IDIVIDI forum Веб сајт
почетна страница почетна страница > Стил на живот > Филозофија и психологиjа
  Активни теми Активни теми RSS - OШO
  најчести прашања најчести прашања  Пребарувај форум   Настани   Регистрирајте се Регистрирајте се  Влез Влез

OШO

 Внеси реплика Внеси реплика страница  <1 23456 17>
Автор
Порака
KINGDAVID Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)
Solomon's father

Регистриран: 09.Октомври.2008
Статус: Офлајн
Поени: 9420
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај KINGDAVID Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 12.Април.2010 во 23:05
Originally posted by Tor Tor напиша:

Темелот и целта на човековото и секое друго постоење е БОЖЈАТА ВОЛЈА чиста!
Баш таа се отелотвори во Исуса Христа!

APSOLUTNO TOCNO!



AMIN!
Кон врв
Tor Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор


Регистриран: 25.Март.2010
Статус: Офлајн
Поени: 628
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Tor Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 13.Април.2010 во 20:20
Osho go doziveal svoeto duhovno ostvaruvanje

na 21. mart 1953 godina vo svojata 21. godina od zivotot

vo gradot Dzabalpur pod drvoto Maulšri
Кон врв
Tor Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор


Регистриран: 25.Март.2010
Статус: Офлајн
Поени: 628
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Tor Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 21.Април.2010 во 22:19
ZAPADEN I ISTOCEN UM

Postoenjeto e podeleno na dva dela. Taka kako sto mozeme nie da go doziveeme, zivotot e dualnost. Biloski, covekot e istotaka dvpojstvo: maz I zena, dodeka ontoloski, Postoenjeto e podeleno na um I materija. Kineskite mudreci toa go narekuvale “Yin I Yang”.
Dvojstvoto gi prozima site sloevi na stvranosta. Istotaka, mozeme da kazeme deka I sexot prodira niz sekoe nivo na Postoenjeto: dualnosta e nasekade prisatna. Toa dvojtsvo se naoga vo vntresnosta na umot. Zaradi toa imame 2va tivki uma – maski I zenski. Mozeme da gi nareceme I zapadni ili istocni umovi, ili hindu I grcki umovi. Na eden poapstrakten nacin, tie dva uma mozeme da gi nareceme – filozofski I religiozen.
Prva stvar: koja e razlikata megu grckiot I hindu umot? Vrvot na hindu umot se Upanishadite – tie se vrv na mentalnosta na Istokot ili posmatranje na zivotot od edno religiozno glediste. HINDU ILI GRCKIOT UM se OSNOVNITE UMOVI koi POSTOJAT, I ke ni bide lesno da go svatime hindu umot ako kako contrast go koristime onoj grckiot.

GRCKI UM I HINDU UM

Koga velam grcki um, sto mislam jas pod toa? Grcki um e eden aspect na planot na dualnosta na umot samiot po sebe. Toj tip na um misli, spekulira, pristapot mu e intelektualen, verbalen, logicen. Hindu um e dijametralno sprotiven: toj ne veruva vo mislenje, tuku vo iskushuvanje, vo iskustvo. On ne veruva ni vo logika, tuku e poveke eden iracionalen skok vo Bitieto samo po sebe. Grcki um sekogas spekulira kkao nekoj posmtrac koj stoi nastrana – toj ednostavno, nikogas ne se vklucuva.Grckiot um samo analizira: analizata e orudie so koe se vleguva vo soznanie. Hindu umot pociva na SINTEZA: analizata nije metod na Istokot. Hindu umot ne tezi kon toad a ja deli celinata na delovi, tuku da ja oseti celinata vo sekoj poedinecen del. Grckiot um, so Demokrit, dosol do atomot, zasto ako prodolzis da analiziras bez prekin, togas atomot stanuva realnost, porano ili podocna. Atomot e poslednata cesticka koja moze da se deli. Hindu umot tragal po Brahmanot – po Apsolutot. Ako sintetiziras so istata upornost so koja grckiot um analizira, na krajot, ti ke dojdes do Celinata, do Apsolutot. Koga cepas, poslednata podela ke go otkrie atomot, a koga spojuvas, posledniot spoj e – Apsoluot.
Grckiot um mozes so vreme potpolno da se razvie vo naucen tip na um, zaradi toa sto analizata pomaga vo taa nasoka. Hindu umot ednostavno ne mozel da stane naucen, zasto sintezata ne moze da rezultira so nauka. Moze da rezultira so religija, ali ne I so nauka. Zapadniot um se razvil od grckiot, pa po samoto toa, logikata, konceptualizacijata, mislenjeto I racionalnata analiza – e osnoven prikaz za dozivuvanje na stvranosta. Na Zapadot. Iskustvotot, a ne mislenjeto, go predstavuva temelot na hindu umot. Zatoa slobodno moze da se kaze deka indiskiot um vo sutina e ne samo ne-filozofski, tuku I anti-filozofski. Toj ne veruva vo filozofiranjeto, tuku vo iskustvoto.
So grciot um, Ti mozes da mislis za ljubovta, mozes detalno da go analiziras celiot toj fenomen, mozes da stvoris iljada hipotezi za da objasnis za sto tuka stanuva zbor, mozes da napises million knigi za‘umetnost na ljubovta’ – duri mozes od seto toad a napravis eden golem system. Za da dojdes do toa, tin e mora da si zaljuben, da sakas. Mozes da bides tek nekoj posmatrac, mozes vnimatelno da ja posmatras ljubovta, da ja proucuvas na intelektualno nivo, a potoa da stvoris ssitem ili filozofija za ljubovta. Grcite velat, ako si zaljuben, toa nije dobro zasto ti e umot zamaglen; nema da bides vo sostojba da mislis potpolno objektivno.
Hindu umot tvrdi:”Ako ne ljubis, kako togas voopsto mozes da znaes bilo sto za ljubovta?” Mozes da posmatras kako se sakaat drugite, no sto e togas toa sto go posmatras? Samo odnesuvanjeto na luge koi se sakaat. Ti, so drugi zborovi, ne posmatras ljubov, tuku odnesuvanje na luge koga se sakaat. A toa sto go gledas voopsto ne mora da bide ljubov – mozebi stanuva zbor za gluma. Odnadvor ne mozes da znaes dali e vo prasanje gluma ili vistinska ljubov. Tie mozebi so toa svoe odnesuvanje se krijat eden od drug. Mozes d aim zjapas vo lice, da slusas sto zboruvaat, mozes da gi tolkuvas nivnite dvizenja, no – kako ke dopres do nivnoto srce so posmtranje? A ako ne si vo sostojba da dojdes do taa suptilnost, do taa dlabocina, kako togas mozes da tvrdis deka si ja spoznal ljubovta?
Ponekogas ljubovta e potpolno tivka, dodeka odvreme navreme krajot na ljubovta e poveke od glasen. Zaradi seto toa, ti mozes da posmatras ijadnici I iljadnici ljubovnici, no sepak ne mozes da prodres vo samata srz na taa pojava SE DODEKA samiot ne bides vo ljubovta, ne bides ljubov.
Znaci, hindu umot tvrdi deka iskustvoto e edinstveniot nacin, I mislenjeto vo vrska so ljubovta ne void kon soznanie.. Mislenjeto e verbalno – mozes da mislis I da mislis I da mislis, a nieden moment da ne se pomrdnes od tvojot um. Koga velam deka mislenjeto e verbalno, toa znaci deka mozes da se igras do beskraj so zborovite, a sekoj zbor tezi da se – umnozuva. Kakos to mozes od karti da stvoris kuca, taka isto mozes da napravis site mod zborovi. Ali tin e mozes da zivees ni vo taa kuca nit vo toj system – toa e samo kula od karti. Tuka nema iskustvo – samo zborovi, prazni zborovi.
Zan Pol Sartr napisal avtobiografija, a imeto na negovata avtobiografija e poveke od znacajno:”Zborovi”. Toa nije samo negova avtobiografija, tuku I biografija na celiot Zapad, na celiot Zapadnjacki um – “Zborovi”
Istocnjackiot um veruva vo tisinata a ne vo zborovi. Duri I koga zboruva, istocniot um zboruva za tisinata. Duri I koga zborovite ednostavno mora da se upotrebuvaat, tie se koristat PROTIV samite zborovi. Koga od zborovi sozdavas odreden system, logikata e edinstveniot metod. Tvoite zborovi ne smeat da bidat kontradiktorni. Ako se protivrecni, togas celata kuca od zborovi ke se srusi. Tvojot system mora da bide dosleden. Ako si dosleden vo svoite zborovi, togas si logicen vo svojot system.

Mnogu sistemi moze da se sozdavat, I sekoj filozof sozdava svoj sopstven system, svoj sopstven svet na zborovi. I ako trgnes od negovite PRETPOSTAVKI tin e mozes da go pobies, zasto se ona sto toj go napravil predstavuva samo – IGRA NA ZBOROVI. Ako gi usvois negovite premisei, togas celiot system ke izgleda potpolno ispravno. Vo vnatresnosta na sistemot na sekoj filozof postoi edna vnatresna doslednost.

Ali, zivotot nema nikakov system – zaradi toa naglasokot na indijskiot um nije vo sozdavanjeto na system na zborovi, tuku na aktuelnata realizacija, na stvarnoto iskustvo. Na toj nacin, Buda doaga do toa iskustvo, I Mahavir istotaka I Krishna istotaka, I kapila, I Patnjali I Sankara I Isus(isusov um e istocnjacki; negovo ucenje e Vedanta) – Oni doagaat do isto iskustvo! Nivnite zborovi se razlikuvaat, ali vnatresnoto ostvaruvanje e edno te isto. Istrazuvanjeto se razlikuva, no ne I samoto iskustvo. Ali ako go nema vnatresnoto ostvaruvanje, togas nema moznost dve svesti da se sretnat. Moeto I tvoeto iskustvo mozda I moze da se sretnat, zasto iskustvoto e dvojnost, a stvranosta – ednina.
Znaci, ako jas sum ja iskusil ljubovta, I ako tvoeto iskustvo e ednakvo na moeto ke dojde do sretnuvanje, ziv kontakt, celosen. Ke se soedinime. Ali ako jas zboram za ljubovta a nikogas ne sum ja iskusil, togas sozdavam svoj privaten system na zborovi. I ti go pravis istoto ako zboruvas za ljubovta bez iskustvo.Nasite dva sistema, mislenja, nema da imaat dopirni tocki, zasto zborovite se sonovi a ne stvranost. Ako Erih From zboruva za ljubovta bez iskustvo-togas se toa samo prazni zborovi.

Zivotot, ljubovta I sve drugo – ne se zivi od nivo na intelekt, teoretiziranje, tuku od nivo na svest, iskustvo!

Znaci, filozofiite protivrecat edna na druga, sozdavajki sopstveni sistemi, ne ostvaruvajki nikakvi zaklucoci. Grckiot um misli vo apstraktni termini, a Istocnjackiot um e sosema konkreten. Dvata sistema imaat svoi prednosti I mani, zasto ako isnsistiras na iskustvo, naukata e nevozmozna. Ako pak insistiras na logika, system , razum, togas religijata e nevozmozna.

Grckiot um razvil naucen tip na perspektiva, dodeka Istocniot um razvil religiozna tocka na glediste. Filozofijata morala da dovede do sozdavanje na –nauka. Religijata ne mozela da bide majka na naukata: religijata ja rodila umetnosta. Ako si religiozen, togas go percepiras Postoenjeto kako umetnik. Ako si filozof, togas svetot go gledas so ocite na naucnikot. Naucnikot e aut; umetnikot e vo igra. Znaci, religijata I umetnosta imaat dopirni tocki, bas kako I fulozofijata I naukata. Ako naukata prebrzo se razviva, togas filozofijata malku pomalku ke se preobrazi vo nauka I ke iscezne.
Na Zapadot filozofijata duri I sega e – recisi mrtva. Velat deka denes profesorite razgovaraat za filozofijata samo so drugite profesori. Filozofijata e mrtva: mrtvo mislenje, del od minatoto I istorijata, mentalen fosil. Toj fosil ima nekakvo znacenje, no toa znaecenje e od istoriski tip zasto naukata veke go zavzela prestolot.. Naukata e naslednik na filozofijata. Filozofijata e isfrlena – sega naukata ima prilika da se iskaze.

Na Zapad religijata voopsto ne e vkoreneta. Poezijata istotaka umira, zaradi toa sto poezijata moze da postoi samo ako e zdruzena so religijata. Tie dva tipa na um se razvile vo dve potpolno razlicni dimenzii.
Koga velam deka religijata ja rodila poezijata, so toa sakam da kazam deka religijata I vdahnala eden estetski smisol na poezijata: ne fakti tuku vrednosti; ne ona sto e tuku ona sto moze da bide; ne ona sto e vednas pred tebe, tuku ona sto e skrieno. Ako mozes da prifatis eden iracionalen, estetski stav, ako mozes da skoknes vo Postoenjeto ostavajki ja logikata nastrana, zad sebe – ke pocnes da custvuvas nesto sto e navistina Bozansko, od Bozanska priroda.

Naukata ke ti dade mrtvi fakti, dodeka religijata dava zivot, a zivotot, sam po sebe, NE MOZE DA BIDE MRTOV. Ali togas toa ne e fakt – toa e tajna. Faktite se sekogas suvi I mrtvi, dodeka se ona sto e zivotno I dinamicno mozemo da go nareceme tajna. Ti ta tajna ja znaes, ali nikogas do kraj. Naglasokot e na iskustvuvanjeto, na custvuvanjeto, na ostvaruvanjeto…

Ako ti e umot logicen, zapadnjacki, od grcki tip, togas tvojot um sekogas ja bara Vistinata. Logikata sekogas saka da go soznae tokmu toa. Takov um imal, napr., Pontij Pilat pa go prasuval Isus”Sto e Vistinata?”
Nikogas hindusite ne bile zainteresirani za Vistinata – nikogas! Hindusite sekogas gi zanimalo – Osloboduvanjeto, vo duhovna smisla. Prasuvale iljadnici pati “ Sto e Osloboduvanjeto?” Retko nekogas ke im teknelo da prasaat “ Sto e Vistinata?”. Duri zboruvale deka, ako nekoj ja bara Vistinata, toa e samo poradi toad a se dozivee slobodata odvnatre. Vistinata e orudie – no potragata ne e nikogas nasocena na Vistinata sama po sebe. A Isus rekol:”Vistinata ke te oslobodi !”
Hindusite odsekogas tvrdele deka e vredno da se traga samo po ona sto moze da ne’ oslobodi. Ako e toa Vistinata, togas vo red, ali traganjeto vo osnova e usmereno na Osloboduvanjeto. Slicna potraga ne mozes da najdes vo grckata/antickata filozofija. Nikoj za toa ne bil zainteresiran – ni Platon ni Aristotel: slobodata ne bila nicija griza. Site oni isklucivo sakale da otkrijat sto e Vistinata.
A prasaj go Buda, zaprasaj go Krishna, postavi mu prasanje na Mahavir. Na niv ne im e do Vistinata: osnovnata preokupacija im e slobodata: na koj nacin ljudskata svest moze da ostvari poptolna sloboda? Taa razlika pripaga na osnovnite razliki na grckiot I indiskiot um ili filozofskiot I religiozniot.
Na Zapad religijata voopsto ne e vkoreneta. Zapadnjacite se okupirani so drugite – a koga te interesiraat drugite, togas se razviva nauka a ne religija.

Grckiot um, filozofskiot, onoj naucniot e uplasen od se sto ne e objektivno. Nestoto mora da bide objektivno za da mozat I drugite da gledaat isto kako I jas. Toa mora da bide drustveno! I zatoa zapadniot um postojano ja bara Vistinata I samo Vistinata. Filozovskite umovi velat: “Ako site nie, bez isklucok, dojdeme do eden zaklucok so posmatranje I eksperimentiranje, togas toa e Vistinata”. Vakviot um sekogas go dozivuva Bog preku mislenje, nauka;I ljubovta istotaka. Stalno teoretizira, rasceppuva I slicno.

Budinata vistina ne moze da bide I Aristotelovata, zasto Aristotel ke rece:” Ti veils deka nesto znaes, no toa e se subjektivno. Napravi go toa taka da izgleda objektivno za da mozeme I ti I jas da go vidime toa ostvaruvanje”. Aristotel bil ucitel na Aleksandar Veliki. Buda ne moze od svoeto vnatresno ostvaruvanje da napravi object koj moze da se stavi na stol. Toa ne moze da se analizira – ti so Vntresnata Spoznaja nisto ne mozes da napravis-Budinata spoznaja e negova, ne moze da bide I tvoja-ti moras da ostvaris svoja. Na kraj, se sto mozes da storis e dam u poveruvas na Buda, ali toj Aristotel um vo tebe, ke se vmesa so najrazlicni prasanja, nedoverba, somnevanja-kako mozeme da znaeme deka Buda ne se laze samiot sebe? Mozda e spoznaja ili son? Moze laze. Stvranosta mora da bide objektivna…
Zatoa postoi samo edna nauka, a iljadnici I edna religija. Teoriite ke se rodat, I ke se otfrlat koga togas. Ali mozno e da postojat mnogubrojni religii samo zatoa sto – VNATRESNIOT SVET E POTPOLNO SUBJEKTIVEN. Nikakov objektiven kriterium na procenka tuka e nevozmozen. Buda e sam so svoite dokazi – on e edinstven svedok na seto ona sto go zboruva. Poradi toa vo naukata somnezot stanal mnogu korisen. No megutoa, vo religijata somnezot e prepreka. Religijata e doverba zasto nema dokazi.

Buda nesto kazuva. Ako poveruvas vo negovite zborovi, vo red. Ako ne veruvas, togas nema dlabocina, I sekoj dijalog ednostavno e nevozmozen. Postoi samo edna moznost: ako mu poveruvas na Buda, mozes da trgnes po negoviot pat, pa na kraj mozes da go imas istoto iskustvo na prosvetlenie. Ali, povtorno, I toa ke bide individualna stvar. Ne mozes da kazes:” Go ostvariv ona sto go ostvaril I Buda”. Toa e nevozmozno –zasto kako moze voopsto da se sporeduva toa. Buda je Buda, ti si ti-edinstveni vo iskustvo.I sega – kako da se sporedi Budinata Nirvana so Mahavirovata ‘Moksha’ ili so Brahmanot na Sri Krishna? Kako?

Zapadnjackiot um spekulira, se plasi-toj e povrsen I uporno nastojuva da odgovori na prasanjeto:”Sto e Vistinata?” I koga Isus ke kaze deka ‘jas sum pat, vistina, zivot’, zapadnjackiot, filozfski um se buni I ne moze da svati I osuduva. Rabinite koi bile protiv isus imale filozofski um, nikako religiozen. Isus imal Transcendentalna Svest.

Istocniot um veli: “ Na ne ne zanima vistinata, tuku ljudskata sloboda. Nie sme zainteresirani za sostojba na svest koja se soedinuva so Celinata. Se dodeka ne stanam Celina, jas ne mozam da bidam potpolno sloboden. Sloboden e samo onoj sto stanal edno so Brahman.
Od toa se sostoi celokupnoto traganje na istocniot um.Zapadnjackiot um moze da razmilsuva za ova I da stane zrtva na sopstvenoto mislenje. Zapadnjackiot um moze da zboruva cel zivot za prosvetlenieto, moze da napise 10.000 knigi za prosvetelenieto-bez iskustvo toa ne vredi nisto.

Obicno e se zbrkano I nasite umovi se pomateni-kako na ogledalo koga ima prasina. Nekoj misli na Bog I milsi za sebe kako za religiozno bitie, a samoto mislenje nema so religijata nikakva vrska. Mozes da mislis so vekovi bez prstan, ali pak nema da bides religiozen – zasto mislenjeto e cerebralna stvar, intelektualna zanimacija. Seto toa se pravi so zborovi a vsitinskoto iskustvo, religioznoto go nema. Poradi toa na Zapad, ili zapadnjackiot um sozdava takvi luge – na Zapad ke sretnes luge koi razmisluvaat za najvisokite vrednosti na zivotot, zboruvaat za etika I moral, dodeka istovremeno ziveat krajno primitivno-jadat meso, pijat alcohol, sexot im e animalen, nemaat iskustvo na prosvetlenie ni sekund. Takvite luge moze da bidat I pisateli I profesori I psiholozi duri I poeti; moze da zboruvaat za ljubovta, da teoretiziraat za seto toa, no zagledaj se malku vo nivniot zivot – nema da najdes ni troska ljubov. Vsusnost, toj nedostatok moze da bide osnovnata pricina: poradi toa sto nemaat vistinska ljubov vo sebe, samo imitacija, I tie svojata praznina ja zamenuvaat so teorii I mislenje.
Tokmu poradi toa, istocniot um insistira na slednovo: ako ne go zivis ona sto go mislis, mislenjeto e beskorisno. Samo e zivotot znacaen, I mislenjeto ne smee da stane oblik na nadopolnuvanje. Ali pogledni gi tie takanareceni religiozni luge; I ne samo niv – I svetcite: site tie mislat I mislat I mislat za Brahman, za Bog, zboruvaat za Apsolutot, I samo zaradi toa, site tie luge mislat deka se vistinskite predstavnici na religijata.
Religijata ne e taka eftina. Mozes da mislis 24 casa dnevno deka si religiozen, no toa nema od tebe da naprvi da bides vistinski religiozen. Koga covekot ke dozivee soedinuvanje so Apsolutot, togas toa ne e zamisla na negoviot um, tuku e toa vistinsko iskustvo na Osloboduvanje. Nema ni misli ni teorii-samo iskustvo!
Umot itekako moze da te izlaze – zasto ako bez prestan povtoruvas da si svetec, da si prosvetlen, da si svetica, da si edno so Bog ili Brahman, edno so Celinata – toa ke se pretvori vo avtohipnoza a ne vo vistinsko zivo iskustvo. Ke UMISLUVAS deka si nesto religiozen.Toa e samolazenje.Kakov um takva svest.

Zivotot e tajna. Se e vo sustina nepoznato. Nie go sozdavame samite znaenjeto: tolku malku znaenje srede nesvatlivo golema misterija. Takanarecenoto visoko intelektualno znaenje ne e nisto drugo osven obelezuvanje na nepoznatoto. Sto e toa sto go znaes? Mislis deka znaes sto e ‘ljubov’? Bog? Mislis deka ja poznavas svojata zena? Nikogas ne si prodrel vo nejzina sustina nit pa taa ima visoka svest a uste pomalku ti. Zapadnjacki um etiketira, oznacuva, mu dava ime-sozdava cela nauka okolu se I sesto. Religiozniot um saka da spoznae, da oseti. Religiozniot um zaborava se sto naucil, se cisti od site teorii, pa I sveti spisi koi gi zapamtil-tie bile patokaz I sega moze da se prepreka.Zapadnjacki um dal ime ‘drvo’, etiketa. No zagledaj se vo toa drvo direktno, oseti go negovoto postoenje bitie-sooci se so nego bez misli, I ke te obzeme neobicno cuvtsvo.Dozivi ja zenata kako sovsreno bitie, a ne kako ‘tvoja zakonska zena’-I povtorno ke imas neobicno custvo.
Se naogame srede nepoznat okean. Nisto ne e poznato – se e tek imenuvano. Ajkulite pojma nemaat deka se vikaat ajkuli. Vrzuvanje za intelektualnoto znaenje e vrzuvanje, robuvanje za umot, za filozofijata-a toa ne moze duhovno d ate oslobodi. Imenuvaniot svet e lazna kreacija na umot. Transcendiranje znaci da go precekoris seto toa povrsno znaenje-transcendentalna svest e sostojba bez misli I oznacuva visoka svesnost. Intelektualno znaenje I transcendentalna svest nikogas ne mozat da idat raka pod raka. Preku razum I intelekt, ili um moze da se dojde do transcendencija-koga toa ke se sluci ne postojat tie intelektualni masi. Bile samo sredstvo I nisto poveke. Samo most, samo brod da se stigne do kopno. Ne misli-osecaj! Osecaj gi nestata bez podstrestvo na umot. Bidi nalik na dete koe posmatra nesto bez mislenje I teoretiziranje.Transcendentalnata svest e vrodena, najprirodna I najvistinskata svest vo sekoj covek-ne treba da se sozdava-treba samo da I se dozvoli da se izrazi.
Koga ostvaruvas Osloboduvanje, tvojata svesnost se siri; go osecas edinstvoto so celokupnoto Postoenje. Si go spoznal tajniot nacin – kako da se bide edno so Vrhovnoto.
Preku umot, preku kulturata, obrazovanieto, preku svetite spisi, religioznite filozofii, teologii – ne mozes so tie nesta da stanes religiozen. Koga ke postignes iskustvo na prosvetlenost, ne postojat nikakvi misli, no mozes da gi osetis kako gi zivees bozjite zakoni.Tvoeto bitie e rastopeno so Apsolutot. Sega si doma.

Ljubovta e topenje – vo nea prosto se rastopuvas. A ako ne si vo sostojba da se rastopis, da se predades so cello Bitie, togas toa nema da bide ljubov – toa ke bide samo sex I nisto drugo. Takviot sex nema da moze da stane ljubov. Koga nekogo stvarno go sakas, tvoeto ego isceznuva. Koga ne ljubis, stanuvas laden, povrsen, presmetliv: se smrznuvas I srceto net e gree. Vistinskata ljubov te zagreva I ti se rastopuvas odvnatre.
Religijata e ljubov koja go soedinuva covekot so Apsolutot-vo drugiot, drugite I so cel univerzum. Naukata, logikata e apsolutno ladna, mrtva. A zivotot e vrel. Moznosta covekot da se rastopi vo religijata e poznata kako ‘predavanje’, a moznosta da se zamrznes e ‘ego’.Egoto se plasi od ljubovta, egoto ne pretvora vo leden les. Preku egoto ne sme sposobni da sakame. Site za ljubovta samo zboruvaat, zboruvaat bez prestan – no nikoj ne ljubi vistinski. Ako nekogo sakas vistinski, ti se gubis samiot sebe, go gubis svoeto ego. A egoto se plasi od vistinskata ljubov…Koga si zaljuben, ti si padnat vo ljubov-fallen in love: Se topis I sekoja manipulacija e ednostavno nevozmozna.Toa e religija.
Pogledni nekoj koj zivee niz umot, preku intelektot: vo nego n eke mozes da najdes nikakva toplina. Toj e taka racionalen, ‘uzemljen’, pod kontrola,ramnodusen,’seroiozen’, moze I da bide poet-ali bez toplina. Mozete da bidete prijatel so nego, mozete da vlezete vo brak I da imate deca, mozete da imate sex-ali vistinska ljubov nema da postoi. Tie luge I koga azrazuvaat ljubav toa e nezivo, nepotpolno, nema toplina vo izraz, nema predavanje, topenje.koj saka vistinski go pronasol bozanskoto vo sebe I vo drugite-ljubovta stanala religija, molitva. Preku umot, intelektot ne mozete da ja naucite vistinskata ljubov, ili da go doziveete bozanskot vo drugiot. Umot e dobar sluga ama los gospodar.

Svetite spisi se korisni tek koga ke se ostvaris duhovno. Samo togas zanes sto bilo receno, kade e smislata, koi I kakvi se namerite na avtorite, ili Bog. Koga samo slusas I intelektualno razbiras – nisto ne si svatil. Svetite spisi zboruvaat za tvoeto Bitie, za tvojata moznost – tie se patokazi-ne se cel!
Koga ednas setale po suma, Ananda go zaprasal Buda:” Blazen, dali si rekol bas se sto znaes?”
Buda se navednal I zel nekolku lisja od zemjata i rekol:” Se ona sto sum go kazal dosega ne se razlikuva od ovie lisja vo mojata raka., dodeka neizgovorenite zborovi se kako lisjata vo celata suma. Ali, ako ispravno go sledis ona sto e receno, togas I preku ovie malku lisja ke mozes da ja dostignes celinata na sumata”.
Svetite knigi moze da ti go pokazat patot, vo niv ima vistina, tie se tvojot ucitel.Istoto ke go dobies od sekoj vistinski ucitel vo telo. Buda rekol:” Ucitelot moze da ti go pokaze patot; ali ti si toj koj mora da patuva.”

Svetite spisi ne se filozofija: von iv se skriva cist alhemijski kvalitet koj moze vnatresno d ate preobrazbi-zavisi od toa kolku si podgotven da primas.

Nema potreba da mislis da zivot. Ne misli-osecaj, zivi. Pocni da zivees. I najsitnoto custvo e PODOBAR od najgolemata filozofska konstrukcija. Bidi religiozen – filozofijata ne poseduva vrednsot vo sebe. Religijata e medicina, filozofijata e teorija.


Od knigata VRHOVNA ALHEMIJA, Osho Radznis,1972
Кон врв
Messenger Кликни и види ги опциите
Администратор
Администратор

Vo ovoj svet, no ne od ovoj svet

Регистриран: 21.Април.2006
Статус: Офлајн
Поени: 18208
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Messenger Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 22.Април.2010 во 00:59
Ova beshe dobro:

Originally posted by Tor Tor напиша:


So grciot um, Ti mozes da mislis za ljubovta, mozes detalno da go analiziras celiot toj fenomen, mozes da stvoris iljada hipotezi za da objasnis za sto tuka stanuva zbor, mozes da napises million knigi za‘umetnost na ljubovta’ – duri mozes od seto toa da napravis eden golem system. Za da dojdes do toa, ti ne mora da si zaljuben, da sakas. Mozes da bides tek nekoj posmatrac, mozes vnimatelno da ja posmatras ljubovta, da ja proucuvas na intelektualno nivo, a potoa da stvoris sitem ili filozofija za ljubovta. Grcite velat, ako si zaljuben, toa ne e dobro zasto ti e umot zamaglen; nema da bides vo sostojba da mislis potpolno objektivno.

Hindu umot tvrdi:”Ako ne ljubis, kako togas voopsto mozes da znaes bilo sto za ljubovta?” Mozes da posmatras kako se sakaat drugite, no sto e togas toa sto go posmatras? Samo odnesuvanjeto na luge koi se sakaat. Ti, so drugi zborovi, ne posmatras ljubov, tuku odnesuvanje na luge koga se sakaat. A toa sto go gledas voopsto ne mora da bide ljubov – mozebi stanuva zbor za gluma. Odnadvor ne mozes da znaes dali e vo prasanje gluma ili vistinska ljubov. Tie mozebi so toa svoe odnesuvanje se krijat eden od drug. Mozes da im zjapas vo lice, da slusas sto zboruvaat, mozes da gi tolkuvas nivnite dvizenja, no – kako ke dopres do nivnoto srce so posmatranje? A ako ne si vo sostojba da dojdes do taa suptilnost, do taa dlabocina, kako togas mozes da tvrdis deka si ja spoznal ljubovta?

Ponekogas ljubovta e potpolno tivka, dodeka odvreme navreme krajot na ljubovta e poveke od glasen. Zaradi seto toa, ti mozes da posmatras ijadnici I iljadnici ljubovnici, no sepak ne mozes da prodres vo samata srz na taa pojava SE DODEKA samiot ne bides vo ljubovta, ne bides ljubov.


Bez samiot da dozhiveesh ne mozhesh nikogash da osoznaesh.

Da, mozhesh da doznavash chitajki pisanija od ovoj ili onoj, slepo da veruvash vo onoa shto kje ti kazhe nekoj drug, da interpretirash shto kje ti padne na um, da filozofirash, da si pravish prikazni koi ti se dopagjaat i ti pravat lezet na dushata, da izvlekuvash sekakvi mozhni zakluchoci i vrz seto toa da vtemeluvash dogmi, da sobirash istomislenici, obozhavateli, privrzanici... i seto toa e samo iluzija na umot zaveden od egoto koe veli - mislam, znachi postojam! A shtom e taka, s'e shto kje mine niz MOJOT um kje bide razljasneto i razbrano kako shto treba!

Truth needs no laws to support it. Throughout history only lies and liars have resorted to the courts to enforce adherence to dogma.
Кон врв
Messenger Кликни и види ги опциите
Администратор
Администратор

Vo ovoj svet, no ne od ovoj svet

Регистриран: 21.Април.2006
Статус: Офлајн
Поени: 18208
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Messenger Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 22.Април.2010 во 01:05
Ushte neshto:

Originally posted by Tor Tor напиша:



Buda ne moze od svoeto vnatresno ostvaruvanje da napravi objekt koj moze da se stavi na stol. Toa ne moze da se analizira – ti so Vntresnata Spoznaja nisto ne mozes da napravis-Budinata spoznaja e negova, ne moze da bide I tvoja-ti moras da ostvaris svoja. Na kraj, se sto mozes da storis e dam u poveruvas na Buda, ali toj Aristotel um vo tebe, ke se vmesa so najrazlicni prasanja, nedoverba, somnevanja-kako mozeme da znaeme deka Buda ne se laze samiot sebe? Mozda e spoznaja ili son? Moze laze. Stvranosta mora da bide objektivna…
Zatoa postoi samo edna nauka, a iljadnici I edna religija. Teoriite ke se rodat, I ke se otfrlat koga togas. Ali mozno e da postojat mnogubrojni religii samo zatoa sto – VNATRESNIOT SVET E POTPOLNO SUBJEKTIVEN. Nikakov objektiven kriterium na procenka tuka e nevozmozen. Buda e sam so svoite dokazi – on e edinstven svedok na seto ona sto go zboruva. Poradi toa vo naukata somnezot stanal mnogu korisen. No megutoa, vo religijata somnezot e prepreka. Religijata e doverba zasto nema dokazi.

Buda nesto kazuva. Ako poveruvas vo negovite zborovi, vo red. Ako ne veruvas, togas nema dlabocina, I sekoj dijalog ednostavno e nevozmozen. Postoi samo edna moznost: ako mu poveruvas na Buda, mozes da trgnes po negoviot pat, pa na kraj mozes da go imas istoto iskustvo na prosvetlenie. Ali, povtorno, I toa ke bide individualna stvar. Ne mozes da kazes:” Go ostvariv ona sto go ostvaril I Buda”. Toa e nevozmozno –zasto kako moze voopsto da se sporeduva toa. Buda je Buda, ti si ti-edinstveni vo iskustvo.I sega – kako da se sporedi Budinata Nirvana so Mahavirovata ‘Moksha’ ili so Brahmanot na Sri Krishna? Kako?

Zapadnjackiot um spekulira, se plasi-toj e povrsen I uporno nastojuva da odgovori na prasanjeto:”Sto e Vistinata?” I koga Isus ke kaze deka ‘jas sum pat, vistina, zivot’, zapadnjackiot, filozfski um se buni I ne moze da svati I osuduva. Rabinite koi bile protiv isus imale filozofski um, nikako religiozen. Isus imal Transcendentalna Svest.








Изменето од Messenger - 22.Април.2010 во 01:14
Truth needs no laws to support it. Throughout history only lies and liars have resorted to the courts to enforce adherence to dogma.
Кон врв
Messenger Кликни и види ги опциите
Администратор
Администратор

Vo ovoj svet, no ne od ovoj svet

Регистриран: 21.Април.2006
Статус: Офлајн
Поени: 18208
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Messenger Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 22.Април.2010 во 01:14
Tor, tekstot shto si go objavil ima mnogu dobri poenti, no onaka, kako shto si go prepishal vo eden golem tezhok blok, nikoj nema da go prochita.

Zatoa, sledniot pat podeluvaj go na pokusi delovi koi bi mozhele da zhiveat i kako posebni fragmenti.

Na primer kako ova;

Originally posted by Tor Tor напиша:

Nekoj misli na Bog I milsi za sebe kako za religiozno bitie, a samoto mislenje nema so religijata nikakva vrska. Mozes da mislis so vekovi bez prestan, ali pak nema da bides religiozen – zasto mislenjeto e cerebralna stvar, intelektualna zanimacija. Seto toa se pravi so zborovi, a bez vistinskoto iskustvo, religioznoto go nema. Poradi toa na Zapad, ili zapadnjackiot um sozdava takvi luge – na Zapad ke sretnes luge koi razmisluvaat za najvisokite vrednosti na zivotot, zboruvaat za etika I moral, dodeka istovremeno ziveat krajno primitivno-jadat meso, pijat alcohol, sexot im e animalen, nemaat iskustvo na prosvetlenie ni sekund. Takvite luge moze da bidat I pisateli I profesori I psiholozi duri I poeti; moze da zboruvaat za ljubovta, da teoretiziraat za seto toa, no zagledaj se malku vo nivniot zivot – nema da najdes ni troska ljubov. Vsusnost, toj nedostatok moze da bide osnovnata pricina: poradi toa sto nemaat vistinska ljubov vo sebe, samo imitacija, I tie svojata praznina ja zamenuvaat so teorii I mislenje.
Tokmu poradi toa, istocniot um insistira na slednovo: ako ne go zivis ona sto go mislis, mislenjeto e beskorisno. Samo e zivotot znacaen, I mislenjeto ne smee da stane oblik na nadopolnuvanje. Ali pogledni gi tie takanareceni religiozni luge; I ne samo niv – I svetcite: site tie mislat I mislat I mislat za Brahman, za Bog, zboruvaat za Apsolutot, I samo zaradi toa, site tie luge mislat deka se vistinskite predstavnici na religijata.
Religijata ne e taka eftina. Mozes da mislis 24 casa dnevno deka si religiozen, no toa nema od tebe da naprvi da bides vistinski religiozen. Koga covekot ke dozivee soedinuvanje so Apsolutot, togas toa ne e zamisla na negoviot um, tuku e toa vistinsko iskustvo na Osloboduvanje. Nema ni misli ni teorii-samo iskustvo!
Umot itekako moze da te izlaze – zasto ako bez prestan povtoruvas da si svetec, da si prosvetlen, da si svetica, da si edno so Bog ili Brahman, edno so Celinata – toa ke se pretvori vo avtohipnoza a ne vo vistinsko zivo iskustvo. Ke UMISLUVAS deka si nesto religiozen.Toa e samolazenje.Kakov um takva svest.






Изменето од Messenger - 22.Април.2010 во 14:34
Truth needs no laws to support it. Throughout history only lies and liars have resorted to the courts to enforce adherence to dogma.
Кон врв
Messenger Кликни и види ги опциите
Администратор
Администратор

Vo ovoj svet, no ne od ovoj svet

Регистриран: 21.Април.2006
Статус: Офлајн
Поени: 18208
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Messenger Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 22.Април.2010 во 01:19
Dobar opis na ljubovta:

Originally posted by Tor Tor напиша:

Ljubovta e topenje – vo nea prosto se rastopuvas. A ako ne si vo sostojba da se rastopis, da se predades so cello Bitie, togas toa nema da bide ljubov – toa ke bide samo sex I nisto drugo. Takviot sex nema da moze da stane ljubov. Koga nekogo stvarno go sakas, tvoeto ego isceznuva. Koga ne ljubis, stanuvas laden, povrsen, presmetliv: se smrznuvas I srceto net e gree. Vistinskata ljubov te zagreva I ti se rastopuvas odvnatre.
Religijata e ljubov koja go soedinuva covekot so Apsolutot-vo drugiot, drugite I so cel univerzum. Naukata, logikata e apsolutno ladna, mrtva. A zivotot e vrel. Moznosta covekot da se rastopi vo religijata e poznata kako ‘predavanje’, a moznosta da se zamrznes e ‘ego’.Egoto se plasi od ljubovta, egoto ne pretvora vo leden les. Preku egoto ne sme sposobni da sakame. Site za ljubovta samo zboruvaat, zboruvaat bez prestan – no nikoj ne ljubi vistinski. Ako nekogo sakas vistinski, ti se gubis samiot sebe, go gubis svoeto ego.
Truth needs no laws to support it. Throughout history only lies and liars have resorted to the courts to enforce adherence to dogma.
Кон врв
Messenger Кликни и види ги опциите
Администратор
Администратор

Vo ovoj svet, no ne od ovoj svet

Регистриран: 21.Април.2006
Статус: Офлајн
Поени: 18208
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Messenger Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 22.Април.2010 во 01:25
Sto se svetite pisanija i koja e nivnata vrednost?

Originally posted by Tor Tor напиша:

Svetite spisi se korisni tek koga ke se ostvaris duhovno. Samo togas zanes sto bilo receno, kade e smislata, koi I kakvi se namerite na avtorite, ili Bog. Koga samo slusas I intelektualno razbiras – nisto ne si svatil. Svetite spisi zboruvaat za tvoeto Bitie, za tvojata moznost – tie se patokazi-ne se cel!

Koga ednas setale po suma, Ananda go zaprasal Buda:” Blazen, dali si rekol bas se sto znaes?”

Buda se navednal I zel nekolku lisja od zemjata i rekol:” Se ona sto sum go kazal dosega ne se razlikuva od ovie lisja vo mojata raka., dodeka neizgovorenite zborovi se kako lisjata vo celata suma. Ali, ako ispravno go sledis ona sto e receno, togas I preku ovie malku lisja ke mozes da ja dostignes celinata na sumata”.

Svetite knigi moze da ti go pokazat patot, vo niv ima vistina, tie se tvojot ucitel. Istoto ke go dobies od sekoj vistinski ucitel vo telo. Buda rekol:” Ucitelot moze da ti go pokaze patot; ali ti si toj koj mora da patuva.”

Svetite spisi ne se filozofija: von iv se skriva cist alhemijski kvalitet koj moze vnatresno d ate preobrazbi-zavisi od toa kolku si podgotven da primas.

Nema potreba da mislis da zivot. Ne misli-osecaj, zivi. Pocni da zivees. I najsitnoto custvo e PODOBAR od najgolemata filozofska konstrukcija.

Bidi religiozen – filozofijata ne poseduva vrednost vo sebe. Religijata e medicina, filozofijata e teorija.

Truth needs no laws to support it. Throughout history only lies and liars have resorted to the courts to enforce adherence to dogma.
Кон врв
Messenger Кликни и види ги опциите
Администратор
Администратор

Vo ovoj svet, no ne od ovoj svet

Регистриран: 21.Април.2006
Статус: Офлајн
Поени: 18208
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Messenger Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 22.Април.2010 во 01:29
Tor, mislam deka ti dadov dovolno primeri za toa kako mozhe mnogu poefektno da se prenesat nekoi golemi tekstovi koga toa se pravi pokoncizno i eventualno prosledeno so kus voved ili zakluchok.

Ako sakash chlenovite da obrakjaat povekje vnimanie na trudot koj bezdrugo go vlozhuvash vo pronaogjanjeto i preveduvanjeto na tie tekstovi, togash od golema pomosh bi ti bilo vakvoto nivno prezentiranje.
Truth needs no laws to support it. Throughout history only lies and liars have resorted to the courts to enforce adherence to dogma.
Кон врв
Tor Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор


Регистриран: 25.Март.2010
Статус: Офлајн
Поени: 628
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Tor Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 22.Април.2010 во 20:54
Se slozuvam so tebe-bas e citlivo vaka kako go prireduvas ti!

Oshovi govori se povrzani pa zatoa sakam vo eden post da se najde...

Eden ako procita cel post dovolno e!

Кон врв
Tor Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор


Регистриран: 25.Март.2010
Статус: Офлајн
Поени: 628
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Tor Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 22.Април.2010 во 20:56
Messenger ?

Ti si dobro 'potkovan' na ovie temi...

Preporacaj nesto za citanje!

Me zanima sto citas?

Koi knigi ti se onaka top!



Кон врв
Messenger Кликни и види ги опциите
Администратор
Администратор

Vo ovoj svet, no ne od ovoj svet

Регистриран: 21.Април.2006
Статус: Офлајн
Поени: 18208
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Messenger Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 22.Април.2010 во 23:27
Originally posted by Tor Tor напиша:

Se slozuvam so tebe-bas e citlivo vaka kako go prireduvas ti!

Oshovi govori se povrzani pa zatoa sakam vo eden post da se najde...

Eden ako procita cel post dovolno e!



Osho govori za mnogu raboti i gi povrzuva na sekakov nachin, no ako go chitash za da go razberesh, togash ne e teshko da gi razdvoish.

Sledniot pat obidi se toa da go napravish i kje zabelezhish deka togash kje ti stane ushte pojasen.







Изменето од Messenger - 22.Април.2010 во 23:28
Truth needs no laws to support it. Throughout history only lies and liars have resorted to the courts to enforce adherence to dogma.
Кон врв
Messenger Кликни и види ги опциите
Администратор
Администратор

Vo ovoj svet, no ne od ovoj svet

Регистриран: 21.Април.2006
Статус: Офлајн
Поени: 18208
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Messenger Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 22.Април.2010 во 23:41
Originally posted by Tor Tor напиша:

Messenger ?

Ti si dobro 'potkovan' na ovie temi...

Preporacaj nesto za citanje!

Me zanima sto citas?

Koi knigi ti se onaka top!





Sekoja kniga e dobra ako e dojdeno tvoeto vreme za nea.


Sum chital s'e i seshto, a i den denes go pravam istoto.

Vo momentov po vtor pat go chitam Bart D. Ehrman ("Misquoting Jesus", "Jesus, Interrupted" i "God's problem") bidejki ahmar1 me potseti na nego so stavanje link na edna tema. Inaku Bart Ehrman denes se smeta za vodechki biblijski avtoritet, raboti kako profesor po religijski studii i ima napishano okolu dvaesettina knigi i uchebnici.

Samo shto gi zavrshiv "God According to God" od Gerald L.Schroeder i "How Jesus Become Christian" od Barrie Wilson. Interesni chetiva ako se interesirash za istorijata na religijata.
Truth needs no laws to support it. Throughout history only lies and liars have resorted to the courts to enforce adherence to dogma.
Кон врв
Tor Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор


Регистриран: 25.Март.2010
Статус: Офлајн
Поени: 628
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Tor Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 23.Април.2010 во 00:26
How Jesus Become Christian?

Isus nikad ne bil Hristijanin!

Izvini!

Mene me zanima poveke svesnosta kaj ovie golemi luge.Me zanima dali ovie knigi gi ima na Makedonski...

i odma da ti kazam predlog-sve sto mislam da e dobro jas davam da se prevede na Makedonski pa i na Albanski-za privatna upotreba!

Bas me zanima nekoi mislenja od ovie avtori sto gi kazuvas...ama ne razbiram angliski bas...

Pozdrav!
Кон врв
 Внеси реплика Внеси реплика страница  <1 23456 17>
  Сподели тема   

Скок до Овластувања Кликни и види ги опциите

Forum Software by Web Wiz Forums® version 10.03
Copyright ©2001-2011 Web Wiz Ltd.

Страницата е генерирана за 0,250 секунди.