РЕЗОНАНЦИЈА

Koj so koj covek vibriraat so ista frekfencija ...

Lav i Vaga: boja koja ve odmara e lilava       

Za Devica: -boja koja ve odmara e crvena

Za Rak i Skorpija: boja koja ve odmara e Oranz      

Z a Riba: - boja koja ve odmara e Zolta      

Za Strelec i Vodolija: boja koja ve odmara e Zelena      

Za Bliznaci i Jarec:boja koja ve odmara e Svetlo sina boja      

Za Oven i Bik:boja koja ve odmara e Temno sina boja      

samo Devica so Devica ..

i Riba so Riba ...

drugi kombinacii moze ...
ama so diplomatija ...

Za Lav i Vaga:     
muzika vo B-tonalitet (Ferus Mustafov – saksafon ili klarinet)     


Za Devica:muzika vo C-tonalitet (Bitolski pesni, Bitola moj roden grad I sl.)     

Za Skorpija i Rak:     
muzika vo D-tonalitet     

Za Riba: muzika vo E-tonalitet     

Za Strelec i Vodolija:     
muzika vo F-tonalitet     

Za Bliznaci i Jarec:     
muzika vo G-tonalitet     

Za Oven i Bik:     
muzika vo A-tonalitet     

eve kakva muzika treba da se slusa ...
vo koj tonalitet ...

Na site ni e jasno od fizikata, nacinot I smislata na rezonansata. Resonare na latinski znaci vrakkanje na vibraciite.
X samo na tie zvuci reagira, na koj taa im e poznata, na taa na koja ne I e poznata, ne reagira. Za x drug ne postoi. Na primer radioto sto e namesteno na kratki branovi, gi prima samo branovite so kratki frekvencii. Branovite na ultra kratki I dolgi branovi za nego se nepoznati, ne pripagjaat vo negovoto postoenje. Za da moze nekoj covek da odgovara na nekoja rezonansa, treba da odgovara na toa nivo. Toa go doveduva do situacija zaedno da vibriraat. Za takvo custvo samo rezonansata doveduva do rezultat. Koga okoto ne bi odgovaralo na sonceto, nie nikogas ne bi mozele da go vidime sonceto, I koga von as ne bi postoela Gospodova sila, nikogas ne bi mozele da go spoznaeme postoenjeto.
Lugjeto se sposobni da gi razberat rabotite na koj sodvetno rezoniraat. Nisto ne moze da e custvitelno sto e nadvor od nasata rezonansa, za nas ostanuvaat nepoznati.
Poradi toa poveketo mislat deka poznato im e se`, I pokraj toa sto ne go znaat , ne postoi nisto drugo. Na primer nekoj cita kniga. Citatelot misli deka razbral se`, no on, rasbral samo tolku kolku kolku e sposoben da prepoznae. Na ova najmnogu se iznenaduvame koga posle nekolku godini ke ja procitame knigata povtorno, odkoga znaenjeto ne se prosirilo, I ke vidime deka knigata podobro ja razbirame.
Samo tie raboti sakame da gi prifatime I sprovedeme preku nas, so koj umeeme da se prilagodime, vo novite nastanati situacii. Samo so tie raboti, lugje, misli situacii mozeme das me vo kontakt, na koj im odgovara nasata rezonansa, ili na tie raboti za koj imame afinitet . bez sodvetna afinitacija namame manifestacija. Nikoj nema da se dovede vo nekoja tepacka ili raspravija, ako so toa ne e povrzan so sopstveniot afinitet da odgovori na nastanatata situacija. Krajniot rezultat na tepackite sekogas naveduva na toa deka covekot mislel deka slucajno se nasol tamo. Koga ne bi imal takov tip na afinitet, ni ne bi se nasol tamo. Ako nekogo pregazat na ulica, neka bide toa I po vina na drugiot, ne ja menuva sustinata deka pregazeniot ne bil zrel za nastanatata situacija, inace ne bi mozel da ja nauci.

Svetot sto ne opkruzuva vo vid na ogledalo
Voglavno svetot okolu nas e edno ogledalo, vo koe sekoj samo vo svoite pogledi zema ucestvo. Osven samiot sebe drug ne moze da sirne von ego, bidejki vistinata e objektivna , I do sekoj samo tolku stignuva kolku sto afinitet ima. Toj sto ne e svesen za ova, toj samiot se prinuduva na pogresni formi na odnesuvanje. Ako nautro poglednam vo ogledalo, I edna neraspolozena grimasa me pogledne nazat, moze da mi se sluci poradi ova, eden dobar boks da mavnam. Liceto vo ogledaloto so ova nema da se promeni, naprotiv ke mi se pridruzi vo pcuenjeto.
Vo sekojdnevniot zivot poveketo ja pominuvame gorenavedenata situacija. Se borime vo svetot so neprijatelot so izopacenite sosedi I rodnini, so sefovite so opstestvoto I so se drugo. Vo stvarnosta sekoj protiv sebe se bori. Poradi ova sekade okolu nas gledame raspravii, a nikade nema pobednik.
Kako mozeme nekogo da pobedime gledajki se samite sebe pred ogledalo? Rezonansata I ogledaloto se ednakvi zakoni kako pozitivni taka I negativni. Zatoa gi spomnuvame samo negativnite primeri, bidejki coveckoto stradane od ova poteknuva. So pozitivni situacii znaeme da se spravime, I zatoa nema ni potreba da gi spomneme. Ako se osvestime so funkcijata na ogledaloto, pred sredinata okolu nas, neverovaten izvor na informacii ke ni se otvori. I pokraj toa sto vo ogledaloto samo sebe mozeme da se vidime, sepak go koristime bidejki bez nego bi bile nevidlivi.
Eden od najdobrite nacini za samopoznavanjeto e da zabelezuvame se sto ni se slucuva okolu nas, I tie slucki so koj sme vo konfrontacija, bidejki se`, sto vo nadvoresniot svet ni smeta, sto ne nervira I ne mozeme da go podnesime, samo toa go pokazuva, deka uste so tie principi ne sme se pomirile. Toa sekako ne sakame normalno I lesno da go prifatime. Ako nekoj uspee da iznervira nekogo, toa samo toa go dokazuva deka I vtoriot e takov, inace ne bi mu smetalo. Sto bi se slucilo koga vtoriot bi bil poinformiran? Bi go prifatil toa kako slucka koj sto nema da go pogodi I od sto samiot nema da se voznemiri. Ako svesno gi sogleduvame rabotite, togas tie se pokazuvaat kakvi sto se. trevata e zelena, se razbira moze da se zamisli deka e crvena, no zelena e, I ova si ima svoja vrednost. Na zelenata boja na trevata nikoj ne se voznemiruva, bidejki ova ne predizvikuva covecki problem. Toa deka vo svetot postojat vojni,isto taka e fakt, kako sto e poljanata zelena. Poradi ova veke se reagira I pocnuva borba za sloboda. Se borime protiv se` za sloboda za pravednost za zdravjeto na covestvoto. Mnogu e pozdravo I povredno, slobodata da se prifati takva kakva sto e. klucot kaj sekoj v raka mu e, samo treba da znae da go koristi. Site ja poseduvaat taa sposobnost spored svoite sogleduvanja I razmisluvanja svetot da go prifatat takov kakov sto e, bez nadvoresni konflikti I bez nadvoresna mok. Covekot sam treba da se promeni. Ako vo ogledaloto zdogledam nekoja neprijatelsi raspolozena grimasa, treba samo da se nasmeam I toa odma ke mi vozvrati, vo ova mozete da bidete sigurni. Site sakaat da go promenat svetot a nikoj ne se faka za vistinskiot instrument, koj vodat do uspeh. Toj sto ke si go promeni afinitetot ke ima novi svakkanje, I ke ima sosema drug pogled na svet. Sekoj covek vo svojot svet zivee. Kolku lugje tolku svetovi. Ovie svetovi samo na tie svetovi odgovaraat kaj koj delovi ili aspekti odgovaraat na vecniot zakon I ne popustaat promeni. Najtocniot izvor na informacija za situacijata vo koja sto se naogjame e nadvoresniot svet. Ako naucime , na se sto ni se slucuva da se zaprasamesto e pricinata?, ne samo svoite problem ke mozeme da gi resime tuku I moznostite za promena. Sto I da se sluci, odma treba da si go postavime prasanjeto; zasto mi se slucuva ,bas na mene, bas sega, bas ova? Dodeka ne se navikneme na prasanjata, dotogas tesko da se stigne do odgovorot. I vo ova vezba praksata go pravi majstorot. Nabrzo ke naucime kako da ja prepoznaeme smislata, I kako da go prilagodime nasiot odnos. Covekot e mikrokosmos, kopija na makrokosmosot. Se sto oseka odnadvor vnatre vo sebe moze da go najde. Ako covekot e vo harmonija so vnatresniot del, togas nema so sto da se sudruva vo nadvoresniot svet. Ako mi se slucuva nesto neprijatno, togas toa treba da se ceni kako predupreduvanje da se obratam vo vnatresniot del sto e vo mene. Sekoj los covek, sekoja iritiracka situacija e samo medija, vest , sto nevidlivoto vidlivo go pravi. Toj sto e sposoben ova pazmisluvanje da go prifati na svoja odgovornost,se osloboduva od provokativnite slucajni pritisoci. Site sprotistavuvanja nosat sami po sebe pritisok. Samo tie mozat da se oslobodat od tenziite, sto se spremni na svoja odgovornost da gi prifatat situaciite. I da zastanat pokraj sudbinata. Ne ne ubivaat nas slucajno, nitu stanuvame bogati slucajno. I dvete manifestacii togas se manifestiraat koga stanuvame zreli za toa, ako imame afinitet za toa. Lugjeto na takov nacin sakaat da se zbogatat sto zaboravat deka za toa treba da sozreat. Lugjeto sto sakaat da dostignat nekoja cel zaboravaat edna rabota. Zaboravat deka prvo treba da sozreat, pa posle se` celta avtomatski se poklopuva. Toj sto ke se promeni, ke go promeni I svetot. Vo svetot nema sto da se koregira, korekcii ima samo vo lugjeto. Mudrecot na sekoj stepen e vo harmonija, zatoa negoviot svet e najdobar od site svetovi. Ja gleda stvarnosta I ja prepoznava deka se e dobro sto ima. Ne ja bara srekata poveke, bidejki ja najde , vo sebe……………..

Сепак ќе напишам уште еден пост вечерва ...

Сите луѓе се како предаватели и приемници ...

како радиото ... имаме предавател и приемик..

Обично луѓето околу нас ни се како извори на фрекфенции ... а ние сме приемници ...

Затоа многу важно е и ние да бидеме снажни предаватели ...

така да место ние да вибрираме со нивни фрекфенции ...
тие нека вибрираат со нашите ...

Еден човек ако е лев ...
во една канцеларија ...
тешко на тие околу него ...

Еден да е лев во фирмата ...
тешко на фирмата ...

И колку да се леви во светот ...
немаме гајле ...

инаку ќе го пропаднеа светот досега...

Како летаат птиците во група ...
и не се судруваат ?

постои колективното ...

исто и со лилјаците ...
тие летаат ...
звукот им е како сонар ...
и не се судруваат ....

и ние луѓето тоа колективно го имаме ...