obimna, a po kvalitetot rafinirana ili prerabotena. Takva ishrana sozdava - krajno istencen, razreden kvalitet na krv. Leukemijata e vo porast I megu vegetarijancite vo SAD I drugi zemji, osobeno megu onie koi jadat golemi kolicini na - mlecni proizvodi, ovosje, sirova ‘ziva’ hrana, kako I hrana so luti zacini, I megu tie koi koristat aromaticni lekoviti bilki I vitaminski piluli. Za tie koi ziveat vo tropskite I suptropskite kraevi mnogu od ovie supstancii se domasni produkti I nivnata konzumacija e prirodna so okolinata. Megutoa, ako tie stanat golem del od sekojdnevnata ishrana vo oblasta na umerenata klima, moze da se pojavat seriozni bolesti zatoa sto produktot ne e vo sklad so okolinata kade uspeva.

Zgolemenata zacestenost na leukemijata od 2ta svetska vojna navamu cesto se pripisuva na nuklearnata radijacija. Iako nuklearnata radijacija opasna I edna od predizvikuvacite na leukemijata I treba da se izbegnuva kolku sto e mozno poveke – osnovniot nacin na ishrana ja odreduva podloznosta na rakot vo sekoj poedinecen slucaj.
Taka, napr., vo Hiroshima I Nagasaki ziveel mal broj na luge koi - za vreme na prvite atomski explozii, vo 1945 godina – jadele samo makrobioticka hrana. Megu tie koi go preziveale prviot udar, onie poedinci koi se hranele makrobioticki – bile vo sostojba normalno da funkcioniraat I da im pomognat na mnogute preziveani da ja sovladaat radijacionata bolest, koja e vid na leukemija, na toj nacin sto jadele integralen oriz, kuvan zelencuk, miso supa, algi, umeboshi-tursija od slivi umeboshi I prirodna morska sol – poveketo so naglasok na kontraktivna energija na produktite nasproti expanzivnata extremna radijacija. Na osnova na simptomite na atomskata bolest tie svatile deka radijacijata e krajno expanzivna I deka krvta moze da se napravi pojaka, odnosno poveke kontraktivna, pogusta, ako kako protivteza se upotrebat sprotivnite faktori, kakvi sto se zastapeni vo ishranata koja se sostoi od zitarki bogati so sol I kuvan zelencuk.
Vo tradicionalnata istocna medicina kosata na glavata e soodvetna na kosmastite pipki na tenkoto crevo. Koga posle bombardiranjeto na lugeto pocnala d aim opaga kosata, toa bil znak na poremetuvanja vo crevata I drasticno namaleno proizvodstvo na krv. Vo deceniite posle prvite atomski bombardiranja, naucnicite potvrdile deka misoto I algite, sodrzat, osven soli, I drugi supstancii koi moze da mu pomognat na organizmot da se zastiti od radijacija, vrzuvajki I otfrluvajki gi radioaktivnite elementi.
Vo sovremenoto opstestvo razni vladini agencii predlozile nuklearniot otpad da se deponira vo rudnicite za sol ili megu nasl*gite so sol, za da se neutraliziraat negovite smrtonosni emisii. Toa e eden od primerite kako se postapuva so expanzivnata I kontraktivnata energija vo sovremeniot svet za da se postigne ramnoteza, iako naucnicite toa go pravat bez razbiranje na osnovniot princip na ramnotezata – odnosno na makrobiotickata filozofija, koja go tolkuva I sproveduva ovoj princip.

Vo modernoto opstetsvo postojat, pokraj nuklearnata energija, I mnogu drugi izvori na vestacko zracenje. Kolor-televizijata, kompjuterskite I video-terminalite-kseroks-masini, erkondisn, detektori na dim, uredi za avtomatsko otvoranje na garaznata vrata, kontrolni detektori vo samoposlugite I mnogu drugi aparati I uredi se poveke go jaknat elktronskoto okruzuvanje vo koe ziveeme. Nekoi od tie zracenja se so nisko nivo, kako onie koi poteknuvaat od fenot za susenje na kosata. Nekoi zracenja se pojaki, kako onie od mikrobranovata pecka ( vo makrobiotikata vo nikoj slucaj ne se pece vo mikrobranova pecka). Tolkavata kolicina na elektromagnetno zracenje koe od den na den go apsorbirame ima kumulativen efekt vrz naseto zdravje I vitalnost.

Zdraviot covecki organizam poseduva cudesna sposobnost da se prilagoduva na sredinata koja go okruzuva, duri I ako e polna so radioaktivnost I tranzitori. Lugeto go prifatile makrobiotickiot nacin na ishrana nemaat pricini da se plasat od leukemija I od drugite oblici na rak ili od seriozni bolesti. Megutoa, pri denesnite nivoa na zracenja vo svetot, lugeto koi, osven toa, se hranat so voglavno so rafinirani proizvodi pokazuvaat znacitelna poniska otpornost na radioaktivnosta I za niv postoi opasnost da zabolat od leukemija I drugi oblici na rak.
Prenasocuvanjeto na tokot - na bioloskata degeneracija na modernoto opstestvo, covekot, covestvoto voopsto – vo sprotivna nasoka e klucot za lecenjeto na atomskata bolest I rakot voopsto. Vrakanjeto na poprirodna obrabotka na zemjisteto, eko-zemjodeltsvoto, ishranata I sekojdnevniot zivot ke ja napravat nuklearnata energija nepotrebna I ke doprinese kon postojanoto zdravje I trajniot mir.

Makrobiotikata ja sprecuva I leci leukemijata.

Od “The cancer prevention diet”, Michio Kushi
_______________________________________________________________
LEUKEMIJA - BOLEST NA KRVTA
_______________________________________________________________

Kaj ovaa bolest BROJOT na CRVENITE KRVNI ZRNCA se NAMALUVA a BROJOT na BELITE KRVNI ZRNCA - DRAMATICNO - se ZGOLEMUVA.
Vo nekoi slucai pacientite koi boleduvaat od leukemija moze da imaat duri i MILION BELI KRVNI ZRNCA na KUBEN mm namesto NORMALNITE 5.000 do 6.000.
LEUKEMIJATA moze da ima HRONICEN ili AKUTEN TEK i NE POSTOI MEDICINSKI LEK za OVAA BOLEST koja CESTO ZAVRSUVA so SMRT. No LEUKEMIJATA e RELATIVNO LESNO da se KONTROLIRA so PRAVILNA MAKROBIOTICKA ISHRANA.
BELITE KRVNI ZRNCA se so EXPANZIVNA i PORASTOT na NIVNIOT BROJ ukazuva na VNESUVANJE EXTREMNA EXPANZIVNA HRANA, osobeno SEKER, GAZIRANI BEZALKOHOLNI PIJALOCI, SLADOLED, MLEKO i HEMIKALII ( vo hrana ili farmacevtski lekovi ). Istovremeno NAMALUVANJETO na BROJOT na CRVENITE KRVNI ZRNCA go ODRAZUVAAT NEDOSTATOKOT na MINERALITE i drugata VISOKO KVALITETNA HRANA so SPROTIVNA ENERGIJA od EXPANZIVNATA.

Kako i kaj DRUGITE VIDOVI RAK, liceto koe boleduva od leukemija treba da SOZVAKA SEKOJ ZALAK na ZDRAVA HRANA 150 DO 200 pati, no vo slucaite kade KVALITETOT na PLUNKATA ne e dobar - druga POZDRAVA LICNOST treba da ja SOZVAKA HRANATA i potoa so lazicka da go hrani pacientot.
( Leukemijata e rak so EXPANZIVEN KARAKTER i e POSLEDICA na HRANA so EXPANZIVEN KARAKTER.)
PREHRAMBENITE preporaki za UBLAZUVANJE na LEUKEMIJATA se slicni so onie za LECENJE na DRUGITE VIDOVI RAK so EXPANZIVEN KARAKTER.
OBLOGA od VREL GUMBIR moze da se stava sekoj den vo PREDELOT na TENKOTO CREVO ( kade sto se sozdava krvta ). Toa ke go STIMULIRA SOZDAVANJETO na CRVENITE KRVNI ZRNCA so POMOS na CREVNITE RESICKI.

od kniga "Prirodno lecenje makrobiotikom".Michio Kushi
___________________________________
Rak Na Krvta – Leukemija
___________________________________
PRIMARNI FAKTORI - maslo, mast, seker, bezalkoholni pijaloci, stimulansi, hemijski supstancii
DOPOLNITELNI FAKTORI – hrana od zivotinsko poteklo, ovosje, zacini, pesticide, zracenje, rendgenski zraci, industrisko zagaduvanje
ZASTITNI FAKTORI – integralni zitarki, miso supa, mahunarki, zelencuk,algi, morska sol

Od “The cancer prevention diet”, Michio Kushi
Кон врв
Storm5 Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор


Регистриран: 30.Септември.2009
Статус: Офлајн
Поени: 348
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Storm5 Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 22.Ноември.2009 во 14:23
Makrobiotikata i rakot
RAK NA CRNIOT DROB – Glavni Pricini

Megu mnogute zadaci koj gi izvrsuva crniot drob spagaat filtriranjeto na toksinite od krvta; sozdavanje I prenosuvanje na zolckata; kontroliranje na nivoto na seker; pretvoranjeto vo jagleni-hidrati, masnotiite I proteinite edni vo drugi I proizvodstvo na hormone I enzimi. Vo tradicionalnata istocna medicina crniot drob, poradi svoite komandni funkcii, poznat e kako ‘general’ vo organizmot. Ako se posluzime so edna moderna metafora, crniot drob mozeme da go sporedime so ‘agencija za ekoloska zastita’ na naseto telo, koj signalizira kakov e kvalitetot na prirodnata sredina vo nasiot organizam I gi neutralizira site stetni supstancii. Bez crniot drob covekot ne moze da zivee. Megutoa, duri I ako 80% od ovoj organ se otsrani, preostanatiot del ke prodolzi da funkcionira, a delot sto nedostasuva cesto se regenerira.

Ispumpana od srceto, del od krvta gi pominuva organite za varenje, kade sto kislorodot vleguva vo tkivata, a hranata koja e apsorbirana go prodolzuva varenjeto. Toj metaboliziran material od crevata I zeludnikot odi direktno vo crniot drob. Tuka se ocistuva od masnotii, a potoa biva ufrlen vo krvotokot. Zdraviot crn drob moze kontinuirano da filtrira relativno golema kolicina na otrovni supstancii koi vleguvaat vo teloto. Crniot drob, napr., moze da neutralizira otprilika 9 grama alcohol na cas. Megutoa, posle poveke godini na neuramnotezeno vnesuvanje na hranata I pijaloci, crniot drob moze da otece, odnosno da stane tvrd I da ja izgubi svojata prirodna sposobnost na funkcioniranje.
Crniot drob po struktura e kompakten, tezi otprilika 1,34 kg I upravuva so mnogu funkcii vo sistemot za varenje I so ekskrecionite funkcii.Aktiven I centralen organ kogo osobeno go pogoduva prekumernoto vnesuvanje na govedsko meso, svinsko meso, zivinsko meso, jajca, mlecni proizvodi, sol I drugi extremni kontraktivni produkti.(crniot drob e povrzan so gnevot, pa zatoa megu vernicite koi se mesojadci naogame tolku extremno gnevni fanatici, a solta vo mesoto gi unistuva mozocnite kelii). No, iako poremetuvanjata na crniot drob najcesto e od ovaa extremna kontraktivna hrana – simptomite moze da bidat zabrzani so expanzivni extremni proizvodi, kako sto se – alkoholot, produktite so mnogu masti I maslo, proizvodite od belo brasno, sekerot, tropskoto ovosje I zelencuk, sirovata ‘ziva’ hrana I stimulansite.
Dovolno e da se razgleda metabolizmot na masnotiite, pa da go svatime mehanizmot na degenerativnoto zaboluvanje I formiranjeto na tumorite, vklucuvajki go rakot na crniot drob, na kelijsko nivo. Lipidi se zaednicki naziv za masnotiite, maslata I masnite supstancii, kako sto se masnite kiselini, holesterolot I lipoproteinite. Masnotiite na sobna temperature se naogaat vo tvrda sostojba, dodeka maslata se tecni. Tvrdite lipidi najcesto imaat poveke masni kiselini; tie, po sostav, sedolgi lanci na jaglerodot I vodorodot, so eden molekul na kislorod na edniot kraj. Zasitenite masni kiselini se vrzani so atomite na vodorodot ili zasiteni se so niv. Na nezasitenite masni kiselini im nedostasubva najmalku eden par atomi na vodorod. Polinezasitenite masni kiselini se onie na koi im nedostiga poveke ode den par.
Masnite kiselini se gradivni materijali od koi se sostojat masnotiite, kako sto se prostate sekeri osnovni edinici na jaglenite hidrati. Za da pomogne vo varenjeto na masnotiite, koi se nerastvorlivi vo voda I sozdavaat golemi kapki, crniot drob laci zolcka, zolckasta tecnost vskladirana vo zolcniot meur. Vo crevata zolcta sluzi vo toad a sozdade emulzija od masnotiite I da im ovozmozi na enzimite za varenje ovie da se razlozat na masni kiselini I glycerol.
Lipidite se bitni za varenjeto, no moze da bidat stetni za organizmot, sto posebno vazi za zasitenite kiselini, kako sto se stearinskata kiselina, sodrzana vo zivotinskite tkiva, koja gi obleva crvenite krvni zrnca, gi blokira kapilarite I go ostava srceto bez kislorod. Eden od glavnite sostojki na lipidite e holesterolot, supstancija koja prirodno se naoga vo organizmot, kade sto doprinesuva vo odrzuvanjeto na kelijskite zidovi, sluzi kako prethodnik na zolcnite kiselini I vitaminot D I, istotaka sluzi kako prethodnik na nekoi hormone. HOLESTEROLOT GO NEMA VO RASTITELNITE PRODUKTI, no e sodrzan vo SITE proizvodi od zivotinsko poteklo osobeno vo – mlkeoto, zolckata od jajceto I vo mlecnite proizvodi. Bidejki holesterolot e nerastvorliv vo krvta, toj se vrzuva za eden protein koj e rastvorliv za da go raznesuva po organizmot; taka nastanuva kombinacijata koja se narekuva LIPOPROTEIN. Megutoa, prekumerniot holesterol vo krvotokot tezi da se natalozi vo zidovite na arteriite I najposle, vo vid na nasl*gi, predizvikuva stesnuvanje na arteriite I go smaluva protokot na krvta. Normalno e limfata da gi apsorbira masnotiite, koi blizu srceto vleguvaat vo krvotokot, eden del na krajot ke bide deponiran vo crniot drob. Tie vskladirani masnotii, osobeno onie koi poteknuvaat od mesoto I mlecnite proizvodi, obicno se glaven izvor na poremetuvanjeto na crniot drob, koi kulminiraat vo – nastanok na rak na crniot drob.

Pri se golemata svest vo javnosta za postoenjeto na vrskata pomegu holesterolot, zasitenite masnotii I srcevite zaboluvanja, mnogu luge presle na nezasiteni masti i masla, vklucuvajki ja I bilnata mast za kuvanje, majonezot, margarinot, prelivite za salata I vestackite pavlaki I namazi. Megutoa, nezasitenite masnotii sluzat za redistribucija na holesterolot od krvta vo tkivata, I vo kombinacija so kislorodot sozdavaat SLOBODNI RADIKALI. Ova se nestabilni I visoko reaktivni supstancii, koi moze da stapat vo interakcija so proteinite I da predizvikuvaat gubitok na elasticnosta na tkivata I opstoto slabeenje na keliite. Medicinskite studii pokazuvaat deka polinezasitenite lipidi, vsusnost, go zabrzuvaat razvojot na tumorite poveke otkolku zasitenite masnotii I masla.

I integralnite zitarki sodrzat polinezasiteni masnotii, no ovie vo prirodna sostojba se naogaat vo ramnoteza so soodvetnite proporcii na vitaminot E i selenot, koi obicno se gubat vo tekot na procesot na rafiniranje. Slicno na toa, nerafiniranite masla za kuvanje ( ladno cedenite masla vo koi e socuvan vitaminot E) se proizvodi vo cij sostav postoi RAMNOTEZA I, ako se koristat vo umereni kolicini – ke doprinesat kon pravilen metabolizam.

Crniot drob istotaka ja regulira kolicinata na sekerot vo krvta. Toj go pretvora sekoj vishok seker vo skrob narecen glikogen, koj se skladira vo crniot drob. Koga nivoto na sekerot vo krvta e nizok, crniot drob go pretvara glikogenot povtorno vo seker I go parka vo krvotokot za da gi ishrani keliite na organizmot. Ako nasata glavna hrana se sostoi od slozeni jagleni hidrati, kakvi sto se celite zrna zitarki, tie oblici na skrob sporo ke se razlagaat na molekuli na seker, pa taka ke gi apsorbiraat crevata I ke gi prevzeme crniot drob. No, ako golem del od nasata ishrana go zemame vo oblik na prosti jagleni hidrati, kako sto se rafiniranite zitarki, sekerot, ovosjeto, sukrozata ili medot, do razlaganje doaga veke vo zeludnikot, sto ima za posledica osloboduvanje na jaki kiselini I brzo prefrluvanje na golemi kolicini seker vo crniot drob. Dokolku vo crniot drob veke ima vskladirano premnogu seker vo forma na glikogen, ili ako crniot drob, poradi hronicnata zloupotreba, e oslabnat – prekumerniot seker ke otide vo krvotokot I ke stane dopolnitelen factor vo slabeenje na organizmot.

RAKOT NA CRNIOT DROB e kulminacija na hronicnoto zaboluvanje na crniot drob, a na nego moze dam u prethodat HEPATITOT, ZOLTICATA I CIROZATA. Iako Rakot na crniot drob e primarno posledica na proizvodi od zivotinsko poteklo, mleko I jajca Itn, negoviot nastanok go zabrzuvaat produktite koi sodrzat hemiski dodatoci, zastitni sredstva I emulgatori ili pesticidi.
HEPATOMOT, eden oblik na rakot na crniot drob koja go pogoduva epitelnoto tkivo, e vo vrska so ogromnoto zglemuvanje na potrosuvackata na extremni expanzivni proizvodi posle 2ta svetska vojna. Megu ovie se naogaat – sladoledot, gaziranite pijaloci, citrusnoto ovosje, ledenite pijaloci, prerabotenite I vestackite produkti, beliot leb, sekerot I niza lekovi I drogi koi se davaat na recept ili se dobivaat bez recept, megu koi I aspirinot, kontraceptivnite piluli I marihuanata. Sega sekoja godina nekolku iljadi Amerikanci zaboluvaat od hepatom.
__________________________
Rak Na Crniot Drob
__________________________
PRIMARNI RIZICNI FAKTORI – meso, jajca, tvrda mast, zivotinski proteini, maslo, belo brasno
DOPOLNITELNI RIZICNI FAKTORI – seker, zacini, mlecni proizvodi al;kohol, pesticide, kontraceptivni piluli, drogi, lekovi
ZASTITNI FAKTORI – integralni zitarki, mahunarki, algi, siitake pecurki

Od “The cancer prevention diet”, Michio Kushi

Od rak na crniot drob, pod nadzor na Michio Kushi, se izlecila Mina Dobic I toa iskustvo go prenela vo knigata ‘Moj zivot kao Feniks’.
Кон врв
Storm5 Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор


Регистриран: 30.Септември.2009
Статус: Офлајн
Поени: 348
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Storm5 Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 22.Ноември.2009 во 19:59
Makrobiotikata i Rakot
RAK NA BELITE DROBOVI - Glavni Pricini

Rakot na belite drobovi obicno se siri na crniot drob ili od crniot drob, mozokot ili koskite. Vo 90% slucai bolesta go ima eden od slednite cetiri oblika: 1. EPIDERMOIDEN KARCINOM, cija lokacija e centralna I koja se siri so invazija na bliskite tkiva; 2. ADENOKARCINOM, koj obicno go pogadja samo eden del od belite drobovi, no se siri I na drugi lokacii; 3. MAKROCELULAREN KARCINOM, koj e slicen na adenokarcinomot; 4. MIKROCELULAREN KARCINOM, koj brzo se razviva. Rakot nab elite drobovi retko se otkriva vo raniot stadium, I 50% na tumorite se smetaat za inoperabilni. Ovie oblici modernata gi leci so hirurski zafat, lobotomija, so zracenje, hemoterapija I so lekovi.
Belite drobovi se dvojni organi za disenje. Za vreme na disenjeto kislorodot vleguva vo belite drobovi I ottamu vo krvta. Krvta polna so kislorod odi vo srceto, koe go pumpa niz arteriite vo keliite. Vo keliite na teloto kislorodot se spojuva so metaboliziraniot seker I masnotiite, sozdavajki energija, a ostavajki zad sebe jaglero-dioksid I voda kako nusprodukti. Krvta go apsorbira ovoj jaglen-dioksid I go prenesuva do belite drobovi, koj go isfrla so izdisuvanjeto. Belite drobovi se istotaka vazna lokacija za priem na elektromagnetskata energija od okolinata I za stimuliranje na nekoi procesi na varenje, osobeno izlacuvanjata niz debeloto crevo.

Sovremenata medicina posvetila znacitelno vnimanie na rakot nab elite drobovi zatoa sto ovaa bolest se naoga vo postojan porast. Pusenjeto na cigari se naveduva kako glavna pricina, a epidemiolozite tvrdat deka do 80 ili 90 % tumori na beliute drobovi moze da se sprecat so ostavanjeto na cigarite. Drugi istrazuvaci ja zapazile vrskata pomegu rakot na belite drobovi I zgolemenata zagadenost na zivotnata sredina ili taa na rabotnoto mesto. Rakot nab elite drobovi e rasprostranet vo mesta kade sto ima petroleumski postrojki I rafinerii, megu rabotnicite koi rakuvaat so azbest, megu rudarite vo rudnicite za baker I rabotnicite koi rabotat so olovo I cink. Ulogata na ishranata vo zastitata od rakot e od golema vaznost da se svati. Poveke medicinski studii pokazuvaat deka kaj licata koi redovno jadat sargarepa I temnozelen ili zolt zelencuk – produkti koi sodrzat beta-karotin, a toj e prethodnik na vitaminot A – stapkata na rakot nab elite drobovi e poniska otkolku kaj drugite luge.
Sekoja od ovie hipotezi stoi vo vrska so razbiranjeto na pojavata na rakot na belite drobovi. Megutoa OSNOVNATA PRICINA na ovaa bolest NE E PUSENJETO, nitu zagadenosta, pa nitu privremeniot nedostatok na vitamini – tuku poprvo neramnotezata vo sekojdnevnata ishrana. Za ovaa bolest mlecnite proizvodi se problem broj 1 a pusenjeto e problem broj 2. Belite drobovi, relativno se uramnotezeni po struktura, bidejki gi kombinira expanzivnite I kontraktivnite crti.
Poremetuvanjata na disnite organi, megu koi se I tumorite nab elite drobovi, posledica se na vnesuvanje vo organizmot produkti koi se krajno expanzivni I krajno kontraktivni po energija, kako sto se - mesoto, jajcata, zivinskoto meso, mlecnite proizvodi, rafiniranoto brasno, sekerot, masnotiite I maslata, ovosjeto I sokovite, alkoholot, stimulansite, hemikaliite I lekovite.
Za vreme na progresivnoto razvivanje na ovaa bolest, prekumernoto, redovno vnesuvanje na proizvodi koi se kiseli, koi sozdvaaat sluz I koi sodrzat mnogu zasiteni zivotinski masnotii, doveduva do sozdavanje na talozi vo razni delovi na teloto, kako sto se sinusite, vnatresnoto uvo, dojkite, belite drobovi, bubrezite I reproduktivnite organi. Koga se vo prasanje belite drobovi, pokraj ociglednite simptomi kako sto se kaslicata I zacepenosta na belite drobovi, sluzta cesto se talozi vo alveolite, I togas disenjeto stanuva oteznato. Ponekogas, nasl*gite na sluz vo bronhiite moze da se odlepat I isfrlat preku kaslanjeto, no koga alveolite se ednas so niv opkruzeni, tie stanuvaat obloga koja se zacvrstila I koja moze dolgo da se zadrzi na toa mesto. I togas, ako zagaduvacite na vozduhot ili dimot od cigarite vlezat vo belite drobovi, nivnite teski sostojki, osobeno raznite soedinuvanja na jaglerodot, bivaat privleceni vo plucata I ostanuvat vo ta lepliva sredina. Vo teski slucai, tie nasl*gi moze da go pottiknat razvojot na tumorot. Megutoa, osnovnata pricina na takvata sostojba e NASOBIRANJETO NA LEPLIVA SLUZ I MASNOTII vo alveolite I vo krvta I kapilarite koi gi opkruzuvaat.
Vo industriski proizvedenata cigara ima 4.000 vida na otrovi. Prasanjeto za tutunot I negovata uloga vo nastanokot na rakot najdobro moze da se svati vo vrska so sekojdnevnata ishrana. Severnoamerikanskite Indijanci so vekovi pusele tutun I ne dobivale rak I go koristele rastenieto tutun vo medicinski celi. Edna od glavnite razliki pomegu nacinot na koj indijancite go koristele tutunot I nacinot na koj nie go koristime e taa razlika sto tie imale uramnotezena ishrana, bogata so pcenka I drugi zitarki vo zrno, divi trevki, zelncuk koi go odgleduvale ili naogale, svezo sezonsko ovosje, semenki I mala umerena kolicina na vsezo meso. Denesnite ispituvanja ukazuvaat na toa deka vo opstestvata koi I denes imaat tradicionalen nacin na ishrana I vo koi pusenjeto tutun e rasprostraneto – ne postoji jasna koleracija pomegu pusenjeto I rakot nab elite drobovi.
I kvalitetot na moderniot tutun e factor koj doprinesuva kon zgolemenata zacestenost na disnite zaboluvanja. Nekogasniot indijanski tutun rastel prirodno, bez fosfatni gubriva I vestacki pesticide, I se susel na vozduh. Moderniot vestacki susen tutun vo tekot na svoeto rastenje e izlozen na golemi kolicini na hemikalii, a procesot na sisenje, koj prirodno bi trael okolu 3 meseci, zabrzan e na – sest dena. Osven toa, komercijalnite cigari sodrzat 5 do 20 % seker po tezina, kako I supstancii za odrzuvanje na vlaznosta I drugi sinteticki dodatoci koi im davaat odreden miris I vkus. Vo zemjite vo ki tutunot ne se susi vestacki, nitu se mesa so seker – kako sto se Rusija, Kina I Tajvan – medicinskite ispituvanja obicno ne ukazuvaat na znacajna korelacija pomegu pusenjeto I rakot na plucata. I laboratoriskite ispituvanja pokazale deka gluvcite koi jadat ishrana siromasna so masnotii ne zaboluvaat od rak na plucata, no kaj niv se razvivaat tumori koga vo ishranata se stavi ishrana bogata so masnotii. Na toj nacin, hemiski rafiniraniot tutun vo kombinacija so ishrana bogata so masnotii, seker, maslo I drugi leplivi proizvodi dava sinergisticki efekt I ja zgolemuva opasnosta od rakot nab elite drobovi.
Slicno na toa, zdravite beli drobovi moze da izdrzat I neutraliziraat golem stepen na zagadenost na vozduhot, kako I metalna prasina I iritiracki hemijski supstancii vo covekovata sredina. Toa e I pricinata sto na nepusacite koi imaat uramnotezena ishrana dimot od cigarata vo nivna blizina obicno nema fizicko vlijanie. Nivnite beli drobovi rabotat pravilno I prirodno, bez zabelezitelna nelagodnost, I gi filtriraat cestickite stvoreni so pusenjeto na cigarata koi se naogaat vo vozduhot. Megutoa, nepusacite cii beli drobovi se oblozeni so masnotii, sluz I kiselina od ishranata koja sodrzi meso, mleko I seker, ili od vegetarijanskata ishrana mnogu bogata so mlecni proizvodi I slatki od seker I belo brasno – cesto ke osetat iritacija koga cestickite od dimot ke stignat vo belite drobovi I ke ostanat so niv zarobeni. Sekako, zagaduvanjeto od cigari treba da se odbegnuva, a ne e preporaclivo ni da se raboti I da se zivee blizu pogon na hemijska industrija, kako ni blizu deponiite so opasni otpadoci. Megutoa, nekoi luge se relativno poimuni na toksicnite supstancii od drugite blagodarejki na sostavot na svojata sekojdnevna ishrana I na svojata fizicka konstitucija ili na nasledenite karakteristiki, koi se prvenstveno formirani so sostavot na ishranata na nivnite majki za vreme na bremenosta.

Vo dalekuistocnata medicina tutunot e klasifikuvan kako kontraktivna supstancija, poradi toa sto ima efekt na sobiranje I isusuvanja(zatoa na mali otvoreni rani se stavalo tutun za da se sopre krvta, pobrzo da se zgusne). Pusacite obicno se poslabi od nepusacite, a poveketo pusaci pocnuvaat da se debeleat otkako ke gi ostavat pusenjeto. Pusenjeto, znaci, go stega organizmot I ima alkaliziracki efekt vo krvta. Kakos to utvrdile Indijancite, cistiot tutun koj se koristi umereno moze da ima smiruvacko deluvanje I da go zgolemi imunitetot od nastinka, infekcija I od hronicni zaboluvanja koi nastanuvaat pri prekumerna kisela sostojba na organizmot. Morihei Ueshiba, tatkoto na Aikidoto i prijatel na tatkoto na modernata makrobiotika, Zorz Osawa, ponekogas znael da zapali cigara za da se smiri. Bruce Lee, kako I poveketo Kinezi, koristel ponekogas marihuana I hasis. Turcite koristat nargile. Megu shamanite istotaka se koristat trevki za da izmenat sostojba na svest.
Na osnova na principite na kontrakcijata I expanzijata, mozeme istotaka podobro da razbereme zosto mnogu luge vo modernoto opstestvo gi privlekuva pusenjeto I zosto go zloupotrebuvaat tutunot trosejki go vo mnogu pogolemi kolicini od Indijancite. Nikotinot, glavnata sostojka na tutunot, mnogu e kontraktivna supstancija. Zemjodelcite vo juznite kraista cesto gi prskale posevite so sok od tutun za da gi odbijat parazitite I da gi sprecat bilnite bolest( ete vi eko-zemjodelstvo bez hemikalii). Vo teloto se slucuva slicen process. Bakteriite koi gi predizvikuvaat bolestite ne moze da se razvivaat vo alkalna sredina. Coveckata krv spored PH vrednosta e normalno neznacitelno alkalna. Sekojdnevmata ishrana od integralni zitarki, kuvan zelencuk I sezonsko ovosje – sozdava neznacitelna alkalna sostojba. Megutoa, modernata ishrana, koja sodrzi golem procent na meso, mleko I seker, ima za posledica krvta da stane kisela. Produktite koi sozdvaat kiselost se – mesoto, sekerot, jajcata, zivinskoto meso, mlecnite proizvodi, rafiniranoto belo brasno I proizvodi od brasno kako I stimulansite. Za da ja obnovi krvta soodvetnata pH vrednost I za da se sozdade ramnoteza vo kiselata, expanzivna sostojba, na krvta, teloto ja custvuva fizioloskata privlecnost na tutunot, kontraktivna supstancija. Spored svoeto biohemijsko deluvanje, nikotinot go podiga nivoto na sekerot vo krvta. Koga nekomu ke mu padne sekerot vo krvta toj ima potreba od pusenje. Poradi toa licata koi pusat cigara za cigara se tokmu tie kaj koi se javuva hipoglikemija, koi patat od nisko nivo na sekerot vo krvta I vo cija sekojdnevna ishrana nedostasuvaat kompleksni jagleni hidrati. Do taa sostojba doaga pri redoven vnes na prekumerni masnotii, proteini, seker I alcohol, a posledica moze da bide losa funkcija na pankreasot I crniot drob, slabenje na nadbubreznite zlezdi I haoticno emocionalno odnesuvanje. Kolku e poslaba krvta, toa e pojaka zelbata za pusenje tutun. Sto poveke covekot pusi, toa ima poveke jaglen-monoksid vo krvta, a srceto mora ponaporno da raboti.
Indijancite pusele malku tutun dnevno, a cesto vo tekot na podolgi periodi voopsto ne pusele. Vo istorijata na covestvoto recisi site tradicionalni drustva srekno ziveele bez tutun, a bioloskata potreba za pisenje ne postoi. Mozebi edinstveno severnoamerikanskite Indijanci gi privlekla ovaa, krajno kontraktivna po energija, razonoda zatoa sto nivnata glavna hrana, pcenkata, e najexpanzivna po energija, oblik na zitno zrno, pa toa bilo nacin koi tie go nasle -    za da se vospostavi ramnoteza so svojata prirodna sredina.

Soedinuvackiot princip na zakonot na kontrakcija I expanzija ni pomaga da go svatime fizioloskoto pusenje I sinergistickoto deluvanje koj go ima hemiski tretiraniot tutun, preoptovaruvajki go krvotokot I disniot system I predizvikuvajki rak na belite drobovi. Iako na Zapad epidemijata na rakot na belite drobovi e pottiknata od dejstvoto na tutunot – taa sepak e prvenstveno bolest koja e predizvikana od prekumerno jadenje I bolest koja go sledi diganjeto na hemiskoto zemjodelstvo I menuvanjeto na obrazecot na ishranata, promeni do koi doslo posle 2ta svetska vojna.

Vrakanjeto kon ishranata vo cie srediste se naogaat integralnite zitarki, zelencukot, domasnoto ovosje I eliminiranje na proizvodi od zivotisnko poteklo, ke ima za posledica rakot nab elite drobovi povtorno da iscezne I povtorno da stane taka retka bolest kako sto bila vo pocetokot na 20 vek ili potpolno ke se eliminira kako nepotrebna bolest. Vitaminot A i beta-karotinot, sodrzani vo nekoi produkti, imaat zastitna uloga, iako se toa samo nekoi od pogolemiot broj na hranlivi sostojki koi blagotvorno deluvaat nab elite drobovi.
Vospostavuvanjeto na prirodniot system na zemjodelieto na regionalna osnova ke ima za rezultat znacitelno smalena zagadenost na sredinata, kako I podobruvanje na zdravjeto. Togas na posevite ne ke im bide potrebno tolku hemikalii kako denes,nitu GMO organizmi; nema da ni treba ni tolku nafta za transkontinentalna isporaka na zemjodelskite proizvodi I stoka, a ke se namali I potrebata za ekstrakcija na metalot zaradi proizvodstvo na teska zemjodelska oprema.
Tragajki po korenite za rakot nab elite drobovi, ke najdeme deka mnogu socijalni problemi se povrzani so nacinot na nassata ishrana I deka tie problemi ne moze da se resavaat bez menuvanjeto na obrazecot na nasata sekojdnevna ishrana.

Makrobiotikata moze da go spreci I izleci rakot nab elite drobovi.

________________________
Rak Na Belite Drobovi
_______________________

PRIMARNI RIZICNI FAKTORI – meso, jajca, zivina, mlecni proizvodi, seker, maslo, belo brasno
DOPOLNITELNI RIZICNI FAKTORI – zacini, ovosje, stimulansi, drogi, cigari, zagadenost na vozduhot, azbest
ZASTITNI FAKTORI – integralni zitarki, lisnat zelen I zolt zelencuk, mahunarki, algi, svez vozduh

Od kniga “ The Cancer Prevention Diet”, By Michio Kushi
     

Кон врв
Storm5 Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор


Регистриран: 30.Септември.2009
Статус: Офлајн
Поени: 348
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Storm5 Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 23.Ноември.2009 во 14:13
Makrobiotikata i rakot
RAK NA BESIKATA I BUBREZITE - Glavni Pricini

Rakot na bubrezite, koj podednakvo gi napaga i mazite i zenite, se pojavuva i kaj vozrasnite i kaj decata. rakot na besikata e mnogu pocest kaj mazite, osobeno kaj onie vo zivotnoto doba od 55 do 70 godini.
Standardnoto medicinsko tretiranje se sostoi vo hirurskoto otstranuvanje na zaboleniot bubreg, zaedno so sosednite limfni jazli i nadbubrezni zlezdi. Toa e operacija koja se narekuva radikalna nefrektomija. Covekot moze da zivee ako ima samo eden bubreg. No, ako se otstranat dvata bubrega, togas mora da se izvrsi transplantacija na bubreg, ili se vrsi dijaliza. Masinata za dijaliza gi prevzema funkciite na bubrezite na toj nacin sto ja filtrrira tecnosta niz cevcinjata koi se staveni vo pacientovite race. Pacientot mora da podlozi na vakvata postapka 2 do 3 pati nedelno; a sekoja postapka trae 3 do 4 casa. Ponekogas pred operacijata se koristi zracenje za da se smali tumorot.
Vo slucaj na rak na besika, povrsinskite tumori obicno se otsranuvaat so spaluvanje ili odsekuvanje so pomos na cistoskop, elektricno cevce koe se protnuva niz mokracniot kanal, ili so pomos na abdominalen rez. Totalnoto otstranuvanje na besikata, vo poodminat stadium, se narekuva cistektomija. Kaj mazite maligniot proces cesto ja zafaka prostatata, koja istotaka se odstranuva. Togas na mestoto na otstranetata besika se stava vestacka, koja obicno se konstruira od del od tenkoto crevo i se povrzuva so kesata za isfrluvanje na mokracat od teloto, koja se menuva posle sekoja upotreba. Zracenjeto vo oblik na radijacija odnadvor ili implantirani radioaktivni zrnca istotaka se primenuva pri operacijata na besikata, za da se unistat invanzivnite tumori. Hemoterapijata ne se koristi kako osnoven tretman kaj rakot na besikata i bubrezite, no se primenuva za ublazuvanje na bolkite posle operacija. Od vkupniot broj na zaboleni od rak na besika tretirani so ovie metodi, 62% prezivuvaat 5 godini ili podolgo.
Glavni zadaci na bubrezite se da ja filtrriraat necistotijata od krvta i vishokot tecnost da ja isfrlat od teloto vo forma na mokraca. otprilika 1 litar krv proaga sekoj minut niz bubrezite, koi sluzat za reguliranje na solite, vodata i drugi sostojki na krvotokot. Mokracata se sozdava vo bubrezite so filtrriranje na ureata i drugi otpadni materii od krvnite sadovi i so apsorpcija i isfrluvanje na drugi supstancii od filtratot.
Kolicinata na mokracat koja se isfrla varira so kolicinata na ispienata tecnost, a obicno dostiga 1.000 do 1.500 kubni cm dnevno. kolicinata na tvrdite sostojki vo mokracata e razlicna, zavisno od ishranata, i znacitelno e pogolema posle vnesuvanje na produkti od zivotinsko poteklo koi se pobogati so masnotii i proteini. Lugeto koi ziveat so modernata nezdrava ishrana isfrluvaat dnevno okolu 40 do 75 grama cvrsti otpadni materii, od koi 25% ja socinuvaat ureata, 25% hloridite, 25% sulfatite i fosfatite, a ostatokot gi socinuvaat organskite kiselini, pigmentite, hormonite itn. Vo nezdravata mokraca moze da se naogaat golemi stapki na albumin, seker, krv, gnoj, aceton, masnotija, himus, kelijski materijal i bakterii. Zdravata mokraca treba da ima boja na 'novo zlato'. Nadbubreznite zlezdi, povrzani so gorniot del od bubrezite, se sostaven del od sistemot na zlezdi so vnatresno lacenje. Tia lacat hormoni, od koj i adrenalinot, koj go regulira mentalniot i emocionalniot stres. Mokracovodite se dolgi, tesni cevki, niz koi mokracata od dvata bubrega pominuva vo besikata so pod dejstvo na muskulite. Besikata e supliv organ vo forma na bukvata 'Y' koj se naoga vo karlicata i sluzi za rezervoar za mokracata. Vo nea moze da sobere okolu pola litar mokraca. Mokracniot kanal se protega od vratot na besikata do genitalniot region. kja mazite mokracniot kanal se deli na del koj mu pripaga na prostatata i na del koj mu pripaga na penisot. Kaj zenite urinarniot sistem e vo dobar del odvoen od reproduktivniot sistem.

POREMETUVANJATA NA BUBREZITE moze da se podelat vo 2ve grupi. 1. Sostojbata na prekumerna kontrakcija, stegnatost i nesovitlivost na bubrezite imaat za posledica restrikcija na protokot na krv i mokrenjeto. 2. Sostojbata na labavost i otecenost go sprecuvaat potpolno filtriranjeto na krvta i moze da dovedat do prekumerno zadrzuvanje ili otstranuvanje na tecnostite. Prethodni znaci na stegnatost i stvrdnatost na bubrezite se nemirniot son, za koe vreme covekot se svrtuva i prevrtuva vo krevetot, nesonica, nimirni kosmari i rano stanuvanje nautro. Stegnatite bubrezi, extremno kontaktivni, se posledica na redovno, prekumerno vnesuvanje na extremni kontraktivni produkti, kako sto se - jajcata, mesoto, drugi proizvodi od zivotinsko poteklo, suvi peceni produkti, industriskata sol i hiperaktivnosta i sredinata ispolneta so pritisoci. Prvi znaci na prekumerno prosireni bubrezi se rkanje, stenkanje, mokrenje vo krevet, bolka vo delot na kicmata, stanuvanje noke zaradi mokrenje i kasno stanuvanje nautro. Ovaa extremno expanzivna sostojba na bubrezite e posledica na - vnesuvanje na golemi kolicini na tecnosti ( osobeno mleko, ovosni sokovi i kafe ), kako i produkti od tropsko poteklo, ovosje, seker i slatki so seker. sekerot ednas vnesen vo organizmot se pretvora vo voda. sekojdnevnoto dolgo sedenje doprinesuva kon slabost i mlitavost na bubrezite.

So tekot na vremeto, pregolemata, redovna konzumacija na krajno expanzivnite i krajno kontraktivnite proizvodi i pijaloci moze da dovedat do sozdavanje na kamen, cisti i tumori vo urinarniot trakt. Takvi opstrukcii se razvivaat koga vishokot na cvrsti otpadni materii ne mozat da projdat niz finata mreza na keliite vo vnatresnosta na bubrezite, mokracovodite ili besikata. Bubrezite se mesto kade cesto se nasobiraat sluzta i masnite kiselini. Vo takva sostojba bubrezite cesto ja zadrzuvaat vodata i stanuvaat hronicno oteceni. Bidejki procesot na otstranuvanje e sprecen, vishokot tecnosti cesto se nasobira vo nozete, sto predizvikuva periodicno otekuvanje i slabost. Istovremeno, doaga i do prekumerno potenje. Ako nekoj so taka otecena sostojba na bubrezite prodolzi da jade golemi kolicini na expanzivni produkti, nasobranite masnotii i sluz ke se krIstiliziraat vo forma na KAMEN VO BUBREZITE. Bubrezniot kamen najcesto e posledica na dolgotrajno, redovno vnesuvanje na produkti bogati so masnotii, kombinirani so razladeni ili ledeni proizvodi, osobeno so sladoledot, serbetot, jogurtot, oranzadata, bezalkoholnite pijaloci, ledenata voda i so drugi pijaloci koi go razladuvaat teloto.
Posle podolgo vreme cistite i bubrezniot kamen najposle ke prejdat vo BUBREZNI TUMORI, bidejki bubrezite vo samoodbrana se borat za da go ogranicat protekuvanjeto na vishokot voda. Sto se odnesuva do RAKOT NA BESIKATA, prekumernata kolicina na toksini i drugi iritiracki sostojki vo mokracata, osobeno onie koi poteknuvaat od prerabotenite produkti i hemijski precistenata voda, moze najposle da dovedat do - rak.
Rakot na bubrezite e so poveke kontraktiven karakter predizvikan od extremna kontraktivna hrana. Rakot na besikata e so poveke expanziven karakter predizvikan od extremna expanzivna hrana.

Za da se vospostavi povtorno ramnoteza, se preporacuva neznacitelno poexpanzivna makrobioticka ishrana za rakot na bubrezite, a poveke so kontraktiven karakter za rakot na besikata.

Makrobiotikata go sprecuva i leci i rakot na bubrezite i rakot na besikata.

Od kniga “ The Cancer Prevention Diet”, By Michio Kushi
      
___________________________________
Rak Na Bubrezite
___________________________________

PRIMARNI RIZICNI FAKTORI – masnotii, maslo, meso, mlecni proizvodi
DOPOLNITELNI RIZICNI FAKTORI – ovosje, sokovi, seker, zacini, bezalkoholni pijaloci, stimulansi, hemijski supstancii, drogi, lekovi
ZASTITNI FAKTORI – integralni zitarki, mahunarki, zelencuk, algi
_________________________________
Rak Na Besika
__________________________________

PRIMARNI RIZICNI FAKTORI– meso,jajca,zivina, maslo.,mast,mlecni proizvodi,seker
DOPOLNITELNI RIZICNI FAKTORI – belo brasno,ovosje, bezalkoholni pijaloci, kafe, hlorirana voda, vestacki zasladuvaci, zagadenost na vozduhot
ZASTITNI FAKTORI– integralni zitarki, mahunarki, zolt I zelen zelencuk, algi, izvorska voda
Кон врв
Storm5 Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор


Регистриран: 30.Септември.2009
Статус: Офлајн
Поени: 348
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Storm5 Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 23.Ноември.2009 во 18:38
Makrobiotikata i rakot
RAK NA ZELUDNIKOT

Rakot na zeludnikot se narekuva i gastricen rak. Hirurskiot zafat e standarden medicinski tretman, iako mnogu slucai se smetaat za inoperabilni, poradi toa sto rakot na zeludnikot obicno se otkriva duri vo poodminatite stadiumi na razvoj. Operacijata se narekuva gastrektomija, a se sostoi vo delumno ili potpolno otstranuvanje na zeludnikot. Ako se izvrsi totalna gastrektomija, togas istotaka se otstranuvaat limfnite jazli, slezinata i del od tenkoto crevo. Posle toa se primenuva hemoterapija ili zracenje. Stapkata na preziveanost od 5 ili poveke godini posle ovoj zafat iznesuva 12 do 14 %. Dr. John A. MacDonald, vo svojata kniga ‘Koga rakot ke udri’-When Cancer Strikes,1979 – posle 20 godisnoto iskustvo na hirurg specijaliziran za onkologija, napisal deka - hirurskiot priod na rakot na zeludnikot e ‘obeshrabruvacki’ i ‘neefikasen’. “ Nie ne sme sigurni”, pisuva avtorot, “sto e pricinata za rakot na zeludnikot, no sosema e verojatno deka toj ima nekoja vrska so toa sto go jademe i so nacinot na podgotovka na hranata.”
Sluzokozata na zeludnikot sodrzi milioni cevasti zlezdi, koi lacat hidrohlorna kiselina i pepsin, kako i mali kolicini mucin, antianemiski material i neorganski soli. Gorniot, prosireniot del na zeludnikot, poznat kako fundus ili telo, laci hidrohlorna kiselina, pojaka od dvete zeludecni kiselini. Dolniot, pokompakten del na zeludnikot, narecen pylorus, laci pepsin. Tie kiselini gi razlozuvaat proteinite i nivnite aminokiselini. Zaedno so muskulnata peristaltika, dejstvoto na enzimite ja pretvora tvrdata hrana vo polutecen himus, kisela supstancija, koja go pottiknuva sirenjeto na sfinkterot na pilorusot, ovozmozuvajki so toa od zeludnikot da prejde vo duodenalniot del na tenkoto crevo.
Za da bidat sokovite za varenje vo zeludnikot dobro izlaceni, potrebno e pred toa hranata da stane alkalna so dejstvoto na plunkata vo ustata. Poradi toa e neophodno se sto stavame vo usta, dobro da go izvakame. Integralnite zitarki, osobeno onie kuvani so malku morska sol, pominuvaat preku zeludnikot vo tenkoto crevo, kade sto crvenite pipki gi apsorbiraat i gi pretvoraat vo crveni krvni zrnca I druga zdrava tecnost sodrzana vo krvta. Sprotivno na toa, delovite od produktite od rafiniranite zitarki – beloto brasno I beliot oriz – kako i rafiniraniot seker – zeludnikot direktno gi apsorbira, pri sto tie doveduvaat do slabeenje na krvta i limfata. RAKOT NA ZELUDNIKOT E POSLEDICA na dolgotrajno, redovno vnesuvanje na krajni expanzivni produkti i pijaloci, kako sto se - rafiniranite zitarki, brasnoto, sekerot i drugi slatki proizvodi, gaziranite i ledenite pijaloci, alkoholot, aromaticnite i stimuliracki napitoci, hemikalii, lekovi i drogi. Jakite kontraktivni produkti, koi go preoptovaruvaat zeludnikot, moze istotaka da go predizvikaat rakot; toa vazi za produktite bogati so zivotinski proteini i soli, kako i masni i maslosani proizvodi. Koga zeludnikot mora stalno da laci premnogu zeludecna kiselina za da gi neutralizira I da gi preraboti prekumernite kolicini na takva hrana, posledica e – iritacija na zeludecnata sluzokoza, pojava na gastritis, sozdavanje na cir – i najposle – razvivanje na tumor. Zavisno od lokacijata i vidot, rakot na zeludnikot moze da metastizira kon bliskite limfni jazli, pankreasot, crniot drob ili jajnicite (Krukenbergov tumor). Moze istotaka niz limfniot system da se prosiri nab elite drobovi, koskite i ponekogas na kozata.

Expanzivniot oblik na rak na zeludnikot, koj go pogadja gorniot, poexpanzivniot del od zeludnikot, predizvikan e od prekumerno, redovno vnesuvanje na krajno expanzivni supstancii, osobeno rafinirani zitarki, rafiniran seker, proizvodi koi sodrzat hemiski dodatoci (aditivi, emulgatori) ili sredstva za zastita od krvarenje, kakko sto e MSG, produkti odgleduvani so pomos na hemijski gubriva ili pesticide, GMO proizvodi itn. Rakot vo pokompaktniot pylorus, vo dolniot del na zeludnikot – posledica e na redovno, prekumerno vnesuvanje na meso, jajca, ribi, i slicni extremni kontraktivni produkti.

Makrobiotikata go sprecuva i leci rakot na zeludnikot.

___________________________________
Rak Na Zeludnikot
___________________________________

PRIMARNI RIZICNI FAKTORI – bel oriz, belo brasno, maslo, ocet, stimulansi, alcohol
DOPOLNITELNI RIZICNI FAKTORI – hrana od zivotinsko poteklo, mlecni proizvodi, industriski zagaduvaci
ZASTITNI FAKTORI – integralni zitarki, mahunarki, miso supa, proizvodi od soja, zelen lisnat I bel zelencuk, algi


Od kniga “ The Cancer Prevention Diet”, By Michio Kushi
Кон врв
Storm5 Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор


Регистриран: 30.Септември.2009
Статус: Офлајн
Поени: 348
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Storm5 Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 23.Ноември.2009 во 21:20
Makrobiotikata i Rakot
RAK NA MOZOKOT – Glavni Pricini

Tumorite na mozokot se pojavuvaat i kaj vozrasnite I kaj decata. Poveketo tumori na mozokot go pogadja samo mozocnoto tkivo i se narekuva gliomima. Postojat 4 glavni oblici na ova zaboluvanje, i toa GLIOBLASTOM MULTIFORM malignen tumor koj gi pogadja I decata I vozrasnite, a moze brzo da se rasiri niz cerebrumot, cerebelumot, prodolzenata mozdina i kicmenata mozdina; ASTROCITOM, tumor koj najcesto se pojavuva kaj decata, a negovite lokacii se cerebelumot i prodolzenata mozdina; EPENDIMOM, spororastecki tumor, koj ja napaga belata supstancija vo predniot del, a se pojavuva I kaj decata i kaj vozrasnite.
Megu ostanatite tumori na mozokot spagaat MEDUBLASTOM, rak kaj decata koj se siri od cerebelumot vo drugite regioni na mozokot i centralniot nerven system; MENINGIOM, tumor koj gi pogadja mozdanite opni i kicmenata mozdina; ADENOM NA HIPOFIZATA, tumor koj go pogadja i hipotalamusot i vidniot nerv; GANGLIONEVROBLASTOM, maligno zaboluvanje koe brzo se siri niz nervnite kelii; NEVROFIBROSARKOM, rak koj se pojavuva vo periferniot nerven system; i NEVROBLASTOM, tumor koj se javuva kaj decata od 3 godini, a se siri niz spletot na nervi vo razni delovi od teloto, pokraj ostanatite vo gradniot kos, vratot, trbusnata praznina, vo sakralniot del na kicmata, go zafaka okoto I nadbubreznite zlezdi. Tumorot na mozokot otprilika vo 15% na slucaite metastaziral od drugite organi, osobeno od belite drobovi, bubrezite, dojkite ili limfnite zlezdi kaj Hodzkinovata bolest.
Poradi svojata lokacija vo edno od najosetlivite delovi na teloto, mnogu tumori se smetaat za neizlecivi vo modernata nauka. No sepak cesto, zavisno od tipot na tumorot i mestoto na koncentracija, se primenuva hirurski zafat i zracenje. Operacijata se narekuva kranitomija, a se sostoi vo otklonuvanje na eden del od lobanjata, odstranuvanje na malignoto tkivo i vrakanje na koskeniot fragment na negovoto mesto. Postoi golem rizik za vreme na ovaa procedura da se osteti mozokot.
Koga ke se iskluci hirurskiot zafat, obicno se primenuva zracenje, osobeno za meduloblastomot i ependimomot. Megutoa, rendgenskoto zracenje moze trajno da predizvika ostetuvanje na kicmenata mozdina, osobeno kaj decata. Ponekogas se primenuva hormonalna terapija naporedno so hirurskiot zafat za da se namali otecenosta ili da se suzbie sirenjeto na metastazite. Se koristat steroidi, a pokraj toa i lekovi kako sto e prednisonot, koj se vnesuva intravenski ili intramuskularno, vo tekot na celoiot zivot na pacientot. Megu ostanatite metodi na tretiranje na tumorot na mozokot se naogaat hipotermijata – snizuvanje na temperaturata na mozokot ili teloto - , krioterapija (zamrznuvanje) i vsaduvanje na instrumenti koi ja zajaknuvaat osetlivosta na zracenje za da se zajakne dejstvoto na radijacionata terapija. Segasnata stapka so ovie tretmani kaj site oblici na tumori na mozokot e 25% kaj maskite, a 33% kaj zenskite pacienti.

Nervniot system na covekot e anatomski podelen na 2va dela: centralen nerven system, vo koj spagaat mozokot i kicmenata mozdina, i periferen nerven system, vo koi spagaat site nervni strukturi von lobanjata i kicmeniot stolb, kako sto se kraniospinalnite nervi i ortosimpatickata granka na avtonomniot nerven system.
Centralniot nerven system deluva kako razvodna tabla za vleznite impulsi koi doagaat od receptorite i za izleznite impulsi koi odat kon efektorite; toj gi regulira site telesni aktivnosti osven onie koi se hemiski kontrolirani i predstavuva sediste na vish*te svesni procesi.
Avtonomniot nerven system ne se smeta za poseben anatomski del, tuku za funkcionalna edinica od koja zavisat nesvesnite telesni aktivnosti, kako sto se cukanjeto na srceto, disenjeto, peristaltikot na sistemot za varenje itn. Vo recisi site organi, tkiva i glatki muskuli postojat parovi na avtonomni nervi, po eden ortosimpaticki i eden parasimpaticki, koi dejstvuvaat na sprotiven nacin.

Mozokot mozeme da go podelime na preden del, vklucuvajki go cerebrumot, i zaden del, vklucuvajki go cerebelumot. Mozokot istotaka moze da se podeli na, sreden mozok i na korteks. Za da tece komunikacijata kako sto treba, potrebno e da postoi ramnoteza pomegu izleznite i vleznite impulsi. Nervnite impulse od ocite, usite, nosot, kozhata na ostanatite setilni organi se sobiraat vo sredniot mozok, dodeka slikite, sonistata i mislite se emitiraat vo nadvoresnata sredina od periferniot korteks. Od aspect na primanje i emitiranje, zadniot del od mozokot gi prima vleznite vibracii i gi vskladira kako pamtenje, dodeka izleznite vibracii, vklucuvajki gi nasite sliki za idninata, se sozdavaat vo predniot del na mozokot.

Ima znacajni istrazuvanja koi se odnesuvaat na odnosot na desnata i levata hemisfera na mozokot. Proucuvanjata pokazuvaat deka desnata hemisfera kaj poveketo luge e izvor na poprosti ili pomehanicki akcii i, dodeka levata hemisfera e ishodiste na poslozeno i pokreativno mislenje. Koga e jazikot vo prasanje, zboruvanjeto,napr., poednostavnite I elementarnite izrazi imaat svoe poteklo vo desnata hemisfera, dodeka levata hemisfera ovozmozuva poprofineto I poorginalno izrazuvanje. Fantazijata, koja e najcesto zasnovana na razmisluvanjeto za idninata, poveke se razviva vo levata hemisfera, dodeka analitickoto milsenje, poveke zasnovano na konkretni minati iskustva, se sozdava vo desnata hemisfera. “ Fantazijata e povazna od znaenjeto”,-Albert Ajnstajn.
Nasata osvremena tehnoloska civilizacija nastanala blagodarejki na aktivnoto razvivanje na mislenje vrzano za desnata hemisfera. Ovoj pojak fokusiran tip na mislenje i aktivnost rezultira od nezdraviot i neprirodniot nacinot na ishrana koj e nasocen na meso, mlecni proizvodi i drugi proizvodi od zivotinsko poteklo. Nramnotezata vo ednata nasoka proizveduva soodvetna neramnoteza I sprotivna nasoka. Za da ja uramnotezi ishranata, vo koe kako baza se produktite od zivotinsko poteklo – modernoto drustvo ja prifatilo drugata sprotivna po karakter extremna expanzivna, nezdrava, neprirodna hrana kako sto se – alkoholot, zacinite, kafeto i drugite stimulansi, rafiniraniot seker, uvezenoto trpsko ovosje i zelencuk, hemijskite dodatoci i raznite drogi ilekovi, megu koi se i kontraceptivnite piluli i halucinogenite.
Vo mnogu zemji, osobeno vo 20 i 21 vek, mladite luge od raganje se izlozeni na ovie vidovi na produkti, i mnogu experimentirale i pocnale redovno da zemaat marihuana, hasis, kokain I LSD. Ovie krajno extremni expanzivni supstancii dovele do naglo pomrdnuvanje vo funkcijata na mislenjeto od desnata hemisfera na mozokot, dominantna vo modrnoto drustvo, kon levata hemisfera, a od zadniot na predniot del na mozokot. Toa imalo za rezultat mnogu mladi luge da pocnat da se svrtuvaat kon idninata, zanemaruvajki ili zaboravajki gi starite tradicii, vklucuvajki ja vrskata so svoite roditeli, postarite luge i so predcite. Paralelno so toa, tie ja izgubile zainteresiranosta za skolo, rabota i intelektualna kariera, kako i za politickite i ekonomskite priliki vo opstetsvoto. Namesto toa, tie se svrtile kon muzikata, umetnosta, duhovnite ucenja od Istokot i kon drugi nevoobicaeni interesiranja.
Vo mnogu slucai, postojanoto vnesuvanje na extremna expanzivna hrana i drogi dovelo do mnogu neuramnotezena sostojba i oblik na izrazuvanje. Preogajki vo druga krajnost vo odnos na stilot na tehnoloskata civilizacija, vegetarijancite, onie koi prvenstveno se hranat so ovosje, sokovi i sirova ‘ziva’ hrana, kako i clenovite na psihodelicnata kontrakultura, se izlezuvaat na rizik da zabolat od niza bolesti. Megu ovie spagaat mentalnite zaboluvanja, herpesot, multipla sklerozata, leukemijata i rakot na mozokot. Istotaka toa vlijae i na pojavata na menuvanje na polot, zgolemuvanje na gey i bisex populacijata.

Tumorite koi gi pogaat nadvoresnite regioni na mozokot ili nervnite kelii na periferniot expanziven nerven system predizvikani se prvenstveno od produkti, pijaloci,seker, bonboni, cokoladi, lekovi i drogi od extremno expanzivnata kategorija. Tie oblici na disfunkcija na mozokot ili poremetuvanja vo nervniot system obicno gi naogame kaj decata adolescenti koi porasnale so zasekereni zitarki za dorucek, med, cokoladi i drugi zasladuvaci, aspartam, sok od pomorandzi, gazirani pijaloci, sladoled, maslosani i masni produkti, razni hemiski dodatoci, pokraj toa sto redovno koristat mleko, buter i drugi mlecni proizvodi.
Tumorite vo vnatresniot region na mozokot ili kicmenata mozdina, prvenstveno nastanuvaat pri redovno i prekumerno vnesuvanje na hrana od zivotinsko poteklo, kako sto se – mesoto, zivinskoto meso, jajcata, sirenjeto i rafiniranata sol, i zatoa najcesto gi pogadjaat postarite lica. Zemeno vo Celina, mozokot i centralniot nerven system se krajno kompktni po struktura i zatoa predstavuvaat magnet koj gi privlekuva drogite, lekovite, sintetickite vitamini i krajnite expanzivni proizvodi kako sekerot I alkoholot I mineralnite dodatoci vo ishranata. So eliminiranje na ovie produkti I supstancii I so vnesuvanje na integralni zitarki I zelncuk, so makrobiotickiot nacin na ishrana – MOZOKOT I NERVNIOT SISTEM MOZE DA GI ZACUVAAT SVOITE NORMALNI FUNKCII.

Makrobiotikata gi leci site vidovi tumori i rak na mozokot.

____________________________________
Rak Na Mozokot (vnatresniot region)
____________________________________

PRIMARNI RIZICNI FAKTORI – meso, mlecni proizvodi, zivina, jajca, riba vo maslo
DOPOLNITELNI RIZICNI FAKTORI – seker, maslo, ovosje, sokovi, zacini, stimulansi, drogi, lekovi, pesticide
ZASTITNI FAKTORI – integralni zitarki, mahunarki, zelencuk, algi
_______________________________________
Rak Na Mozokot (nadvoresniot region)
_______________________________________

PRIMARNI RIZICNI FAKTORI – maslo, mast, seker, mlecni proizvodi, zacini, bezalkoholni pijaloci, hemijski supstancii, lekovi, drogi
DOPOLNITELNI RIZICNI FAKTORI – hrana od zivotinsko poteklo, vinil-hlorid I druga plastika, sinteticka obleka
ZASTITNI FAKTORI – integralni zitarki, mahunarki, zelencuk, algi
     
Od kniga “ The Cancer Prevention Diet”, By Michio Kushi
Кон врв
Storm5 Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор


Регистриран: 30.Септември.2009
Статус: Офлајн
Поени: 348
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Storm5 Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 24.Ноември.2009 во 00:17
Mакробиотиka
Лекување на бубрезите со здрава исхрана

Бубрезите се двоен орган во облик на зрно од грав сместени во горниот дел од стомачната празнина, близу до рбетниот столб. Бубрегот не се простира паралелно со рбетот, туку е навален, така што горниот дел му е блиску до рбетот, а долниот за 4 сантиметри подалеку од него. Предната страна е нерамна и доаѓа во допир со органите од стомачната празнина, а задната е рамна и лежи во горниот дел од дијафрагмата.

Кај возрасните бубрезите се долги од 10 до 12 сантиметри, широки од 5 до 6 сантиметри, а дебели од 3 до 4 сантиметри. Десниот бубрег е сместен 2-3 сантиметри пониско од левиот, па затоа камењата најчесто се таложат во него. Кај жените бубрезите се сместени пониско за разлика од мажите.

Најважна функција на бубрезите е да ја филтрираат крвта од човечкото тело и да ги исфрлаат вишокот течност и непосакуваните продукти на метаболизмот во облик на урина. Речиси еден литар крв секоја минута поминува низ бубрезите кои служат и за регулирање на количината сол , вода и други состојки на крвотокот.

Урината се создава во бубрезите со филтрирање на уреата и другите отпадни материи од крвните садови и исфрлање на други супстанци од филтрати.

Количината на урина што се исфрла варира во зависност од количината испиена течност, а обично достигнува од 1 000 до 1 500 сантиметри кубни дневно.

Количината цврсти состојки во урината е различна во зависност од исхраната и значително е поголема по внесувањето намирници богати со маснотии и протеини.

Мочниот меур е шуплив орган во облик на буквата У и се наоѓа во карлицата. Служи како резервоар за урината. Во неа може да се задржи околу половина литар урина.

Уринарниот канал се простира од вратот на мочниот меур до гениталниот орган. Кај мажите овој канал се дели на дел кој поминува низ простатата и дел кој поминува низ пенисот. Кај жените уринарниот канал е потполно одвоен од половите органи.

Нормалната работа на бубрезите е нарушена кога бубрезите делумно ја вршат својата функција. Нарушувањето на бубрезите е најчесто предизвикано од воспаление, силни психички стресови и други оптоварувања, а не ретко и како резултат на неправилна исхрана и неконтролирано внесување лекови.

Бубрежните болести можат да се појават во секое време од човечкиот живот и во разни облици. Во практиката најчести бубрежни болести се нефритиси, нефрози, нефросклерози, неспецифични гнојни и негнојни воспаленија на бубрезите и на бубрежната карлица, бубрежни камења и отоци на бубрезите. Кај сите болести е неопходно колку што е можно побрзо да се постави дијагнозата и да се почне со потребното лекување, со што ќе се избегнат хроничните облици и непоправливата состојба кај многу бубрежни заболувања.

Нарушувањата наодредени функции на бубрезите настанува како резултат на различни етиолошки влијанија, а се манифестираат како бројни нарушувања во целиот организам, бидејќи бубрегот е орган пресуден за одржување на хомеостазата( контрола на внатрешната средина на организмот, во смисла на постојаноста на физичките и хемиските карактеристики).

Заради застојот на урината во бубрезите се зголемува крвниот притисок кој создава секундарна атрофија или општа бубрежна склероза со значително оштетување на протокот на крв. Во некои случаи може да биде успешно и конзервативното лекување. Во поголемиот број случаи успех се постигнува со операција, но добри резултати се постигнуваат и со алтернативната медицина посебно со лековите од природата.

Исхрана:

- 50 - 60 % интегрални житарици во зрна особено ориз и јачмен варени во експрес лонец, со повремено земање овес, просо и други житарици.

- Пченката се сведува на најмала можна мера и повремено се зема гриз со овес.

- Мешункастите зрна како што се азуки гравот можат да се варат заедно со зрнестата житарица, а пациентот може да ги зема 2-3 пати неделно.

- 5-10 проценти супа-пациентот може еднаш дневно да изеде 1-2 чинии мисо супа, варена со алги како и со коренест тврд лиснат зеленчук.

- 20-30 % зеленчук варен на различни начини

- Треба да се избегнува свежа сурова салата

- Секојдневно земајте умерена количина коренест зеленчук- морков или чичков корен, а треба да се јаде и тврд лиснат зеленчук.

- Треба да се избегнува масло за пржење

- 5-10 % мешункасти производи. Се препорачува користење на азуки грав кој треба да се вари заедно со комбу и други алги, но и со лук, морков и тврди есенски тикви.

- До 5 % алги,особено арами и хиџики за бубрезите и нори за мочниот меур. Алгите можат да се сварат во супа, во јадења од зеленчук и мешункасти плодови, но и како посебен прилог за јадење.

Количината на храна од животинско потекло треба да се ограничи,вклучувајќи ги рибата и раковите.

Се препорачува избегнување секаков вид овошје, овошни сокови и десерти. Доколку има желба, пациентот може да зема мала количина варено овошје како на пример јаболка, кајсии, јагоди и друго топчесто овошје.

Треба да се избегнуваат ковчестото овошје и путерите направени од нив.

Умерено треба да се земаат и макробиотичките зачини и јадења.

Напитоците треба да бидат топли или врели додека студените треба да се избегнуваат.

Секое внесување течности треба да биде ограничено.

Правилното џвакање на храната дури и мешањето на течноста во устата со плунката е важен фактор за враќање на здравјето.

Земањето азуки грав со малку морска сол или со парче комбо алга ја подобрува функцијата на бубрезите и го овозможува нормалното мокрење.

Фластер од рендан свеж лотосов корен и таро компир и 5-10 проценти рендан џумбир можат да помогнат во лечење на рак на бубрезите, доколку се применуваат во текот на две до три седмици. На ставањето на овој фластер треба да му претходи ставање облога од џумбир која се држи 5-10 минути.

облогата од џумбир се држи во пределот на стомачната празнина
Кон врв
Storm5 Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор


Регистриран: 30.Септември.2009
Статус: Офлајн
Поени: 348
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Storm5 Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 24.Ноември.2009 во 12:31
Makrobiotikata i Rakot
RAK NA GORNITE ORGANI ZA VARENJE - Glavni Pricini

Vo rakot na gorniot del na sistemot za varenje spagat ustata, grloto i jednjakot. Rakot vo predelot na glavata i vratot obicno ne metastizira, tuku se siri po pat na lokalna invazija. Okolu 90% od ovie tumori se klasificiraat kako karcinomi na krlustitni kelii. Tie sporo rastat i pokazuvaat tendencija posle poveke godini na klasicno medicinsko lecenje povtorno da se pojavat. Rakot na jednjakot cesto se siri na crniot drob, belite drobovi ili na belodrobnata maramica.
Vo modernata medicina siroko se primenuva hirurgijata i zracenjeto za lecenje na ovie oblici na rak. Kaj rakot na jednakot, delumnoto otstranuvanje na jednjakot se nadoknaduva so zemanje na eden del od debeloto crevo i so negovo povrzuvanje so preostanatiot del na jednjakot i zeludnikot. Ovaa procedura se narekuva ezofagogastricna anastomoza. Ako se otstrani celiot jednjak, togas obicno se otklonuvaat i slezinata i krajot na pankreasot. i vo ovoj slucaj se dodava del od crevniot zid ili cevce od plastika za da se povrzat ovie odvoeni kraevi so varivniot trakt.
Vo slucaite na tumori na glavta i vratot, obicno se primenuva hirurgija za da se otkloni tumorot i del od zdravoto tkivo koe go okruzuva. Dokolku so toa se izoblici pacientovoto lice, posle taa operacija se pribegnuva kon plasticna hirurgija. Kaj rakot na grloto, pacientot posle hirurskiot zafat cesto go gubi glasot. Zavisno od tipot i goleminata na tumorot, nekogas se primenuva terapija so zracenje kako osnoven oblik na lecenje. Paralelno so zracenjeto, se primenuva i hemoterapija, dokolku tumorot ponaprednal ili se prosiril na koskenoto tkivo. Stapkata na 5 godisno prezivuvanje kaj rakot na jednakot e 3%;kaj usnite – 84%; kaj grklanot – 63% i kaj zdreloto – 21%.

Gorniot system za varenje se protega od ustata do zeludnikot, a se sostoi od usta, zdrelo, grklan i jednjak. Hranata vleguva vo teloto niz ustata i se dvizi spiralno gore-dole vo procesot na zvakanje. Za vreme na varenjeto se smenuvaat vo razni fazi alkalnite i kiselite lacenja dolz sistemot za varenje. Od ustata, kade sto se lacat alkalnite supstancii, hranata odi vo zeludnikot, kade se lacat kiselini. Ottamu se dvizi vo 12palacnoto crevo, kade sto se aktiviraat alkalnite enzimi od tenkoto crevo ipankreasot. Najposle, vlaknencata od tenkoto crevo so svoite kiseli supstancii gi apsorbiraat preostanatite hranlivi materii.
Procesot na varenjeto pocnuva vo ustata so lacenje na plunkata, bistra vodenasta tecnost, koja ima vrednost PH od 7,2, sto ja cini neznacitelno solena ili alkalna. Glavnata funkcija na plunkata e postepeno da pocne da gi razlozuva jaglenite hidrati, pred dac bidata apsorbirani ponatamu vo zeludnikot i potpolno svareni vo tenkot crevo. Toj preces zapocnuva so enzimite na ptijalin; toj se naoga vo plunkata, koja go ispusta za vremeto na zvakanje.
Zdreloto e cevka oblozena so sluzokoza, vo pozadina na ustata, nosnata suplina i grklanot. Negovite muskuli ja guraat hranata vo jednjakot, plosnat kanal dolg 25 do 30 cm, koj se protega od dolniot del na vratot, niz gradite, do zeludnikot.

Tumorite na gorniot del na sistemot za varenje, osven jazikot, predstavuvaat expanzivni oblici na rak. Tie se prvenstveno predizvikani so redovno, dolgotrajno vnesuvanje na extremni expanzivni supstancii, kako sto se - mlekoto i mlecnite proizvodi, maslosani i masni proizvodi, seker i drugi zasladuvaci, tropsko ovosje i zelencuk, kafe i crn caj, zacini, stimulansi, vitaminski piluli i proteinski dodatoci, alcohol, drogi i lekovi. Na Dalecniot Istok glaven factor koj doprinesuva na rakot na ustata, grlotot i jednjakot e ishranata koja e nasocena kon rafiniraniot bel oriz, rafiniranoto maslo, koristenje na hemiski zacini i vestacki vkusovi, kako i rasprostranetata praksa na zvakanjeto na betelovite lisja.

Varenjeto na hranata pocnuva vo ustata, i osnovna funkcija na plunkata e da gi alkalizira hranlivite materii koi vleguvaat vo ustata. Obrokot koj se sostoi prevenstveno od integralni zitarki i drugi uramnotezeni produkti pocnuva da se razlozuva vo ustata koga enzimot vo plunkata poleka go metabolizira skrobot vo maltoza, koj e disaharid. Dobroto zvakanje e osnoven uslov za ovoj process, i toa e neophodno za vospostavuvanje na ramnotezata so kiselosta na krajno expanzivnite proizvodi, pijaloci i lekovi. Ako zvakanjeto e minimalno i plitko, nema da bide izlaceno dovolno pluvacka za da se neutralizira prekumerniot obim ili jakiot kvalitet na expanzivnite materii. Posledica na toa ke bide, ovie expanzivni proizvodi prerano da bidat apsorbirani vo sistemot na krvotokot vo ustata, grloto, jednjakot i zeludnikot. Toa ke dovede do slabeenje na krvta I drugi tecnosti vo teloto, sto na kraj ke ima za posledica – bolest, gubitok na vitalnosta i degeneracija na organizmot.
Progresivniot razvoj na zaboluvanjata na gorniot del od sistemot za varenje kako i vo drugite telesni sistemi ima vid na lokalizirani vospalenija, cirevi, cisti i, najposle, tumori. Na rakot na ustata cesto mu prethodi leukoplakija, bolest za koja e karakteristicno razvivanje na debeli beli damki od vnatresnata strana na orazite, desnite ili jazikot. Rakot na jednjakot obicno e propraten so teskotii pri goltanje.
Rakot na jazikot e predizvikan so prekumerno, redovno vnesuvanje na extremni expanzivni supstancii ( seker, mleko,ovosje itn ), koe proprateno so vnesuvnje na krajno kontraktivni produkti (meso i slicno ). Rakot na jazikot moze da se pojavi kako posledica na dolgogodisno, redovno vnesuvanje na sardine i na krem-sirenje, dimena bela riba kuvana so zacini, prekumerno vnesuvanje na sol i masna i maslosana hrana ili od drugi extremni kombinacii.
Rakot na grloto predizvikan e so redovno vnesuvanje na extremni expanzivni i kontraktivni proizvodi i pijaloci, vklucuvajki ja redovnata, prekumerna konzumacija na masni i maslosani proizvodi i jadenjea, mlecni proizvodi, proizvodi od brasno, seker i zasladuvaci.

___________________________
Rak Na Jednjakot
___________________________

PRIMARNI RIZICNI FAKTORI - maslo, mast, seker, mlecni proizvodi, zacini, hemijski supstancii, bezalkoholni pijaloci
DOPOLNITELNI RIZICNI FAKTORI – hrana od zivotinsko poteklo, osobeno konzervirano meso, slanina, sunka, alcohol, cigari, zracenje
ZASTITNI FAKTORI – integralni zitarki, socivo I mahunarki, zelen I zolt zelencuk, algi

Od kniga “ The Cancer Prevention Diet”, By Michio Kushi
Кон врв
Storm5 Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор


Регистриран: 30.Септември.2009
Статус: Офлајн
Поени: 348
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Storm5 Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 24.Ноември.2009 во 12:33
Шокантно откритие,2009
„Морфиумот го потикнува ширењето на ракот?“

Резултатите од лабораторските испитувања покажаа дека морфиумот го поттикнува ширењето на ракот го, лек кој лекарите редовно им го припишуваат на пациентите, за да им се намали болката.

Американските научници наведоа дека овој опиум го унапредува растот на новите крвни садови, што на туморите им дава кислород и хранливи состојки.

Научниците исто така соопштија и дека пронашле лек со кој ќе се ублажи ваквиот ефект.

Според лекарот Патрик Синглтон, морфиумот не амо што ги зајакнува крвните садови, туку му олеснува на ракот да премине во друго ткиво и така понатаму да се шири.

Но, тој нагласи дека оваа појава може да се надмине, ако се земе лекот метилналтрексон, кој е откриен во осумдесетите години на минатиот век, и ја спречува појавата на консипација ( затвор ) кој го предизвикува морфиумот, но дури неодамна е одобрен во САД.

Сите укази покаѓаа дека метилналтрексонот делува, и при тоа не му смета на опојното дејство во ублажување на болката.
Кон врв
Storm5 Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор


Регистриран: 30.Септември.2009
Статус: Офлајн
Поени: 348
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Storm5 Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 24.Ноември.2009 во 20:40
MAKROBIOTICKI CILJ JE POSTATI VEGAN-VEGETARIJANAC

Vegetarijanstvo (лат. vegetus = živ, krepak, čio; лат. vegetatio = biljke, rastinje) je način ishrane koja se satoji od namirnica biljnog porekla (širok spektar žitarica, mahunarki, voća i povrća), eventualno mlečnih proizvoda i jaja ali bez životinjskog mesa. Svojim poznatim sloganom “meso je ubistvo” (енг. meat is murder) vegetarijanci žele da naglase da njihova ishrana ne počiva na ubijanju životinja.


Istorija vegetarijanstva

Neproverena saznanja o vegetarijanstvu sežu u daleku ljudsku prošlost. Prema tvrdnjama nekih naučnika, naši homoidni preci su 24 miliona godina proveli kao vegetarijanci, sve do ledenog doba, kada je čovek, da bi preživeo, počeo jesti životinje, jer je sve ostalo bilo prekriveno ledom. Takođe, prema navodima iz Starog zaveta, Adam i Eva su se u rajskom vrtu hranili voćem: “Gospod, Bog, dade čoveku ovu zapovest: jedi slobodno sa svakog drveta u vrtu; ali s drveta poznanja dobra i zla ne jedi…”
Oznake koje se koriste u Indiji za razlikovanje vegetarijanskih od nevegetarijanskih proizvoda.
Oznake koje se koriste u Indiji za razlikovanje vegetarijanskih od nevegetarijanskih proizvoda.

Ipak, pouzdana saznanja o vegetarijanskoj ishrani datiraju unazad nekoliko hiljada godina u Indiju, gde je vegetarijanstvo bilo i ostalo uobičajeno, kao spiritualna praksa, poznata kao ahimsa (nenasilje). U Evropi, grčki filozof Pitagora koji je živeo krajem 6. veka p.n.e je bio veliki pobornik vegetarijanstva. Pitagorejska ishrana je poznata kao ona u kojoj se ne jede meso ubijenih životinja, te se ova etika širila nadalje između 490 i 430. p.n.e. Cilj joj je bio stvoriti univerzalne zakone po kojima se ne bi smela ubijati živa bića niti jesti njihovo meso.

Vegetarijanstvo su početkom naše ere zagovarali eseni, za koje mnogi smatraju da su preteča hrišćanstva, kao i manihejci koje su hrišćani progonili proglasivši ih jereticima.

Tokom srednjeg veka, u Evropi je među vlastelom, česta i svakodnevna konzumacija mesa, pored odlaska u lov, bila simbol bogatstva i moći. Ipak, postojali su mnogi hrišćanski redovi koji ga nisu jeli. Na balkanskim prostorima je vegetarijanska ishrana bila veoma rasprostranjena, zahvaljujući bogumilima koji nisu jeli meso, jaja i mlečne proizvode.

17. vek je bio vreme novih ideja, posebno u Velikoj Britaniji, gde vegetarijanstvo dobija zamah. O vegetarijanstvu se počinje masovno raspravljati kroz prizmu etike duha i zdravlja tela.

U 18. veku već su poznate sve prednosti bezmesne ishrane koje se i danas navode, što je utrlo put širenju vegetarijanstva u sve zemlje i među sve slojeve ljudi. Žitarice i povrće postaju dostupni skoro svakom čoveku, a pisac i stručnjak za ishranu tog doba, dr. Wiliam Lambe uvodi modernu metodu lečenja svojih pacijenata od raka prepisujući im bezmesnu dijetu.

1847. pitagorejska ishrana promenila je naziv i postala poznata kao vegetarijanska, na sastanku u engleskom primorskom gradu Ramsgejtu. Na tom je sastanku osnovano
Vegetarijansko društvo (Vegetarian Society) koje je dobilo ime od latinske reči vegetus – živ. Ogranci društva su ubrzo osnovani i u Mančesteru i Londonu, a ono i dan danas deluje. Bez obzira na brojne predrasude i marginalizaciju vegetarijanstva, broj članova Vegetarijanskog društva ipak je rastao, te je 1880-ih prešao brojku od 2000, dok je u to vreme bilo čak 52 vegetarijanska restorana u Engleskoj. 1889. godine i Mahatma Gandi je postao član Vegetarijanskog društva. Odonda, svakodnevno raste broj vegetarijanaca i vegetarijanskih udruženja širom sveta.

Rastafarijanci, adventisti sedmog dana i afrički izraeliti takođe praktikuju vegetarijanstvo. U SAD-u se danas oko 3% stanovništva izjašnjava kao vegetarijanci, s tendencijom porasta tog broja. Vegetarijanska ishrana se sve više upražnjava među širokim slojevima stanovništva i svuda niču popularne prodavnice zdrave hrane.

Vrste vegetarijanaca

Postoji više vrsta vegetarijanaca:

    * Vegani su strogi biljojedi čija se ishrana zasniva na žitaricama, mahunarkama, voću i povrću. Oni potpuno odbacuju namirnice životinjskog porekla, uključujući jaja, mlečne proizvode i med.
    * Laktovegetarijanci pored biljne hrane konzumiraju još mleko i mlečne proizvode.
    * Ovovegetarijanci pored hrane biljnog porekla konzumiraju još i jaja.
    * Ovolaktovegetarijanci pored biljne hrane jedu jaja, mleko i mlečne proizvode.
    * Poluvegetarijanci uz vegetarijansku ishranu jedu pileće belo meso i ribu, ali ne jedu crveno meso.
    * Peskovegetarijanci uz biljnu hranu jedu i ribu. Kod nas je ovaj način ishrane tradicionalno poznat kao posna ishrana.
    * Presna hrana. Jedu samo sirove biljne namirnice, mahom voće, povrće, orahe, semenje, maslinovo ulje, med i žitarice. Pobornici presne ishrane tvrde da se termičkom obradom (kuvanjem, prženjem, pečenjem) gubi velika količina vitamina i stvaraju se štetne, kancerogene materije. Prave hleb koji se peče na suncu, “sunčani hleb”.
    * Zdrava hrana. Makrobiotičari prakticiraju prehranu baziranu na celim zrnima žitarica i mahunarki. Jedu samo organski uzgojene namirnice, bez pesticida, bez veštačkih đubriva. Izbegavaju rafinisani (beli) šećer, rafinisano ulje i belo pšenično brašno. Umesto toga koriste žuti šećer, nerafinisano ulje (najčešće maslinovo) i crno brašno.
    * Frutarijanci jedu samo voće.
    * Radikalni frutarijanci jedu samo plodove voća koje je samo palo na zemlju
Razlozi za vegetarijansku ishranu

Etički razlozi

Jedno od osnovnih pitanja a ujedno i ciljeva etike: “Kako smanjiti višak patnje?” izmešteno izvan antropocentričke perspektive dobija sasvim novi prizvuk. Patnja više nije samo ljudska patnja a zadovoljenje ljudskih potreba se ne može ostvarivati na štetu svih ostalih živih bića. Time poštovanje ljudskog života prelazi u poštovanje života kao takvog. Vegetarijanci veruju da ni jedno živo biće ne želi biti ubijeno. Iz istog razloga mnogi vegetarijanci izbegavaju nošenje odeće i obuće od životinja odnosno kože i krzna.

Oni smatraju da nanošenje bola, a osobito oduzimanje života nije etički čin i da se samim tim nameće vegetarijanstvo kao način razmišljanja. Mnogi takođe smatraju da držanje životinja zatvorenima nije humano.

Religijski razlozi

Učenja mnogih religija zabranjuju oduzimanje života iz čega proizlazi vegetarijanstvo, kao npr. hinduizam, budizam, taoizam, sikizam, đainizam, sufizam, rastafarijanizam, hare krišna i mnoge manje hrišćanske verske zajednice. U jevrejskom, islamskom i hrišćanskom predanju se govori o rajskom vrtu što mnogi vegetarijanci tumače kao argument da je prvobitna čovekova ishrana (“pre izgona iz raja”) bila vegetarijanska. Hrišćanski pravoslavni postovi su primer povremene peskovegetarijanske ishrane. Jedan od najpoznatijih hrišćanskih vegetarijanaca je bio Lav Tolstoj.

Hinduisti smatraju vegetarijanstvo idealom. Oni veruju da hrana ima osobine. Meso predstavlja agresiju i mentalno stanje znano kao "rajas", dok biljna ishrana ima kvalitet "satva" i mentalno stanje mira. Đainisti zahtevaju kako od sveštenika, tako i od laika da budu vegetarijanci.

Duhovni razlozi

Mogi vegetarijanci navode duhovni napredak kao glavni razlog za prestanak jedenja mesa. Lav Nikolajevič Tolstoj (1828—1910, ruski pisac) je rekao: Kada čovjek slobodno i pošteno traži moralni put, prvo od čega se mora okrenuti je meso. Vegetarijanstvo je kriterij po kojem možemo prepoznati da li je čovjekovo stremljenje prema moralnoj savršenosti iskreno i ozbiljno.

Takođe u nekim istočnjačkim filozofijama i verovanjima, poput đainizma, smatra se da čovek putem mesa unosi negativnu energiju u svoj organizam. To shvatanje objašnjavaju rečima: “Čovek je ono što jede”.

Ekološki razloz

Danas na zemlji živi preko 6 milijardi ljudi, a Ujedinjene nacije predviđaju da će svetska populacija rasti do 2050. godine i dosegnuti brojku od 10 milijardi ljudi. Prema mnogim procenama već danas premašujemo "kapacitet podnošenja" zemlje, a što li će tek biti kroz 50 godina kada se broj stanavnika udvostruči a zemljini kapaciteti budu bitno smanjeni. U tom smislu, proizvodnja mesa je rasipanje zemljinih ograničenih resursa jer životinjski proizvodi koriste vrlo velike količine prirodnih izvora koji bi se mogli iskoristiti za prehranu ljudi.

    * Hrana. Teletu dajemo hranu koju bismo i sami mogli jesti. Tele treba većinu te hrane zbog običnih fizioloških procesa svakodnevnog življenja. Ta se hrana takođe koristi da bi se izgradili nejestivi delovi tela teleta poput kostiju. Samo se ona hrana koja je preostala nakon zadovoljavanja svih tih potreba može pretvoriti u meso i evetnualno je mogu jesti ljudska bića. Potrebano je devet i po kilograma proteina koji se daju teletu da bi se proizvelo pola kile životinjskog proteina za ljude. Natrag dobijamo manje od 5 posto onoga što ulažemo.

    * Zemlja. Pretpostavite da imamo jedno jutro plodne zemlje. Možemo ga koristiti da uzgajamo biljke koje su bogate proteinima, poput graška ili graha. Ako to učinimo, od našeg ćemo jutra dobiti između 135 i 225 kilograma proteina. Nasuprot tome, naše jutro možemo koristiti tako što ćemo uzgajati žitarice kojima ćemo hraniti životinje koje ćemo zatim ubiti i pojesti. U tom ćemo slučaju od našeg jutra dobiti između 18 i 25 kg proteina. Tako većina procjena zaključuje da biljna hrana daje oko deset puta više proteina po jutru od mesa, premda procjene variraju, a razmera se ponekad penje čak do dvadeset prema jedan. (Peter Singer, "Oslobođenje životinja").

    * Voda: Danas kada je sasvim jasno da će vrlo uskoro problem pitke vode doći u prvi plan svetske politike gotovo je nepojmljivo koliko se njome razbacujemo. Pola kile mesa traži pedeset puta više vode od odgovarajuće količine pšenice.

    * Šume: Kako bi se osigurao prostor za ispašu uzgajanih životinja dolazi do krčenja šuma. U Kostarici, Kolumbiji, Brazilu, Maleziji, Tajlandui Indoneziji krče se prašume da bi se stoci pružili pašnjaci. Tokom proteklih dvadeset i pet godina uništena je skoro polovina tropskih prašuma Srednje Amerikevećim delom zato da bi se proizvela govedina za Severnu Ameriku.

Ekonomski razlozi

Ekonomski vegetarijanci su oni koji smatraju da je kupovati meso skuplje nego kupovati povrće i da se organizmu potrebni proteini mogu jeftinije uneti povrćem. Sledstveno tome, oni smatraju proizvodnju mesa ekonomski neisplativom. Postoje i oni koji usvajaju vegetarijanstvo kao strategiju jednostavnog življenja ili su jednostavno vegetarijanci iz nužde.

Tokom drugog svetskog rata u Velikoj Britaniji su se iz nužde promenile prehrambene navike, jer su sledovanja mesa bila striktno racionalizovana, a domaće uzgajane žitarice, voće i povrće su bili široko dostupni. Takođe, u zemljama trećeg sveta, mnogi ljudi se silom prilika hrane vegetarijanski jer je mnogo jeftinije od ishrane mesom.

Zdravstveni razlozi

Najčešći zdravstveni razlozi zbog kojih se ljudi odlučuju za vegetarijansku ishranu su
sledeći:

    * smanjuje gojaznost.
    * smanjuje rizik oboljevanja od koronarne bolesti srca, angine pektoris i infarkta (biljne namirnice snižavaju holesterol).
    * smanjuje pojavu hipertenzije (vegetarijanci prosečno imaju niži pritisak nego mesojedi).
    * umanjuje poremećaj creva, osobito opstipaciju.

Prednosti vegetarijanske ishrane

Prednosti ove vrste prehrane su mnogostruke. Nutricionisti tvrde da se smanjuje koncentracija masnoća u krvi koje uzrokuju povišenje srčanog pritiska, i slobodnih radikala koji su vrlo štetni. Prema najnovijim istraživanjima kod vegetarijanaca je niži postotak pojedinih vrsta tumora, kao npr. debelog crijeva, dojke i prostate. Zahvaljujući manjem unosu masnoća vegetarijanci imaju prosećno nižu tjelesnu težinu, niži krvni pritisak i rjeđe oboljevaju od dijabetesa tip 2.

Slikovit primer prednosti vegetarijanske prehrane je i kratka životna stopa Eskima koji se hrane samo mesom kitova i riba, za razliku od dugovečnih Tibetanaca koji se hrane poluvegetarijanski. Najnovija istraživanja pokazuju da mediteranska ishrana koja se bazira na maslinovom ulju, svežem voću i kuvanom povrću uz konzumaciju ribe predstavlja jednu od najidealnijih. S tim u skladu Svetska zdravstvena organizacija kreirala je piramidu zdrave ishrane čiju bazu predstavljaju žitarice i mahunarke, koje je preporučljivo najviše konzumirati, dok vrh čini crveno meso, šećer i so koje treba najmanje konzumirati.

Nedostaci vegetarijanske ishrane

Valja naglasiti da biljni proteini pokazuju manjak jedne ili više "esencijalnih" aminokiselina. Međutim, dok je prehrana uravnotežena s produktima soje, kao što je tofu, dotle manjak pojedinih aminokislina ne dovodi do zdravstvenih poremećaja. Izbegavanje riba može dovesti do nedostatka omega 3 masnih kiselina koje služe za prevenciju kardiovaskularnih bolesti. Taj manjak može se nadoknaditi uzimanjem orašara - lešnika, badema, pistaćija. Takođe treba spomenuti mogući nedostatak vitamina B-12 koji je zastupljen u životinjskoj jetri, a ima ga i u punozrnatim žitaricama.

Svetski dan vegetarijanstva

Svjeski dan vegetarijanstva obeležava se 1. oktobra, još od 1977. godine. Toga dana, širom sveta okupljaju se vegetarijanci i svi oni koji iz bilo kog razloga prihvataju taj način ishrane. “Toga dana se podsećamo brige za prirodnu sredinu i etičkih, zdravstvenih i humanitarnih dobrobiti vegetarijanskog načina života, i približavamo vrednosti i prednosti vegetarijanstva svima onima koji ih žele ubaciti u svoj životni i ishranu.”
Plutarh pisac, iz eseja O jedenju mesa): "Ja bih, pre svega, voleo znati pod kojim je neočekivanim okolnostima i u kojem stanju uma prvi čovek stavio svoje usne na meso i krv mrtvog stvorenja, izneo na stol mrtva, ukočena tela i usudio se nazvati hranom delove tela koji su do malopre puštali glasove i krike, kretali se i živjeli?!"

Leonardo da Vinči (1452-1519, italijanski univerzalni genije, umetnik i naučnik): "Doći će vreme kada će se ubijanje životinja promatrati istim očima kao i ubistvo čovjeka."

Džordž Bernard Šo (1856-1950, irski pisac, dobitnik Nobelove nagrade 1925.): "Životinje su moji prijatelji, a svoje prijatelje ne jedem."

Čarls Darvin (1809-1882, engleski biolog): "Činjenica je da najbolji radnici koje sam ikada video, čileanski rudari, žive samo od biljne hrane, tj. samo od mahunarki (grah, grašak, soja...)"

Fridrih Niče (1844-1900, nemački filozof): "Sva antička filozofija bila je usmjerena na jednostavnost života i učila je životu bez zahteva. U tom smislu, više su za čovečanstvo učinili vegetarijanci po filozofskom uverenju nego svi novi filozofi zajedno; i sve dok ne smognu hrabrosti da potpuno izmene svoj način života i to pokažu svojim primerom, ništa od njih."

Rihard Vagner (nemački kompozitor): "Verujem da je celokupan život sveta stvar. Na vegetarijanstvo gledam kao na prirodnu prehranu, koja može spasiti čovečanstvo od nasilničkih tendencija i pomoći nam da se vratimo u davno izgubljeni raj."

Albert Ajnštajn (1879-1955, nemački fizičar, dobitnik Nobelove nagrade 1921): "Ništa neće toliko pomoći ljudskom zdravlju niti povećati izglede za opstanak života na Zemlji
prelaz na vegetarijansku ishranu."     

Linda McCartney: "Da klanice imaju staklene zidove, svi bi ljudi bili vegetarijanci."

Harvey Diamond (pisac): "Stavite u kolevku dete i pored njega zeca i jabuku. Ako se počne igrati s jabukom, a pokuša pojesti zeca - kupiću vam novi auto!"

Henri Dejvid Toro (1817-1862, američki pisac, filozof): "Neki farmer mi kaže: 'Ne može se živeti samo na povrću, jer ono nema ništa od čega se prave kosti'; i on pobožno posvećuje deo dana snadbevanju svog organizma sirovinama od kojih se prave kosti; i pričajući tako ide za volovima koji, s kostima stvorenim od biljne hrane, cimaju njega i njegov tandrkavi plug preko svih prepreka."
Кон врв
Storm5 Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор


Регистриран: 30.Септември.2009
Статус: Офлајн
Поени: 348
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Storm5 Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 24.Ноември.2009 во 20:44
______________________________________
Udario vegan na vegetarijanca
______________________________________
Primena vegetarijanskog načina ishrane u srpskoj porodici stalno stoji pred pragom većine domaćinstava, ali još uvek ne nailazi na širom otvorena vrata.
Autor: Marko Radovanac

U svetu se odavno vode polemike između prednosti ovog ili onog načina ishrane, pa su sukobi između mesoždera i vegetarijanaca, u sličnoj ili istoj meri, česti kao i rasprave između vegetarijanaca i vegana. Ovo je priča o istorijskom boks meču dva velikana zdrave ishrane!

U levom uglu je Vegetarijanac, u desnom Vegan!

Dok obojica nose zelene šorceve, jedan pije mleko, drugi jede masline!

A borba od pet rundi polako počinje...

Vegetarijanac protiv vegana, predstavljanje:

Reč “vegetarijanac” se prvi put spominje u razgovoru osnivača Britanskog vegetarijanskog društva 1842. godine. Ona vodi poreklo od latinske reči “vegetus”, što znači "ceo, svež, živ", a kad se spominje u kontekstu opisa nekog pojedinca, tada označava zdravu i energičnu osobu. U originalu, ova reč ustvari označava balans između filozofije života i morala u celini.

Reč “vegan” je izvedena od reči “vegetarijanac” 1944. godine. Tada je gospodin Donald Votson (Donald Watson), koji nije ni u kakvom srodstvu sa najboljim prijateljem Šerloka Holmsa, osnovao Britansko vegansko društvo. On je reč “vegan” formirao od početka i kraja reči “vegetarijanac”. Vegani definišu svoje ime kao filozofiju i način života koji za cilj ima da isključi bilo kakav vid eksploatacije ili surovosti nad životinjama.

Prva runda

Vegetarijanstvo obuhvata mnogo širi opseg mogućnosti kada je u pitanju ishrana. Njihova kuhinja osim biljnih plodova uključuje i životinjske produkte kao što su: mleko, jaja i sir.

S druge strane, vegani izbegavaju buter, mleko, jaja i ostale namirnice životinjskog porekla. Šta više, njihova filozofija se ogleda i šire od samih pravila u ishrani. Ona se odnosi i na oblačenje (ne i svlačenje), tj. izbegavanje odeće i obuće od prirodne kože

Druga runda

Dok vegani imaju mnogo kraću listu mogućnosti, vegetarijanci baš znaju da uživaju
Vegetarijanske dijete, osim što sadrže i celokupni veganski način ishrane, imaju još tri vrste ili podgrupe: laktovegetarijanci, lakto-ovovegetarijanci i polu-vegetarijanci.

Laktovegetarijanci konzumiraju, pored biljne ishrane, i mleko. Lakto-ovovegetarijanci jedu sve što i laktovegetarijanci, ali jedu i jaja i mlečne proizvode. Polu-vegetarijanci ne jedu crveno meso, ali jedu ribu.

Vegani ne jedu meso, niti jedu proizvode životinjskog porekla. Neki od njih ne jedu čak ni med! Pa šta im onda ostaje, pomislićete?

Njihova ishrana najčešće uključuje sledeće namirnice i proizvode: bareno povrće, žitarice, hleb od kuk*ruznog brašna, 100% prirodne sokove, buter od kikirikija, zamrznuto voće, salate, testeninu, kokice, sojino mleko, tofu sir, kolače bez mleka i jaja, puding od pirinča, šnicle od povrća ili soje, itd.

Treća runda

U jednom trenutku doktor prekida borbu i utrčava u ring, ali samo na kratko...

Elementi u ishrani svakog pojedinca, bez čijeg unosa svačije zdravlje biva ugroženo su: proteini, kalcijum, cink, gvožđe i vitamin B12. Proteini su bitni zbog održavanja zdravlja celog organizma – od mišića i kože, preko kostiju i mišića. Vegetarijanci mogu proteine pronaći u proizvodima od soje, lešnicima, i drugim zamenama za meso. Najbolji izvor kalcijuma su tzv. tamna povrća, poput brokoli ili spanaća. Ako pri ruci nemate ovo povrće,spas potražite u sojinom mleku. Gvožđe, kao i kalcijum, najviše se sadrži u tamnozelenom povrću, ali i u sušenom (suvom) voću. Izvori cinka su produkti od soje, lešnici, žitarice.

Konzumiranje samo biljnih namirnica, bez mleka i jaja, podrazumeva se i bez mesa – sa sobom nosi određenu vrstu rizika. Taj rizik se ogleda u manjku unosa vitamina B12! Zbog toga u zemljama širom sveta, u literaturi ili na internet prezentacijama veganskih udruženja, savetuje se obavezno uzimanje ovog vitamina u nekom drugom vidu. Vitamin B12 igra glavnu ulogu u stimulaciji rasta i stimulaciji formiranja i sazrevanja crvenih krvnih zrnaca. Takođe, on učestvuje u stvaranju energije neophodne ljudskom organizmu.

Četvrta runda

Padaju krošei, direkti, aperkati, a vegetarijanac i vegan i dalje stoje na nogama. Njihovo uporište u pop kulturi sve je jače i jače!

Na svakom koraku, bilo da li pričamo o realnom ili sajber svetu, vegetarijanstvo i veganstvo ima svoje pristalice i poštovaoce. Internet prostranstvima kruže sve moguće informacije o ovim načinima ishrane, o njihovim prednostima, o njihovim manama.

Ono što će vas možda mnogo više zanimati od definicija je uticaj ishrane na dizajn, modu i muziku, na umetnost u celini.

Primera radi, vegani imaju sjajnu prezentaciju na sajtu http://veganica.com. Na ovom sajtu možete naći umetnike vegane, njihove blogove, forume, prodavnice, čak i vegan radijski program!

Verovali ili ne, u svetu postoje i mediji posvećeni isključivo vegetarijancima. Veb adrese poput
Kod:
http://www.delicioustv.com
i
Kod:
http://www.vegtv.com
predstavljaju samo neke od sajtova na kojima možete gledati emisije o zdravoj ishrani.

O povezanosti vegana i mode ne treba trošiti reči. Pošto se njihova filozofija, za razliku od ostalih mesoždera i svih vrsta vegetarijanaca, ogleda i u činjenici da im obuća i odeća nikako ne smeju biti od prirodne kože, onda ne čudi što žene imaju velike probleme da izgrade svoj modni identitet. Najveći nedoumice prilikom oblačenja vegana, posebno ženskog pola su: cipele, kaputi i jakne, torbice, kaiševi. Nekima je ovo i veći problem od prelaska sa mesa, mleka i jaja na čisto vegansku ishranu.

Kada je u pitanju muzika, mnogi muzički bendovi (pre svega metal i hardkor bendovi) su posvetili svoj rad upravo borbi za zaštitu životinja, a samim tim i vegetarijanskoj, odnosno veganskoj filozofiji života. Širom sveta svake godine se organizuju veliki broj festivala gde se diskutuje o raznim problemima i temama, o budućim projektima i o mogućnosti
povezivanja sa što većim brojem pristalica istog ili sličnog mišljenja.

Peta runda

Poslednja runda počinje, a u ring uleću...

10 najpoznatijih ličnosti koje su bile ili su vegetarijanci: Lav Tolstoj, Volter, Adolf Hitler, Albert Ajnštajn, Klint Istvud, Leonardo Da Vinči, Pitagora, Isak Njutn, Nikola Tesla.

10 najpoznatijih vegana: Princ, Brajan Adams, Piter Bogdanović, Karl Luis, Joakin Finiks, Vudi Harelson, Dru Barimor, Džilijan Anderson, Ališa Silverstoun, Natali Portman.

Krajnji ishod

Ako mene pitate, rezultat je nerešen. Bez obzira iz kog razloga budete želeli da postanete vegetarijanac ili vegan, ne bi bilo loše da se prethodno dobro posavetujete sa svojim lekarom ili da se informišete više o načinima ishrane.

Pa, ako ste i pored velike ljubavi prema životinjama – mesožder, kao moja malenkost, nemojte nikada odbacivati promenu u svom životu, jer ko zna, možda baš ona bude najbolja za Vas!

Izvor : B92
_____________________________________
Prvi vegetarijanski grad na svetu
_____________________________________
Belgijski grad Gent uskoro će postati prvi vegetarijanski grad na svetu u kom će se taj način ishrane upražnjavati jednom nedeljno.

Žitelji Genta mesa će se odricati jednom sedmično od iduće nedelje, a prvi koji će u tome dati primer biće članovi gradske vlade i drugi lokalni zvaničnici.
Odluka je doneta nakon saopšt
enja UN da je stočarstvo odgovorno za petinu gasova sa efektom staklene bašte emitovanih u svetu, prenose belgijski listovi.

Cela vest na: Blic

po ovoj podeli ja sam poluvegetarijanac, odnosno peskovegetarijanac u danima posta (a to je nesto malo preko pola godine, kada se saberu sreda + petak u mrsnim nedeljama).
divljac, jagnjetinu, jaretinu...sam jos pre nekih 15-17 god. izbacila iz etickih razloga (cak ni moj pas ne dobija bilo koju vrstu kupovne, psece hrane koja sadrzi jagnjetinu), a svinjsko i junece, tj. svaku vrstu crvenog mesa, iz zdravstvenih razloga.
verujem da hrana nije presudna za zdravlje, ali u velikoj meri moze uticati na nase zdravlje i na to kako se osecamo.
_______________________________________________________
Suvremeni životinjski logori

'Zamislite ogromni hangar s drvenim pregradama i nasjeckanom slamom na podu, a nigdje nema prozora. Kada tamo stave jednodnevne piliæe izgleda kao da ima puno mjesta po kojem trèe male paperjaste loptice te jedu i piju iz automatskog korita. Jaka svjetla ostaju upaljena gotovo 24 sata osim na pola sata kad se gase. To nije zato da bi piliæi mogli odrijemati tih pola sata nego zato jer ako nikad ne bi vidjele mrak a svjetla nestane zbog kratkog spoja ili nestanka struje, oni bi se uspanièili i neki od njih mogli bi se zgnjeèiti tako jako da umru.
'Nakon sedam tjedana, neposredno prije nego æe ih ubiti za meso pomoæu trikova ih tjeraju da rastu duplo brže nego prirodno. Neprestano svjetlo je dio trika jer tako jedu puno dulje i puno više nego je normalno. Najveæi trik je u hrani koju im daju, a koja je prepuna proteina jer æe im se tako poveæati težina - a ta hrana èesto sadrži sušene komadiæe drugih piliæa.
'A sada zamislite isti hangar s piliæima koji su potpuno odrasli. Svaka ptica je teška 1,8 kg, a na raspolaganju ima prostor koji nije veæi kompjuterskog monitora. Slama i suharci još se jedva mogu vidjeti jer nisu promijenjeni od prvoga dana tako da su sada zatrpani izmetom od prije sedam tjedana pa do danas. Piliæi su narasli tako brzo da još uvijek pijuèu kao ptiæi i imaju plave oèi kao ptiæi, ali im je velièina kao kod odraslih ptica.
'Ako pažljivo pogledate, vidjet æete da su neke ptice mrtve. Ostale se ne obaziru na to, nego i dalje jedu i piju, te sjede i predišu. To je zbog toga što njihova srca ne mogu napumpati dovoljno krvi da nahrani njihova velika tijela. Mrtve i umiruæe ptice se skupljaju i odstranjuju svakog dana.'*
Piliæi doslovno polude u kakvim ih se uvjetima drži: na stotine njih u jednom objektu, bez moguænosti da se pomaknu. Zbog ozbiljnih stresova uzrokovanih takvim uvjetima, životinje èesto postaju krajnje agresivne i napadaju jedne druge, pa od muke neki pobijesne i poènu napadati druge piliæe. Piliæi kljucaju kljunovima jedan drugoga do smrti, svinje odgrizaju jedna drugoj repove. U pokušaju da sprijeèe te 'poroke', farmeri èesto odsijecaju piliæima kljunove vruæim noževima, radije nego da im daju više prostora ili uèine njihovu okolinu ugodnijom. Bol koju pri tom osjeæaju, jednaka je boli koju èovjek osjeæa kad bi mu se išèupao nokat iz prsta.
Zbog toga što ih se kljuka hormonima, antibioticima i lijekovima s kojima im se neprirodno ubrzava razvoj kako bi dobili što više mesa, piliæima masovno pucaju i lome se kosti. Skoro svaki drugi piliæ ima slomljene noge zbog toga, da ne govorimo o užasnoj boli koju pri tom osjeæaju. Sve to ljudi rade iskljuèivo radi profita, svakoga sata opetovano ubijajuæi na stotine tisuæe životinja.
90% piliæa boluju od raznih povreda prije nego što ih ubiju, a preko 30% imaju slomljene kosti - posebno noge. Užasno ih je vidjeti kad hodaju slomljenih nogu, odrezanog kljuna, i pretuèene od radnika na farmi. Bol koji osjeæaju ne možemo ni zamisliti. Kad bi mogli prièati, bio bi to veliki bolni urlik koji ledi krv u žilama.
'U gajbi za oprasivanje nalazi se metalno oruðe nalik na èešalj s velikim zupcima izmeðu koji odvajaju krmaèu od prašèiæa. Ona leži na svojoj strani a ova zapreka ju sprjeèava da mazi svoje prašèiæe, da ih liže ili èini bilo koju stvar koju bi željela. Prašèiæi mogu doæi do majèinih dojki da sišu, ali niti jedan drugi kontakt nije moguæ.
'Nakon 3-4 tjedna dojenja, prašèiæe odvajaju od majke i smještaju u boksove za prašèiæe koji su posl*gani jedan povrh drugog. U divljini bi sisali još najmanje dva mjeseca. Promatrala sam prašèiæe kojima je dozvoljen humaniji život, i oni su skakali uokolo na svježem zraku, naganjali jedan drugoga, prevrtali se i igrali radeæi psine, i zapravo su izgledali kao lutkice. Prašèiæi na farmama su strpani zajedno i ne mogu èak ni pobjeæi jedan od drugoga ako se žele tako igrati. Od dosade i frustriranosti obièno poènu gristi rep jedan drugome, èesto uzrokujuæi grozne povrede.
'Pa kako da farmeri to sprijeèe? Jednostavno - oni odrežu prašèiæima repove ili im povade zube. To je jeftinije nego da im daju više prostora.'*
'Kad bi mladi ljudi shvatili što je umiješano u proizvodnju svinja na farmama, nikada više ne bi dotakli meso.' - James Cromwell, farmer Hagget u filmu Prašèiæ Babe
* Isjeèci iz knjige Kako postati, biti i ostati vegetarijanac ili vegan? britanske autorice Juliet Gellatley

Glad u svijetu

Da vam netko kaže da ljudi na zapadu mogu jesti meso zato jer djeca u Africi i Aziji gladuju, biste li mu povjerovali?
Jedna šaljiva pitalica glasi: Koja je to hrana koju što više proizvodimo, to više ljudi umire od gladi? Odgovor je: meso! Razlog tome jest taj što je meso nevjerojatno rastrošan naèin proizvodnje hrane i prosjeèno se za 1 kg mesa upotrijebi 10 kg proteina iz povræa. Do izgladnjivanja dolazi zato što ljudi na bogatom Zapadu koriste veæinu svjetskih usjeva žitarica kako bi nahranili svoje životinje na farmama. Štoviše, Zapad koristi svoju moæ inzistirajuæi na tome da manje bogate zemlje uzgajaju hranu za životinje zapada umjesto da tu hranu uzgajaju za vlastiti narod.
'Oko skoro 6 milijardi ljudi dijeli ovaj planet, približno 1/3 njih živi na bogatom Sjeveru a 2/3 na siromašnijem Jugu. Da bismo preživjeli, svi koristimo zemaljske usjeve i prirodne proizvode - ali ne koristimo ih svi u istom iznosu. Npr. dijete roðeno u SAD æe tokom svoga života upotrijebiti 12 puta više dodatnih izvora od djeteta roðenog u Bangladešu-12 puta više drveta, bakra, željeza, vode, zemlje, itd.
'Prosjeèan dnevni unos kalorija za èovjeka u Bangladešu iznosi 1.930 kalorija, dok je kod Amerikanaca 3.650 kalorija. Procijenjeno je da minimalni iznos hrane koja je potrebna za normalno zdravlje iznosi 2.360 kalorija dnevno. Pa tako možete vidjeti da prosjeèno osoba u Bangladešu ima premalo hrane dok prosjeèni Amerikanac previše jede. A oko 1/3 hrane prosjeènog Amerikanca je meso.
'Naravno da nisu samo Amerikanci oni koji jedu velike kolièine mesa, nego je tako sa svim populacijama u bogatom Sjeveru. U Britaniji je prosjeèan iznos mesa kojeg jedan èovjek pojede tokom godine 71 kg. S druge strane, u Indiji èovjek pojede oko 2 kg mesa godišnje. Prosjeèni Amerikanac pojede 112 kg mesa svake godine, a veæina od toga je govedina. U SAD-u djeca starosti izmeðu 7 i 13 godina pojedu skoro 6 i pol hamburgera svaki tjedan: a samo fast food restorani svake godine prodaju 6,7 milijardi hamburgera.'*
U nerazvijenim zemljama, jedna osoba konzumira u prosjeku 200 kilograma žitarica godišnje, uglavnom se hraneæi direktno njima. Za usporedbu, Lester Brown, svjetski autoritet za pitanje hrane, tvrdi da prosjeèan europljanin ili amerikanac potroši 1000 kilograma godišnje, tako da prvo potroši skoro 90% žitarica za prehranu životinja koje kasnije pojede. Prosjeèan europski ili amerièki mesojed, tvrdi Brown, koristi 5 puta više hranidbenih resursa nego prosjeèan Kolumbijac, Indijac ili Nigerijanac.
'Vjerovali ili ne, u svijetu ima 3 puta više životinjskih farmi nego što ima ljudi. 16,8 milijardi farmi. Životinje imaju velike apetite i mogu prožvakati brdo hrane. Ali veæina onoga što uðe na jednom kraju izaðe na drugom te je izgubljeno. Sve životinje koje se uzgajaju za meso jedu više proteina nego što ih proizvode - èak i one najproduktivnije svinje pojedu 9 kg proteina iz povræa da bi proizvele 1 kg mesa, tok piliæi pojedu oko 5 kg za jedan kg mesa. Preostali kilogrami se uglavnom izgube kao gnojivo (u gnojivu).
'Samo životinje u SAD-u pojedu onoliko pšenice i soje koliko bi moglo nahraniti 2 milijarde ljudi, što iznosi 1/3 svih ljudi na svijetu ili pak èitavu populaciju Kine i Indije (kad se zbroje). Ali ima toliko krava da èak ni ova kolièina nije dovoljna pa da bi ove mašine za preživanje mogle i dalje 'raditi', potrebno je uvesti još više stoène hrane izvana. SAD èak kupuje govedinu od siromašnih zemalja Centralne i Južne Afrike, a sva ta stoka treba biti hranjena na slièan naèin.
'Možda je najgori primjer gubitka na Haitiju, službeno jednoj od najsiromašnijih zemalja na svijetu, gdje veæina ljudi za opstanak ima na raspolaganju 1.900 kalorija dnevno. Veæina najboljeg poljoprivrednog zemljišta upotrebljava se za uzgoj jedne vrste trave koja se zove alfa-alfa a velike internacionalne kompanije dovode avionom svoju stoku na Haiti iz SAD, kako bi pasle alfa-alfu i dobile na težini. Nakon toga životinje ubijaju a lešine voze natrag u SAD da bi pripremili još više mesa za hamburgere.
'Da bi napravili prostor za amerièku stoku, obièni ljudi s Haitija su potisnuti u planine gdje moraju gospodariti na manje plodnoj zemlji. Da bi ovdje uzgojili dovoljno hrane za opstanak oni koriste istu zemlju ponovo i ponovo, sve dok ona ne postane siromašna hranjivima i beskorisna te ju konaèno ne odnese vjetar. To je zaèarani krug koji pokazuje kako ljudi na Haitiju postaju sve siromašniji.'*
Na istom komadu zemljišta potrebnom za proizvodnju 1 kg mesa može se proizvesti npr. 200 kg krumpira ili 160 kg rajèica i to uzimajuæi u obzir isti vremenski period. Isto tako, umjesto 50 kg govedine možemo dobiti 1000 kg trešanja ili 6000 kg mrkve ili 4000 kg jabuka.
No, nije samo amerièka stoka ona koja konzumira svu svjetsku hranu. Isto je sluèaj i sa stokom iz Europske zajednice za èiju hranu 60% tog najveæeg pojedinaènog uvoznika životinjske hrane na svijetu dolazi iz zemalja na jugu.
Prema izvještaju Svjetske Zdravstvene Organizacije (WHO) iz 1995., stotine milijuna ljudi na Jugu provode cijeli život u ekstremnom siromaštvu i 11 milijuna djece umire svake godine od bolesti uzrokovanih izgladnjivanjem. Koliko bi samo zemljišta bilo saèuvano i koliko bi se ljudi moglo nahraniti kada bi sve proteine iz povræa potrošenih na ishranu životinja dali ljudima! Slijedeæi prikaz to najbolje ilustrira.
Na površini zemljišta velièine 5 nogometnih igrališta (što iznosi 10 hektara), može se uzgojiti:
MESA dovoljno za prehranu 2 èovjeka
ili
KUk*rUZA dovoljno za prehranu 10 ljudi
ili
ŽITA dovoljno za prehranu 24 ljudi
ili
SOJE dovoljno za prehranu 61 èovjeka
U vodeæim zemljama zapada oko 80% proizvedenih žitarica koristi se za prehranu životinja. Na 1 ari dobije se 350 kilograma goveðeg mesa, dok se na toj istoj ari može dobiti 40.000 kilograma krumpira. Veæina siromašnih zemalja proizvodi žitarice ne za prehranu svog stanovništva koje umire od gladi nego za prodaju Zapadu gdje je potražnja za njima nevjerovatno velika.
Bogate zemlje ne troše samo svoje žitarice za hranjenje stoke. One takoðer koriste biljnu hranu bogatu proteinima iz siromašnih zemalja. Dr. Georg Borgstrom, vodeæi autoritet što se tièe geografskog porijekla hrane, procjenuje da 1/3 uroda kikirikija u Africi završi u želucima stoke i peradi u zapadnoj Europi.
Oko 85 posto svih žitarica u Americi upotrebljava se za uzgoj životinja. Uzgoj životinja za hranu strahovito je rasipanje svjetskih resursa, ne samo zemlje veæ i vode. Kada bismo saèuvali naše zalihe žitarica i dali ih siromašnima i neishranjenima umjesto životinjama, lako mogli bismo nahraniti gotovo sve kronièno pothranjene ljude svijeta. Meso je najneekonomiènija i najnedjelotvornija hrana koju jedemo: cijena jednog kilograma mesnih bjelanèevina dvadeset je puta veæa od cijene jednake kolièine biljnih bjelanèevina. Samo deset posto bjelanèevina kojima hranimo životinje vraæa se u mesu koje jedemo; znaèi da 90 posto odlazi u nepovrat. Poljoprivredne bi se površine mogle produktivnije iskoristiti kada bi se zasadile biljnom hranom. Jedno jutro zemlje upotrijebljeno za uzgoj goveda donijet æe samo pola kilograma bjelanèevina, dok æe ta ista zemlja zasijana sojom proizvesti osam kilograma bjelanèevina. Dakle, da bismo jeli meso moramo upotrijebiti 16 puta više zemlje nego što je potrebno za uzgoj soje, a uz to je sojino zrno hranjivije.
U svijetu vlada glad zbog mesožderstva. Mnogi to nisu svjesni jer ne žive u siromašnim zemljama u kojima djeca umiru od gladi. Tamo se i to malo žitarica izvozi u razvijene zemlje za ishranu životinja, dok narodu siromašnih zemalja ne ostaje ništa.
U knjizi Prehrana za mali svijet (Diet for a Small Planet), autor Frances Moore Lappé traži od nas da zamislimo sebe ispred tanjura koji sadrži pola kilograma goveðeg odreska. On kaže: 'Sada zamislite da u sobi s vama sjedi 45 do 50 ljudi koji ispred sebe imaju prazne tanjure. Za 'cijenu hranjenja' vašeg odreska, svaki njihov tanjur mogao bi biti ispunjen šalicom skuhane žitarice.'
Harvardski nutricionist Jean Mayer procijenio je da bi smanjenje proizvodnje mesa za deset posto oslobodilo dovoljno žita da se nahrani 60 milijuna ljudi.
Podaci o besmesnoj prehrani naveli su struènjake za hranu da istaknu kako je svjetski problem gladi umjetan. U ovom trenutku, proizvodi se puno više nego dovoljne hrane za prehranu svake osobe na našoj planeti. Problem je u našim odlukama.
'Moj sin je uvjerio mene i moju suprugu Caroline da postanemo vegetarijanci ukazujuæi nam na to da ako bi svijet jeo žitarice umjesto da njima hrani životinje na farmama, nitko ne bi gladovao.' - Tony Benn, premijer
* Isjeèci korišteni iz knjige Kako postati, biti i ostati vegetarijanac ili vegan britanske autorice Juliet Gellatley

Istinski moralni ispit èovjeèanstva, ispit koji je temelj svega ostaloga, oèituje se u odnosu prema onima koji u potpunosti ovise o našoj milosti, a to su životinje. Na tom je polju èovjeèanstvo pretrpjelo potpuni poraz, poraz koji je toliko potpun da svi ostali proizlaze iz njega.' - Milan Kundera, pisac
Mnogi ljudi smatraju da su etièki razlozi važniji od svih ostalih pri prelasku na vegetarijanstvo. Osnova etièkog vegetarijanstva je spoznaja da ostala živa biæa imaju osjeæaje i da su ti njihovi osjeæaji isti našima. Ovo saznanje pomaže svakome da u svojoj svijesti prihvati tuðe patnje.
Mnogi ljudi bi isto tako odmah prestali jesti meso kada bi sami morali ubiti životinju. No oni su se dosjetili jadu, i zato plaæaju druge da to uèine umjesto njih. Pitanje je, oslobaða li ih to moralne odgovornosti? Veæina i ne zna u kakvim se uvjetima i na koji naèin postupa sa životinjama: tuèe ih se, maltretira i muèi, zatvara u kaveze gdje se ne mogu niti okrenuti. Ovim životinjama oduzeta je sloboda kretanja, èesto ih se hrani s preraðenom hranom drugih umrlih životinja, èak i onima njihove vlastite vrste. Smrtnost životinja u takvim uvjetima je velika, ali na kraju, one su tu i sa svrhom da jednoga dana budu ubijene. Èemu se onda zamarati?!
Bilo bi dobro znati pod kojim je to okolnostima i u kom stanju uma prvi èovjek stavio svoje usne na meso i krv mrtvog stvorenja, stavio na stol mrtva, ustajala tijela i usudio se nazvati ih hranom - te dijelove tijela koji su do maloprije pustali glasove i krike, kretali se i živjeli...
Kako su mu oèi mogle podnijeti taj prizor klanja pri kojem se režu grkljani, dere koža i razapinju udovi? Kako mu je nos mogao izdržati takav smrad? Kako to da mu sva prljavost materije nije odvratila osjetilo ukusa kad je ovo došlo u dodir sa tuðima ranama?
Želja da se èini dobro svim biæima, predstavlja superioran zakon etike.
Ako želimo rješiti nasilje u vlastitom srcu, morat æemo izbaciti hranu koja je nasiljem dospijela do nas.
Kada izgubimo poštovanje prema životu životinje, gubimo i poštovanje prema ljudskom životu. Prije 26 stoljeæa Pitagora je rekao: 'Oni koji ubijaju životinje da bi jeli njihovo meso streme ka samoubojstvu.' Mi smo danas prestravljeni neprijateljskim puškama, bombama i raketama, ali možemo li zatvoriti naše oèi pred patnjom i strahom koje sami stvaramo klanjem i konzumiranjem preko 1,6 milijardi domaæih životinja i 22,5 milijarde peradi svake godine. I što možemo reæi za desetke milijuna životinja ubijenih svake godine u 'logorima za muèenje' medicinskih istraživaèkih laboratorija? I što možemo reæi za životinje ubijene radi njihove kože ili krzna? I što možemo reæi za životinje ubijene radi 'sporta'? Možemo li opovræi da ove brutalnosti ne èine nas još okrutnijima?
'Ne želim ubijati životinje niti želim da budu ubijane u moje ime. Time što nisam mješana u njihovu smrt, osjeæam da imam sretni tajni savez sa svijetom i zbog toga spavam puno mirnije.' - Joanna Lumley, glumica

Uzgoj i ubijanje

Životinje osjeæaju bol! One imaju živèani sustav isto kao i ljudi. Takoðer, imaju i potrebe kao i ljudi: potrebu za kretanjem, potrebu za druženjem s pripadnicima svoje vrste, odgajanjem svoje djece i zabavom. Zamislite kako je biti cijeli život zatvoren u mraènoj smrdljivoj farmi gdje je sve što vidite patnja i smrt. Zamislite sebe kako vas umjetno oplode, nakon što se porodite otmu vam dijete i zakolju ga ili odvedu i vi ga više nikad ne vidite, a netko vas ponovno oplodi i tako iz godine u godinu. Zamislite da vas netko konstantno šopa hranom koju ne želite i koja nije vaša prirodna hrana, zamislite da vas truje antibioticima, hormonima i raznoraznim otrovima da biste brže rasli ili da bi vam meso bilo 'ljepše'. Zamislite potpunu dosadu od koje mnoge životinje èesto polude, jer su zatvorene na isto mjesto cijeli život bez moguænosti kretanja ili dodira s drugima. Zamislite da ne znate što vam se zapravo dogaða, jer životinje ne znaju razlog zbog kojeg su zatvorene, ali ipak znaju gdje su i boje se onoga što im se može dogoditi. Na kraju života u patnji, boli i strahu zamislite kako vas vode na klanje, kako vidite druge pripadnike svoje vrste poklane, kako pripadnici druge vrste idu prema vama i kako vas kolju. Ako možete, pokušajte se zamisliti kao raskomadan leš koji postaje tuða hrana.
Tvornièke farme vjerojatno su jedne od najveæih sramota suvremenog èovjeka, iznikle na ideji nacistièkih koncentracijskih logora. Samo u Americi 3.5 milijardi 'broiler' piliæa, 85 milijuna svinja, 34 milijuna goveda za 'proizvodnju' mesa, 11 milijuna goveda za dobivanje mlijeka, 9 milijuna ovaca i 200 milijuna kokoši za nesenje jaja danas živi u intenzivnoj stiješnjenosti farmi-tvornica, gdje su životinje osakaæene, genetièki manipulirane, okrutno prenatrpane, lišene svježeg zraka, sunca i prirodne okoline, a uskraæena im je èak i moguænost protezanja i vježbanja krila i udova. Cijeli svoj život one nemaju moguænosti da provode svoje osnovne, prirodne funkcije i obrasce ponašanja ili da žive kako ih njihovi instinkti pokreæu. Ženske pripadnice vrste su èesto natjerane do svojih apsolutnih bioloških granica na proizvodnju potomstva, samo da bi doživjele da njihova djeca budu oduzeta od njih ubrzo nakon roðenja kako bi ih ljudi utovili za klanje.

Misli i izjave poznatih osoba

Horacije (65.-8. pr.n.e., klasièni rimski pjesnik)
Riskiraj i budi mudar! Prestani ubijati životinje! Onaj tko izšpekulira samo jedan sat savršenog života, nalik je seljaku koji èeka da rijeka presuši, umjesto da je prijeðe.

Thomas Alva Edison (1847.-1931., amerièki pronalazaè, izmeðu ostalog: žarulje, gramofona i mikrofona)
Ja sam vegetarijanac i antialkoholièar, jer tako mogu bolje upotrebljavati svoj mozak.
Nenasilje je put do više etike, koja je cilj svekolike evolucije. Sve dok ne prestanemo nanositi zlo svim živim biæima i dalje æemo biti samo divljaci.

Jean Paul (1763.-1825., njemaèki pjesnik)
Pravedni Bože! Koliko mnogo sati muèenja životinje je zalemljeno za jednu minutu sveèanosti za èovjekov jezik.
Aleksandar von Humbolt (1769.-1859., osnivaè znanst. istr. Zemlje)
Svirepost prema životinjama ne može opisati niti kraj pravog obrazovanja niti kraj erudicije. Ona je jedna od naznakovitijih poroka nižeg i prostog naroda.

Leonardo da Vinci (1452.-1519., talijanski univerzalni genije, umjetnik i znanstvenik)
Èovjek je zaista kralj životinja, jer njegova svirepost nadmašuje njihovu. Mi živimo od smrti drugih. Mi smo hodajuæe grobnice!
Ja sam se još u najmlaðoj dobi odrekao jedenja mesa. Doæi æe vrijeme kada æe ljudi ubijanje životinja promatrati istim oèima kao i ubojstvo èovjeka.
Onaj tko ne cijeni život, nije ga ni zaslužio.

Ralph Waldo Emerson (1803.-1882., amerièki pisac i politièar)
Upravo ste objedovali, i koliko god da je brižljivo i u taktiènoj udaljenosti od klaonica, vi ste sukrivac.

Friedrich Nietzche (1844.-1900.)
Sva antièka filozofija bila je usmjerena na simplicitet života i nauèavala je život bez zahtjeva. U tom smislu više su za èovjeèanstvo uèinili vegetarijanci po filozofskom uvjerenju nego svi novi filozofi zajedno, i sve dok ne smognu hrabrosti da potpuno izmjene svoj naèin života i to pokažu svojim primjerom, ništa od njih.

Pitagora (580. do 500. pr.n.e., grèki filozof i matematièar)
Sve dok ljudi budu ubijali životinje, ubijat æe i jedni druge. Uistinu, onaj koji sije sjeme smrti i boli ne može požnjeti sreæu i ljubav.
Ako tvrdite da ste po prirodi stvari odreðeni za mesnu vrstu ishrane, onda prvo osobno ubijte ono što želite jesti. Meðutim, uèinite to vlastitim rukama, bez pomoæi mesarske sjekire, noža ili bilo kakvog oružja.
Zar da èovjek mojega uma jede leševe?

L.N. Tolstoj (1828.-1910., ruski pisac)
Kada èovjek slobodno i pošteno traži moralni put, prvo od èega se mora okrenuti je meso...Vegetarijanstvo je kriterij po kojem možemo prepoznati da li je èovjekovo stremljenje prema moralnoj savršenosti iskreno i ozbiljno.
Zastrašujuæa je ne patnja i smrt životinja, veæ to što èovjek u sebi zatomljuje najviše duhovne osjeæaje samilosti i sažaljenja prema sebi sliènim živim biæima te gazeæi vlastite osjeæaje postaje okrutan.

Wilhelm Busch (1832.-1908., njemaèki pjesnik)
Prava ljudska kultura je tek ona u kojoj se kanibalizmom ne smatra samo jedenje èovjekovog mesa, nego svako uživanje mesa.

Emil Zola (1840.-1902., francuski pisac)
Stvar sa životinjama za mene je ispred brige da me se ne ismije.

Georg Bernard Shaw (1856.-1950., irski dramatièar, pisac, dobitnik Nobelove nagrade 1925.)
Životinje su moji prijatelji, a svoje prijatelje ne jedem.
Doživjeti istinsku radost života znaèi pridonijeti onom cilju koji i sami smatramo velièanstvenim, biti snaga prirode umjesto groznièave, sebiène, sitne duše.
Dok je god èovjek hodajuæa grobnica za od njega ubijene životinje, bit æe rata na ovoj Zemlji.

Sven Hedin (1865.-1952., švedski istraživaè Azije)
Nikada nisam mogao ugasiti neko životno svjetlo, jer mi nedostaje moæ da ga ponovno upalim.

Franz Kafka (1883.-1924., austr-èeški pisac, prilikom promatranja riba u akvariju)
Sada vas mogu mirno promatrati, više vas ne jedem.

Isaac Bashevi Singer (1904. amerièki pisac, dobitnik Nobelove nagrade 1978)
Svi smo mi Božja stvorenja - da se molimo Bogu za milost i pravednost dok jedemo meso životinja koje su za nas zaklali, nije u suglasju s tim.
Ja bih i dalje nastavio živjeti vegetarijanski, èak i kada bi cijeli svijet jeo meso, to bi bio moj protest protiv stanja svijeta. Atomska energija, bijede zbog gladi, svirepost - moramo nešto poduzeti protiv toga. Vegetarijanstvo je moj prvi korak i mislim da je to vrlo važan korak.

Harvey Diamond (pisac)
Ljudi jednostavno nisu pripremljeni za jedenje mesa. Stavite u kolijevku dijete i uz njega zeca i jabuku. Ako se poène igrati s jabukom, a pokuša pojesti zeca - kupit æu vam novi auto!

Albert Schweitzer (1875.-1965., elsaški teolog i misionarski lijeènik, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1953)
Moje mišljenje je, da æemo mi, koji se zauzimamo za zaštitu životinja, potpuno odustati od uživanja mesa i da æemo protiv toga govoriti.
Prijatelj prirodi je onaj, koji je sa svime, što živi u prirodi, vezan iznutra, onaj koji sudjeluje u sudbini stvorenja, koliko može, pomaže iz jada i krize, i po moguænosti izbjegava povrijediti život ili ga uništiti.

Mahatma Gandhi (1869.-1948., indijski politièar i zastupnik nenasilnog otpora)
Mislim da duhovni napredak na jednoj odreðenoj toèki od nas zahtijeva da prestanemo ubijati živa subiæa za zadovoljenje tjelesnih zahtjeva.
Velièina i moralni napredak naroda moæi æe se mjeriti po tome kako postupaju sa životinjama... Jedini naèin da živiš je da pustiš i druge živjeti.

Victor Hugo (francuski pjesnik i pisac)
Bilo je nužno civilizirati èovjekov odnos prema èovjeku. Sada je nužno civilizirati èovjekov odnos prema prirodi i životinjama.
Plutarh (rimski pisac, iz eseja O jedenju mesa)
Možete li se zapitati koji je razlog naveo Pythagoru da odbaci meso? Što se mene tièe, ja bih radije volio znati pod kojim je neoèekivanim okolnostima i u kojem stanju uma prvi èovjek stavio svoje usne na meso i krv mrtvog stvorenja, iznio na stol mrtva, ustajala tijela i usudio se nazvati hranom dijelove tijela koji su do maloprije puštali glasove i krikove, kretali se i živjeli...?

Albert Einstein (1879.-1955., njem-amerièki fizièar, dobitnik Nobelove nagrade 1921.)
Vegetarijanski naèin života mogao bi krajnje pozitivno utjecati na sudbinu èovjeèanstva, èisto fizièkim djelovanjem na temperament ljudi.
Ništa neæe toliko pomoæi ljudskom zdravlju niti poveæati izglede za opstanak života na Zemlji kao prijelaz na vegetarijansku prehranu.
Naš zadatak mora biti da se oslobodimo... širenjem kruga samilosti na sva živa biæa i svu prirodu i njenu ljepotu.

Tony Benn (premijer)
Moj sin je uvjerio mene i moju suprugu Caroline da postanemo vegetarijanci ukazujuæi nam na to da ako bi svijet jeo žitarice umjesto da njima hrani životinje na farmama, nitko ne bi gladovao.

Richard Gere (amerièki glumac)
Kao stanovnicima ovog planeta, dužnost nam je prema svim vrstama odnositi se ljubazno, s ljubavlju i samilošæu. Izvan svakog razumijevanja je patnja koju, zbog ljudske okrutnosti, doživljavaju životinje. Molim vas, pomozite da okonèamo to ludilo.

Milan Kundera (pisac)
Istinski moralni ispit èovjeèanstva, ispit koji je temelj svega ostaloga, oèituje se u odnosu prema onima koji u potpunosti ovise o našoj milosti, a to su životinje. Na tom je polju èovjeèanstvo pretrpjelo potpuni poraz, poraz koji je toliko potpun da svi ostali porazi proizlaze iz njega.

Paramhans Svami Mahesvarananda (duhovni uèitelj)
Najviši princip u ljudskom biæu jest njegov razum koji mu omoguæuje razumijevanje i shvaæanje. Zato razmislite - osjetite i razumijte. Tada je to ono pravo znanje, mudrost. Takva je svijest iznad kulture, tradicije i religije - to je svijest realnosti.

Sveti Franjo Asiški (mistik i propovjednik)
Ne ozlijediti našu skromnu braæu (životinje) naša je prva dužnost prema njima, no nije dostatno zaustaviti se na tome. Mi imamo uzvišeniju misiju - služiti im kad god to zatrebaju... Èovjek koji bi iskljuèio bilo koje Božje biæe iz okrilja samilosti i suosjeæanja, isto bi se tako ponio i prema drugom èovjeku.

Margaret Mead (antropologinja)
Nikada nemojte sumnjati u èinjenicu da mala skupina promišljenih i zabrinutih graðana može promijeniti svijet. Uistinu, dosad su ga jedino oni i mijenjali.

James Cromwell (farmer Hagget u filmu Prašèiæ Babe)
Kada bi mladi ljudi shvatili što je umiješano u proizvodnju svinja na farmama, nikada više ne bi dotakli meso

Martina Navratilova (svjetska teniska prvakinja)
Postala sam vegetarijanka zbog patnji životinja, ali su se pojavile i neke druge dobrobiti. Poèela sam se osjeæati zdravije - postala sam puno pokretljivija, što je jako važno za sportaša. Osim toga, bilo mi je potrebno puno manje sna, a budila sam se svježija i odmornija. Moja koža je postala kvalitetnija i sada imam više energije. Obožavam biti vegetarijanka.

Jakki Brambless (prva žena koja je vodila cjelodnevni program na BBC Radio 1)
Posjetila sam roditelje kako bi im pomogla oko ovaca i pomogla sam donijeti ovci na svijet malo janje. Bilo je prekrasno. Iduæeg dana farmer nam je donio nogicu od janjeta i sve to èinilo mi se nekako krivo. Nisam to mogla uskladiti s onim što sam radila cijeloga dana - pomagala novom životu da doðe na svijet, samo zato da bi ga bezosjeæajno oduzela. Tada sam postala vegetarijanka.
Gaby Roslin (britanska TV predstavnica)
Jedenje teletine je neoprostivo.

Damon Albarn (pjevaè skupine Blur)
Što više znamo o mesnoj industriji, više možemo uèiniti da ih zaustavimo. Zaista, znanje je moæ!
Vegetarijanac sam jer nisam mogao podnijeti užasavajuæi naèin na koji se životinje ubijaju za hranu. Ako vam roditelji zadaju probleme, recite im zašto ste vegetarijanac i pripremite se da budete popustljivi - nemojte se izolirati. Pokušajte pomoæi kod nekih obroka. Na kraju æe shvatiti da vegetarijanstvo spašava životinje i okoliš i da je to prava stvar!

Joanna Lumley (glumica)
Ne želim ubijati životinje niti želim da budu ubijane u moje ime. Time što nisam umješana u njihovu smrt, osjeæam da imam sretni tajni savez sa svijetom i zbog toga spavam puno mirnije.

Ali MacGraw (amerièka glumica)
Oduvijek sam osjeæala da je naèin na koji postupamo prema životinjama vrlo dobar pokazatelj koliko suosjeæanja imamo prema ostatku èovjeèanstva.

Heather Small (vodeæa pjevaèica sastava M People)
Ne vidim nikakvo zadovoljstvo u bivanju mesožderom. Vjerujem da je jedenje mesa jednako osuðivanja planeta.

Michaela Strachan (TV voditeljica)
Ekološki razlozi za nejedenje ribe (koji se tièu oèuvanja okoliša) su preplavljujuæi.

Jeff Banks (dizajner i voditelj emisije Clothes Show)
Ako pogledam kolièinu ribe koja se izvlaèi iz mora da bi poslužila kao hrana za ljude i stoku, to me preneražuje. Sve je to tako nepotrebno.

Magi Clarke (glumica)
Ne trebate ubijati da bi imali potpun život. Ako vi ili vaši prijatelji želite postati vegetarijanci, vjerujte mi, puno je lakše nego što se èini, a sigurno da je i prekrasan naèin života. U svakom sluèaju, vegetarijanci su bolji ljubavnici...

Charles Darwin (1809.-1882., engleski prirodoslovac)
Èinjenica je da najbolji radnici, koje sam ikada vidio, èileanski rudari, žive samo od biljne hrane, tj. samo od mahunarki (grah, grašak, soja...)

Jack W. Lucas
Tjelesno i psihièko zdravlje može se postiæi samo tamo gdje postoji humanost i etika.

Linda McCartney
Da klaonice imaju staklene zidove, svi bi ljudi bili vegetarijanci.

Richard Wagner
Vjerujem da je cijeli život sveta stvar. Na vegetarijanstvo gledam kao na prirodnu prehranu koja može spasiti èovjeèanstvo od nasilnièkih tendencija, te nam pomoæi vratiti se u davno izgubljeni raj.

Alice Walker
Životinje svijeta postoje zbog njihovih vlastitih razloga. One nisu stvorene za èovjeka, kao što ni crni ljudi nisu stvoreni za bijele ljude ili žene za muškarce.

Sokrat
Ono smo što jedemo.

Thomas Moffet
Ljudi kopaju grobove vlastitim zubima i umiru više od vlastitih djela nego od oružja neprijatelja.

J. H. Kellog
Mrtva krava ili ovca koja leži na travi prepoznaje se kao strvina. Ista vrsta leša, ukrašena i obješena u mesnici, prolazi kao hrana!

Marguerite Yourcenar (francuska književnica, vegetarijanka)
Kada tuèemo dijete ili kada ga izgladnjujemo, kad ga odgajamo tako da mu se misao izopaèuje ili da gubi volju za životom, èinimo zloèin spram univerzuma koji se putem njega izražava. To je isto tako istinito kad uzaludno ubijamo životinju ili kad, bez nekog dobrog razloga, sijeèemo drvo. Svaki put izdajemo svoje ljudsko poslanje, koje bi se sastojalo u tome da organiziramo nešto bolji svijet.

Berta von Suttner (Nobelova nagrada za mir 1905.)
Prema mojem uvjerenju doæi æe vrijeme, kada se nitko neæe željeti hraniti sa leševima, kada više nitko neæe biti spreman izuèiti se mesaru. Koliko nas veæ sada ima, koji ne bi željeli nikad pojesti meso kada bi sami morali zariti nož u životinju

Arthur Schopenhauer
Tko je okrutan prema životinjama, ne može biti dobar èovjek.

Hrana kao ¬prevencija i lijek

Èovjek je po prirodi biljojed, temeljna je postavka vedske filozofije i religije. Prevencija je vegetarijanstvo
Ayurveda, znanost o životu, dio je vedskih religijskih i filozofskih spisa koji su nastali prije više od 5000 godina. Vede izvorno znaèe "znanje", prvotno su bile napisane na palminu lišæu, a zapisao ih je osobno Krišna, indijska vrhunska božanska osoba, ili njegovi vjerni i predani pratitelji.
- Ayurevdska ishrana pretpostavlja da èovjek bude iskljuèivo vegetarijanac. To je temeljna postavka. Dakle, ishrana bez mesa, jaja i riba. Ovisno o tipu osobe i njegovoj graði tijela, ali i zdrastvenim problemima sastavlja se jelovnik i utvrðuje koji su elementi potrebni organizmu te osobe - pojasnio je Stjepan Žagar, Zagrepèanin koji je autor knjige "Ayurveda-vedska medicina".
Neke temeljne pretpostavke ayurvedske prehrane su da osoba treba dobro prožvakati hranu koju jede.
Kada èovjek podrigne, dodaje, treba prestati s jelom jer je to znak da je organizam uzeo dovoljno hrane.
Osim toga - prièa Žagar - jela se pripremaju i prema godišnjem dobu. Konkretno, sada je jesen, a to znaèi da je suho i hladnije vrijeme. Jelovnik koji se priprema mora sadržavati takozvanu topliju hranu.
Jede se kiselo, slano i ljuto, no mora se paziti da se ne pretjeruje s takvom hranom jer mogu stradati bubrezi i jetra. Vatreni ljudi (gojazniji) trebali bi jesti slatku hranu. Ne onu bogatom šeæerom nego prirodni med.
Ljeti se jede hladnija hrana poput lisnatog povræa koje hladi organizam. Jogurt, primjerice, isprva hladi a kasnije grije organizam.

Protiv kolesterola

Ako imate visok kolesterol, Žagar preporuèuje post jedanput na tjedan.
Za doruèak je najbolje jesti voæe i nepržene sjemenke. Za ruèak žitarice i povræe a za veèeru piti samo mlijeko.
Vegetarijanska prehrana
Izvor: Wikipedija

Кон врв
 Внеси реплика Внеси реплика страница  <1 2223242526 34>
  Сподели тема   

Скок до Овластувања Кликни и види ги опциите

Forum Software by Web Wiz Forums® version 10.03
Copyright ©2001-2011 Web Wiz Ltd.

Страницата е генерирана за 0,361 секунди.