Стихови кои посебно ви се допаѓаат

»Wenn ein Deutscher einen Zug ausrauben möchte, kauft er sich als erstes eine Fahrkarte.« :) (Lenin 1917)

   Nisam te terao vatru da diras
i nisam hteo da zadajem ti bol
sama si trazila pricu u meni
a to je opasno, srce je to...

Prva si pocela, prva si pitala
zasto sam tuzan kad se budim
i ja sam priznao sve sam ti rekao
da gledam nju dok tebe ljubim...

Prva si pocela, prva si pitala
sad budi hrabra daj ne placi
sa tobom ostajem, sa njom ne rastajem
vise od tebe ona znaci....

Zasto si trazila kljuc moje duse
to je opasno, srce je to....

Zeljko Joksimovic

Автор	Порака Тема Пребарувај Опции за темата Внеси реплика Внеси нова тема Верзија за печатење Преведи Тема
Schatzii7 Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Unglaublich Регистриран: 19.Октомври.2011 Локација: Lost somewhere Статус: Офлајн Поени: 7055	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај Schatzii7 Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 23.Октомври.2011 во 19:57
	Nisam te terao vatru da diras i nisam hteo da zadajem ti bol sama si trazila pricu u meni a to je opasno, srce je to... Prva si pocela, prva si pitala zasto sam tuzan kad se budim i ja sam priznao sve sam ti rekao da gledam nju dok tebe ljubim... Prva si pocela, prva si pitala sad budi hrabra daj ne placi sa tobom ostajem, sa njom ne rastajem vise od tebe ona znaci.... Zasto si trazila kljuc moje duse to je opasno, srce je to.... Zeljko Joksimovic
	*»Wenn ein Deutscher einen Zug ausrauben möchte, kauft er sich als erstes eine Fahrkarte.« :) (Lenin 1917)*

ARTE Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 07.Април.2010 Статус: Офлајн Поени: 416	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај ARTE Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 10.Ноември.2011 во 12:18
	Đorđe Balašević Život je more Život je more, pučina crna, po kojoj tonu mnogi što brode. Nije mi srce plašljiva srna. Ja se ne bojim velike vode. Lome me vali, nose me struje. Oseka sreće, a tuge plima. Šiba me nebo bičem oluje, al' još se ne dam i još me ima. U jutra rana plaše me senke minulih dana. Sećanja mutna kao u laži, kao u snu... Ipak se borim, ipak se nadam, sve manje letim, sve više padam, i sve su jače ruke što me vuku dnu... Možda će žena svilenog bedra, koja me zove i pruža ruke, uliti vetar u moja jedra, do nove žene do nove luke. tekst i muzika:Đorđe Balašević Изменето од ARTE - 10.Ноември.2011 во 12:20

ARTE Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 07.Април.2010 Статус: Офлајн Поени: 416	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај ARTE Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 10.Ноември.2011 во 12:33
	Đorđe Balašević Kad odem Kad odem, kad me đavo isprati glavnim sokakom i kad mesečina zaveje moj trag nemoj tugovati jer jednom svakom mali nemi slavuj doleti na prag. Kad odem, kad zamumla vetar zimske očenaše i kad mrtvo lišće potera u kas za kaznu prognaće i tamburaše zbog pogrešne pesme u pogrešan čas. Hej, budi jaka ti, najlakše je plakati. To nam samo Gospod svira jesenju sonatu. Snio sam vrata u tom suvom zlatu, strah me da prođem al' proći ću. Znam, laf si stari ti, nemoj sve pokvariti, kresni samo jednu sveću na svetog Jovana. Ne čuvaj dugo pepeo tih dana, kad jednom odem, a poći cu. Kad odem, kad u prozor staviš prvu hrizantemu i kad popucaju divlji kesteni ne pali uzalud fenjer na tremu kad me otmu magle jedne jeseni. Hej, budi jaka ti, najlakše je plakati. To nam samo gospod svira jesenju sonatu. Snio sam vrata u tom suvom zlatu, strah me da prođem al' proći ću. Znam, laf si stari ti, nemoj sve pokvariti, kresni samo jednu sveću na svetog Jovana. Ne čuvaj dugo pepeo tih dana, kad jednom odem, a poći cu. Kad jednom odem... tekst i muzika:Đorđe Balašević aranzman:Aleksandar Dujin Изменето од ARTE - 10.Ноември.2011 во 13:01

ARTE Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 07.Април.2010 Статус: Офлајн Поени: 416	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај ARTE Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 10.Ноември.2011 во 12:36
	Đorđe Balašević Naposletku Naposletku... Ti si dobro znala ko sam ja... Otkud sad te suze, moja mila? Rekla si da se za točak bršljan ne hvata... Zalud izgužvana svila... To je tako... Ne pravi od tuge nauku... Mami svetlo na sledećem bregu... Okopniće moj otisak na tvom jastuku... Kao "jezuška" u snegu... Razbiću gitaru... Crn je mrak ispunjava... Odavno se svoje pesme bojim... Pomera u meni one gene Dunava... Pa ja tečem... I kad stojim... Ali opet... Dal' bi ikad bila moja ti da sam vojnik u armiji ljudi? Rekla si da baš ne umem novce brojati... I da je Ništa sve što nudim... Naposletku, ti si navek znala da sam svirac... Brošić što se teško pribada... Da me može oduvati najblaži Nemirac... Da ću u po reči stati... Da se neću osvrtati... Nikada... Ređaš po vitrini fini porculanski svet... Al' ja sam figurica bez žiga... Pazi... To je bajka što ti pada na pamet... Fali ti bas ovaj cigan? Ne, mila... Tek u jesen otkriju se boje krošanja... Sve su slične u leto zelene... Naposletku... Ti si dobro znala ko sam ja... Čemu suze lepa ženo? Draga moja, ti si navek znala da sam pajac... Moj je šešir šatra pomična... Usne, tice-rugalice... A u oku tajac... Da sam kaput sa dva lica... Da sam Gospo'n Propalica... Obična... Naposletku, ti si navek znala da sam svirac... I da je nebo moja livada... Da me može oduvati najblaži Nemirac... Da ću u po reči stati... Da se neću osvrtati... Nikada... tekst i muzika:Đorđe Balašević

ARTE Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 07.Април.2010 Статус: Офлајн Поени: 416	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај ARTE Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 10.Ноември.2011 во 12:39
	Đorđe Balašević Ne volim januar Ne volim januar ni bele zimske vragove. U svakom snegu vidim iste tragove, tragove malih stopa, broj trideset i ko zna, kako polako odlaze. Više ne prolazim ulicom Dositejevom i nemam pojma kad neko pita gde je to. Tih dvesta šest koraka dužinom tog sokaka nikad ja nisam brojao. Nisam te nikad čuvao, nisam te nikada mazio, pazio. Tvoju sam ljubav gazio, svemu smišljao broj. Nisam te nikad štedeo i nisam umeo stati ni ostati. Šta će od mene postati, mali anđele moj? Ne gledam filmove iz ranih sedamdesetih, dosta je suza i rastanaka nesretnih. Ko takve stvari snima? Baš čudnog sveta ima, tako se lako rasplaču. Nisam te nikad čuvao, nisam te nikada mazio, pazio. Tvoju sam ljubav gazio, svemu smišljao broj. Nisam te nikad štedeo i nisam umeo stati ni ostati. Šta će od mene postati, mali anđele moj? Bila je noć, jedna mrkla, kao ova večeras, u ulici Dositejevoj, u Novom Sadu, na Dunavu... Ja sam dolazio sa jednog mesta gde su svi bili rumeni kao kuvano vino koje su pili i gde su svi mirisali na karanfilić i pevali "Roždestvo tvoje" i još neke druge pesme kojih se ne sećam baš. Bila je noć i dugo sam stajao pod njenim prozorom ispred kuće broj 7A. Tišina je bila, samo koraci nekih noćnih ptica i lepet krila nekih pravih noćnih ptica. Ipak ni na trenutak nisam uspeo pod njenim prozorom te noći da je čujem kako diše, kako diše u snu... tekst i muzika:Đorđe Balašević

ARTE Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 07.Април.2010 Статус: Офлајн Поени: 416	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај ARTE Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 10.Ноември.2011 во 12:43
	Đorđe Balašević Ne lomite mi bagrenje Verujem, cenjeni sude, da dobro poznaješ ljude, vi barem imate posla jer ćud je ćud a sud je sud. Verujem, cenjena glavo, da si i učio pravo, da svakom sudiš pošteno jer čast je čast a vlast je vlast. I sve po zakonu, za to sam prvi, ne bi bilo ove krvi da je bilo sve po zakonu! Vlast je vlast, i ja to poštujem, tu su paragrafi pa zagrabi nek isto je i đavolu i đakonu, pa nek se zna! Nek' su mi gazili njivom, mojom se sladili šljivom, uvek je lopova bilo jer ćuk je ćuk i vuk je vuk. Nikada zlotvora dosta, suša mi uništi bostan i led se prospe pred žetvu, al' led je led a red je red! I prekardašilo, im'o sam bagremovu šumu tamo dole prema drumu pa sam čekao. Red je red! Polako komšije! Ne može samo da se uđe, da se ruši tuđe, lepo sam im rekao. Ne lomite mi bagrenje, bez njih će me vetrovi oduvati. Pustite ih, moraju mi čuvati jednu tajnu zlatnu kao dukati: ne lomite mi bagrenje, pod njima sam je ljubio, bosonogu i odbeglu od sna. Ljudi smo, cenjeni sude, pa neka bude šta bude, žao mi marama crnih, al' plač je plač a mač je mač. Ne pitaj šta bi sad bilo kad bi se ponovo zbilo, ne pitaj da li se kajem, jer jed je jed a red je red! I sve po zakonu, tu su paragrafi pa zagrabi pošteno i za veru i za neveru. Red je red! Sve ja to poštujem jer više bilo bi ubica nego ptica koje odleću ka severu. Ne lomite mi bagrenje, bez njih će me vetrovi oduvati. Pustite ih, moraju mi čuvati jednu tajnu zlatnu kao dukati: ne lomite mi bagrenje, pod njima sam je ljubio. O, zar moram da vam ponovim? Okanite se njih jer sve ću da vas polomim! tekst i muzika:Đorđe Balašević

ARTE Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 07.Април.2010 Статус: Офлајн Поени: 416	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај ARTE Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 10.Ноември.2011 во 12:45
	Đorđe Balašević Priča o Vasi Ladačkom Znate l' priču o Vasi Ladačkom? I ja sam je tek onomad čuo. Jednom devet dana nije izlazio iz birtije, kažu da je bio čudna sorta... Otac mu je bio sitni paor, 'ranio je sedam gladnih usti'. Mati mu je bila plava, tiha, nežna, jektičava, umrla je s trideset i nešto... Imali su par jutara zemlje, malu kuću na kraju sokaka. Na astalu navek hleba, taman tol'ko kol'ko treba, al' je Vasa hteo mnogo više... Želeo je konje vrane, po livadi razigrane, sat sa zlatnim lancem i salaše... Želeo je njive plodne, vinograde blagorodne, u karuce pregnute čilase, ali nije mog'o da ih ima. Voleo je lepu al' sirotu, uz'o bi je, samo da je znao: voleš jednom u životu, sad bogatu il' sirotu, to ne bira pamet nego srce... Sve se nad'o da će ljubav proći. Zanavek je otiš'o iz sela. Nikad nije pis'o nikom, venč'o se sa mirazdžikom, jedinicom ćerkom nekog gazde... Dobio je konje vrane, po livadi razigrane, sat sa zlatnim lancem i salaše... Dobio je njive plodne, vinograde blagorodne, u karuce pregnute čilaše, sve je im'o ništa im'o nije. Propio se, nije prošlo mnogo, dušu svoju đavolu je prod'o. Znali su ga svi birtaši, tražio je spas u čaši, ali nije mog'o da ga nađe... Mlad je kažu bio i kad je umro, sred birtije, od srčane kapi. Klonula mu samo glava, k'o da drema, k'o da spava i još pamte šta je zadnje rek'o... Džaba bilo konja vranih, po livadi razigranih, džaba bilo sata i salaša... Džaba bilo njiva plodnih, vinograda blagorodnih, džaba bilo karuca, čilaša... Kada nisam s onom koju volem, kada nisam s onom koju volem. Kad ja nisam s onom koju volem, E, kad nisam s onom koju volem. Znate l' priču o Vasi Ladačkom? I ja sam je tek onomad čuo. Čak i oni slični njemu, kada razmisle o svemu, kažu da je bio čudna sorta.. tekst i muzika:Đorđe Balašević

ARTE Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 07.Април.2010 Статус: Офлајн Поени: 416	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај ARTE Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 10.Ноември.2011 во 12:47
	Đorđe Balašević Neki novi klinci Moj deda već dugo ore nebeske njive, ali baka još čuva sve stvari i sliku našeg sveca. Na dan kad sam rođen, tu je posađen orah, i u avliji pod gustom krošnjom sad igraju se deca. Neki novi klinci... Kroz maglu treperi devet sveća na torti tad sam dobio par mandarina i malog belog zeca. U maju još uvek zriju komšijske bašte, ali trešnje i zelene kajsije kradu druga deca. Neki novi klinci... Moj drugar Milutin, druga klupa do vrata, ima klinca od četiri i po i uči ga da peca. Ponekad ga sretnem, mahne kroz prozor kola, a u porti, za loptom sad jurcaju neka druga deca. Neki novi klinci... A ja, ja se kockam sa prevarantom životom, iz rukava on svakoga dana izvuče nekog keca. I stariji mi kažu:"Sad si u pravom dobu!" A u ulici Jovana Cvijića rastu druga deca. tekst i muzika:Đorđe Balašević

ARTE Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 07.Април.2010 Статус: Офлајн Поени: 416	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај ARTE Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 10.Ноември.2011 во 12:48
	Đorđe Balašević Ratnik paorskog srca Kada se Braca devetneste vrn'o, s dalekog fronta 'di soldat je bivo, prič'o nam kako ga trefilo zrno, pa zavrt'o rukav i to pokaziv'o. A mi, a mi smo bili derani. Prič'o nam Braca o mirisu mora i o patroli od koje je bež'o, pa kako je opsov'o nekog majora i zbog tog posle na robiji lež'o. A mi, a mi smo bili derani. A mi, mi smo bili derani. Prič'o nam kako je preš'o Karpate, zujali meci k'o rojevi pčela. Rek'o je: "Rat vam je krvav, da znate, al' nije mi žao ni ljudi, ni sela. Ej, žao mi konja..." Kada se Braca devetneste vrn'o, svake je večeri prič'o na šoru kol'ko je curica usput prevrn'o i kako topovi livade oru. A mi, a mi smo bili derani. A mi, mi smo bili derani. Čim Braca korak iz avlije kroči skupi se društvo iz našeg sokaka. A svi smo imali velike oči, prepuna srca i maštu dečaka. Pa da, jer tad smo bili derani. Pa da, jer tad smo bili derani. Psov'o je Braca i krivce i žrtve, puške i vaške i rov prepun blata. Rek'o je: "Ne možes prebrojati mrtve jer su se carevi igrali rata. Ej, žao mi konja..." Negde u Braci je paorski koren i može rata i rata da bude. Kad nije paor za soldata stvoren, volije konje i zemlju neg' ljude. A mi, a mi smo bili derani i sve još je vredelo za nas. Hej, hej, konji beli nebom terani, kroz san i kroz oblake u kas. tekst i muzika:Đorđe Balašević

ARTE Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 07.Април.2010 Статус: Офлајн Поени: 416	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај ARTE Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 10.Ноември.2011 во 12:52
	Đorđe Balašević D-moll Odlutaš ponekad i sanjam sam. Priznajem, ne ide, ali pokušavam. I uvek dođe d-moll. Spusti se k'o lopov po žicama, ruke mi napuni tvojim sitnicama i teško prođe sve to. Jedan d-moll me dobije kako odeš ti. U sobi je. Glupi d-moll uvek sazna kad je to. Uhvati me čvrsto i ne popušta. Lud je za tišinom, to ne propušta. Vodi me u svoj plavičasti dom. Jedan d-moll me razvali, neki bi to prosto tugom nazvali. Nije to, šta je tuga za d-moll? Ponekad te nema i sasvim sam izmišljam način da malo smuvam dan, ali je lukav d-moll. Pusti da se svetla svud priguše, sačeka poslednje zvezde namiguše - vuče mi rukav: "Idemo!" Plaši me on, gde si ti? Hiljadu se stvari moglo desiti... Glupi d-moll, za kim tuguje svu noć. Uzme me u svoju tamnu kočiju. Nebo primi boju tvojih očiju. Znam taj put, to je prečica za bol. Jedan d-moll me razvali, neki bi to prosto tugom nazvali. Nije to, šta je tuga za d-moll? Ostala je knjiga sa par nepročitanih strana i neke stvarčice od herendi porcelana. I jedan pulover u kom si bila... I ostala je ploča "Best of Ru Cooder" i fina mala plava kutijica za puder i ja sam te ostao željan, dok me bude moja mila... tekst i muzika:Đorđe Balašević aranzman:Aleksandar Dujin Изменето од ARTE - 10.Ноември.2011 во 13:01

ARTE Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 07.Април.2010 Статус: Офлајн Поени: 416	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај ARTE Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 10.Ноември.2011 во 12:57
	Đorđe Balašević Dođoska Njenog brata znao sam tako... Iz čuvenja... Nisam puno mario za te Dođoše... Vukla se ko kornjača jedna jesen lenja... Spori dani davno prođoće... Pretio je da će on na put da mi stane... I da mu se sestre okanem... A... Mi smo samo šetali... I pomalo kisli... Dobro sam se nagled'o njenih koraka... Druge su mi devojke pobegle iz misli... Prhnule... Ko jato čvoraka... Tih je dana zvonilo u čast Malog Princa... I odvažnog Bilbo Baginsa... Na svim mojim crkvama satovi su stali... Kazaljke se, srećom, baš tada sklopiše... Sto hiljada reči znam... Al' jedna mi fali... Da nju kako treba opišem... I... Sram ga bilo, gospodo, ko pomisli loše... Al'... Ni nalik na druge Dođoše... Otad baš ne uzimam svaku što se pruža... Srce se odupire... Pa se privikne... Al' zumbuli su zumbuli, a Ruža je Ruža... Pa da na kraj sveta iznikne... Ma... Da se redom postroje odavde do ćoška... Nijedna ko moja Dođoška... Ta, idi... Kao moja lepa Dođoška... tekst i muzika:Đorđe Balašević

ARTE Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 07.Април.2010 Статус: Офлајн Поени: 416	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај ARTE Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 10.Ноември.2011 во 13:01
	Đorđe Balašević Prva ljubav Tad još nisam ništa znao i još nisam verovao, da na svetu tuge ima. Jedino mi važno bilo da postanem levo krilo il' centarfor školskog tima. Tad sam iznenada sreo najtoplijeg leta deo, to su njene oči bile. Imala je kose plave i u njima na vrh glave belu mašnicu od svile. Prva je ljubav došla tiho, nezvana, sama, za sva vremena skrila se tu negde, duboko u nama. Kad je prošlo đačko vreme, padeži i teoreme i stripovi ispod klupe, nije više bila klinka, počela je da se šminka i da želi stvari skupe. Tako mi je svakog dana bivala sve više strana, slutio sam šta nas čeka. Pa sam prestao da brinem kako da joj zvezde skinem, postala mi je daleka. Prva je ljubav došla tiho, nezvana sama, za sva vremena skrila se tu negde, duboko u nama. Danas je na sedmom nebu, kažu mi da čeka bebu. Našla je sigurnost, sreću, dom... Ima muža inžinjera pred kojim je karijera i mesto u društvu visokom. Ja još kradem dane bogu. Ja još umem, ja još mogu da sam sebi stvorim neki mir. Još sam sretan što postojim, pišem pesme, zvezde brojim. Još sam onaj isti vetropir. Prva je ljubav došla tiho, nezvana sama, za sva vremena skrila se tu negde, duboko u nama. tekst i muzika:Đorđe Balašević aranzman:Aleksandar Dujin

ARTE Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 07.Април.2010 Статус: Офлајн Поени: 416	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај ARTE Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 10.Ноември.2011 во 13:10
	Đorđe Balašević Ostaje mi to što se volimo Moj drug iz detinjstva živi sretno na selu, k'o u ruskom romanu, tačno tako. Ima ženu i sina, ima podrum pun vina i sve mu je ravno. U poslednje vreme ja ga viđam sve ređe, samo onda, uglavnom, kad nešto slavi. On se ne ljuti zbog tog, pruži ruku i kaže: "Nisi bio odavno". I sećamo se dana kad smo još bili divlji k'o jeleni hitri, i sve smo bliži istini i tuzi što smo bliži sledećoj litri. Pitam ga dal' zna da si otišla, da si otišla. "Ma nije strašno", kaže on, "Imala je drugog, to znaš". Pitam ga dal' zna da se volimo, da se još volimo. "Ma baš si smešan", kaže on, "ponekad si klinac baš". Moj drug iz detinjstva život posmatra škrto, vidi nebo i zemlju, ma ima pravo. Ja sam prokleti pesnik koji stoji na kiši, koji laže i voli. Mada smo učili istu grubu životnu školu, mi smo nekad daleki, pa to je ljudski. Svako nosi u sebi nekog svog malog boga kom se potajno moli. I zato vraćam priču na vremena kad smo bili jeleni hitri, i sve smo bliži istini i tuzi što smo bliži sledećoj litri. Pitam ga šta sad, kad si otišla, kad si otišla. "Ma budi mangup", kaže on, "ima mnogo sličnih njoj". Pitam ga dal' zna da se volimo, da se još volimo. "Ma koješta", gunđa on, "dodaj bokal stari moj". Moj drug iz detinjstva se oženio zelen, al' je imao sreće, ja vidiš nisam. Ja sam ljubio razne, neke potpuno prazne, neke potpuno strane. I sve mi se čini da ne postoji način da mu objasnim tebe, jedinu pravu. Zato topim u vinu čitav svet jer u čašu može svašta da stane. I sećamo se dana kad smo još bili divlji k'o jeleni hitri, i sve smo bliži istini i tuzi što smo bliži sledecoj litri. Pitam ga dal' zna da je nevažno što si otišla. "Avantura", kaže on, "Šta ti sada ostaje?" Ostaje mi to što se volimo, što se volimo. "Dal' zbog vina", kaže on, "al' ovo smešno postaje". tekst i muzika:Đorđe Balašević

ARTE Профил од член Испрати лична порака Најди пораки од член Додај во листа на пријатели Сениор Регистриран: 07.Април.2010 Статус: Офлајн Поени: 416	Опции за коментарот Внеси реплика Цитирај ARTE Благодарам(0) Цитирај Одговор Испратена: 10.Ноември.2011 во 13:12
	Đorđe Balašević Protina kći Još sam bio sasvim mlad (neke barske tice sam lovio tad) kad je došla da se kupa lepa protina kći... Nije znala gde sam ja (da je gledam, krišom, kroz trsku i šaš)... Preko reke noć je pala... Kao plašt... Mesec tinja nad vrbakom... Srebri nebo zveda roj... I kapi vode, kao biseri... Koji blistaju svud po njoj... O, srce ludo... Ludi sni... (već se moji drugovi momčili svi) Ja sam hteo samo jednu... Lepu protinu kći... Čudnom pesmom zvoni drum... Te su zime i svatovi došli po nju... Izdaleka... Neki svet... Za mene tuđ... Baš sam prošao sokakom... Padao je prvi sneg... I još ponekad zazvone praporci... Što je odnose... Ko zna gde? Da se ženim? Imam kad... (ja sam, eto, ostao momak do sad) Nikad više nisam sreo lepu protinu kći... Jedan život... Miran... Tih... Nekad bacim kartu il napišem stih... Stvari teku... Ja se držim izvan njih... I ljubim dobre... Ljubim lake... Neke prave, a neke ne... I sve su vile... Sve su kraljice... I sve su nevažne naspram nje... tekst i muzika:Đorđe Balašević

Внеси реплика	страница <1 9 101112 13 19 >
Tweet