Љубовна поезија

Sergej Esenin

Opomena

Cuj, reci cu ti svoju tajnu:
ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.

Mogu mi se uciniti
duboke i meke
oci neke
sasvim obicne.

Moze mi se uciniti
da tonem u zvuke,
pa cu ruke
svakom pruziti.

Moze mi se uciniti
lepo i lako
voleti kratko
za jedan dan.

Ili mogu kom reci u tome
casu cudesno sjajnu
predragu mi tajnu
koliko te volim.

O, ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.
Ucinice mi se negde u sumi
ponovo sve moje suze teku
kroz samonikle neke cesme.

Ucinice mi se crn leptir jedan
po teskoj vodi krilom sara
sto nekad neko reci mi ne sme.

Ucinice mi se negde kroz tamu
neko peva i gorkim cvetom
u neprebolnu ranu srca dira.
O, ne ostavljaj me nikad samu,
nikad samu,
kad neko svira.


Desanka Maksimovic

Kao igra dani su nam svi
kao vetar nestasni smo mi
il' se smejemo, il' se svadjamo
a znam da se nezno volimo

Nisam mogla doci prosli put
i zbog toga kazes da si ljut
kazes, kriva si, kazes, mogla si
a znam da se sa mnom igras ti


Dodji u pet do pet
nesto cu ti reci ako nisi ljut
dodji u pet do pet
sigurno cu doci ovaj put

Nije to sto mislis

Pocelo je tajno, pozvala sam njega.
Htedoh da te prevarim, dosta mi je svega.
Onda sta je, sta je tu, jer naziv ne postaji,
jos je samo jedan korak mozda mali, al se broji.

Pocelo je slatko ono "Boze bice kratko",
taman da se predam, kada shvatim da se ne dam.
Kad tu iznad vrata zacuh svoje zvono,
upali se svetlo (sada sledi ono).
Vidim da i tebi nista manje nije jasno,
htedoh da se kajem, al' za kajanje je kasno.
Ti ispred vrata glumis Deda Mraza,
a niz moje usne klizi stara otrcana fraza.



Nije to sto mislis,
on je meni samo drug.
Nemoj da ga diras,
nemoj opet biti grub.
Nije to sto mislis,
ja sam samo tvoja znaj,
ili budi dobar, il' je kraj.

Vidim kako raste napetost u zraku,
bilo bi nam bolje da smo ostali u mraku.
Sreca da jesmo makar obuceni, inace bi bili,
stvarno zateceni. Spustio si kofere, rekao si "zdravo",
Boze kako uvek kazes ono pravo.
Da si dosao kasnije, bilo bi ti jasnije,
al' ovako mogu da te slazem vrlo lako.



Nije to sto mislis,
on je meni drug, nemoj biti grub.
Nije to sto mislis, ja sam tvoja znaj.

Barbara



Seti se Barbara, bez prestanka je kišilo
nad brestom toga dana, a ti si hodala nasmejana
prokisla, radosna, očarana, pod kišom
seti se Barbara, bez prestanka je kišilo nad brestom
a ja sam te sreo u ulici Sijama
smešila si se, i ja sam se smešio
ti koju nisam poznavao,
ti koja me nisi poznavala
seti se

seti se toga dana
ne zaboravi

neki čovek je stajao u tremu i
viknuo tvoje ime, Barbara
a ti si po kiši k njemu potrčala
radosna, prokisla, očarana
u njegov zagrljaj pala

seti se toga Barbara,
ne ljuti se što ti govorim ti
ja kažem ti svima koje volim
čak i onima koje sam jednom video
ja kažem ti onima koji se vole
čak i onima koje nisam upoznao.

seti se Barbara i ne zaboravi
tu kišu mudru i sretnu, na svome licu sretnom
nad ovim gradom sretnim
tu kišu iznad mora i iznad arsenalom
tu kisu sto je pala na brod iz Cezana

oh, Barbara rat je je svinjarija velika i šta je sa sobom sada
pod kišom kanonada ognja, krvi i čelika

a onaj koji te je grlio, zaljubljeno
je li umro, nestao ili još uvek živi

oh, Barbara
bez prestanka kiši nad Brestom
jednako kao i tada

ali to nije isto, i sve je srušeno
to su porotne kiše, strašne i neutešne
to nije oluja više od ognja, krvi i čelika
to su naprosto oblaci
što kao pseta crkavaju
kao pseta što nestaju u mlazu vode
nad brestom
da trunu negde daleko, daleko, daleko od bresta
od koga ništa ne osta.

Barbara, Barbara

ne nemoj mi prici ima vise drazi ova slatka strepnja,cekanje i stra, sve je mnogo lepse donde dok se trazi,pocetak se samo tek po strepnju zna.