Автор |
Тема Пребарувај Опции за темата
|
sard
Сениор
Регистриран: 28.Октомври.2005
Локација: Прилеп
Статус: Офлајн
Поени: 1440
|
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 13.Јануари.2007 во 16:32 |
31 ДЕКЕМВРИ/13 ЈАНУАРИ
1. Преп. Меланија Римјанка. Родена во Рим од благочестиви родители и многу богати. Присилена од родителите, таа стапила во брак со некое познато момче Апинијан. Кога го родила своето второ дете, таа тешко се разболела и му рекла на својот маж дека ќе оздрави само ако тој се заколне пред Бога дека во иднина со неа ќе живее како брат со сестра. Мажот се заколнал и Меланија од духовната радост и телесно оздравела. Бидејќи по Божја промисла и двете деца им починале, тие се решиле да го распродадат сиот свој имот и да го разделат на сиромасите, на црквите и на манастирите. Патувале по многу земји и градови, секаде правејќи добри дела од своето богатство. Посетиле познати духовници во горниот и во долниот Египет и од нив многу научиле и се надахнале. За сето тоа време Меланија се подвизувала во строг пост, со срдечна молитва и со читање на Св. писмо. Имала обичај секоја година по трипати да го прочитува целото Св. писмо, Стариот и Новиот завет. Со својот маж живеела како со свој брат и соподвижник. Кога дошле во Александрија, примиле благослов од патријархот св. Кирил. Потоа отишле во Ерусалим и се населиле во Елеонската Гора. Овде Меланија се затворила и сета се предала на богомислие, пост и на молитва. И така проживеала 14 година. Потоа излегла за да им послужи на другите кон спасението. Основала машки и женски манастир. На покана од својот роднина, сенаторот Волусијан, незнабожец, отишла во Цариград и него го обратила во верата Христова (што не можел да го направи ниту Блажен Августин). Потоа пак се вратила на Елеонската Гора, каде што се претставила на Бога во 439 година, во 57. година од својот живот.
2. Св. праведен Јосиф, цар Давид и Јаков, брат Господов. Се празнуваат во неделата по Рождество Христово. За царот Давид, синот Јесеев може да се дознае се од книгите Царства. За свети Јаков види на 23 октомври. Праведниот Јосиф Евангелието го нарекува праведен маж (Мт. 1:19). Затоа му била дадена од Бога Пресвета Дева во заштита и му се дала голема чест во домостројот на човечкото спасение. Иако Јосиф бил од царски род на Давид, сепак тој бил скромен дрводелец во Назарет. Во својата 80 година ја зел Пресвета Дева од ерусалимскиот храм во својот дом, а во 110. година се упокоил.
3. Преп. мч. Зотик Сиропиталец (хранител на бедните). Познат по родот и по чинот. Се преселил во Цариград, отфрлувајќи се што било светско од себе и примил свештенички чин. Основал дом за бедни и во него ги сместувал оние кои имале потреба и им служел. Личен познаник на царот Константин Велики. За земеното злато од царот што го потрошил за сиромасите, Констанциј, синот на Константин, го зел, го врзал за дива маска, која била гонета се дотогаш додека светителот од раните не починал. Пострадал во ИВ век.
4. Блажен Теофилакт, ариепископ Охридски. Роден на островот Еврип а воспитан во Цариград кај најпознати учители на тоа време. Како клирик на Големата Црква, бил избран за епископ и бил испратен, иако не сакал, во Охрид, кде што поминал околу 25 години (отприлика од 1082 до 1108 година). Хоматијан Охридски го нарекува 'најмудриот архиепископ”. Човек со огромна ученост, светска и богословска, со истанчен византиски вкус, меланхоличен и осетлив. Теофилакт се чувствувал меѓу Словените во Охрид како прогонет меѓу варварите. Напишал толкувања на сите четири Евангелија и на други книги од Новиот завет. Тоа е најдоброто дело од тој вид после св. Златоуст, што и денденес се чита со голема полза. Од неговите останати дела познати се уште: Писмата и Житието на св. Климент Охридски. Во староста св. Теофилакт се повлекол од Охрид во Солун каде што, како што се мисли, и го завршил својот земен живот и се преселил во блажената вечност.
|
„Треба да се биде достоен на љубовта за да се биде љубен“ - Goethe www.pravoslavna.mk
|
![Кон врв Кон врв](forum_images/back_to_top.png) |
sard
Сениор
Регистриран: 28.Октомври.2005
Локација: Прилеп
Статус: Офлајн
Поени: 1440
|
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 13.Јануари.2007 во 16:33 |
РАСУДУВАЊЕ
Како светите луѓе и светите жени умееле мудро да раководат со богатството! Како тие со земното благо вешто купувале вечни небесни блага! О како тие малку ги ценеле земните блага сами по себе! Како прашина и чад! Кога св. Меланија ги посетувала светите пустински отци во Египет со цел да им направи некоја парична помош, се зачудила кога го видела нивниот голем презир кон имотот и богатството. Така, таа посетила некој пустиник Ефестион и не видела ништо во неговата колиба, освен садови за вода, сув леб и една сламена постела. Знаејќи однапред дека старецот нема да прими од неа злато, таа ја искористила приликата и во постелата ставила неколку златници. Кога таа се тргнала да си оди, го слушнала старецот како трча по неа и вика со сиот глас да застане. Таа застанала. Старецот ги држел во дланката златниците и подавајќи ‘и ги на Меланија, рекол: 'Мене ова не ми е потребно, земи го за себе!" Меланија му рекла: 'Ако на тебе не ти е потребно, дај му ги на друг”. 'Во ова место, одговорил тој, на никого тоа не му е потребно”. Кога Меланија не сакала да го прими златото, старецот замавнал со раката и ги фрлил златниците во реката, потоа се вратил во својата келија.
Во времето на чумата, во Цариград, царот наредил секој што е болен од чума да се фрли во морето. Св. Зотик ги откупил болните и ги однесол во својот дом и таму ги негувал. Кога снемал пари, тој отишол кај царот и побарал од него пари за да му купи скапоцени бисери. Царот му дал, а тој со тие пари и понатаму ги купувал болните и ги негувал. Еден ден царот го прашал Зотик за ветените бисери, а Зотик го одвел и му ги покажал болните луѓе во својот дом и му рекол: 'Ова се, царе, живи бисери кои јас ги стекнав со труд и со парите за твое спасение”. Разгневениот цар го осудил Зотик на смрт. Но Зотик преминал во вечен живот, а царот останал да трпи и да се кае за својот грев.
|
„Треба да се биде достоен на љубовта за да се биде љубен“ - Goethe www.pravoslavna.mk
|
![Кон врв Кон врв](forum_images/back_to_top.png) |
sard
Сениор
Регистриран: 28.Октомври.2005
Локација: Прилеп
Статус: Офлајн
Поени: 1440
|
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 13.Јануари.2007 во 16:33 |
СОЗЕРЦАНИЕ
Да размислувам за соборот (ликот) на покајниците и на покајничките, и тоа:
1. како тие без знаење или со знаење грешеле против законот Христов;
2. како се покајале, животот свој го исправиле и законот Христов го исполниле.
3. како сега ликуваат во царството Христово и нам со своите молитви ни помагаат.
БЕСЕДА
за победата на Агнецот
Тие ќе војуваат против Агнецот и Агнецот ќе ги победи... (Откр. 17:14).
Да се радуваме, браќа, и да се веселиме за победата на Агнецот над сите ѕверови. Лавовите и тигрите, и волците и лисиците, и хиените и змиите, ќе ги победи Агнецот! Кој го слушнал тоа и го видел? Нашите уши тоа го чуле и нашите очи го виделе. Агнецот е Христос Господ, а ѕверови се сите Негови противници, видливи и невидливи. И во наше време Агнецот победува, и во иднина се до последниот ден Агнецот ќе победува. Победувал, победува и ќе ги победува сите цареви и господари земски со ѕверски карактери, и нивните војски и наемници, и ќе ги прославува нивните следбеници. Таква сила има кроткиот Агнец Божји. О, браќа мои бедни, не бојте се, не плашете се, не сомневајте се: најголем Победител е вашиот водач, ваш помошник и ваш пријател. Он се именува како Агнец за да не научи да бидеме како јагниња: тивки, кротки, незлобни, трпеливи, подготвени на победоносна жртва и предадени на волјата на својот Пастир. Кога е Бог со јагнето, тоа е посилно од волкот, посилно е од лавот, повешто е од змијата и од лисицата. Но правдата не може да се познае, ниту победата конечно да се види додека двата света не се земат во предвид. О, браќа мои, кога двата света ќе ги земеме во предвид, ние ја познаваме вечната правда и бесмртната победа. Агнецот победува и само Агнецот.
О Исусе Господи, Цар над царевите, Победител во секоја расправија и борба, кротко и милосрдно Јагне Божјо направи не и нас победоносни јагниња. На Тебе слава и вечна пофалба. Амин.
Крај и на Бога слава
По молитвите на сите Твои светии, Господи Исусе Христе, Боже наш, помилуј не.
АМИН.
|
„Треба да се биде достоен на љубовта за да се биде љубен“ - Goethe www.pravoslavna.mk
|
![Кон врв Кон врв](forum_images/back_to_top.png) |
sard
Сениор
Регистриран: 28.Октомври.2005
Локација: Прилеп
Статус: Офлајн
Поени: 1440
|
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 14.Јануари.2007 во 11:00 |
1 ЈАНУАРИ/14 ЈАНУАРИ
1. Обрезание на Господ и Бог и Спасителот наш Исус Христос.
Осмиот
ден
по
раѓањето божествениот Младенец бил донесен во храмот и бил обрезан според законот што постоел во Израел уште од времето на Аврама. Во таа прилика Му го дале името Исус како што ‘и благовестил архангел Гаврил на Пресвета Дева. Старозаветното обрезание го претставува новозаветното крштавање. Обрезанието на Господа покажува дека Он врз Себе примил вистинско
човечко тело, а не привидно,
како
што
подоцна
за
Него
учеле еретиците. Господ е обрезан
и
затоа
што
сакал
да
го
исполни
законот
што
го
дал
Он
преку
пророците
и
праотците.
Исполнувајќи го тој
законски
пропис,
Он
го
заменил
со
крштавање во Својата Црква. 'Зашто во Исуса Христа ниту обрезанието има некаква сила, ниту необрезанието туку новата твар"
(Гал.
6:15), објавува апостолот. (Во црковната служба овој Господов
празник
нема
ни
претпразненство
ни
попразненство.)
2. Св. Василиј Велики архиепископ Кесариски. Роден
е
во
времето
на
цар
Константин.
Уште како некрстен, 15 години учел во Атина: филозофија, реторика, астрономија и сите останати
светски
науки
од
тоа
време.
Соученици му биле Григориј Богослов и Јулијан, кој подоцна
станал
цар
отстапник.
На
зрели
години
се
крстил
во
реката
Јордан
заедно
со
својот
поранешен учител Евул. Бил епископ на Кесарија Кападокиска околу 10 години, а својот земен
живот
го
завршил кога наполнил 50 години од раѓањето. Голем поборник
за
православието,
големо
пристаниште на морална чистота и на верска
ревност,
голем
богословски
ум,
голем
творец
и
столб
на
Црквата
Божја, Василиј потполно заслужено се нарекува Велики. Во црковната служба уште
се
нарекува
и
пчела на Христовата црква,
која
им
носи
мед
на
верниците
и
со
осилото
ги
боде
еретиците.
Сочувани се многу дела од овој црковен отец и тоа: богословски,
апологетски,
подвижнички и канонски, како и
служба наречена според
неговото
име.
Оваа
служба се служи 10 пати во годината и тоа: на
1 јануари,
пред
Божик, пред Богојавление, во сите недели на Великиот пост, освен на Цветници, на Велики Четврток и на Велика
Сабота. Свети Василиј мирно се упокоил на 1 јануари 379 година и се преселил
во
царството
Христово.
|
„Треба да се биде достоен на љубовта за да се биде љубен“ - Goethe www.pravoslavna.mk
|
![Кон врв Кон врв](forum_images/back_to_top.png) |
sard
Сениор
Регистриран: 28.Октомври.2005
Локација: Прилеп
Статус: Офлајн
Поени: 1440
|
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 14.Јануари.2007 во 11:01 |
РАСУДУВАЊЕ
Зошто треба да се
слуша Црквата, а не
еден
човек,
кој
мисли
против
Црквата,
макар
тој
да
биде
наречен најголем мислител? Затоа што Црквата ја основал Господ Исус Христос и затоа што со
вдахновение
со
неа
раководи
Светиот
Дух
Божји. Уште, затоа што Црквата означува држава на светиите, градина на питоми овошја. Ако еден се побуни против државата на светителите, значи дека тој
не
е
свет,
па
тогаш
зошто него да го слушаме. 'Црквата е трло
-
вели
свети
Јован
Златоуст
- ако си внатре, волкот не влегува; ако ли излезеш, ѕверовите ќе те растргнат... Не оддалечувај се од Црквата; нема ништо посилно од Црквата. Црквата ти е надеж и спасение. Таа е повозвишена од небото, поцврста е од каменот, од земјата е поширока; никогаш не старее, секогаш се подмладува”.
СОЗЕРЦАНИЕ
Да размислувам за обрезанието на Господ Исус, и тоа:
1.
за
Неговата
слава
во
небесното царство каде што Му служат херувимите со страв и трепет;
2.
за
Неговото
понижување и смирение во чинот
на
обрезанието наменето за грешните;
3.
да
го
набљудувам своето срце: колку сум го обрезал од грешни мисли, пороци и страсти.
|
„Треба да се биде достоен на љубовта за да се биде љубен“ - Goethe www.pravoslavna.mk
|
![Кон врв Кон врв](forum_images/back_to_top.png) |
sard
Сениор
Регистриран: 28.Октомври.2005
Локација: Прилеп
Статус: Офлајн
Поени: 1440
|
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 14.Јануари.2007 во 11:01 |
БЕСЕДА
за тоа како треба да го избегнуваме злото и да правиме добро
Нека се клони од зло и нека прави добро (Пс.
33:14).
Со овие зборови е искажан целиот
наш
труд
со
кој
треба да се
трудиме
овде:
на
земјата
и
во
земјата,
т.е. на оваа материјална земја и во ова
материјално
тело.
Што
треба да биде
нашиот труд? Да стекнеме две навики: една, да го избегнуваме злото, а втора, да правиме
добро. За тоа што е добро
а
што
е
зло
нашата совест ни кажува непотполно и нејасно зашто
е
помрачена со гревот; науката Христова ни кажува потполно и јасно.
Што бара нашиот Господ од нас, браќа? Како што се нашите олтари секогаш свртени кон Исток, така бара и нашите
души секогаш да бидат
свртени
кон
доброто. Да го оставаме злото зад нас, во сенка, во јама на заборавот, во темнина на минатото а ние, од
година
во
година,
од
ден
на
ден
да
се
предаваме
на
доброто; да мислиме за доброто, да мечтаеме за доброто, да зборуваме за доброто и да правиме
добро. Господ бара ѕидари а не урнувачи. Кој ѕида добро, го урива злото. Кој, пак, се свртува да го урне злото брзо заборава да го ѕида доброто и се претвора
во
злосторник.
'Отстранувајте се од злото, прилепувајте се кон доброто"
(Рим.
12:9), нé
поучува апостолот Христов. Мрази го злото, но не мрази го човекот кој прави зло, бидејќи тој е
болен.
Ако
можеш, лекувај го болниот, но не убивај го со твојата омраза. Придржувај се кон доброто и
само
кон
доброто затоа што тоа е од Бога,
и
затоа
што
Бог
е
ризница
на
сите
добра.
О Господи, добар
и
седобар, научи нé да
го
избегнуваме злото и да правиме
добро заради Твојата слава и заради нашето спасение. На Тебе слава и
вечна пофалба. Амин.
|
„Треба да се биде достоен на љубовта за да се биде љубен“ - Goethe www.pravoslavna.mk
|
![Кон врв Кон врв](forum_images/back_to_top.png) |
orto
Сениор
Регистриран: 13.Октомври.2006
Статус: Офлајн
Поени: 916
|
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 15.Јануари.2007 во 11:26 |
![](http://www.svetosavlje.org/bmp/spacer.gif) | 02. Јануар | ![](http://www.svetosavlje.org/bmp/spacer.gif) | | 1. Свети Силвестар, епископ римски
Рођен у Риму и од младости изучен светској мудрости и вери Христовој.
Свој живот је увек управљао према заповестима јеванђелским. Много се
користио поукама свештеника Тимотеја, чијем је погубљењу за веру и сам
присуствовао, па гледајући пример јуначког пожртвовања свога учитеља, и
сам се запојио таквим духом за цео живот свој. У тридесетој години
постао је епископ римски. Поправљао је обичаје хришћана. Тако, на
пример, укинуо је пост сваке суботе, како се то дотле држало код неких
хришћана, и одредио, да се пости само Велика Субота као и оне суботе
које падну уз постове. Својим молитвама и чудесима помагао је, да се
цар Константин и мајка му Јелена обрате у веру праву и крсте.
Садејствовао царици Јелени да пронађе Часни крст. Управљао је црквом
Божјом двадесет година и чесно је скончао свој земаљски живот
преселивши се у Царство небеско. | | 2. Преподобни Серафим Саровски
Један од највећих руских подвижника, прозорљиваца и чудотвораца. Рођен
1759. а преставио се 1833. године. Одликовао се великом смерношћу. Када
га је сав свет славио, он је себе називао "убоги Серафим". | | 3. Света Теодота
Мајка свете браће Козме и Дамјана, бесребреника и чудотвораца. Живела
је животом богоугодним и у такав живот упутила и синове своје. | | 4. Преподобни Амон.
Велики подвижник V века. Био настојатељ манастира Тавенисиотског у
горњем Мисиру. Под његовим руководством подвизавало се око три хиљаде
монаха. Имао је благодатни дар чудотворства и прозорљивости. Кад га је
један монах питао за савет, он му рече: "Буди сличан преступнику у
тамници, и као што он непрестано пита: кад ће доћи судија, тако се и ти
питај са страхом". | |
Господе предивни, у светим си диван,
Кроз свеце се јављаш мoћan, милостиван,
Ко сунце кроз звезде Ти кроз свеце сијаш.
Смерним силу дајеш, у Рај их узвијаш.
Простим мудрост делиш, кроз њих зналце срамиш,
Бедне благом блажиш, гладне небом храниш.
Ти од сваке врсте светитеља имаш,
Од сваког узраста Ти у свеце примаш.
Од сваког узраста, и од сваке крви,
Без касте, без марке: последњи ил' први.
Чисте од грехова, и у добру родне,
Душе благородне, Твоме Христу сродне
Ти свецима зовеш. И сваког призиваш
Да светитељ буде. Одзване омиваш.
Омиваш од греха, да с' ко вуна беле.
Сва небеса c Тобом таквим се веселе.
Силвестар би такав, њему се веселиш,
Због њега и нама ти благослов делиш. | |
|
РАСУЂИВАЊЕ |
![](http://www.svetosavlje.org/bmp/spacer.gif) |
Како
да одговориш онима који говоре: не може Христос Чудотворац да стане у
нашу логику. Одговори просто: станите ви у Његову. У Његову логику
стаје сва вечност и све благородство времена па ће се, ако желите, наћи
места и за вас. Ако не може буре у напрстак, може напрстак у буре.
Блажени Климент Александријски вели: „Филозофи су деца све док не
постану људи кроз Христа... јер истина никад није само мишљење."
Христос је дошао да поправи људе па, дакле, и логику људску. Он је наш
Логос и наша Логика. Зато ми морамо управљати наш разум према Њему а не
Њега према нашем разуму. Он је коректив нашег разума. Не равна се сунце
према нашем сату него наш сат према сунцу.
| |
СОЗЕРЦАЊЕ |
![](http://www.svetosavlje.org/bmp/spacer.gif) |
Да созерцавам Господа Исуса Христа као божанско Слово (Логоса) и то:
1. како је троједини Бог све саздао Словом Својим, тј. Христом Господом,
2. како је бесловесан сваки човек који се удаљава од Христа, Слова Божјега, и у коме нема Христа.
| |
БЕСЕДА |
![](http://www.svetosavlje.org/bmp/spacer.gif) |
о охолостн
Охолост долази пред погибао,
и поносит дух пред пропаст (Приче Сол. 16, 18)
Од свега што постоји на четири стране света шта нас, људе смртне,
може учинити охолим осим глупости и демонске обмане? Нисмо ли голи и
јадни дошли у овај свет, и нећемо ли такви из њега изаћи? Све што
имамо, нисмо ли позајмили и нећемо ли смрћу све морати повратити? Ах,
колико је пута ово речено и — пречувено! Ништа не донесосмо у овај
свијет, дакле не можемо ништа ни однијети (I Тим. 6, 7), говори
премудри апостол. И кад Богу жртву приносимо, прост хлеб и просто вино,
ми говоримо: Твоја од Твојих Теби приносимо!, јер ништа у свету ми
немамо своје: ни мрву хлеба, ни кап вина — ништа што од Бога није.
Ваистину, охолост је кћи глупости, кћи ума помрачена, рођена из зле
везе с демонима. Охолост је широк прозор кроз који брзо изветравају све
наше заслуге и сва добра дела. Ништа нас не чини пред људима тако
празним ни пред Богом тако недостојним као охолост. Кад Господ није
охол, како ми то да будемо? Ко би имао више права да буде охол од
Господа, који свет створи и који га својом силом држи? И гле, Он се
понизи до слуге, слуге целом свету; до смрти, смрти на крсту! О Господе
смерни, сагори у срцу нашем ђаволски усев охолости огњем Духа Твог
Светог, и усади у њ благородни усев смерности и кротости. Теби слава и
хвала вавек. Амин. |
|
(kоран 10, 94)
(аллах рече моамеду) Ako сумљаш у oно што ти oбљављујемо, упитај oне (Жидове и Кршчане) koji Читају Kњигу (БИБЛИЈУ), прије тебе објављену
|
![Кон врв Кон врв](forum_images/back_to_top.png) |
orto
Сениор
Регистриран: 13.Октомври.2006
Статус: Офлајн
Поени: 916
|
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 16.Јануари.2007 во 09:05 |
![](http://www.svetosavlje.org/bmp/spacer.gif) | 03. Јануар | ![](http://www.svetosavlje.org/bmp/spacer.gif) | | 1. Пророк Малахија.
Последњи од пророка по времену. Родио се после повратка Јевреја из
ропства вавилонског. Био је лицем необично леп. По предању, народ га је
називао ангелом, можда због његове спољашње лепоте или због душевне
чистоте, или пак због дружбе с ангелом Божјим. Често је говорио с
ангелом лицем у лице. Када се то дешавало, и други су неки чули глас
ангелски, али се нису удостојили да виде лице ангелско. Оно што му је
ангел јављао, млади пророк је и прорицао. Викао је на неблагодарни
Израиљ и на безаконе свештенике. На петсто година пре Христа прорекао
је јасно појаву и службу Јована Крститеља. Но, у главном, он је пророк
дана Страшнога Суда. Представио се Богу у младости и после њега није
више било пророка у Израиљу до Јована Крститеља. | | 2. Свети мученик Гордије.
Рођен у Кесарији Кападокијској. Био је официр у римској војсци у време
цара Ликинија. Но када наста страшно гоњење хришћана, он напусти војску
и свој чин и удаљи се у пустињу Синајску. Усамљен на планини Хориву,
Гордије провођаше време у молитви и размишљању о тајнама неба и земље.
Нарочито, пак, размишљаше о сујети и ништавности свега онога око чега
се људи толико муче и боре на Земљи, па најзад пожели да умре и пресели
се у живот непролазни и нетрулежни. С том жељом он сиђе у град у време
неких незнабожачких трка и игара. Пријави се градоначелнику као
хришћанин. Узалуд га овај одвраћаше од вере, с ласкама и претњама.
Гордије оста непоколебљив и тврд као дијамант и говораше: "Није ли
очито безумље куповати овим кратковременим животом вечну муку и погибао
душевну?" На смрт осуђен, он радосно хиташе губилишту и успут говораше
џелатима о дивној и слаткој науци Христовој. И с именом Исусовим на
уснама он предаде своје младо тело мачу а праведну душу Богу 320.
године. | | 3. Света Геновева.
Заштитница града Париза. Постом, молитвом и милостињом удостојила се
Царства Божијег и упокојила се 3. јануара 512. године у 89. години
свога живота. | |
Малахија јавља што му ангел збори:
— Дан, дан, o дан иде! дан што ко пећ гори.
Ко he га поднети? ко се одржати?
Ко са својом правдом пред Судију стати?
Сви безбожни 6ићe ко суха стрњика.
Храна гладном огњу. Плач, уздах и цика!
Прелива се огањ. и ко река тече,
Шта ту може језик грешника да рече?
Свештеници моји, беславници моји,
Што вам језик славу Господњу не поји?
Презрени постасте код народа свуда,
Јер суд мој презресте, и закон, и чуда.
J a Господ говорим, Господ над војскама,
O да тешка суда мрским врачарама!
Кад огањ појури, дим, и страшна хука,
Тад Господња више не милује рука.
Покајте се људи, док још има дана,
Вратите се к мени, па ћу и ja к вама.
Ја Господ гoвоpиm, Господ над војскама:
Вратите се к мена, na ћy и ja к вама.
Малахија јавља што му ангел збори:
Дан, дан, o дан иде! дан што ко пећ гори! | |
|
РАСУЂИВАЊЕ |
![](http://www.svetosavlje.org/bmp/spacer.gif) |
Понижење
и пропаст попушта Бог на охола човека, када овај мисли да је његова
сила за навек осигурана. Када зли римски епарх Тарквиније посече
блаженог Тимотија, призва он светога Силвестра и запрети му смрћу ако
му не прокаже заоставштину Тимотијеву и ако још уз то одмах не принесе
жртву идолима. Без страха и трепета одговори му прозорљиви светац
јеванђелским речима: безумни ове ноћи узећу душу твоју од тебе, а оно
што се хвалиш да ћеш нанети мени (тј. смрт), десиће се теби. Охоли
епарх окова Силвестра у окове и врже га у тамницу с намером да га
ускоро погуби. Учинивши то он седе да руча. Но рибља кост застаде му у
грлу. Од подне до поноћи мучише се лекари да му живот спасу, али све
узалуд. У поноћи Тарквиније испусти своју охолу душу у највећим мукама.
И тако се обистини пророчанство св. Силвестера, а и реч библијска:
охолост долази пред погибао (Приче Сол. 16, 18).
| |
СОЗЕРЦАЊЕ |
![](http://www.svetosavlje.org/bmp/spacer.gif) |
Да созерцавам ангела хранитеља и то:
1. како ми он стоји с десне стране подржавајући ме све док ја не оставим закон Божји,
2. како сам га ја много пута увредио и од себе одагнао, грешећи се о закон Божје.
| |
БЕСЕДА |
![](http://www.svetosavlje.org/bmp/spacer.gif) |
о томе како се срцем задобија Царство Божје а не језиком
Неће сваки који ми говори: Господе! Господе;
ући у царство небеско (Мат. 7, 21)
Језиком се, браћо, не осваја царство Божје него срцем. Срце је
ризница онога блага којим се царство купује, срце а не језик. Ако је
ризница пуна блага Божјега, то јест јаке вере, добре наде, светле
љубави и добрих дела, онда је и весник тога блага, језик, веран и мио;
ако ли је ризница празна од свега тога блага, онда је и весник њен
лажан и дрзак. Какво срце, онакве и речи. Какво срце, онаква и дела.
Све, све зависи од срца.
Притворство је немоћно и пред људима, још немоћније пред Богом.
Ако сам ја отац, говори Господ кроз пророка Малахију, ако сам ја отац,
где је чест моја? И ако сам господар, где је страх мој? То јест: чујем
да ме зовете оцем, али не видим да ме чествујете срцем. Чујем да ме
зовете господарем, али не видим страха према мени у срцима вашим.
Наша молитва: Господе! Господе! красна је и корисна само онда када
извире из молитвеног срца. Сам је Господ наредио да се молимо
непрестано, али не само језиком, да би нас људи чули, него затворени у
клијет срца, да би нас Господ чуо и видео.
Господе величанствени и дивни, избави нас од лицемерства и улиј
страх Твој у срца наша, да би срце наше стајало непрестано усправно на
молитви пред Тобом. Теби слава и хвала вавек. Амин. |
|
(kоран 10, 94)
(аллах рече моамеду) Ako сумљаш у oно што ти oбљављујемо, упитај oне (Жидове и Кршчане) koji Читају Kњигу (БИБЛИЈУ), прије тебе објављену
|
![Кон врв Кон врв](forum_images/back_to_top.png) |
orto
Сениор
Регистриран: 13.Октомври.2006
Статус: Офлајн
Поени: 916
|
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 17.Јануари.2007 во 09:41 |
![](http://www.svetosavlje.org/bmp/spacer.gif) | 04. Јануар | ![](http://www.svetosavlje.org/bmp/spacer.gif) | | 1. Сабор светих Седамдесет апостола.
Осим дванаест великих апостола, Господ је изабрао још и седамдесет
других, малих апостола, и послао их на проповед Јеванђеља, "И посла их
два по два пред лицем својим у сваки град и мјесто куда намјераваше сам
ићи... Идите; ево ја вас шаљем као јагањце међу вукове" (Лк 10, 1 и 5).
Но као што је један од Дванаесторице, Јуда, отпао од Господа, тако су
неки од ових Седамдесет одустали Господа не с намером издајства, него
по немоћи људској и маловерности (Јн 6, 66). И као што је
Јудино место било попуњено другим апостолом, тако су и места ових била
попуњена другим изабраницима. Ови апостоли трудили су се на истом послу
као и дванаест великих апостола, били су помоћници Дванаесторици у
ширењу и утврђивању Цркве Божје у свету. Многе муке и пакости претрпели
су они од људи и демона, но њихова тврда вера и жарка љубав према
васкрслом Господу учинила их је победиоцима света и наследницима
царства небескога. | | 2. Јевстатије, архиепископ српски.
Рођен у Будимљанској жупи од родитеља богобојажљивих. Као младић
замонашио се у Зети, па је прешао на виши подвиг у Хиландар. Временом
постане игуманом хиландарским. И као игуман буде изабран за епископа
зетског, а после извесног времена и за архиепископа српског. Био је муж
високо добродетељан и управљао је стадом Христовим с ревношћу и
љубављу. Упокојио се мирно 1279. године у старости, узвикнувши пред
смрт: "У руке твоје Господе предајем дух мој". Мошти му почивају под
спудом у храму Пећке патријаршије. | | 3. Евнух царице Кандакије. Апостол Филип крстио је овога црнца и евнуха (Дап 8, 26-39).
По крштењу евнух се вратио дома и почео проповедати Христа. Он је био
првим апостолом вере међу црнцима у Етиопији. Скончао је мученички и
удостојио се царства Божјег | | 4. Преподобномученик Онуфрије Хиландарац.
У младости наљути се на родитеље и пред Турцима изјави да ће се
потурчити. Одмах за тим покаја се за те речи, оде у Хиландар где се
замонаши. Мучен савешћу, он се реши на мучеништво. Зато, с благословом
духовника свога, оде у Трново, где се јави Турцима, објави себе
хришћанином, наруга се Мухамеду, због чега би посечен 4. јануара 1818.
године у тридест другој години свога живота. Тело овог духовног витеза
није сачувано, јер га Турци бацише у море. | |
O витези крста, синови светлости,
Ви још нисте прошли, децо будућности,
Јер ви нисте мртви, ка' што Христос није,
Но живи животом што никад не гније.
Венцедавац Господ увенча вас красно
Што му име свето објависте гласно
Пред цари и књази, пред страшни џелати.
Ви служисте Богу — свет вам муком плати.
Ходисте за Христом, o Христове пчеле!
Свет налисте медом, напунисте зделе!
Ублажисте душе, умиристе страсти,
Христовим мирисом земљу окадисте,
Co и светлост свету и тамјан му бисте.
Седамдесет друга, сви c љубављу истом,
Ко гране са стаблом сви сљубљени c Христом;
Седамдесет звезда око Сунца — Христа,
И ангели ту су, н Дева Пречиста,
Ту сласт несказана, радост невиђена,
Победника славних пролазног времена.
Апостоли свети, слава вам и хвала,
Из ваше је крви правда процветала. | |
|
РАСУЂИВАЊЕ |
![](http://www.svetosavlje.org/bmp/spacer.gif) |
Бог
слуша молитве праведника. То се јасно види из живота Мојсеја и Илије и
осталих старозаветних праведника и пророка. као и из живота апостола и
светитеља. Када се св. Геновева као калуђерица подвизавала у Паризу,
догоди се да Атила са својим дивљим Хунима опколи Париз. Страх и ужас
обузме све житеље Париза који су свакога часа очекивали заузеће града
од непријатеља. Тада св. Геновева позове народ да пости и Богу се моли
па ће се несрећа отклонити. Мноштво људи и жена одазову се позиву ове
светитељке и почну постити и молити се. Сама пак Геновева највише је
постила и најусрдније се Богу молила. После кратког времена непријатељ
се окрене од Париза, без икаквих видљивих узрока, и оде на другу
страну. Оно што не може учинити мач многих грешника, може молитва
једног праведника.
| |
СОЗЕРЦАЊЕ |
![](http://www.svetosavlje.org/bmp/spacer.gif) |
Да созерцавам богатство Божје силе, мудрости и љубави и то:
1. богатство те силе, мудрости и љубави, показане у створеној природи,
2. богатство те силе, мудрости и љубави, откривене свету кроз Господа Исуса Христа.
| |
БЕСЕДА |
![](http://www.svetosavlje.org/bmp/spacer.gif) |
о грађанима онога света
Од свијета нијесу,
као ни ја што нијесам од свијета (Јов. 17. 16)
Христос Господ није од овога света него само у оделу овога света.
То је војвода, преобучен у одело сужња, да спасе сужње, заробљене
грехом, материјом и сатаном. Па какав је војвода, такви су и војници
његови. И оии по духу нису од овога света: нису сужњи но слободни, нису
робови но господари, нису трулежни но бесмртни, нису пропали но
спасени. Такви су сви они које Христос регрутова и који, окусивши
бесмртни живот, драговољно се одрекоше света и присташе уз Њега, и
осташе му верни до краја живота на земљи. Рекао је Авва Мојсеј: „Нико
не може ступити у војску Христову, ако не буде сав као огањ, и не
презре почасти и покој, и ако не одсече све жеље телесне, и не ушчува
све заповести Божје." Регрутован би и Јуда, но он отпаде и заволе
тамницу више него царски двор, и ропство више него слободу, и трулеж
више него бесмрће, и пропаст више него спасење. Но остали апостолски
регрути велики и мали осташе му верни до краја, и извојеваше победу,
која их прослави на земљи међу људима и на небу међу ангелима. Зато се
славе и благосиљају и на земљи и на небу. Сви који се светом
прославише, са светом и пропадоше, а који се Христом прославише,
Христом се и спасоше. Слава света је смрт, а слава Христова је живот,
живот вечни и никад умрли.
Господе бесмртни, иако смо и ми од света по телу и греху, регрутуј
нас у Твоју војску, која није од света по духу, по сили, по мудрости и
љубави. Да и ми кад умремо свету, живимо у бесмртном царству Твоме, с
ангелима, апостолима и светитељима. Због љубави и молитава светих
апостола Твојих. Теби слава и хвала вавек. Амин. |
|
(kоран 10, 94)
(аллах рече моамеду) Ako сумљаш у oно што ти oбљављујемо, упитај oне (Жидове и Кршчане) koji Читају Kњигу (БИБЛИЈУ), прије тебе објављену
|
![Кон врв Кон врв](forum_images/back_to_top.png) |
orto
Сениор
Регистриран: 13.Октомври.2006
Статус: Офлајн
Поени: 916
|
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 18.Јануари.2007 во 11:14 |
05. Јануар | ![](http://www.svetosavlje.org/bmp/spacer.gif) | | 1. Свештеномученик Теопемт и Теона.
Када Диоклецијан објави гоњење хришћана, епископ никомидијски Теопемт
беше први који пострада за Христа. Он беше изведен пред цара, и цар му
запрети смртном казном, ако се не одрече Христа. На ту претњу храбри
епископ одговори цару: "Стоји написано: не бојте се оних који убијају
тело, а душу не могу убити. Ти, царе, имаш власт кад мојим телом, чини
с њим што ти драго". Би много бијен, глађу мучен и истјазаван на разне
начине. Најзад цар дозва неког мађионичара, Теону, да Божјем човеку
некако мађијама доскочи. Теона раствори у води најјачи отров и даде
Теопемту да испије. Теопемт прекрсти чашу и испи отров. Видев Теона, да
његов отров ништа не нашкоди Теопемту, он се окрете к цару и узвикну:
"И ја сам хришћанин, и клањам се Распетоме". Обојица бише на смрт
осуђени: Теопемта мачем посекоше, а Теону жива у земљу затрпаше, 298
године. Чесно пострадаше и грађани Царства Христовога постадоше. | | 2. Свети пророк Михеј I. Савременик пророка Илије. Прорекао опаком цару Ахаву погибао у рату с Асирцима (I цар 22; II Днев 18).
Прорицао је све усмено и није писао ништа. Други је, пак, био онај
Михеј који је прорекао рођење Господа у Витлејему, и књигу пророчанства
написао. | | 3. Преподобна мати Синклитикија.
Пореклом из Македоније. Васпитана у Александрији. Као богата и угледна
девојка имала је много просаца, но она их све одбије и одбегне из
родитељске куће у манастир. У највећој уздржљивости, бдењу и молитви
поживи до осамдесет година. Њене поуке монахињама одувек су сматране
правим духовним бисером, јер ова праведница није дошла до високе
мудрости кроз књиге, него кроз страдање, муку, даноноћно размишљање и
духовно општење с вишим божанским светом. Преселила се душом у тај виши
свет 350. године. Света Синклитикија између осталога говорила је: "Ако
је време поста, немој се отказивати поста тобож због болести, јер гле и
они који не посте, падају у исте болести". Још је говорила: "Као што се
открито благо брзо разграби, тако и добродетељ, када се разглашава,
помрачује се и губи". | | 4. Преподобна Аполинарија.
Кћи Антимија, намесника малолетног цара Теодосија Млађег. То му беше
старија кћи, док му млађа беше луда. Не хтеде се Аполинарија удавати,
него се у срцу обручи Христу и удаљи у пустињу Мисирску. У мушком оделу
и под мушким именом Доротеј, она ступи у мушки манастир где се
подвизавала узносећи дух свој непрестано к Богу и горећи љубављу према
Творцу своме. Царском намеснику Антимију посаветује неко да пошаље
своју луду кћи пустињацима, да јој читају молитву. И по промислу Божјем
догоди се да своју луду сестру исцели старија сестра силном молитвом.
Тек када се Аполинарија упокоји, објави се тајна да она није била мушко
но женско. Мужествена храброст ове свете девице остала је примером и
подстреком кроз векове многима, који мисле о своме спасењу. Упокојила
се 470. године. | |
Због Бога и душе невине девице
Постадоше Христу верне следбенице.
Насладе и раскош и смех оставише
Ангелскоме свету душе узвисише;
У телима слабим луче запаљене,
Духом Светим душе дивно осветљене
Вековима светле и пут указују,
C ангелима светим на небу ликују.
Аполинарија и Сиклитикија,
У срцима вашим Дух Свети засија,
Он вас и утврди, Он вас веде, учи,
Он вас уневести и Христу обручи,
Молите се за нас, чудне испоснице,
Јунакиње храбре, бесмртне девице. | |
|
РАСУЂИВАЊЕ |
![](http://www.svetosavlje.org/bmp/spacer.gif) |
Плод,
плод, и само плод тражи Господ од сваког живог дрвета што се човек
зове. Добар плод је богољубиво срце, а зао плод је самољубиво срце. Све
остало што човек има и ужива, као: положај, власт, част, здравље,
новац, ученост — све је то само лишће на дрвету. „Свако дрво које не
рађа добра рода, сијече се и у огањ баца" (Мат. 3, 10). Чак и
нехришћански народи ценили су добра дела више него лепе речи. Кудикамо
више то мора бити правило за следбенике Христове. На једном сабору
Атињана, на коме беху и изасланици шпартански, неки старац хођаше од
клупе до клупе тражећи места да седне. Атињани му се подсмеваху и места
му не уступаху. Када старац приђе Шпартанцима, сви скочише на ноге и
понудише му место. Видећи то Атињани похвалише Шпартанце красноречивим
похвалама. На то им Шпартанци одговорише: „Атињани знају шта је добро,
но не творе добро." Ко твори добро, тај личи на дрво које доноси добар
плод домаћину своме. А извор добра у човеку јесте добро, богољубиво
срце.
| |
СОЗЕРЦАЊЕ |
![](http://www.svetosavlje.org/bmp/spacer.gif) |
Да созерцавам савршенство првога човека, Адама и то:
1. његову близину Богу,
2. његову силу, мудрост и красоту од Бога,
3. драговољно покоравање целе природе власти безгрешног Адама.
| |
БЕСЕДА |
![](http://www.svetosavlje.org/bmp/spacer.gif) |
о немоћи нашој без Христа Господа
Без мене не можете чинити ништа (Јов. 15, 5)
Господ наш није имао обичај да говори преувеличано. Ничије речи у
свету нису одмереније од Његових. Па кад Он каже, да ми без Њега не
можемо чинити ништа, онда то тако треба буквално разумети и примити. Он
говори овде о добру а не о злу; никакво добро ми не можемо чинити без
Христа, мимо Христа и насупрот Христа. Он је власник, давалац и
надахнитељ свеколиког добра. Никакво добро ие стоји ван Њега, као што
никакво зло нс стоји у Њсму. Ја сам чокот, а ви лозе, рекао је Он. Шта
могу лозе без чокота? Могу ли расти и плод донети? Ништа, осим постати
горивом.
Може човек мислити колико хоће, но не може никада замислити једно
истинско добро које није у Христу, и које не истиче из Христа. Ако неко
рекне, да он чини добра и човечна дела мимо Христа, знајте, да су та
његова дела кварна у језгру и разједена, било од сујете, било од
скривеног себичлука. Јер човек без Христа исто је што и лоза без
чокота. То нам је сам Он казао. Чокот је скривен и не види се, а лоза
се види. Ипак и грожђе на лози и сама лоза зависе од чокота. Чокот
свеколиког добра расте из срца Бога Оца и налева се слашћу Духа
Светога.
Господе Боже Троједини, помилуј нас и спаси! Теби слава и хвала вавек. Амин. |
|
(kоран 10, 94)
(аллах рече моамеду) Ako сумљаш у oно што ти oбљављујемо, упитај oне (Жидове и Кршчане) koji Читају Kњигу (БИБЛИЈУ), прије тебе објављену
|
![Кон врв Кон врв](forum_images/back_to_top.png) |
orto
Сениор
Регистриран: 13.Октомври.2006
Статус: Офлајн
Поени: 916
|
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 19.Јануари.2007 во 10:38 |
| | 1. Богојављење.
Када Господ Исус беше навршио тридесет година од Свог телесног рођења,
Он отпоче Свој учитељски и спаситељски посао. И сам, почетак почетка
ознаменова крштењем на Јордану. Свети Кирил Јерусалимски вели: "Почетак
света вода, почетак Јеванђеља Јордан". При крштењу Господа у води
објавила се свету она тајна која се у Старом Завету наговештавала, о
којој се у старом Мисиру и Индији само баснословило, тј. тајна божанске
Свете Тројице. Отац се јавио чувству слуха, Дух се јавио чувству вида,
а Син се јавио уз то још и чувству додира. Отац је изрекао Своје
сведочанство о Сину. Син се крстио у води а Дух Свети у виду голуба
лебдео је над водом. А када Јован Крститељ засведочи и рече о Христу:
"Гле, Јагње Божије које узима на се гријехе свијета" (Јн 1, 29)
и када он погрузи и крсти Господа у Јордану, тиме се показа и мисија
Христова у свету и пут нашега спасења. Наиме: Господ узе на се грехе
рода човечјег и под њима умре (погружење) и оживе (излазак из воде); и
ми морамо умрети као стари греховни човек и оживети као очишћени,
обновљени и препорођени. Ово је Спаситељ, и ово је пут спасења. Празник
Богојављења (Теофанија, грчки) просвећује показујући нам Бога као
Тројицу једнобитну и неразделну. То је једно. И друго: јер се свак од
нас крштењем у води просвећује тиме што постаје усиновљен од Оца
Светлости, заслугом Сина и силом Духа Светога. | |
O Господе свети, свети у стварању,
Све што Речју ствараш, Духом освештаваш.
O Господе крепки, крепки у страдању,
За свет у смрт ходиш, за свет васкрсаваш.
Господе бесмртни, певамо Ти у глас:
Оче, Сине, Душе — Боже, помилуј нас!
Оче што се јави гласом над Јорданом,
Душе што ко голуб млечни летијаше,
Син што се крсти пророком Јованом,
Три зрака светлости, једна светлост сјаше,
Тројице јављена, певамо Ти у глас:
Оче, Сине, Душе — Боже, помилуј нас! | |
|
РАСУЂИВАЊЕ |
![](http://www.svetosavlje.org/bmp/spacer.gif) |
Некад
су басне јеретичке досађивале Цркви Божјој, а сада јој досађују басне
богоодступничке. Истрајношћу у вери, приљежном молитвом, исповедништвом
па чак и мучеништвом побеђена је она досада. Само тим начинима биће
побеђена и ова нова досада. И Црква Божја, сасуд Истине божанске, на
крају ће тријумфовати, јер ће врагу на крају нестати оружја (Пс. 9, 7).
Блажени Климент Александријски рекао је о јеретицима који напустише
цркву: „Онај ко је пао у јерес, путује кроз суху пустињу, напуштајући
јединога истинога Бога; одвојен од Бога он тражи безводну воду, скупља
рукама бесплодност, улази у ненасељену и жедну земљу." То исто се данас
може рећи о многим научним хипотетичарима и теоретичарима који се
руководе маштом својом а не истином Божјом.
| |
СОЗЕРЦАЊЕ |
![](http://www.svetosavlje.org/bmp/spacer.gif) |
Да созерцавам догађај крштења Господа и то:
1. Његов скромни долазак на Јордан, непознат свима осим Јовану,
2. Његово погружење у воду; лепршање голуба над Њим и глас с висине.
| |
БЕСЕДА |
![](http://www.svetosavlje.org/bmp/spacer.gif) |
о тајанственом божанском Тројству
Јер је троје што свједочи на небу:
Отац, Ријеч и Свети Дух; и ово је троје једно.
И троје је што свједочи на земљи:
дух, и вода, и крв; и троје је заједно. (I Јов. 5, 7—8)
Кад читамо Свето Писмо треба будно да мотримо на сваку реч. Брзом
читаоцу, нпр., неће пасти у очи разлика коју Јеванђелист повлачи између
небеског тројства и земаљског тројства. За небеско тројство он каже: и
ово је троје једно, а за земаљско: и троје је заједно. Огромна је
разлика између бити једно и бити заједно. Отац, Син и Дух Свети су
једно, док су дух и вода и крв само заједно, а не једно. Јер и
непријатељи могу бити заједно али не и једно. Сви су људи на земљи
заједно али нису једно. Вода и крв чине тело, а дух је дух. Тијело пак
жели против духа а дух против тијела (Гал. 5, 17); нису, дакле, једно,
али су пак заједно. И кад човек умре, заједница се кида и престаје: крв
и вода иду на једну страну, а дух на другу. Дочим је божанско тројство
на небесима не само заједно него и једно.
Но има једно тројство у унутрашњем небу човековом, које треба да
буде не заједница него јединство, да би човек блажен био и овога и
онога света. То је јединство ума, срца и воље. Докле је ово троје само
у заједници, дотле је човек у рату и са самим собом и са небеским
Тројством. Када пак ово троје постане једно, тако да ниједно не влада и
ниједно не робује, онда човек бива испуњен једним миром који
превазилази сваки ум (Фил. 4, 7), сваку реч, свако објашњење, сваки
страх и сваку жалост. Тада мало небо у човеку почиње личити на велико
небо Божје, и образ и подобије Божје бива тада јасно у човеку.
Господе троједини, помози нам личити бар на оне који личе на Тебе. Теби слава и хвала вавек. Амин. |
|
(kоран 10, 94)
(аллах рече моамеду) Ako сумљаш у oно што ти oбљављујемо, упитај oне (Жидове и Кршчане) koji Читају Kњигу (БИБЛИЈУ), прије тебе објављену
|
![Кон врв Кон врв](forum_images/back_to_top.png) |
orto
Сениор
Регистриран: 13.Октомври.2006
Статус: Офлајн
Поени: 916
|
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 20.Јануари.2007 во 16:02 |
07. Јануар | ![](http://www.svetosavlje.org/bmp/spacer.gif) | | 1. Свети Јован Крститељ.
Због тога што је Јованова главна улога у животу одиграна на дан
Бојогављења, Црква је од старине посветила дан по Богојављењу спомену
његовом. За овај дан везује је још и догађај са руком Претечином.
Јеванђелист Лука пожелео је да пренесе тело Јованово из Севастије, где
је велики пророк и посечен био од Ирода, у Антиохију, своје родно
место. Но успео је само да добије и пренесе једну руку која се у
Антиохији чувала до десетог века, па је после пренета у Цариград,
одакле је и нестала у време Турака. Свети Јован прославља се неколико
пута у години, но највише свечара има овога дана, 7. јануара. Међу
личностима јеванђелским, које окружавају Спаситеља, личност Јована
Крститеља заузима сасвим засебно место, како по начину свога доласка у
свет, тако и по начину живота у свету, и по улози крштавања људи за
покајање и крштења Месије, и тако најзад по своме трагичном изласку из
овог живота. Он је био такве моралне чистоте да се, ваистину, пре могао
назвати ангелом, како га Свето Писмо и назива, него ли смртним човеком.
Од свих осталих пророка свети Јован се разликује нарочито тиме што је
он имао ту срећу да је могао и руком показати свету Онога кога је
пророковао. За руку светог Јована прича се да ју је сваке године на дан
светитељев архијереј износио пред народ. Понекад се та рука јављала
раширена, а понекад и згрчена. У првом случају означавала је родну и
обилну годину, а у другом неродну и гладну (в. датуме у години: 24.
фебруар 25. мај 24. јун 29. август | | 2. Свети мученик Атанасије.
Овај мученик Христов беше прост и сиромашан човек, али богат вером и
мудар Духом Божјим. Једном нехотично ступи у препирку о вери с неким
Турчином. Турчин беше школован и вешт на речи, но Атанасије се труђаше
свим силама да истакне и утврди истинитост и преимућство хришћанске
вере над мухамеданском. У том се растану. Другог дана Атанасије би
позван пред суд. Овај Турчин стајаше ту као његов тужитељ. Када судија
позва Атанасија да се одрекне вере Христове и потурчи, као што је тобож
и изјавио пред својим сапутником дан раније, узвикну Атанасије: "Пре ћу
примити хиљаду смрти него што ћу се одрећи вере Христове!" Зато би на
смрт осуђен и обезглављен 1700. године у Смирни. Тело му је сахрањено у
цркви свете Параскеве у истом граду.
| |
Тридесет година поста и молчања!
To ни горске звери не могу поднети.
Лав глад своју блажи музиком рикања.
И дрво зашуми кад ветар налети,
A ти не зашуми, нит рикну, нит јекну.
Пустињом ни плач ти ни песма одјекну!
Човек ли си, реци? Како ти је име?
Да л' ћеш икад хтети проговорит' c киме?
— „Глас, глас, глас, ја сам глас, a On Реч Божја,
Послат сам да вичем деци Израиља:
Покајте се, људи, ево Он долази,
Добар плод творите свак по својој снази.
Ево, ево иде, o чудо чудеса,
Усред воде скривен огањ са небеса!
Ево јагње Божје сред вукова ходи;
Вукови, перите ћуд вучју у води!
Тридесет година молчања и поста,
Шта од твога тела сем гласа преоста?
Твоје сухо тело, сенка гласа твога,
Што вест једну гласа: ево к нама Бога!
Твоје сухо тело, трску, Ирод скpши.
Ho глас оде, оде, — нико да г' угуши.
Чиј' је глас то? од ког векови трепере?
Лава гладног? не, не — човека од вере. | |
|
РАСУЂИВАЊЕ |
![](http://www.svetosavlje.org/bmp/spacer.gif) |
"Човек
није нешто видљиво", рекао је св. Василије Велики. Као што кућа личи на
кућу тако спољашњи човек на спољашњег човека. Но кући се одаје част
према ономе ко станује у њој, тако и човеку према духу који станује у
њему. И телесном виду јасно је да кућа није домаћин но само кућа у
којој станује домаћин; али само духовном виду јасно је да тело није
човек но само кућа у којој станује човек.
| |
СОЗЕРЦАЊЕ |
![](http://www.svetosavlje.org/bmp/spacer.gif) |
Да созерцавам одлазак Господа на гору искушења и то:
1. како се Он после крштења одмах упућује на пост и молитву,
2. како крштеном човеку ђаво прави сплетке нарочито у време поста и молитве,
3. како Он кротко као јагње но одлучно као господар одби сва искушења ђаволска.
| |
БЕСЕДА |
![](http://www.svetosavlje.org/bmp/spacer.gif) |
о покорности вољи Божјој
Нека буде воља твоја и на земљи као на небу (Мат. 6, 10)
Благо Јовану Крститељу, јер испуни Јеванђеље пре Јеванђеља!
Отишавши у пустињу, он се предао беше потпуно вољи Божјој, и телом и
душом. И воља Божја вршила се и на земљи његовог тела као и на небу
његове душе. Ни глад. ни звер не повреди му тело у пустињи кроз многе
године, нити му душу повреди очајање због самоће, нити гордост због
небесних виђења. Он не потражи од људи ни хлеба ни знања. Све му Бог
даде што му беше од потребе, јер се беше потпуно предао вољи Божјој.
Нити он управљаше своје кораке у пустињу ни из пустиње. Невидљива
крма свише крманила је животом његовим. Јер када требаше да изађе из
пустиње и пође у сусрет Господу, вели се: "бысть глаголъ Божїи Іоаннγ"
(Лк. 3, 2). Као невини младенац тако просто прича Јован своје општење
са силама небеским: и ја га не знадох (тј. Христа); него онај који ме
посла да крстим водом, он ми рече: на кога видиш да силази Дух и стоји
на њему, то је онај који ће крстити Духом светијем. И ја видјех и
засвједочих да је овај син Божји (Јов. 1, 33—34). Како нежно и просто
говори он о небеским предметима! А како је страшан, као лав, кад говори
против неправде људи, против Ирода и Иродијаде! Јагње и лав у њему живе
заједно. Њему је небо блиско као детету мајка. И воља Божја њему је
тако приступачна и јасна као и ангелима на небу.
Господе премудри, управи према Твојој вољи живот и нас грешних у
пустињи овог живота као што си управио живот св. Јована Крститеља. Теби
слава и хвала вавек. Амин.
|
|
(kоран 10, 94)
(аллах рече моамеду) Ako сумљаш у oно што ти oбљављујемо, упитај oне (Жидове и Кршчане) koji Читају Kњигу (БИБЛИЈУ), прије тебе објављену
|
![Кон врв Кон врв](forum_images/back_to_top.png) |
orto
Сениор
Регистриран: 13.Октомври.2006
Статус: Офлајн
Поени: 916
|
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 22.Јануари.2007 во 22:32 |
8. Јануар | ![](http://www.svetosavlje.org/bmp/spacer.gif) | | 1. Свети мученици Јулијан и Василиса.
Обоје од племенитих и богатих родитеља. Венчани у брак заветовали се
живети девствено као брат и сестра. Раздаду све своје имање сиротињи, а
они се замонаше, и то Јулијан оснује мушки, а Василиса женски манастир.
Јулијан је имао до десет хиљада монаха, а Василиса до хиљаду монахиња.
Када наста љуто мучење хришћана под Диоклецијаном, Василиса Бога мољаше
да се ниједна од њених монахиња не устраши од мука и не одступи од вере
православне. Услиши Господ молитву достојне слушкиње Своје и у току
шест месеци узе к Себи све монахиње, редом, па напослетку и њихову
игуманију Василису. Пред смрт Василиса имала виђење својих сестара из
онога света: све јој се јавише светле и радосне као ангели Божји и
призиваху своју духовну мајку да им што пре дође. Јулијанов манастир
пак буде огњем сажежен од мучитеља, а Јулијан бешчовечно мучен и уморен
најтежим мукама. У мукама Господ га је бодрио и крепио, те је све
јуначки издржао, веру одржао, и име Христово прославио. Заједно с
Јулијаном посечени су: син и жена мучитеља Маркијана; Келасије и
Марионила, који видевши Јулијаново јунаштво у трпљењу мука, обратише се
и сами у веру Христову; двадесет војника римских; седам браће из тога
места; презвитер Антоније, и неки Анастасије, кога Јулијан у време
мучења молитвом васкрсе из мртвих. Сви чесно за Христа пострадаше и
грађани Царства небескога постадоше око 313. године.
| | 2. Преподобни Георгије Хозевит.
Подвизавао се у VII веку у обитељи Хозевитској, на путу из Јерусалима у
Јерихон где се прво подвизавао преподобни Јован Хозевит. | | 3. Света Домника.
У време цара Теодосија дошла као некрштена из Картагине у Цариград са
још четири девојке незнабошке. Патријарх Макарије крсти их и благослови
им да живе као инокиње. Света Домника преда се подвигу са великом
ревношћу и у тој ревности није слабила до саме смрти у дубокој
старости. Упокојила се у Господу око 474. године. Просветљена Духом
Светим она је могла прозирати догађаје у будућности и молитвом чудеса
творити. | | 4. Свети Григорије, епископ охридски.
Благочестив учитељ и пастир стада Христова. Упокојио се 1012. године. У
натпису једном у цркви Свете Софије у Охриду назива се "Григоријем
премудрим".
| |
Браком везани, Христом везанији.
Савез духовни — савез је трајнији.
У књигу Живих Дух иx yписа:
„Братац Јулијан, сестра Василиса".
Све оставише, за Христом пођоше.
И час кад куцну животе дадоше
За љубав Божју, љубав трисунчану,
Славу презреше. сву славу земљану;
Љубављу к Богу себе прославише
И пример диван наш оставише.
Богатство цркви, и украс и дика:
Крв чудотворна чудних мученика. | |
|
РАСУЂИВАЊЕ |
![](http://www.svetosavlje.org/bmp/spacer.gif) |
На
једној плочи у цркви Свете Софије биле су урезане ове речи: "Умиј грехе
своје а не само лице". Ко год је улазио у ту славну цркву, читао је
овај натпис и сећао се да хришћанска вера захтева од њега чистоту
моралну: чистоту душе, срца и ума. Но како је у срцу усредсређен сав
духовни човек, то је и Господ рекао: Блажени чисти сερдцεмъ. Сва
спољашња чистота не помаже ништа у задобијању царства небеског. О кад
бисмо ми улагали онолики труд око умивања себе од греха колико труда
улажемо посведневно око умивања лица свога! У срцу би се нашем тада,
ваистину, видео Бог као у огледалу.
| |
СОЗЕРЦАЊЕ |
![](http://www.svetosavlje.org/bmp/spacer.gif) |
Да созерцавам три искушења којим сатана кушаше Господа Исуса и то:
1. сластољубље (искушење хлебом),
2. славољубље (уздизање изнад храма).
3. среброљубље (нуђење у посед васцелог света).
| |
БЕСЕДА |
![](http://www.svetosavlje.org/bmp/spacer.gif) |
о потребној опрезности оних који мисле да су сигурни
Који мисли да стоји нека се чува да не падне (I Кор. 10, 12)
Апостол, који даје овакав савет, правасходно је познавао природу
људску и сву немоћ њену. Дан за даном потврђује то искуство, да тек што
се човек усправио из блата греховног, а већ поново гиба се и пада. Тек
што се излечио од порока среброљубља, а већ пада у порок славољубља.
Или, тек што је отворио руку да помогне бедна човека, а гордост га
обара на другу страну. Или, тек што се мало привикао молитви, а он
отвара широм уста своја да ружи оне који се још нису молитви привикли.
Или, тек што је осетио да га Дух Божји руководи на пут спасења, а он се
одмах намеће за учитеља васцелом свету, док, авај, тиме сасвим не отера
Духа од себе.
Када је Господ предсказивао ученицима да ће Га се сви они одрећи и
разбећи, тада је Петар, самоуверен у постојанство своје, узвикнуо: Ако
се и сви саблазне али ја нећу. Прозирући му само срце, и видећи га већ
пала у самомњење и гордост, Господ му одговори: Ноћас док пијетао не
запјш ме се одрећи! Па кад се овакав пад десио с апостолом, у
непосредној близини Господа, како с има да се не деси? Зато, браћо, кад
се дигнемо и повратимо он неког греха, и станемо усправно, треба то да
приписујемо сили и милости Божјој а не себи; и треба да се добро
обазиремо, и чувамо, и Богу молимо, да опет не паднемо, било на једну
страну, било на другу, но да ходимо право путем Господњим.
Господе свевидећи, помози нам да се усправимо Духом к Теби; и ад
се усправимо, подржи нас, да више не падамо. Теби слава и хвала вавек.
Амин. |
|
(kоран 10, 94)
(аллах рече моамеду) Ako сумљаш у oно што ти oбљављујемо, упитај oне (Жидове и Кршчане) koji Читају Kњигу (БИБЛИЈУ), прије тебе објављену
|
![Кон врв Кон врв](forum_images/back_to_top.png) |
orto
Сениор
Регистриран: 13.Октомври.2006
Статус: Офлајн
Поени: 916
|
Опции за коментарот
Благодарам(0)
Цитирај Одговор
Испратена: 22.Јануари.2007 во 22:35 |
| 9. Јануар | ![](http://www.svetosavlje.org/bmp/spacer.gif) | | 1. Свети мученик Полиевкт.
Град Мелитина јерменска много је наквашена крвљу хришћанском као и сва
земља Јерменска. Но прва крв за Христа у овоме граду беше крв светог
Полиевкта, просута око 259. године у време царовања Валеријанова. Беху
у том граду два пријатеља официра: Неарх и Полиевкт. Неарх крштен,
Полиевкт некрштен. Када изађе заповест царева о гоњењу Хришћана, Неарх
се припремаше за смрт но беше у великој тузи што није успео да свога
друга Полиевкта преведе у праву веру. Када Полиевкт сазна узрок туге
Неархове, он обећа прећи у веру. Сутрадан исприча он Неарху свој сан;
јавио му се беше сам Господ у светлости, скинуо с њега старо одело и
обукао га у ново, пресјајно, и поставио га у седло крилатоме коњу.
Затим Полиевкт оде у град, исцепа цареву заповест о мучењу хришћана и
полупа многе идолске кипове. Би мучен и на смрт осуђен. Кад је изведен
на губилиште, угледа он Неарха у гомили света и радосно му викне:
"Спасавај се, драги мој друже! Сети се завета љубави међу нама
утврђенога!" И Неарх свети доцније сконча као мученик за Христа у огњу.
Празнични му је спомен 22. априла.
| | 2. Преподобни Евстратије.
Од Тарса. Велики испосник и молитвеник. За седамдесет пет година у
манастиру није легао на леву страну да спава но увек на десну. За време
службе Божје од почетка до краја у себи говорио: "Господи помилуј!"
Умро је у својој деведесет петој години.
| | 3. Свети Филип, митрополит московски.
Рођен 11. фебруара 1507. године. Стојећи једном као младић у цркви чу
где свештеник чита из Јеванђеља: "Нико не може два господара служити",
и уплаши се од тих речи као да се то искључиво њему говори и просвети
се у исто време, па се удаљи у Соловецки манастир где се после дугог и
тешког искушеништва замонаши. Поставши временом игуман, просија као
сунце, и сва руска земља чу за њега. Зато га цар Иван Грозни доведе на
упражњено место митрополита московског 1566. године. Но не могаше свети
човек гледати равнодушно грозоте грознога цара, него га саветоваше и
неустрашиво изобличаваше. Цар нађе лажне сведоке против Филипа, збаци
овога и нареди те га обуку у просту одрпану монашку расу, па га затвори
у Тверу. Ск*ратов, један повереник царев, дође у ћелију Филипову и
удави га јастуком. Но ускоро злом смрћу свршише сви они који беху
против Филипа. А после неколико година тело светитеља нађе се читаво, и
неиструлело, и мирисно, и би пренето у Соловецки манастир.
| |
Heapx и Полиевкт, војници Keсapa,
Посташе војници Небескога Цара,
Један крштен водом, други својом крви,
Други првог мину и постаде први.
O блажено нек је ово надметање
И Христовом царству јуначко хитање!
Полиевкт одбаци све чим земља мази,
Све што као ветар долази, пролази,
И за хитне муке купи царство трајно:
Трговина ова испаде му сјајно:
За бесмртан живот — нек се коси трава!
За пролазне муке — непролазна слава!
Помоли се за нас, o Христов воине,
Да ниједна душа од нас не погине! | |
|
РАСУЂИВАЊЕ |
![](http://www.svetosavlje.org/bmp/spacer.gif) |
Православна
Црква учећи људе савршеној љубави, учи их у исто време и савршеној
послушности из које проистиче ред и благостројност међу вернима.
Епископи дугују послушност Господу, свештеници епископима, верни једним
и другим. О томе пише св. Игњатије: "Ви сте дужни повиновати се без
сваког лицемерства: онај ко би обмануо свог видљивог епископа, насмејао
би се над Невидљивим... Молим вас, старајте се све извршивати у
једнодушности Божјој под председништвом епископа, који заузимају место
Бога, и презвитера, који састављају сабор апостола... не мислећи да би
ма шта било правилно, што ви чините сами, оделито."
| |
СОЗЕРЦАЊЕ |
![](http://www.svetosavlje.org/bmp/spacer.gif) |
Да созерцавам све добродетељи у личности Господа Исуса Христа и то:
1. како је свака добродетељ у Њему потпуна и савршена као ни у коме другом у историји света,
2. како се све дивно допуњују, једна у другу залежући, и једна другу чинећи сјајнијом.
| |
БЕСЕДА |
![](http://www.svetosavlje.org/bmp/spacer.gif) |
о бризи за спасење наших ближњих
Нико да не гледа што је његово,
него сваки да гледа што је другога (I Кор. 10, 28)
То је начело светитеља Божјих, и сада и некада, од увек и довека.
То је начело назидно и друштвено. На том начелу може се основати
најсавршеније, најбогоугодније и најсрећније друштво људско. Спасоносно
начело за сваки врсту тешкоћа, са којима се савремени људи боре, боре
без победе и без наде. Света душа брине се о суседима својим, ближњим и
даљним; брине се где ће бездомни преноћити, како ће се гладни
нахранити, чиме ли наги оденути. Брине се и моли се Богу, да се суседи
њени спасу; да срце своје испуне љубављу према Богу; да ум свој управе
к Богу; да се неваљали врате с пута неваљалства; да се колебљиви у вери
утврде; да се утврђени одрже; да упокојени виде лице Божје; да живи
буду уписани у Књигу Живих у царству светлости.
Но пазите, браћо, како исто тако од речи до речи може да гласи и
начело ђаволско, разорно и недруштвено: нико да не гледа своје тело
како да га очува у чистоти од греха, него свак да гледа туђе тело како
да га оскврни и уништи. Нико да не гледа своју душу како да је спасе,
него свак да гледа на туђу душу како да је оцрни, оклевета, осиромаши,
упропасти. Нико да не гледа свој дом како да га сазида и обнови, него
свак да гледа на дом туђи како да га спали и поруши. Нико да не гледа
своје житнице како да их напуни, него свак да гледа туђе житнице како
да их покраде и испразни. Видите лп. браћо. како ово начело може да
буде начело добра и начело зла: мач оштар с обе стране; ангел или
сатана. Погледајте како јеово начело, у сатанском духу и облику, данас
узело маха на све стране!
О Господе Душе Свети, који си ове свете речи пустио у свет кроз
језик апостола Божјег, као светле зраке сунчане, да нас обасјају а не
да нас сагоре, помози нам, да их испунимо у правом смислу небесном, на
славу Бога Тројединога а на спасење душа наших. Теби слава и хвала
вавек. Амин. |
|
(kоран 10, 94)
(аллах рече моамеду) Ako сумљаш у oно што ти oбљављујемо, упитај oне (Жидове и Кршчане) koji Читају Kњигу (БИБЛИЈУ), прије тебе објављену
|
![Кон врв Кон врв](forum_images/back_to_top.png) |