Само еден стих

VOLJELA SAM TE

. . .Не будите мене, мамуран сам ја

Silno se smeam,
a dlankite so solzi polni,
vreskam silno,
a vo pauzite,
vozduh koga zemam,
sepotam ime necie,
koe da go prepoznaam,
ne mozam,
koga slabeam od ranata siroka,
od gradi do preponi.
Eden dedo odozgora :
- Taka mora, cedo moe,
toa zivot se vika !
So oci krvavi i so perde golemo,
kon nego ja gledam i urlam:
- Zar samo kon mene li gledas,
zar vo mene site grevovi sobrani se !
Vo pustina klecam i se klatam,
dur eho kako veter me samara:
- Taka mora, cedo moe !
A tamu negde pravo,
zezok vozduh treperi,
a tocka edna, mnogu ljubena,
poleka ja snemuva.
 

Zosto sonce
tolku svetlo si
od koe senki nema
i praznotija sto nisti.
Dali da te molam treba,
so ljubov tolkava da ne me opsipuvas,
zosto zivotno zimsko i na senkite dete,
sum.
Razumot go gubam
zosto da razberam ne mozam
deka nesto takvo zasluzeno imam.
Zatoa, kako son ke te svatam
vo koj angel na race me nosi,
son koj kratok mora da bide,
kako i se drugo dobro do sega.
Ljubov takva bezuslovna
od tebe takva sto ide,
neznost tolku meka,
od oblak pomeka,
a zad tebe senka nikade,
samo od svetlina opaska
kako od kometa velicenstvena
koja na milion godini pominuva.
Te opisuvam, a te grubam
zosto ni oci sokolovi da te opisat,
ne mozat.
Nisto takvo videno ne  bilo,
a niti setila za dimenzija takva sposobni.
Sega samo znam kako dimenzijata cetvrta,
izgleda.
Dimenzija na ljubovta,
ljubov bezuslovna
i bezuslovno tvoe poestoenje
se dodeka trae.

Само у бајци и на филмској траци

Права љубав постоји

Кад дајеш дајеш  баш

Кад узмеш узимаш

Кад волиш праву бол кад лично упознаш

 

Само у причи среча личи

На сречу коју сањам ја

Кад дајеш дајеш баш

кад узмеш узимаш

Кад волиш праву бол кад лично упознаш

 

Life goes on day after day
Hearts torn in every way

So ferry 'cross the Mersey
'Cause this land's the place I love
And here I'll stay

And I never knew the moon could be so big
And I never knew the moon could be so blue