IDIVIDI forum Веб сајт
почетна страница почетна страница > АРХИВА > Вероисповед
  Активни теми Активни теми RSS - ФАЛСИФИКАТИ
  најчести прашања најчести прашања  Пребарувај форум   Настани   Регистрирајте се Регистрирајте се  Влез Влез

ФАЛСИФИКАТИ

 Внеси реплика Внеси реплика страница  <1234 16>
Автор
Порака
ultra Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 17.Март.2006
Статус: Офлајн
Поени: 2616
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај ultra Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 26.Мај.2007 во 19:43
Тил ли најде за фалсификати да збориш?

Па тргни од професорите ваши на тетовскиот универзитет, сите имаат фалсификувани дипломи.
Кон врв
Miralem1 Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 10.Март.2007
Статус: Офлајн
Поени: 1548
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Miralem1 Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 26.Мај.2007 во 19:56
Originally posted by влечка влечка напиша:

Тил ли најде за фалсификати да збориш?

Па тргни од професорите ваши на тетовскиот универзитет, сите имаат фалсификувани дипломи.
 
Hehe.....
Odgovor,nikade ?
Alija ra je rekao:Znanje je bolje od imetka.Znanje te cuva a ti cuvas imetak.Znanje je sudija,a bogatstvu se sudi,umrli su oni koji su gomilali bogadstvo,a ostali su oni koji su sakupljali znanje
Кон врв
Miralem1 Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 10.Март.2007
Статус: Офлајн
Поени: 1548
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Miralem1 Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 26.Мај.2007 во 20:18
Цитирај Тил ли најде за фалсификати да збориш?

Па тргни од професорите ваши на тетовскиот универзитет, сите имаат фалсификувани дипломи.
 
Hehe.....
Odgovor,nikade ?
Ajde nesto i od naj nistaka skala na aritmetickite sposobnosti-ke vidime deka Biblijata duri i tuka sodrzi greski !
 
NABROJUVANJE.
 
Jošua 15,33-36
U Dolini : Eštaol, Sora, Ašna; (34) Zanoah, En Ganim, Tapuah, Haenam; (35) Jarmut, Adulam, Soko, Azeka; (36) Šaarajim, Aditajim, Hagedera i Gederotajim: četrnaest gradova s njihovim selima.
 
Sekoj koj znae da broi ke vidi deka ima 15 gradovi i sela a ne cetirinaeset.
 
Povtorno vo Josua 15,21-32 navedeni se 33 gradovi i sela a avtorot na krajot nabroil 29:

Međašni su gradovi plemena sinova Judinih, duž edomske međe prema jugu, bili: Kabseel, Eder, Jagur; (22) Kina, Dimona, Adada; (23) Kedeš, Hasor Jitnan; (24) Zif, Telem, Bealot; (25) Novi Hasor, Kirjat Hesron (to jest Hasor); (26) Amam, Šema, Molada; (27) Hasar Gada, Hešmon, Bet-Pelet; (28) Hasar Šual, Beer Šeba s pripadnim područjima; (29) Baala, Ijim, Esem; (30) Eltolad, Kesil, Horma; (31) Siklag, Madmana, Sansana; (32) Lebaot, Šelhim, En Rimon: svega dvadeset i devet gradova s njihovim selima.

Golema vojska,no brojkite ne se slozuvaat.

Joab dade kralju popis naroda: Izraelaca bijaše osam stotina tisuća ratnika vičnih maču, a Judejaca pet stotina tisuća ljudi.
[2 Sam 24:9]

Joab dade Davidu popis naroda; Izraelaca bijaše milijun i sto tisuća ljudi vičnih maču, a Judejaca četiri stotine i sedamdeset tisuća vičnih maču. (6) Ali nije pobrojio među njima ni Levijeva ni Benjaminova plemena, jer je Joabu bila odvratna kraljeva zapovijed.
[1 Letop. 21:5]

Malku matematika za osnovna skola.
Kolku godini ziveel Terah ?
Prema Postanokot 11,26 Terah imal 70 godini koga Abraham bil roden a Abraham imal 75 koga go napustil Haran.
Ponataka,70 godini (te. negovata starost koga Abraham se rodil) plus 75 godini ( Abrahamovata starost koga go napustil Haran-kako sto pise vo knigata Postanok 12,4) poveke ne ziveel zatoa sto vo Delata 7,4 pise deka bil mrtov koga Abraham go napustil Haran.
ZNACI,IVICA,KOLKU GODINI ZIVEEL TERAH ???
Ivica: 70 + 75 = 145 godini,ucitelke.
Bravo Ivica,,,, megjutoa Bibliskite pisateli sobiraat poinaku.
Vo knigata Postanok 11,32 pisuva deka ziveel 205 godini.
Sedite bibliski pisateli-edinica po matematika !
 
 
"Ne postoje sekte u geometriji."
[Voltaire, Filozofski Rječnik, 1764]


Изменето од Miralem1 - 26.Мај.2007 во 20:19
Alija ra je rekao:Znanje je bolje od imetka.Znanje te cuva a ti cuvas imetak.Znanje je sudija,a bogatstvu se sudi,umrli su oni koji su gomilali bogadstvo,a ostali su oni koji su sakupljali znanje
Кон врв
belichka Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 30.Октомври.2006
Статус: Офлајн
Поени: 2023
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај belichka Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 26.Мај.2007 во 20:24
Originally posted by Miralem1 Miralem1 напиша:

Цитирај Тил ли најде за фалсификати да збориш?

Па тргни од професорите ваши на тетовскиот универзитет, сите имаат фалсификувани дипломи.
 
Hehe.....
Odgovor,nikade ?
Ajde nesto i od naj nistaka skala na aritmetickite sposobnosti-ke vidime deka Biblijata duri i tuka sodrzi greski !
 
NABROJUVANJE.
 
Jošua 15,33-36
U Dolini : Eštaol, Sora, Ašna; (34) Zanoah, En Ganim, Tapuah, Haenam; (35) Jarmut, Adulam, Soko, Azeka; (36) Šaarajim, Aditajim, Hagedera i Gederotajim: četrnaest gradova s njihovim selima.
 
 
 
LOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOL
LOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOL
LOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLClap
 
 
Da mnogu clenovi ima sto mislis deka kje ti poveruvaat na tvoite lagi,
miralem...ova so 14 te gradovi go imas postavuvano pred 5-6 meseci i ti beshe odgovoreno....aj pocni da pies bilobil....
 
 
Blagosloven e Onoj Koj ide vo imeto Gospodovo
Кон врв
Miralem1 Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 10.Март.2007
Статус: Офлајн
Поени: 1548
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Miralem1 Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 26.Мај.2007 во 21:14
Originally posted by belichka belichka напиша:

Originally posted by Miralem1 Miralem1 напиша:

Цитирај Тил ли најде за фалсификати да збориш?

Па тргни од професорите ваши на тетовскиот универзитет, сите имаат фалсификувани дипломи.
 
Hehe.....
Odgovor,nikade ?
Ajde nesto i od naj nistaka skala na aritmetickite sposobnosti-ke vidime deka Biblijata duri i tuka sodrzi greski !
 
NABROJUVANJE.
 
Jošua 15,33-36
U Dolini : Eštaol, Sora, Ašna; (34) Zanoah, En Ganim, Tapuah, Haenam; (35) Jarmut, Adulam, Soko, Azeka; (36) Šaarajim, Aditajim, Hagedera i Gederotajim: četrnaest gradova s njihovim selima.
 
 
 
LOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOL
LOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOL
LOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLLOLClap
 
 
Da mnogu clenovi ima sto mislis deka kje ti poveruvaat na tvoite lagi,
miralem...ova so 14 te gradovi go imas postavuvano pred 5-6 meseci i ti beshe odgovoreno....aj pocni da pies bilobil....
 
 
 
Uh da bese samo ova pred 5/6 meseci.... temi i temi mi se ponistija Big%20smile A navistina zasluzuva tolku smeski.... LOL Ne sum videl ni jas posmesno nesto.
A sto belicke uste ednas ne mi odgovori ?
Znam deka mi se odgovori na edna puzle igrica koja ja podgotviv specijalno za vas. Za hramot na solomon,kolku rabotnici go gradele a kolkavav bil. Kolku zlato imal,kolku nadzornici......
se toa si go spremiv a odgovor epten jasen i glasen: Toa se apokrifni dela.
 
Me usrami,ne se ni pojaviv na taa tema,posto "dobiv odgovor" no na drugo prasanje osven na toa,do DEN DENES a pisuvam ima edna godina,odgovor ne dobiv.
 
I aj.... ne glupirajte se veke... odgovori ako mozes,ako ne nemoj da mi gi gines prasanjata.
Znaci:

Koja verzija e ispravna na krajot od Markovoto Evangelie ?

Teolozite se slozuvaat deka postojat nedorazbiranja okolu krajot na Markovoto evangelie.Naime,Marko 16,9-20 ne se naogja vo najranite Bibliski kopii (Vaticanus (350 n.e) i Sinaiticus (375 n.e)


(9) Uskrsnuvši dakle rano prvog dana u tjednu, ukaza se najprije Mariji Magdaleni iz koje bijaše istjerao sedam zloduha. (10) Ona ode i dojavi njegovima, tužnima i zaplakanima. (11) Kad su oni culi da je živ i da ga je ona vidjela, ne povjerovaše. (12) Nakon toga ukazao se u drugome oblicju dvojici od njih na putu dok su išli u selo. (13) I oni odu i dojave drugima. Ni njima ne povjerovaše. (14) Napokon se ukaza jedanaestorici dok bijahu za stolom. Prekori njihovu nevjeru i okorjelost srca što ne povjerovaše onima koji ga vidješe uskrsla od mrtvih. (15) I rece im: "Podite po svem svijetu, propovijedajte evandelje svemu stvorenju. (16) Tko uzvjeruje i pokrsti se, spasit ce se, a tko ne uzvjeruje, osudit ce se. (17) A ovi ce znakovi pratiti one koji uzvjeruju: u ime ce moje izganjati zloduhe, novim ce jezicima zboriti, (18) zmije uzimati; i popiju li što smrtonosno, ne, nece im nauditi; na nemocnike ce ruke polagati, i bit ce im dobro." (19) I Gospodin Isus, pošto im to rece, bude uzet na nebo i sjede zdesna Bogu.


Vo niv,namesto toa,se naogja samo ovoj tekst:


(20) "I oni hitro predaše sve ove naputke Petru i njegovim pratiteljima. A nakon toga, Isus poslaše preko njih od Istoka do Zapada, svetu i neprolaznu objavu vjecnog spasenja."


Ponataka,nekoj ovie dve recenici gi zamenil so celata litanija,prepolna so Markovi izrazi i koncepti.Od toj dodaten text doznavame za:

-Marija Magdalena,od koja se izvadeni sedum demoni.
-Isusovoto prikazuvanje vo drug oblik na dvajca od niv na pat dodeka odele za na selo
-Deka nikoj ne mu poveruval
-deka apostolite treba da odat "po celiot svet" (ne samo po Izrael) i da go propovedaat evangelieto na "site stvorenija" a ne samo na Evreite.
-Koj veruva i ke se pokrsti ke se spasi a koj ne ke se osudi.
-Recept kako da se spasime od pekolot: treba da se prekrstime,inace....
-Ke teraat demoni,novi jazici ke zboruvaat,zmii zemaat,i otrov nema da im deluva.
-Pa trgnale apostolite da propovedaat nasekade.


Motvot e poznat na sekoj koj ja poznava togasnata prilika i ne e zaostanat so ovaa propaganda.
Na pocetokot se vodele ostri Borbi okolu toa dali treba da se nagovestuvaat radosni vesti samo na Evreite ili i na drugite.Malku e zapisano za taa raspravia,no ima tragovi na nedorazbiranja na Erusalimskata crkva na celo so Jakova i Pavleta koi se zalagal za sosema poinakov pristup. Pavlinistite ubavo go nadopisale,dopolnile,Markovoto evangelie,da ne bi doslo do nesporazum okolu toa koj e vo pravo a koj ne.

Poranesnite crkveni oci,kako Klement Aleksandrijski (c150-c215), Origen (c185-254) i Tertullian (c160-c225) Nikogas ne navedile bilo koj Markov citat od 8 do 16 poglavje.
Propustanjeto od strana na Tertulliana e posebno vazno,zatoa sto vo svoite pisma za krstenjeto,poglavjeto 16 bi mu bilo od posebna korist. Zapravo do 325 odlomak od Marko 6,9-20 go citiral samo ednas Irinej (c130-c200) u180 CE vo celata Hristijanska literatura.

Vo 4 st. Hristijanskiot povesnicar Euzubije (c264-340),vo deloto Ad Marinum 1 "veli" vo tocnite spisi na Markovoto zavrsuva so zborovite 'spopade ih strah i trepet. I nikomu ništa ne rekoše jer se bojahu.' [Marko 16,8]." Ova mislenje go deli i slavniot teolog "sv"Jeronimi (c340-420).

Vo site vazni,rani manuskripti od biblijata Codex Vaticanus (4.st.), rukopisima 'Sahidic Coptic', Codex Sinaiticus (4.st.) i Codex Syriacus,poslednite 20 Markovi redoci ocigledno nedostasuvaat.Site tie rakopisi zavrsuvaat so Markovite 16,8
Fakt e deka poveketo Hristijanski laici ne znaat deka tie redci se lazni.Ne frla ni malku ubavo svetlo na moralniot integritet na crkvenite vodici,KOI TOA UBAVO GO ZNAAT. Teolozi argumentiraat deka postojat masa dokumenti vo koi e vmetnat del prisuten. Niv nitu malku ne im smeta sto se STOTINA godini tie dokumenti pomladi od onie koi gi nabroiv,pa spomnuvate cak i rakopisi od 12 vek ! vo prilog na toa deka dopisaniot del e avtenticen.

NA "VERNICITE" (Hristijani) ne im e ni malku utesno sto vo naj starite Evangelija nema nikakov Izvestaj za Isusovata pojava posle smrtta.


Drugi Falsifikat


Na samiot kraj od Mateevoto evangelie 28,19 Isus navodno im veli na svoite ucenici:

"Podite dakle i ucinite mojim ucenicima sve narode krsteci ih u ime Oca i Sina i Duha Svetoga(20) i uceci ih cuvati sve što sam vam zapovjedio!" !" "I evo, ja sam s vama u sve dane - do svršetka svijeta."

Ova e ocigleden NAKNADNI dodatok na Evangelieto od poveke pricini:

                                     1)
a.) Na crkvata i trebalo preku 200 godini Borba (ponekogas i krvava) okolu dogmata na trojstvoto,pred da bide formulata na trojstvoto prifatena.Da bila spomnata vo naj ranite,izvorni evangelija,ne bi imalo nikakvi nedorazbiranja.

b.) Vo delata na Apostolite se krstelo samo vo Imeto na Isus. (Djela apostolska 8,16; 10,48, 19,5). Petar jasno veli "Obratite se i svatko od vas neka se krsti u ime Isusa Krista da vam se oproste grijesi" (2,38).

                                      2)
Ova e vo kontradikcija so poranesnata Isusova Izjava deka im doagja samo na Evreite (Po Matej 10,5-6; 15,24). (Vo delata na apostolite 11,2- 3)

3) Vo kontradikcija e i so mnogu pati povtoreniot zbor "doagjam naskoro"
4) Po nekoi izrazot e "SITE NARODI" na izraelcite samo edno im znacelo: Site Izraelski pleminja a ne na site nacii vo denesna smisla na zborot.


Falsifikat 3

Na krajot od Ivanovoto Evangelie se veli:

"Ne samo u vodi nego - u vodi i krvi. I Duh je koji svjedoci jer Duh je istina. (7) Jer troje je što svjedoci: (8) Duh, voda i krv; i to je troje jedno."

Ovoj citat (7) e dodaden kako potpora na neciva teorija na trojstvoto na boga-zatoa sto ne se spomnuva nitu vo eden grcki rakopis od 16 vek.

Falsifikat 4


"Tko ne uzme svoga križa i ne pode za mnom, nije mene dostojan."
"Hoce li tko za mnom, neka se odrekne samoga sebe, neka uzme svoj križ i neka ide za mnom."
Mat.10,38, Mat.16,24

Isus ova go zboruva pred raspnuvanjeto.Kako toa go razbrale negovite sovremenici ?? Ili taa recenica e naknadno dodadena ????

I da ne ja dolzam.... Jasno se gleda deka redosledot na sluckite se razlikuva i e ocigledna zbrka. Sto znaci toa ? Postojat 5 Moznosti:

1. Na Boga vremeto ne mu e bitno (nitu tocnosta)
2. Sluckite se odigrale dva pati.Na primer Isus dva pati bil podmackan so skapocena mast,ili menuvacite na pari dvapati se isterani (priznal ili ne)-no zarem ne e malku smesno ?
4.Toa zlobno sum go izmislil i ova ne e onaka kako sto stoi-Podobro razgledajte vo Biblijata i proverite.
5.Biblijata ne e bezgresna sovrsena Bozja rec,kako sto mislite,tuku covecki uredok.

Razmislite za toa kako Delata 2,41 velat deka 3000 luge vo Erusalim prifatile Hristijanstvo posle odkako Petar go zavrsil svojot govor a potoa sledel porast,prema Delata 4,4 na 5000 pre*aceni na Salomonovi vrati. Toa e golem broj na odpadnici na Evrei koi bi poveruvale vo nesto sto mu e i maka na sekoj covek-deka bog e covek/sin bozji,i deka preku nego se spasuva  za vecen raj.Prvo go slavele kako mesija pa site mu zavrtile grb i mu vikale "raspni go" pa povtorno lugeto go prifatile i se pokrstile. Toa preminuva vo fantasticna zamisla i nema nikakvo vtemeluvanje vo povesta-nitu bilo kakov trag,osven prazni pavlovi muabeti.

 

"Hristijanskata teologija e naj golema katastrofa vo coveckata istorija"
[Alfred North Whitehead]


I,POSTO "BAREM SE OBIDOVTE" NA ONIE POGORE DA MI ODGOVORITE,JAS NAJDOV USTE NESTO:
 
Ajde nesto i od naj nistaka skala na aritmetickite sposobnosti-ke vidime deka Biblijata duri i tuka sodrzi greski !
 
NABROJUVANJE.
 
Jošua 15,33-36
U Dolini : Eštaol, Sora, Ašna; (34) Zanoah, En Ganim, Tapuah, Haenam; (35) Jarmut, Adulam, Soko, Azeka; (36) Šaarajim, Aditajim, Hagedera i Gederotajim: četrnaest gradova s njihovim selima.
 
Sekoj koj znae da broi ke vidi deka ima 15 gradovi i sela a ne cetirinaeset.
 
Povtorno vo Josua 15,21-32 navedeni se 33 gradovi i sela a avtorot na krajot nabroil 29:

Međašni su gradovi plemena sinova Judinih, duž edomske međe prema jugu, bili: Kabseel, Eder, Jagur; (22) Kina, Dimona, Adada; (23) Kedeš, Hasor Jitnan; (24) Zif, Telem, Bealot; (25) Novi Hasor, Kirjat Hesron (to jest Hasor); (26) Amam, Šema, Molada; (27) Hasar Gada, Hešmon, Bet-Pelet; (28) Hasar Šual, Beer Šeba s pripadnim područjima; (29) Baala, Ijim, Esem; (30) Eltolad, Kesil, Horma; (31) Siklag, Madmana, Sansana; (32) Lebaot, Šelhim, En Rimon: svega dvadeset i devet gradova s njihovim selima.

Golema vojska,no brojkite ne se slozuvaat.

Joab dade kralju popis naroda: Izraelaca bijaše osam stotina tisuća ratnika vičnih maču, a Judejaca pet stotina tisuća ljudi.
[2 Sam 24:9]

Joab dade Davidu popis naroda; Izraelaca bijaše milijun i sto tisuća ljudi vičnih maču, a Judejaca četiri stotine i sedamdeset tisuća vičnih maču. (6) Ali nije pobrojio među njima ni Levijeva ni Benjaminova plemena, jer je Joabu bila odvratna kraljeva zapovijed.
[1 Letop. 21:5]

Malku matematika za osnovna skola.
Kolku godini ziveel Terah ?
Prema Postanokot 11,26 Terah imal 70 godini koga Abraham bil roden a Abraham imal 75 koga go napustil Haran.
Ponataka,70 godini (te. negovata starost koga Abraham se rodil) plus 75 godini ( Abrahamovata starost koga go napustil Haran-kako sto pise vo knigata Postanok 12,4) poveke ne ziveel zatoa sto vo Delata 7,4 pise deka bil mrtov koga Abraham go napustil Haran.
ZNACI,IVICA,KOLKU GODINI ZIVEEL TERAH ???
Ivica: 70 + 75 = 145 godini,ucitelke.
Bravo Ivica,,,, megjutoa Bibliskite pisateli sobiraat poinaku.
Vo knigata Postanok 11,32 pisuva deka ziveel 205 godini.
Sedite bibliski pisateli-edinica po matematika !
 
 
"Ne postoje sekte u geometriji."
[Voltaire, Filozofski Rječnik, 1764]
 
Ajde belce :) Kade e Acko,seznajniot.... EvAngelos mi go nema.... go nema nasiot muzicar Hardcore :) Ajde... viknete popovi,oci,,,, rasprasajte se.... belkim ke odgovorite. Pa lesno e,sobiranje :) Dovolno e da znaes samo da brois :)
 
 
Alija ra je rekao:Znanje je bolje od imetka.Znanje te cuva a ti cuvas imetak.Znanje je sudija,a bogatstvu se sudi,umrli su oni koji su gomilali bogadstvo,a ostali su oni koji su sakupljali znanje
Кон врв
hardcore Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор


Регистриран: 20.Февруари.2007
Статус: Офлајн
Поени: 268
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај hardcore Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 27.Мај.2007 во 00:05
Miralemco....zosto na prasanjata sto gi postaviv dosega ,ne odgovori?Zosto mislis deka mozes da se protnes niz misja rupa,i da nametnes tvoi temi so cel da dades disk*rs na moite prasanja?Kolku e tesko da kazes deka nemas odgovor?A znaes li uste kolku "poslatki"prasanja imam za tebe i tvojata druzina??? 
Кон врв
аџија Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 25.Октомври.2006
Статус: Офлајн
Поени: 5474
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај аџија Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 27.Мај.2007 во 09:09
одговор секако дека и ова прашање има. но тука јас поаѓам од Христовата заповед да не се фрлаат бисери пред свињи... (Матеј 7:6)
Кон врв
Miralem1 Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 10.Март.2007
Статус: Офлајн
Поени: 1548
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Miralem1 Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 27.Мај.2007 во 19:23
Originally posted by аџија аџија напиша:

одговор секако дека и ова прашање има. но тука јас поаѓам од Христовата заповед да не се фрлаат бисери пред свињи... (Матеј 7:6)
 
Vidis kolku ste vie ljubezni i ravnodusni... Abe "Ljubov" od vasite usti cveta.
Pa zarem ova bese edinstveniot PROVIDEN odgovor ?
Trebase da gi spomnes citatite na pavle kade sto veli: Vo biblijata ima mnogu teski raboti,koi nikoj ne ke gi razbira,polno kontradikcii.... ama toa e vistina.
Sto kaza corbadzija.Koga mazot ja fatil zenata na delo so drug covek.Normalno ja ostavil.... po nekoe vreme na mazot mu stignalo pismo od zenata vo koe pisuvalo: "Toa sto go vide ne e vistina" Takvi se providni citatite koi vi se dadeni za odbrana.
A ti Acko,sam sebesi se lazes deka odgovor na bilo koe prasanje imas. Vprocem,kogo go lazes,znaat i samite hristijani deka odgovor ne postoi.... zarem malku "biseri" frli tuka,na koi imase barem prostor da se obides da odgovoris ????????
Цитирај
Miralemco....zosto na prasanjata sto gi postaviv dosega ,ne odgovori?
 

Ajde da ti napisam,posto si resil.

1.Stihovi:7:54,10:3,11:7,25:59  svetot nastanal za 6 dena.
   Stihovi:41:9-2 svetot nastanal za 8 dena
   Stihovi:2:117  svetot nastanal za 1 sekunda(toj rece neka bide i bidna)
 

7:54. Gospodar vaš je Allah, koji je nebesa i Zemlju u šest vremenskih razdoblja stvorio, a onda svemirom zagospodario; On tamom noći prekriva dan, koji ga u stopu prati, a Sunce i Mjesec i zvijezde se pokoravaju Njegovoj volji. Samo On stvara i upravlja! Uzvišen neka je Allah, Gospodar svjetova!

10:3. Gospodar vaš je Allah, koji je nebesa i Zemlju za šest vremenskih razdoblja stvorio, a onda - upravljajući Aršom, svemirom zagospodario. Niko se neće moći zauzimati ni za koga bez dopuštenja Njegova. Eto to vam je Allah, Gospodara vaš, pa se Njemu klanjajte! Zašto ne razmislite?

11:7. On je u šest vremenskih razdoblja nebesa i Zemlju stvorio - a Njegov prijesto je iznad vode bio - da bi vas iskušao koji će od vas bolje postupati. Ako ti rekneš: "Poslije smrti bićete doista oživljeni", nevjernici će, sigurno, reći: "Ovo nije ništa drugo do očita varka!"

25:59. koji je za šest vremenskih razdoblja nebesa i Zemlju i ono što je među njima stvorio, a onda cijelim svemirom zavladao; On je Milostivi i upitaj o Njemu onoga koji zna.

Ete... znaci,Allah ja stvoril nebesata i zemjata za sest vremenski periodi. Kade sto se spomnuva sest,se spomnuvaat VREMENSKIH RAZDOBLJA-stvaranje na NEBESATA I ZEMJATA. Ednata i drugata.
 

41:9. Reci: "Zar, zaista, nećete da vjerujete u Onoga koji je u dva vremenska razdoblja Zemlju (nema NEBESA) stvorio - i još Mu druge ravnim smatrate? To je Gospodar svjetova!"

KAZI MI STO E KONTRADIKTORNO ?? MOZES LI TI DA RAZMISLUVAS ?
 

2:117. On je stvoritelj nebesa i Zemlje, i kada nešto odluči, za to samo rekne: "Budi!” - i ono bude.

Vidi,tuka se spomnuva i NEBOTO I ZEMJATA. kako veke stvoreni. Tebe mozebi jazikot te buni. Toj ja stvoril NEBESATA I ZEMJATA i koga nesto saka da stvori (na primer drvo... ne treba nitu da go see nitu da go znee.... )samo veli BIDI i toa biduva. Koga Allah go stvori Isus a.s... toj nemase intimen odnos so Marija,neli ? Tuku samo ja izrazuva voljata i veli BIDI i toa biduva.

Mislam deka se zastrami uste sega,site po red citati ti se taka izmisleni a ubavo e sto napisa deka se istrazuvani od "NAUCNICI" pa ubavo,kolku da znaete za sto se zafakjaat "NAUCNICITE" koga mana vo Qur'anot baraat.
 
2.Stihovi:22:47,32:5 eden den na alah e kolku 1000 covecki godini
   Stihovi:70:4 eden ajahov den e kolku 50.000 covecki godini
 

22:47. Oni od tebe traže da ih kazna što prije stigne, a Allah će ispuniti prijetnju Svoju; samo jedan dan u Gospodara tvoga traje koliko hiljadu godina, po vašem računanju.

32:5. On upravlja svima, od neba do Zemlje, a onda se sve to Njemu vraća u danu koji, prema vašem računanju vremena, hiljadu godina traje.

70:4. k Njemu se penju meleki i Džibril u danu koji pedeset hiljada godina traje,
 
Koj den ke trae 50.000 ?? Samo eden den kaj Allah trae kolku iljada godini po nase racunanje.Znaci,zboruvame za sekojdnevie. Za celokupnoto nase vreme. No EDEN E DEN koj ke trae kolku 50.000 godini. Se raboti za sudniot den. Da go pogledneme vo kontext:
 
1. Neko je zatražio da se kazna izvrši

2. nad nevjernicima - niko ne može spriječiti

3. da to Allah, Gospodar nebesa, ne učini,

4. k Njemu se penju meleki i Džibril u danu koji pedeset hiljada godina traje,

5. zato ti budi strpljiv ne jadikujući,

6. Oni misle da se dogoditi neće,

7. a Mi znamo da sigurno hoće,

8. onoga Dana kada nebo bude kao talog od zejtina,

9. a brda kao vuna šarena,

10. kada bližnji neće bližnjega ništa pitati,

11. iako će jedni druge vidjeti. Nevjernik bi jedva dočekao da se od patnje toga Dana iskupi sinovima svojim,

12. i ženom svojom, i bratom svojim,

13. i porodicim svojom koja ga štiti,

Znaci,toa e eden den,zabelezan kako poseben den.... koj ke trae tolku dogo kako 50.000 godini (ne po nase racunanje) nego nevernicite toj den onaka kako sto e opisan ke go proziveat tolku dolgo vo takvi teskotii.
Dali sum jasen ? Ako ne gledas i ti kako mene,togas slobodno reci mi.
Ne se tuka iljada godini koi kaj Allah se samo eden den. Tuku toj den ke VI se vidi kako 50.000 godini !!!
 
Dali ima nesto kontradiktorno ???
 
3.Stihovi:54:19 alah go unistuva adot za 1 den
   Stihovi:41:16 za dva dena
   Stihovi:69:7   za 7 noci i 8 dena
 
prasanje:za kolku dena alah go unistuva pekolot?
 
Prvo,AD ne e pekol.
 
54:19. Jednog kobnog dana poslali smo na njih leden vjetar koji je neprestano puhao
 
Dali pisuva deka Allah tuka za eden den go unistil,ili pisuva deka Allah,ednas,vo eden koben den pratil vetar koj neprestano duval ??? Kako vi se gleda vam ??? Ajde objasnete mu na detevo. Znaci,bese ednas eden koben den,koga Allah pratil vetar koj neprestano duval.
 

41:16. I Mi poslasmo protiv njih, u danima nesretnim, vjetar leden, da bismo im još na ovome svijetu dali da osjete sramnu patnju - patnja na onom svijetu biće, zaista, još sramnija - i niko im neće u pomoć priteći.

2 dena ?
 

69:7. kome je On vlast nad njima, sedam noći i osam dana uzastopnih bio prepustio, pa si u njima ljude povaljane kao šuplja datulina debla vidio,

Jas navistina ne razbiram sto te maci.
 
I... procitajte sami,ete prevod na Qur'an,nema nikakva kontradikcija vo NISTO.
Slucajot so pajakot ke go povtoram. Duri denes e otkrieno deka pajakot mazjak ne ja plete pajazinata tuku zenkata. Vo Arapskiot jazik,Pajak e i maski rod i zenski rod. Koga vo k*r'anot se spomnuva pajakot se spomnuva kako pajak,no koga se spomnuva pletenje na pajazina,se veli TAA plete pajazina a ne Pajakot,zatoa sto e i maski rod. Zamisli kolku e zapazeno a vie se macite kontradikcija da najdete. DZABA SE MACITE.
 
 
Pred da mi kazes deka uste gluposti si tresel pa sakas i na niv da ti odgovaram,,,, daj barem obidise da odgovoris na FALCIFIKATIVE.
Alija ra je rekao:Znanje je bolje od imetka.Znanje te cuva a ti cuvas imetak.Znanje je sudija,a bogatstvu se sudi,umrli su oni koji su gomilali bogadstvo,a ostali su oni koji su sakupljali znanje
Кон врв
Miralem1 Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 10.Март.2007
Статус: Офлајн
Поени: 1548
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Miralem1 Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 27.Мај.2007 во 19:28
Da vi potsetam na temata:
 
 

Koja verzija e ispravna na krajot od Markovoto Evangelie ?

Teolozite se slozuvaat deka postojat nedorazbiranja okolu krajot na Markovoto evangelie.Naime,Marko 16,9-20 ne se naogja vo najranite Bibliski kopii (Vaticanus (350 n.e) i Sinaiticus (375 n.e)


(9) Uskrsnuvši dakle rano prvog dana u tjednu, ukaza se najprije Mariji Magdaleni iz koje bijaše istjerao sedam zloduha. (10) Ona ode i dojavi njegovima, tužnima i zaplakanima. (11) Kad su oni culi da je živ i da ga je ona vidjela, ne povjerovaše. (12) Nakon toga ukazao se u drugome oblicju dvojici od njih na putu dok su išli u selo. (13) I oni odu i dojave drugima. Ni njima ne povjerovaše. (14) Napokon se ukaza jedanaestorici dok bijahu za stolom. Prekori njihovu nevjeru i okorjelost srca što ne povjerovaše onima koji ga vidješe uskrsla od mrtvih. (15) I rece im: "Podite po svem svijetu, propovijedajte evandelje svemu stvorenju. (16) Tko uzvjeruje i pokrsti se, spasit ce se, a tko ne uzvjeruje, osudit ce se. (17) A ovi ce znakovi pratiti one koji uzvjeruju: u ime ce moje izganjati zloduhe, novim ce jezicima zboriti, (18) zmije uzimati; i popiju li što smrtonosno, ne, nece im nauditi; na nemocnike ce ruke polagati, i bit ce im dobro." (19) I Gospodin Isus, pošto im to rece, bude uzet na nebo i sjede zdesna Bogu.


Vo niv,namesto toa,se naogja samo ovoj tekst:


(20) "I oni hitro predaše sve ove naputke Petru i njegovim pratiteljima. A nakon toga, Isus poslaše preko njih od Istoka do Zapada, svetu i neprolaznu objavu vjecnog spasenja."


Ponataka,nekoj ovie dve recenici gi zamenil so celata litanija,prepolna so Markovi izrazi i koncepti.Od toj dodaten text doznavame za:

-Marija Magdalena,od koja se izvadeni sedum demoni.
-Isusovoto prikazuvanje vo drug oblik na dvajca od niv na pat dodeka odele za na selo
-Deka nikoj ne mu poveruval
-deka apostolite treba da odat "po celiot svet" (ne samo po Izrael) i da go propovedaat evangelieto na "site stvorenija" a ne samo na Evreite.
-Koj veruva i ke se pokrsti ke se spasi a koj ne ke se osudi.
-Recept kako da se spasime od pekolot: treba da se prekrstime,inace....
-Ke teraat demoni,novi jazici ke zboruvaat,zmii zemaat,i otrov nema da im deluva.
-Pa trgnale apostolite da propovedaat nasekade.


Motvot e poznat na sekoj koj ja poznava togasnata prilika i ne e zaostanat so ovaa propaganda.
Na pocetokot se vodele ostri Borbi okolu toa dali treba da se nagovestuvaat radosni vesti samo na Evreite ili i na drugite.Malku e zapisano za taa raspravia,no ima tragovi na nedorazbiranja na Erusalimskata crkva na celo so Jakova i Pavleta koi se zalagal za sosema poinakov pristup. Pavlinistite ubavo go nadopisale,dopolnile,Markovoto evangelie,da ne bi doslo do nesporazum okolu toa koj e vo pravo a koj ne.

Poranesnite crkveni oci,kako Klement Aleksandrijski (c150-c215), Origen (c185-254) i Tertullian (c160-c225) Nikogas ne navedile bilo koj Markov citat od 8 do 16 poglavje.
Propustanjeto od strana na Tertulliana e posebno vazno,zatoa sto vo svoite pisma za krstenjeto,poglavjeto 16 bi mu bilo od posebna korist. Zapravo do 325 odlomak od Marko 6,9-20 go citiral samo ednas Irinej (c130-c200) u180 CE vo celata Hristijanska literatura.

Vo 4 st. Hristijanskiot povesnicar Euzubije (c264-340),vo deloto Ad Marinum 1 "veli" vo tocnite spisi na Markovoto zavrsuva so zborovite 'spopade ih strah i trepet. I nikomu ništa ne rekoše jer se bojahu.' [Marko 16,8]." Ova mislenje go deli i slavniot teolog "sv"Jeronimi (c340-420).

Vo site vazni,rani manuskripti od biblijata Codex Vaticanus (4.st.), rukopisima 'Sahidic Coptic', Codex Sinaiticus (4.st.) i Codex Syriacus,poslednite 20 Markovi redoci ocigledno nedostasuvaat.Site tie rakopisi zavrsuvaat so Markovite 16,8
Fakt e deka poveketo Hristijanski laici ne znaat deka tie redci se lazni.Ne frla ni malku ubavo svetlo na moralniot integritet na crkvenite vodici,KOI TOA UBAVO GO ZNAAT. Teolozi argumentiraat deka postojat masa dokumenti vo koi e vmetnat del prisuten. Niv nitu malku ne im smeta sto se STOTINA godini tie dokumenti pomladi od onie koi gi nabroiv,pa spomnuvate cak i rakopisi od 12 vek ! vo prilog na toa deka dopisaniot del e avtenticen.

NA "VERNICITE" (Hristijani) ne im e ni malku utesno sto vo naj starite Evangelija nema nikakov Izvestaj za Isusovata pojava posle smrtta.


Drugi Falsifikat


Na samiot kraj od Mateevoto evangelie 28,19 Isus navodno im veli na svoite ucenici:

"Podite dakle i ucinite mojim ucenicima sve narode krsteci ih u ime Oca i Sina i Duha Svetoga(20) i uceci ih cuvati sve što sam vam zapovjedio!" !" "I evo, ja sam s vama u sve dane - do svršetka svijeta."

Ova e ocigleden NAKNADNI dodatok na Evangelieto od poveke pricini:

                                     1)
a.) Na crkvata i trebalo preku 200 godini Borba (ponekogas i krvava) okolu dogmata na trojstvoto,pred da bide formulata na trojstvoto prifatena.Da bila spomnata vo naj ranite,izvorni evangelija,ne bi imalo nikakvi nedorazbiranja.

b.) Vo delata na Apostolite se krstelo samo vo Imeto na Isus. (Djela apostolska 8,16; 10,48, 19,5). Petar jasno veli "Obratite se i svatko od vas neka se krsti u ime Isusa Krista da vam se oproste grijesi" (2,38).

                                      2)
Ova e vo kontradikcija so poranesnata Isusova Izjava deka im doagja samo na Evreite (Po Matej 10,5-6; 15,24). (Vo delata na apostolite 11,2- 3)

3) Vo kontradikcija e i so mnogu pati povtoreniot zbor "doagjam naskoro"
4) Po nekoi izrazot e "SITE NARODI" na izraelcite samo edno im znacelo: Site Izraelski pleminja a ne na site nacii vo denesna smisla na zborot.


Falsifikat 3

Na krajot od Ivanovoto Evangelie se veli:

"Ne samo u vodi nego - u vodi i krvi. I Duh je koji svjedoci jer Duh je istina. (7) Jer troje je što svjedoci: (8) Duh, voda i krv; i to je troje jedno."

Ovoj citat (7) e dodaden kako potpora na neciva teorija na trojstvoto na boga-zatoa sto ne se spomnuva nitu vo eden grcki rakopis od 16 vek.

Falsifikat 4


"Tko ne uzme svoga križa i ne pode za mnom, nije mene dostojan."
"Hoce li tko za mnom, neka se odrekne samoga sebe, neka uzme svoj križ i neka ide za mnom."
Mat.10,38, Mat.16,24

Isus ova go zboruva pred raspnuvanjeto.Kako toa go razbrale negovite sovremenici ?? Ili taa recenica e naknadno dodadena ????

I da ne ja dolzam.... Jasno se gleda deka redosledot na sluckite se razlikuva i e ocigledna zbrka. Sto znaci toa ? Postojat 5 Moznosti:

1. Na Boga vremeto ne mu e bitno (nitu tocnosta)
2. Sluckite se odigrale dva pati.Na primer Isus dva pati bil podmackan so skapocena mast,ili menuvacite na pari dvapati se isterani (priznal ili ne)-no zarem ne e malku smesno ?
4.Toa zlobno sum go izmislil i ova ne e onaka kako sto stoi-Podobro razgledajte vo Biblijata i proverite.
5.Biblijata ne e bezgresna sovrsena Bozja rec,kako sto mislite,tuku covecki uredok.

Razmislite za toa kako Delata 2,41 velat deka 3000 luge vo Erusalim prifatile Hristijanstvo posle odkako Petar go zavrsil svojot govor a potoa sledel porast,prema Delata 4,4 na 5000 pre*aceni na Salomonovi vrati. Toa e golem broj na odpadnici na Evrei koi bi poveruvale vo nesto sto mu e i maka na sekoj covek-deka bog e covek/sin bozji,i deka preku nego se spasuva  za vecen raj.Prvo go slavele kako mesija pa site mu zavrtile grb i mu vikale "raspni go" pa povtorno lugeto go prifatile i se pokrstile. Toa preminuva vo fantasticna zamisla i nema nikakvo vtemeluvanje vo povesta-nitu bilo kakov trag,osven prazni pavlovi muabeti.

 

"Hristijanskata teologija e naj golema katastrofa vo coveckata istorija"
[Alfred North Whitehead]

 

I.... posto odgovorivte na prethodnite falsfikati,pripremiv uste nekoi.... do vecer,posto brzo mi odgovarate,imam uste:

Ajde nesto i od naj nistaka skala na aritmetickite sposobnosti-ke vidime deka Biblijata duri i tuka sodrzi greski !
 
NABROJUVANJE.
 
Jošua 15,33-36
U Dolini : Eštaol, Sora, Ašna; (34) Zanoah, En Ganim, Tapuah, Haenam; (35) Jarmut, Adulam, Soko, Azeka; (36) Šaarajim, Aditajim, Hagedera i Gederotajim: četrnaest gradova s njihovim selima.
 
Sekoj koj znae da broi ke vidi deka ima 15 gradovi i sela a ne cetirinaeset.
 
Povtorno vo Josua 15,21-32 navedeni se 33 gradovi i sela a avtorot na krajot nabroil 29:

Međašni su gradovi plemena sinova Judinih, duž edomske međe prema jugu, bili: Kabseel, Eder, Jagur; (22) Kina, Dimona, Adada; (23) Kedeš, Hasor Jitnan; (24) Zif, Telem, Bealot; (25) Novi Hasor, Kirjat Hesron (to jest Hasor); (26) Amam, Šema, Molada; (27) Hasar Gada, Hešmon, Bet-Pelet; (28) Hasar Šual, Beer Šeba s pripadnim područjima; (29) Baala, Ijim, Esem; (30) Eltolad, Kesil, Horma; (31) Siklag, Madmana, Sansana; (32) Lebaot, Šelhim, En Rimon: svega dvadeset i devet gradova s njihovim selima.

Golema vojska,no brojkite ne se slozuvaat.

Joab dade kralju popis naroda: Izraelaca bijaše osam stotina tisuća ratnika vičnih maču, a Judejaca pet stotina tisuća ljudi.
[2 Sam 24:9]

Joab dade Davidu popis naroda; Izraelaca bijaše milijun i sto tisuća ljudi vičnih maču, a Judejaca četiri stotine i sedamdeset tisuća vičnih maču. (6) Ali nije pobrojio među njima ni Levijeva ni Benjaminova plemena, jer je Joabu bila odvratna kraljeva zapovijed.
[1 Letop. 21:5]

Malku matematika za osnovna skola.
Kolku godini ziveel Terah ?
Prema Postanokot 11,26 Terah imal 70 godini koga Abraham bil roden a Abraham imal 75 koga go napustil Haran.
Ponataka,70 godini (te. negovata starost koga Abraham se rodil) plus 75 godini ( Abrahamovata starost koga go napustil Haran-kako sto pise vo knigata Postanok 12,4) poveke ne ziveel zatoa sto vo Delata 7,4 pise deka bil mrtov koga Abraham go napustil Haran.
ZNACI,IVICA,KOLKU GODINI ZIVEEL TERAH ???
Ivica: 70 + 75 = 145 godini,ucitelke.
Bravo Ivica,,,, megjutoa Bibliskite pisateli sobiraat poinaku.
Vo knigata Postanok 11,32 pisuva deka ziveel 205 godini.
Sedite bibliski pisateli-edinica po matematika !
 
 
"Ne postoje sekte u geometriji."
[Voltaire, Filozofski Rječnik, 1764]

Alija ra je rekao:Znanje je bolje od imetka.Znanje te cuva a ti cuvas imetak.Znanje je sudija,a bogatstvu se sudi,umrli su oni koji su gomilali bogadstvo,a ostali su oni koji su sakupljali znanje
Кон врв
Miralem1 Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 10.Март.2007
Статус: Офлајн
Поени: 1548
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Miralem1 Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 27.Мај.2007 во 19:46
Originally posted by аџија аџија напиша:

одговор секако дека и ова прашање има. но тука јас поаѓам од Христовата заповед да не се фрлаат бисери пред свињи... (Матеј 7:6)
 
Posto ova za EvAngelos ne vazi,toj se nadevam deka ke gi frli "biserite"
 
Цитирај Предлог:
Ако имаш некоја скрипта (на англиски или на босански) со трик-прашања за христијани, подобро е да си отвориш една тема "101 прашање до христијаните" и таму да ги постираш твоите прашања од кои ние "уплав" фаќаме и "рацете ни се тресат" додека ти одговараме
 
Mozev i tamu,no da ne se rasturame po forumov. Ete da ne kazes deka ne sum te ponudil.
Ti se nadevam deka ke dobies nekoja inspiracija Big%20smile Jako duhoven covek si. Prosvetlen si,nema sto.... (moram malce moral da vi davam) :)
Alija ra je rekao:Znanje je bolje od imetka.Znanje te cuva a ti cuvas imetak.Znanje je sudija,a bogatstvu se sudi,umrli su oni koji su gomilali bogadstvo,a ostali su oni koji su sakupljali znanje
Кон врв
Miralem1 Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 10.Март.2007
Статус: Офлајн
Поени: 1548
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Miralem1 Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 27.Мај.2007 во 21:10

Belicke,,, posto sored ja zede... zosto ovde ne ne poseti ? Ti e strav da vlezes ? :)

Alija ra je rekao:Znanje je bolje od imetka.Znanje te cuva a ti cuvas imetak.Znanje je sudija,a bogatstvu se sudi,umrli su oni koji su gomilali bogadstvo,a ostali su oni koji su sakupljali znanje
Кон врв
hardcore Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор


Регистриран: 20.Февруари.2007
Статус: Офлајн
Поени: 268
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај hardcore Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 27.Мај.2007 во 21:47
Ne seglupiraj so kopiranje na postovi.Kratko i jasno:
1.Koj e prviot musliman?
2.Dali muhamed e osnovopoloznik na islamot?
=posle ce zborime za drugo...
Кон врв
hardcore Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор


Регистриран: 20.Февруари.2007
Статус: Офлајн
Поени: 268
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај hardcore Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 27.Мај.2007 во 22:08
TEMA:FALSIFIKATI,od miralemco nas....
 
F  A  L  S  I  F  I  K  A  T  I : a boga mi i lagi,zaveduvanja perenje mozok....
 
1.Aleksandar Veliki e musliman(18:89-98)
2.Dusite na umrenite gi zema:angelot na smrtta(32:11),angelite(47:27),alah(39:42).
3.Prviot musliman bil:muhamed(6:14,163),mojsej(7:143),nekoi egipjani(26:51),abraham(2:127,133),adam(2:37).
4.Lugjeto ja prinaat kaznata ili nagradata:na sudniot den(6:36,7:57,21:21,30:50),vednas po smrtta(3:169).
5.Na sudniot den lugjeto se podeleni na:dve grupi(90:18-19,99:6-8),na tri grupi(56:7).
6.Od sto e sozdaden covekot:od krv(96:2),od glina(15:26),od prtasina(3:59),od nisto(16:67).
7.Dali alah gi prostuva grevovite na Hristijanite i Evreite:ne(4:48),ne(4:116),da(4:153).
 
***E ova se izmislici,falsifikati,kontradiktornosti....a ima uste....i uste....i uste.....
 
 
Кон врв
Miralem1 Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 10.Март.2007
Статус: Офлајн
Поени: 1548
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Miralem1 Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 27.Мај.2007 во 23:06
 
Цитирај Ne seglupiraj so kopiranje na postovi.Kratko i jasno:
1.Koj e prviot musliman?
2.Dali muhamed e osnovopoloznik na islamot?
=posle ce zborime za drugo...
 
Sekoj Allahov pratenik bese POKOREN.
Цитирај

Islamskata religija

     Prvata rabota sto sekoj zainteresiran bi trebalo da ja znae za Islamot e znacenjeto na zborot "Islam". Islamskata religija ne e imenuvana spored nekoja licnost, kako na primer Hristijanstvoto, koe sto e imenuvano spored Isus Hristos, Budizmot spored Gotama Buda, Konfucienizmot spored Konfucie ili pak Marksizmot spored Karl Marks. Nitu pak e imenuvana spored nekoe pleme, kako Judaizmot spored plemeto Juda ili Hinduizmot spored Hindusite. Islamot e vistinska religija od Allah (Edinstven Bog), i kako takov, negovoto ime ni go pretstavuva centralniot princip na Allahovata "Bo`jata" religija: celosno potcinuvanje na sopstvenata volja kon Allah (Bog). Arapskiot zbor "Islam" znaci pokornost ili potcinuvanje na covekovata volja kon edinstveniot vistinski Bog zasluzen za obozuvanje - "Allah", i sekoj koj raboti spored ovie principi se imenuva kako "Musliman". Ovoj zbor isto taka znaci i "mir", kojsto e i prirodna posledica na celosnoto potcinuvanje na voljata kon Allah. Znaci, Islamot ne e nova religija donesena od pratenikot Muhammed mir nad nego vo Arabija vo sedmiot vek, tuku vistinskata religija na Allah izrazena vo nejzinata krajna forma.

Islamot e religijata koja mu bese dadena na Adam, prviot covek i prviot pratenik na Allah, a isto taka bila i religija na site pratenici prateni od Allah na covekoviot rod. Imeto na Bozjata religija, Islam, ne bese doneseno od podocneznite covecki generacii. Toa bese izbrano od samiot Allah, i jasno istaknato vo Negovoto posledno otkrovenie kon  covestvoto. Vo poslednata kniga na Bozenstvenoto otkrovenie, k*r'anot, Allah go izjavuva slednoto:                         

     "Denes vi ja nadopolniv verata vasa i go ispolniv blagodatot Moj kon vas, i zadovolen sum Islamot da vi bide vera." k*r’an 5:3                                                                                                                          

     "Na onoj koj saka druga vera osven Poslusnosta (Islamot) - nema da mu se primi." k*r'an 3:85                       

     "Ibrahim (Avraam) ne bese ni Evrein ni hristijanin, tuku bese cist i Poslusen (musliman)." k*r’an 3:67

     Nikade vo Biblijata nema da naidete na pasus vo koj Allah im veli na lu|eto na prorokot Mojsej, ili na negovite naslednici, deka nivnata religija e Judaizmot, nitu pak na sledbenicite na Hristos deka nivnata religija e Hristijanstvoto. Vsusnost, "Hristos" ne e ni negovo ime, a nitu pak bilo Isus. Imeto "Hristos" doa|a od grckiot zbor "Hristos", sto znaci "zakacaniot". Odnosno, "Hristos" e grcki prevod od Evrejskiot naslov "Mesiah". Od druga strana, pak, imeto "Isus" e latinizirana verzija od Evrejskoto ime "Isau" (Esau). Zaradi polesno razbiranje, ce prodolzam da go imenuvam prorokot Isau a.s kako Isus. sto se odnesuva do negovata religija, toa e ona na sto gi povikuvase svoite sledbenici. Kako i pratenicite pred nego, toj gi povikuvase lugjeto da ja pokoruvaat nivnata volja kon voljata na Allah, i gi predupredil da ostanat podaleku od laznite bogovi na coveckata imaginacija.

Spored Noviot Zavet, toj gi poducuvase negovite sledbenici da se molat na sledniov nacin:                         

     "Vaseto ce bide napraveno na zemjata kako sto e na Neboto."

           

     Porakata na Islamot                                                     

     Bidejki potpolnata pokornost na covekovata volja kon Allah ja pretstavuva glavninata vo sustinskoto obozuvanje, osnovnata poraka na Allahovata bozenstvena religija, Islamot, e obozuvanje edinstveno na Allah, i odbegnuvanje na obozuvanje nasoceno kon nekoja licnost, mesto ili nesto drugo osven Allah. Dodeka s' drugo osven Allah, Tvorecot na site dela, se Allahovi tvorbi; bi mozelo da se navede deka Islamot vo sustina go povikuva covekot da go odbegne obozuvanjeto na tvorbite, i go pokanuva da go obozuva edinstveno Tvorecot. Toj e Edinstveniot zasluzen za coveckoto obozuvanje, i samo so Negovata volja molitvite se ispolnuvaat. Ako covekot mu se moli na drvoto, i pritoa negovite molitvi se ispolnuvaat, ne e drvoto toa koe sto odgovorilo na negovite molitvi, tuku Allah, Kojsto dozvolil okolnostite za koi mu se molelo, da bidat realizirani. Nekoj moze da spomne, "Toa e ocigledno" no sepak, na drvo-sledbenicite ne bi im bilo bas ocigledno. Slicno na toa, molitvite kon Isus, Buda, Krisna, kon sv. Kristofer ili kon sv. Juda, pa duri i kon Muhammed, ne se ispolnuvani od niv, tuku od Allah.

     Spored ova, Isus  ne im propovedal na negovite sledbenici da go obuzavaat nego, tuku Allah. Kako sto se veli vo k*r'anot:

     "I koga Allah rece: "O Isa (Isuse), sine Merjemin (Marijin), im zboruvase li na lugjeto: "Prifatete ne, mene i majka mi pokraj Allah, za dve bozestva! " Isa (Isus) rece: "Slaven bidi! Ne mi dolikuva da zboruvam za ona za sto nemam pravo. Ako ova go zboruvav - pa, Ti bi go znael toa. Ti go znaes ona sto e vo dusava moja, a jas ne go znam ona sto e vo dusata Tvoja. Ti si, navistina, Znalec na tajnite!" (k*r’an 5:116)

     Koga Isus a.s. obozuvase, ne se obozuvase sebesi, tuku go obozuvase Allah. Ovoj osnoven princip e zastapen vo poglavjeto na "Otvoraweto" vo k*r'anot, poznato kako "Fatiha", stih 5: "Nie samo Tebe Te obozuvame i nie samo od Tebe pomos barame!"

     Na drugo mesto, vo poslednata kniga na otkrovenieto - k*r'anot, Allah veli: "Gospodarot vas rece: ‘Povikuvajte Me, ce vi se odzvijam!’" (k*r’an 40:60)

     Vredi da se istakne deka vazna poraka na Islamot e deka Allah i Negovata tvorba se jasno razlicni entiteti. Nitu e Allah tvorba ili del od nea, nitu pak e tvorbata Toj ili pak del od Nego. Ova bi mozelo da izgleda ocigledno, no covekovoto obozuvanje na tvorbite namesto Tvorecot, vo golem del e bazirano na nepoznavanjeto na ovoj koncept. Postoi veruvanje deka Bitieto na Allah e nasekade vo Negovata tvorba, ili pak deka Negovoto bozenstveno Bitie e, ili pak bilo prisutno vo nekoi oblici na Negovite tvorbi, opravduvajci go na ovoj nacin obozuvanjeto na tvorbata, taka sto ova obozuvanje moze da se narece "obozuvanje na Allah preku Negovite tvorbi". Kako i da e, porakata na Islamot, kako sto e donesena od prorocite na Allah, e da se obozuva ednistveno Allah i da se odbegnuva obo`uvaweto na negovite tvorbi na direkten ili indirekten nacin. Vo k*r'anot Allah jasno naveduva:

     "I Nie za sekoj narod, sekako, isprativme pejgamber (pratenik): ‘Obozuvajte Go Allaha i izbegnuvajte gi sejtanite (djavolite)!’" (k*r’an 16:36)

     Koga na idolo-poklonicite im se postavuva prasanjeto zosto im se poklonuvaat na idolot sozdaden od covekot, odgovorot e sekogas nepromenliv: tie, vsusnost, ne ja  obozuvaat samata kamena statua, tuku Allah, Kojsto e prisuten vo nea. Tie tvrdat deka kamenite idoli se samo fokusna tocka na Allahovoto Bitie, i deka samoto toa ne e Allah! Toj sto go prifatil konceptot na postoenjeto na Bitieto na Bog vo Negovata tvorba, na bilo koj nacin, ce bide obvrzan da go priznae ovoj argument za idolopoklonstvo. Taka, onoj koj ja razbira osnovnata poraka na Islamot i negovite implikacii, nikogas ne bi se vpustil vo idolatrija, bez ogled na toa kako taa bi se osmislila. Tie, koi niz vekovite go proklamiraat bozenstvoto za samite sebesi, cesto gi bazirale nivnite tvrdenja na pogresnoto veruvanje deka Allah e prisuten vo covekot. Tie prosto se branat so toa deka iako Allah, spored nivnite netocni veruvanja, e vo site nas, toj e povece prisuten vo niv otkolku vo nas ostanatite. Ottamu tie smetaat deka nie bi trebale da im ja pokoruvame voljata nim i da gi obozuvame niv, kako da se tie Bog vo licnosta, ili pak Bog koncentriran vo samata licnost. Slicno na ova, onie koi sto go branele ova duhovno - bozjo bratstvo, imaat pronajdeno plodno tlo megju onie koi sto go prifakaat netocnoto veruvanje vo Bozjoto prisustvo vo covekot. Toj sto ja soznal osnovnata poraka na Islamot i negovite implikacii, nikogas ne bi mozel da se soglasi da obozuva covecko sustestvo pod bilo kakvi okolnosti. Bozjata religija, vo sustina, e jasen povik na obozuvanje na Tvorecot i odbegnuvanje na aktot na obozuvanje na tvorbi vo bilo kakva forma. Ova e i znacenjeto na mototo na Islamot:  Nema drugo bozestvo osven Allah

     Iskazuvanje na ovoj zbor ja donesuva individuata vo zakrilata na Islamot, a iskrenoto veruvanje vo nego mu go garanatira Rajot. Zatoa, se prenesuva deka posledniot Pratenik na Islamot rekol: "Sekoj sto ke rece: Nema drugo bozestvo osven Allah i umira pridrzuvajki mu se na ova veruvanje,ke vleze vo rajot." (Preneseno od Ebu Dar vo kolekcijata na verodostojni hadisi od Buharij i Muslim) (Ova e da se zagine na Allahoviot pat)

     Ova e dosledno na potcinetosta kon Allah kako Eden Bog, dobivajci nagrada od Nego zaradi pokoruvanje na Negovite zapovedi i odbivanjeto na politeizmot i politeistite.         

 

     Porakata na pogre{nata religija

     Postojat tolku mnogu sekti, kultovi, razni veruvanja, dvizenja i filozofii na svetot, koi sto se deklariraat kako prav i edinstven vistinit pat kon Allah. No, kako moze nekoj da odredi koja od ovie e vo pravo, ili pak site se vo pravo?! Nacinot na koj bi mozele da go pronajdeme odgovorot e da gi "iscistime" povrsinskite razliki na ucenjata na razlicnite predavaci za konecnata Vistina, i da go identificirame centralniot objekt na obozuvanje na koj tie povikuvaat na direkten ili indirekten nacin. Site pogresni religii imaat zaednicko eden osnoven koncept sto se odnesuva do Allah. Tie ili izjasnuvaat deka site lugje se bogovi ili deka odredeni lugje bile Allah, ili deka prirodata e Allah, ili pak deka Allah e produkt na covekovata imaginacija.

     Spored toa, moze da se tvrdi deka osnovnata poraka na pogresnata religija e deka Allah moze da se obozuva preku Negovata tvorba. Pogresnata religija go povikuva covekot da ja obozuva tvorbata, imenuvajci ja nea, ili nekoi aspekti od tvorbata - Bog. Na primer, prorokot Isus gi povikuval svoite sledbenici da go obozuvaat Allah, no tie sto se izjasnuvaat kako negovi sledbenici deneska gi povikuvaat lugjeto da go obozuvaat Isus, tvrdejci deka toj bil Allah!

Buda bil reformator, kojsto pretstavil eden golem broj na humanisticki principi na religijata vo Indija. Toj nikogas ne tvrdel deka e Bog, a nitu pak deka e objekt na obozuvanje. No, sepak denes poveceto Budisti koi se naogjaat nadvor od Indija go prifakaat Buda kako Bog, i im se poklonuvaat na idolite napraveni spored  nivnata zamisla za negoviot lik.

So koristenje na principite za identifikacija na objektite za obozuvanje, pogresnata religija stanuva se poocigledna i vo kontraverzna priroda so nivniot cist izvor. Kako sto Bog naveduva vo k*r'anot:

     "Onie koi gi obozuvate osven Allah se samo iminja koi im gi dadovte, vie i pretcite vazi; za toa Allah ne vi objavi nikakov dokaz. Presudata e samo Allahova. Vi naredi samo Nego da Go obozuvate. E, toa e postojanata vera, no mnozinstvoto megju lugjeto ne znaat!" (k*r’an 12:40)

     Bi mo`elo da se rasprava deka site religii ucat dobri nesta, pa zosto bi bilo vazno koja ja sledime? Odgovorot na toa e deka site pogresni religii go predavaat najgolemoto zlo - obozuvanje na tvorbite. Obozuvanje na tvorbite e najgolem grev sto covekot moze da go izvrsi, zatoa sto se sprotivstavuva na edinstvenata cel za negovoto sozdavawe. covekot bil sozdaden da go obozuva edinstveno Allah, kako sto Allah eksplicitno izjavuva vo k*r'anot:

     "I dzinovite i lugjeto Nie gi sozdadovme samo da Ni obozuvaat." (k*r’an 51:56)

     Posledica na obozuvanje na tvorbata, koe e sustina na idolatrijata, e edinstveniot neprostliv grev. Onoj kojsto umira vo sostojba na idolatrija ja zapecatil svojata sudbina vo sledniot zivot. Ova ne e opcija, tuku otkroven fakt izjaven od Allah vo Negovoto posledno otkrovenie za covekot:

     "Allah, navistina, nema da prosti da Mu se zdruzuva zdruzenik, a se', osven ova, prostuva komu saka." (k*r’an 4:48)

 

     Univerzalnosta na Islamot                                                  

     Bidejki posledicite od pogresnata religija se tolku seriozni, vistinskata religija na Allah mora da bide univerzalno razbirliva i dostigliva, neogranicena za odredeni lugje, mesta ili vreme. Vo Islamot ne moze da postojat sostojbi, kako sto se baptizmot, veruvanje vo covekot kako spasitel, za da vernikot vleze vo rajot. Vo samiot centralen princip na Islamot i vo negovata definicija (pokornost na nasata voljata edinstveno kon Allah) lezat korenite na Islamskata univerzalnost. Bilo koga covekot da sfati deka Allah e Eden, i deka e odvoen od Negovata tvorba, i se potcinuva sebesi kon Allah, toj stanuva Musliman vo telo i vo duh, i e dostoen za rajot. Spored toa, sekoj, vo sekoe vreme, od najrazlicnite i od najrasfrlenite religii vo svetot moze da stane Musliman, sledbneik na Bo`jata religija, Islamot, ednostavno odbivajki gi obozuvanjata na tvorbite i so svrtuvanje edinstveno kon Allah (Bog). Isto taka, bi trebalo da se istakne deka soznavanjeto i pokornosta kon Allah iziskuva samiot covek svoevolno da izbira me|u pravoto i pogresnoto, a takviot izbor implicira odgovornost. covekot ke se oznacuva kako odgovoren za negovite izbori, i, kako takov, toj bi trebalo krajno da se potrudi da cini dobro, a da go izbegnuva zloto: krajnata pozitivna sostojba - obozuvanje na edinstveniot Allah, ili pak krajnata negativna sostojba - obozuvanje na Negovata tvorba. Ovoj fakt e pokazan vo poslednoto otkrovenie, kade sto stoi slednovo: "A onie, pak, koi veruvaa - Evrei, hristijani i Sabejci - i onie koi veruvaa vo Allah i vo Denot ahiretski, i koi rabotea dobri dela - pa, za niv ima nagrada kaj Gospodarot svoj, navistina! Onie ne ke stravuvaat i ne ke taguvaat! " (k*r’an 2:62)      

     "Da se pridrzuvaa kon Tevrat i Indzil i kon ona sto im e objaveno od Gospodarot nivni sigurno bi imale sto da jadat od ona sto e nad niv i od ona sto e pod niv, navistina! Megju niv ima umerena zaednica. No, ona sto mnogu od niv go rabotat e loso. " (k*r’an 5:66)

 

     Soznavawe na Allah

     Prasanjeto sto ovde proizleguva e: Kako e mozno da se ocekuva site lugje da veruvaat vo Allah, imajki gi vo predvid nivnite razliki vo mestata na ziveenje, opstestvata i kulturite?

     Za da lugjeto bidat odgovorni za obozuvanjeto na Allah, tie bi morale da imaat pristap do znaenjeto za Allah.

     Poslednoto otkrovenie - k*r'anot ni uci deka celiot covecki rod go ima zapecateno soznavanjeto na Allah vo nivnite dusi, deka toa e del od samata nivna priroda so koja sto se stvoreni. Vo poglavjeto "Araf",  pasusi 172-173 Allah objasnuva deka koga Toj go sozdade Adam, predizvikal site Adamovi potomci da proziveat i zede  vetuvanje od niv, kazuvajki im: "’Neli sum jas Gospodarot vas?" Rekoa: "Kako da ne, svedo~ime! " Allah potoa objasnuva zosto go ima celiot covecki rod za svedoci deka Toj e nivniot Tvorec i edinstven vistinit Bog, zaslu`en za obozuvanje. Toj rece:

     "-Za da ne recat na Denot suden: ‘Nie za ova, navistina, ne bevme vo tek!‘" t.e. da se rece deka nie nemavme zamisla deka Ti, Allah bese nas Gospodar; nikoj ne ni kaza deka trebase edinstveno Tebe da te obozuvame. Allah prodolzuva so objasnuvanjeto: "Ili da ne recete: ‘Pretcite nasi, pred nas, zdruzenik mu pripisuvaa na Allah, a nie sme samo pokolenie nivno, navistina! ke ne upropastis li za ona sto go rabotea lazkovcite?‘"

     Zatoa, sekoe dete e rodeno so prirodno veruvanje vo Allah, i takvata vsadena naklonetost da go obozuvaat edinstveno Nego, koe vo arapskiot jazik se imenuva kako "Fitrah".

      Dokolku deteto e ostaveno samo, toa ke go obozuva Allah na svoj nacin, no site deca se nakloneti kon objektite okolu niv, vidlivi ili nevidlivi.

     Pratenikot s.a.w.s. izvestuva deka Allah rekol:

     "Gi sozdadov moite slugi vo pravata religija, no gjavolot napravi tie da odat po pogresniot pat."

     Pratenikot m.n.n. isto taka napomenal:

     "Sekoe dete e rodeno vo sostojba na 'Fitrah', potoa negovite roditeli go pravat Evrein, Hristijanin ili pak Zoroastrijan..." (Od kolekcijata hadisi na Buharij i Muslim)

     Znaci, kako sto deteto im se pokoruva na fizickite zakoni koi sto Allah gi ima sozdadeno vo prirodata, isto taka i negovata dusa prirodno mu se pokoruva na faktot deka Allah e negoviot Gospodar i Tvorec. No, negovite roditeli go naveduvaat da odi po nivnite stapki, a deteto ne e tolku jako za da vo tie godini na zivotot gi odbie ili da im se sprotistavi na nivnata volja. Religijata po koja odi deteto vo ovoj period e obicaj i vospituvanje, i Allah ne go zadolzuva ili ne go kaznuva zaradi ovaa religija.

     Potoa, niz covekoviot zivot od detstvoto do vremeto na umiranje, na lugjeto im se prikazuvaat znaci vo site delovi na svetot i vo nivnite sopstveni dusi, se dodeka ne im stane jasno deka postoi samo Eden Bog (Allah). Dokolku lugjeto se iskreni kon sebesi, gi odbegnuvaat svoite lazni veruvanja i tragaat po Allah, patot ke im bide olesnet, no dokolku tie postojano gi otfrluvaat tie Allahovi znaci i prodolzat so obozuvanje na tvorbi, dotolku  ke im bide potesko da izbegaat od idolatrijata.

     Na primer, vo Jugoistocniot del na Amazonskata dzungla, vo Brazil, Juzna Amerika, edno primitivno pleme podignalo koliba za da go premesti nejziniot glaven idol Skvatch (Skvac), koj go pretstavuval supremniot Bog na site tvorbi. Vo sledniot den, eden mlad covek vlegol vo kolibata da oddade pocit kon Gospodarot, i dodeka mu  se poklonuval na statuata, za koja sto bese ucen deka mu e negov Bog i Potkrepitel, edno sugavo skitnicko kuce vleglo vo kolibata, ja dignalo svojata leva noga i pocnalo da mokri na idolot. Mladicot stanal besen, i go izbrkal kuceto nadvor, no koga besot mu pominal, sfatil deka idolot ne bi mozel da bide Gospodar na univerzumot. Allah mora da e na nekoe drugo mesto! Toj sega imase izbor za dejstvuvanje spored sopstvenoto znaenje i da traga po Allah, ili pak da prodolzi bescesno da odi po patot na laznite veruvanja na svoeto pleme. Kolku cudno da ni izgleda, toa bese znak od Allah za toj mlad covek. Vo sebe go sodrzese toa bozenstveno upravuvanje koe sto mu ukaza deka toa sto go obozuval bilo pogresno. Pratenicite, kako sto prethodno bese spomnuvano, im bile prateni na sekoj narod i na sekoe pleme, za da go poddrzat covekovoto prirodno veruvanje vo Allah i covekovata vrodena naklonetost da go obozuva Nego, a isto taka i da ja zajakne bozenstvenata vistina vo sekojdnevnite znaci otkrieni od Allah. Iako vo poveke slucaevi, mnogu od prorockite ucenja doziveale izoblicuvanje, delovi od niv preostanale kako pokazuvaci na toa sto e dobro, a sto loso. Na primer, Desette Zapovedi od Torata, nivnoto potvrduvanje vo Evangelieto, i postoenjeto na zakoni protiv ubistvata, krazbite i preljubodejstvijata vo poveketo opstestva.

     Kako posledica na ova, sekoja dusa ke bide povikana na smetka za nejzinoto veruvanje vo Allah i za nejzinoto prifakanje na religijata na Islamot: celosnata pokornost na voljata kon Allah.

     Mu se molime na Vozviseniot Allah da ni odrzi na praviot pat po koj ne predvodel do denes, i da ni go podari Negoviot blagoslov, navistina Toj e Najmilostiviot.

     Slavata i blagodarnosta mu pripagjaat na Allah, Gospodar na svetovite.

     Blagoslovot i mirot neka bidat nad posledniot pratenik na Allah - Muhammed s.a.w.s, negovoto Semejstvo, negovite pridruznici, i site onie sto pravilno go sledat negoviot pat. Amin

Neznam dali treba po site temi na ova prasanje da ti se odgovori.Pa procitaj,ne brukaj se veke,brate mili.
 
Dusite na lugeto gi zema tocno,melekot na smrtta,no so Allahova dozvola.
 

32:11. Reci: "Melek smrti, koji vam je za to određen, duše će vam uzeti, a poslije ćete se Gospodaru svome vratiti."

Цитирај
3.Prviot musliman bil:muhamed(6:14,163),mojsej(7:143),nekoi egipjani(26:51),abraham(2:127,133),adam(2:37).
 
Odgovoreno ti e pogore.
Eve,da ne zalis... i procitaj za da ne go postavis povtorno,eve,jas ke ti odgovoram povtorno:
 

Islamskata religija

     Prvata rabota sto sekoj zainteresiran bi trebalo da ja znae za Islamot e znacenjeto na zborot "Islam". Islamskata religija ne e imenuvana spored nekoja licnost, kako na primer Hristijanstvoto, koe sto e imenuvano spored Isus Hristos, Budizmot spored Gotama Buda, Konfucienizmot spored Konfucie ili pak Marksizmot spored Karl Marks. Nitu pak e imenuvana spored nekoe pleme, kako Judaizmot spored plemeto Juda ili Hinduizmot spored Hindusite. Islamot e vistinska religija od Allah (Edinstven Bog), i kako takov, negovoto ime ni go pretstavuva centralniot princip na Allahovata "Bo`jata" religija: celosno potcinuvanje na sopstvenata volja kon Allah (Bog). Arapskiot zbor "Islam" znaci pokornost ili potcinuvanje na covekovata volja kon edinstveniot vistinski Bog zasluzen za obozuvanje - "Allah", i sekoj koj raboti spored ovie principi se imenuva kako "Musliman". Ovoj zbor isto taka znaci i "mir", kojsto e i prirodna posledica na celosnoto potcinuvanje na voljata kon Allah. Znaci, Islamot ne e nova religija donesena od pratenikot Muhammed mir nad nego vo Arabija vo sedmiot vek, tuku vistinskata religija na Allah izrazena vo nejzinata krajna forma.

Islamot e religijata koja mu bese dadena na Adam, prviot covek i prviot pratenik na Allah, a isto taka bila i religija na site pratenici prateni od Allah na covekoviot rod. Imeto na Bozjata religija, Islam, ne bese doneseno od podocneznite covecki generacii. Toa bese izbrano od samiot Allah, i jasno istaknato vo Negovoto posledno otkrovenie kon  covestvoto. Vo poslednata kniga na Bozenstvenoto otkrovenie, k*r'anot, Allah go izjavuva slednoto:                         

     "Denes vi ja nadopolniv verata vasa i go ispolniv blagodatot Moj kon vas, i zadovolen sum Islamot da vi bide vera." k*r’an 5:3                                                                                                                          

     "Na onoj koj saka druga vera osven Poslusnosta (Islamot) - nema da mu se primi." k*r'an 3:85                       

     "Ibrahim (Avraam) ne bese ni Evrein ni hristijanin, tuku bese cist i Poslusen (musliman)." k*r’an 3:67

     Nikade vo Biblijata nema da naidete na pasus vo koj Allah im veli na lu|eto na prorokot Mojsej, ili na negovite naslednici, deka nivnata religija e Judaizmot, nitu pak na sledbenicite na Hristos deka nivnata religija e Hristijanstvoto. Vsusnost, "Hristos" ne e ni negovo ime, a nitu pak bilo Isus. Imeto "Hristos" doa|a od grckiot zbor "Hristos", sto znaci "zakacaniot". Odnosno, "Hristos" e grcki prevod od Evrejskiot naslov "Mesiah". Od druga strana, pak, imeto "Isus" e latinizirana verzija od Evrejskoto ime "Isau" (Esau). Zaradi polesno razbiranje, ce prodolzam da go imenuvam prorokot Isau a.s kako Isus. sto se odnesuva do negovata religija, toa e ona na sto gi povikuvase svoite sledbenici. Kako i pratenicite pred nego, toj gi povikuvase lugjeto da ja pokoruvaat nivnata volja kon voljata na Allah, i gi predupredil da ostanat podaleku od laznite bogovi na coveckata imaginacija.

Spored Noviot Zavet, toj gi poducuvase negovite sledbenici da se molat na sledniov nacin:                         

     "Vaseto ce bide napraveno na zemjata kako sto e na Neboto."

           

     Porakata na Islamot                                                     

     Bidejki potpolnata pokornost na covekovata volja kon Allah ja pretstavuva glavninata vo sustinskoto obozuvanje, osnovnata poraka na Allahovata bozenstvena religija, Islamot, e obozuvanje edinstveno na Allah, i odbegnuvanje na obozuvanje nasoceno kon nekoja licnost, mesto ili nesto drugo osven Allah. Dodeka s' drugo osven Allah, Tvorecot na site dela, se Allahovi tvorbi; bi mozelo da se navede deka Islamot vo sustina go povikuva covekot da go odbegne obozuvanjeto na tvorbite, i go pokanuva da go obozuva edinstveno Tvorecot. Toj e Edinstveniot zasluzen za coveckoto obozuvanje, i samo so Negovata volja molitvite se ispolnuvaat. Ako covekot mu se moli na drvoto, i pritoa negovite molitvi se ispolnuvaat, ne e drvoto toa koe sto odgovorilo na negovite molitvi, tuku Allah, Kojsto dozvolil okolnostite za koi mu se molelo, da bidat realizirani. Nekoj moze da spomne, "Toa e ocigledno" no sepak, na drvo-sledbenicite ne bi im bilo bas ocigledno. Slicno na toa, molitvite kon Isus, Buda, Krisna, kon sv. Kristofer ili kon sv. Juda, pa duri i kon Muhammed, ne se ispolnuvani od niv, tuku od Allah.

     Spored ova, Isus  ne im propovedal na negovite sledbenici da go obuzavaat nego, tuku Allah. Kako sto se veli vo k*r'anot:

     "I koga Allah rece: "O Isa (Isuse), sine Merjemin (Marijin), im zboruvase li na lugjeto: "Prifatete ne, mene i majka mi pokraj Allah, za dve bozestva! " Isa (Isus) rece: "Slaven bidi! Ne mi dolikuva da zboruvam za ona za sto nemam pravo. Ako ova go zboruvav - pa, Ti bi go znael toa. Ti go znaes ona sto e vo dusava moja, a jas ne go znam ona sto e vo dusata Tvoja. Ti si, navistina, Znalec na tajnite!" (k*r’an 5:116)

     Koga Isus a.s. obozuvase, ne se obozuvase sebesi, tuku go obozuvase Allah. Ovoj osnoven princip e zastapen vo poglavjeto na "Otvoraweto" vo k*r'anot, poznato kako "Fatiha", stih 5: "Nie samo Tebe Te obozuvame i nie samo od Tebe pomos barame!"

     Na drugo mesto, vo poslednata kniga na otkrovenieto - k*r'anot, Allah veli: "Gospodarot vas rece: ‘Povikuvajte Me, ce vi se odzvijam!’" (k*r’an 40:60)

     Vredi da se istakne deka vazna poraka na Islamot e deka Allah i Negovata tvorba se jasno razlicni entiteti. Nitu e Allah tvorba ili del od nea, nitu pak e tvorbata Toj ili pak del od Nego. Ova bi mozelo da izgleda ocigledno, no covekovoto obozuvanje na tvorbite namesto Tvorecot, vo golem del e bazirano na nepoznavanjeto na ovoj koncept. Postoi veruvanje deka Bitieto na Allah e nasekade vo Negovata tvorba, ili pak deka Negovoto bozenstveno Bitie e, ili pak bilo prisutno vo nekoi oblici na Negovite tvorbi, opravduvajci go na ovoj nacin obozuvanjeto na tvorbata, taka sto ova obozuvanje moze da se narece "obozuvanje na Allah preku Negovite tvorbi". Kako i da e, porakata na Islamot, kako sto e donesena od prorocite na Allah, e da se obozuva ednistveno Allah i da se odbegnuva obo`uvaweto na negovite tvorbi na direkten ili indirekten nacin. Vo k*r'anot Allah jasno naveduva:

     "I Nie za sekoj narod, sekako, isprativme pejgamber (pratenik): ‘Obozuvajte Go Allaha i izbegnuvajte gi sejtanite (djavolite)!’" (k*r’an 16:36)

     Koga na idolo-poklonicite im se postavuva prasanjeto zosto im se poklonuvaat na idolot sozdaden od covekot, odgovorot e sekogas nepromenliv: tie, vsusnost, ne ja  obozuvaat samata kamena statua, tuku Allah, Kojsto e prisuten vo nea. Tie tvrdat deka kamenite idoli se samo fokusna tocka na Allahovoto Bitie, i deka samoto toa ne e Allah! Toj sto go prifatil konceptot na postoenjeto na Bitieto na Bog vo Negovata tvorba, na bilo koj nacin, ce bide obvrzan da go priznae ovoj argument za idolopoklonstvo. Taka, onoj koj ja razbira osnovnata poraka na Islamot i negovite implikacii, nikogas ne bi se vpustil vo idolatrija, bez ogled na toa kako taa bi se osmislila. Tie, koi niz vekovite go proklamiraat bozenstvoto za samite sebesi, cesto gi bazirale nivnite tvrdenja na pogresnoto veruvanje deka Allah e prisuten vo covekot. Tie prosto se branat so toa deka iako Allah, spored nivnite netocni veruvanja, e vo site nas, toj e povece prisuten vo niv otkolku vo nas ostanatite. Ottamu tie smetaat deka nie bi trebale da im ja pokoruvame voljata nim i da gi obozuvame niv, kako da se tie Bog vo licnosta, ili pak Bog koncentriran vo samata licnost. Slicno na ova, onie koi sto go branele ova duhovno - bozjo bratstvo, imaat pronajdeno plodno tlo megju onie koi sto go prifakaat netocnoto veruvanje vo Bozjoto prisustvo vo covekot. Toj sto ja soznal osnovnata poraka na Islamot i negovite implikacii, nikogas ne bi mozel da se soglasi da obozuva covecko sustestvo pod bilo kakvi okolnosti. Bozjata religija, vo sustina, e jasen povik na obozuvanje na Tvorecot i odbegnuvanje na aktot na obozuvanje na tvorbi vo bilo kakva forma. Ova e i znacenjeto na mototo na Islamot:  Nema drugo bozestvo osven Allah

     Iskazuvanje na ovoj zbor ja donesuva individuata vo zakrilata na Islamot, a iskrenoto veruvanje vo nego mu go garanatira Rajot. Zatoa, se prenesuva deka posledniot Pratenik na Islamot rekol: "Sekoj sto ke rece: Nema drugo bozestvo osven Allah i umira pridrzuvajki mu se na ova veruvanje,ke vleze vo rajot." (Preneseno od Ebu Dar vo kolekcijata na verodostojni hadisi od Buharij i Muslim) (Ova e da se zagine na Allahoviot pat)

     Ova e dosledno na potcinetosta kon Allah kako Eden Bog, dobivajci nagrada od Nego zaradi pokoruvanje na Negovite zapovedi i odbivanjeto na politeizmot i politeistite.         

 

     Porakata na pogre{nata religija

     Postojat tolku mnogu sekti, kultovi, razni veruvanja, dvizenja i filozofii na svetot, koi sto se deklariraat kako prav i edinstven vistinit pat kon Allah. No, kako moze nekoj da odredi koja od ovie e vo pravo, ili pak site se vo pravo?! Nacinot na koj bi mozele da go pronajdeme odgovorot e da gi "iscistime" povrsinskite razliki na ucenjata na razlicnite predavaci za konecnata Vistina, i da go identificirame centralniot objekt na obozuvanje na koj tie povikuvaat na direkten ili indirekten nacin. Site pogresni religii imaat zaednicko eden osnoven koncept sto se odnesuva do Allah. Tie ili izjasnuvaat deka site lugje se bogovi ili deka odredeni lugje bile Allah, ili deka prirodata e Allah, ili pak deka Allah e produkt na covekovata imaginacija.

     Spored toa, moze da se tvrdi deka osnovnata poraka na pogresnata religija e deka Allah moze da se obozuva preku Negovata tvorba. Pogresnata religija go povikuva covekot da ja obozuva tvorbata, imenuvajci ja nea, ili nekoi aspekti od tvorbata - Bog. Na primer, prorokot Isus gi povikuval svoite sledbenici da go obozuvaat Allah, no tie sto se izjasnuvaat kako negovi sledbenici deneska gi povikuvaat lugjeto da go obozuvaat Isus, tvrdejci deka toj bil Allah!

Buda bil reformator, kojsto pretstavil eden golem broj na humanisticki principi na religijata vo Indija. Toj nikogas ne tvrdel deka e Bog, a nitu pak deka e objekt na obozuvanje. No, sepak denes poveceto Budisti koi se naogjaat nadvor od Indija go prifakaat Buda kako Bog, i im se poklonuvaat na idolite napraveni spored  nivnata zamisla za negoviot lik.

So koristenje na principite za identifikacija na objektite za obozuvanje, pogresnata religija stanuva se poocigledna i vo kontraverzna priroda so nivniot cist izvor. Kako sto Bog naveduva vo k*r'anot:

     "Onie koi gi obozuvate osven Allah se samo iminja koi im gi dadovte, vie i pretcite vazi; za toa Allah ne vi objavi nikakov dokaz. Presudata e samo Allahova. Vi naredi samo Nego da Go obozuvate. E, toa e postojanata vera, no mnozinstvoto megju lugjeto ne znaat!" (k*r’an 12:40)

     Bi mo`elo da se rasprava deka site religii ucat dobri nesta, pa zosto bi bilo vazno koja ja sledime? Odgovorot na toa e deka site pogresni religii go predavaat najgolemoto zlo - obozuvanje na tvorbite. Obozuvanje na tvorbite e najgolem grev sto covekot moze da go izvrsi, zatoa sto se sprotivstavuva na edinstvenata cel za negovoto sozdavawe. covekot bil sozdaden da go obozuva edinstveno Allah, kako sto Allah eksplicitno izjavuva vo k*r'anot:

     "I dzinovite i lugjeto Nie gi sozdadovme samo da Ni obozuvaat." (k*r’an 51:56)

     Posledica na obozuvanje na tvorbata, koe e sustina na idolatrijata, e edinstveniot neprostliv grev. Onoj kojsto umira vo sostojba na idolatrija ja zapecatil svojata sudbina vo sledniot zivot. Ova ne e opcija, tuku otkroven fakt izjaven od Allah vo Negovoto posledno otkrovenie za covekot:

     "Allah, navistina, nema da prosti da Mu se zdruzuva zdruzenik, a se', osven ova, prostuva komu saka." (k*r’an 4:48)

 

     Univerzalnosta na Islamot                                                  

     Bidejki posledicite od pogresnata religija se tolku seriozni, vistinskata religija na Allah mora da bide univerzalno razbirliva i dostigliva, neogranicena za odredeni lugje, mesta ili vreme. Vo Islamot ne moze da postojat sostojbi, kako sto se baptizmot, veruvanje vo covekot kako spasitel, za da vernikot vleze vo rajot. Vo samiot centralen princip na Islamot i vo negovata definicija (pokornost na nasata voljata edinstveno kon Allah) lezat korenite na Islamskata univerzalnost. Bilo koga covekot da sfati deka Allah e Eden, i deka e odvoen od Negovata tvorba, i se potcinuva sebesi kon Allah, toj stanuva Musliman vo telo i vo duh, i e dostoen za rajot. Spored toa, sekoj, vo sekoe vreme, od najrazlicnite i od najrasfrlenite religii vo svetot moze da stane Musliman, sledbneik na Bo`jata religija, Islamot, ednostavno odbivajki gi obozuvanjata na tvorbite i so svrtuvanje edinstveno kon Allah (Bog). Isto taka, bi trebalo da se istakne deka soznavanjeto i pokornosta kon Allah iziskuva samiot covek svoevolno da izbira me|u pravoto i pogresnoto, a takviot izbor implicira odgovornost. covekot ke se oznacuva kako odgovoren za negovite izbori, i, kako takov, toj bi trebalo krajno da se potrudi da cini dobro, a da go izbegnuva zloto: krajnata pozitivna sostojba - obozuvanje na edinstveniot Allah, ili pak krajnata negativna sostojba - obozuvanje na Negovata tvorba. Ovoj fakt e pokazan vo poslednoto otkrovenie, kade sto stoi slednovo: "A onie, pak, koi veruvaa - Evrei, hristijani i Sabejci - i onie koi veruvaa vo Allah i vo Denot ahiretski, i koi rabotea dobri dela - pa, za niv ima nagrada kaj Gospodarot svoj, navistina! Onie ne ke stravuvaat i ne ke taguvaat! " (k*r’an 2:62)      

     "Da se pridrzuvaa kon Tevrat i Indzil i kon ona sto im e objaveno od Gospodarot nivni sigurno bi imale sto da jadat od ona sto e nad niv i od ona sto e pod niv, navistina! Megju niv ima umerena zaednica. No, ona sto mnogu od niv go rabotat e loso. " (k*r’an 5:66)

 

     Soznavawe na Allah

     Prasanjeto sto ovde proizleguva e: Kako e mozno da se ocekuva site lugje da veruvaat vo Allah, imajki gi vo predvid nivnite razliki vo mestata na ziveenje, opstestvata i kulturite?

     Za da lugjeto bidat odgovorni za obozuvanjeto na Allah, tie bi morale da imaat pristap do znaenjeto za Allah.

     Poslednoto otkrovenie - k*r'anot ni uci deka celiot covecki rod go ima zapecateno soznavanjeto na Allah vo nivnite dusi, deka toa e del od samata nivna priroda so koja sto se stvoreni. Vo poglavjeto "Araf",  pasusi 172-173 Allah objasnuva deka koga Toj go sozdade Adam, predizvikal site Adamovi potomci da proziveat i zede  vetuvanje od niv, kazuvajki im: "’Neli sum jas Gospodarot vas?" Rekoa: "Kako da ne, svedo~ime! " Allah potoa objasnuva zosto go ima celiot covecki rod za svedoci deka Toj e nivniot Tvorec i edinstven vistinit Bog, zaslu`en za obozuvanje. Toj rece:

     "-Za da ne recat na Denot suden: ‘Nie za ova, navistina, ne bevme vo tek!‘" t.e. da se rece deka nie nemavme zamisla deka Ti, Allah bese nas Gospodar; nikoj ne ni kaza deka trebase edinstveno Tebe da te obozuvame. Allah prodolzuva so objasnuvanjeto: "Ili da ne recete: ‘Pretcite nasi, pred nas, zdruzenik mu pripisuvaa na Allah, a nie sme samo pokolenie nivno, navistina! ke ne upropastis li za ona sto go rabotea lazkovcite?‘"

     Zatoa, sekoe dete e rodeno so prirodno veruvanje vo Allah, i takvata vsadena naklonetost da go obozuvaat edinstveno Nego, koe vo arapskiot jazik se imenuva kako "Fitrah".

      Dokolku deteto e ostaveno samo, toa ke go obozuva Allah na svoj nacin, no site deca se nakloneti kon objektite okolu niv, vidlivi ili nevidlivi.

     Pratenikot s.a.w.s. izvestuva deka Allah rekol:

     "Gi sozdadov moite slugi vo pravata religija, no gjavolot napravi tie da odat po pogresniot pat."

     Pratenikot m.n.n. isto taka napomenal:

     "Sekoe dete e rodeno vo sostojba na 'Fitrah', potoa negovite roditeli go pravat Evrein, Hristijanin ili pak Zoroastrijan..." (Od kolekcijata hadisi na Buharij i Muslim)

     Znaci, kako sto deteto im se pokoruva na fizickite zakoni koi sto Allah gi ima sozdadeno vo prirodata, isto taka i negovata dusa prirodno mu se pokoruva na faktot deka Allah e negoviot Gospodar i Tvorec. No, negovite roditeli go naveduvaat da odi po nivnite stapki, a deteto ne e tolku jako za da vo tie godini na zivotot gi odbie ili da im se sprotistavi na nivnata volja. Religijata po koja odi deteto vo ovoj period e obicaj i vospituvanje, i Allah ne go zadolzuva ili ne go kaznuva zaradi ovaa religija.

     Potoa, niz covekoviot zivot od detstvoto do vremeto na umiranje, na lugjeto im se prikazuvaat znaci vo site delovi na svetot i vo nivnite sopstveni dusi, se dodeka ne im stane jasno deka postoi samo Eden Bog (Allah). Dokolku lugjeto se iskreni kon sebesi, gi odbegnuvaat svoite lazni veruvanja i tragaat po Allah, patot ke im bide olesnet, no dokolku tie postojano gi otfrluvaat tie Allahovi znaci i prodolzat so obozuvanje na tvorbi, dotolku  ke im bide potesko da izbegaat od idolatrijata.

     Na primer, vo Jugoistocniot del na Amazonskata dzungla, vo Brazil, Juzna Amerika, edno primitivno pleme podignalo koliba za da go premesti nejziniot glaven idol Skvatch (Skvac), koj go pretstavuval supremniot Bog na site tvorbi. Vo sledniot den, eden mlad covek vlegol vo kolibata da oddade pocit kon Gospodarot, i dodeka mu  se poklonuval na statuata, za koja sto bese ucen deka mu e negov Bog i Potkrepitel, edno sugavo skitnicko kuce vleglo vo kolibata, ja dignalo svojata leva noga i pocnalo da mokri na idolot. Mladicot stanal besen, i go izbrkal kuceto nadvor, no koga besot mu pominal, sfatil deka idolot ne bi mozel da bide Gospodar na univerzumot. Allah mora da e na nekoe drugo mesto! Toj sega imase izbor za dejstvuvanje spored sopstvenoto znaenje i da traga po Allah, ili pak da prodolzi bescesno da odi po patot na laznite veruvanja na svoeto pleme. Kolku cudno da ni izgleda, toa bese znak od Allah za toj mlad covek. Vo sebe go sodrzese toa bozenstveno upravuvanje koe sto mu ukaza deka toa sto go obozuval bilo pogresno. Pratenicite, kako sto prethodno bese spomnuvano, im bile prateni na sekoj narod i na sekoe pleme, za da go poddrzat covekovoto prirodno veruvanje vo Allah i covekovata vrodena naklonetost da go obozuva Nego, a isto taka i da ja zajakne bozenstvenata vistina vo sekojdnevnite znaci otkrieni od Allah. Iako vo poveke slucaevi, mnogu od prorockite ucenja doziveale izoblicuvanje, delovi od niv preostanale kako pokazuvaci na toa sto e dobro, a sto loso. Na primer, Desette Zapovedi od Torata, nivnoto potvrduvanje vo Evangelieto, i postoenjeto na zakoni protiv ubistvata, krazbite i preljubodejstvijata vo poveketo opstestva.

     Kako posledica na ova, sekoja dusa ke bide povikana na smetka za nejzinoto veruvanje vo Allah i za nejzinoto prifakanje na religijata na Islamot: celosnata pokornost na voljata kon Allah.

     Mu se molime na Vozviseniot Allah da ni odrzi na praviot pat po koj ne predvodel do denes, i da ni go podari Negoviot blagoslov, navistina Toj e Najmilostiviot.

     Slavata i blagodarnosta mu pripagjaat na Allah, Gospodar na svetovite.

     Blagoslovot i mirot neka bidat nad posledniot pratenik na Allah - Muhammed s.a.w.s, negovoto Semejstvo, negovite pridruznici, i site onie sto pravilno go sledat negoviot pat. Amin

 
Цитирај 4.Lugjeto ja prinaat kaznata ili nagradata:na sudniot den(6:36,7:57,21:21,30:50),vednas po smrtta(3:169).
 
Ne bidi smotan.Se razbira,nekoj ja prima nagradata nekoj kaznata.
 
Цитирај 5.Na sudniot den lugjeto se podeleni na:dve grupi(90:18-19,99:6-8),na tri grupi(56:7).
Tuka ne razbiram nitu sto sakas da kazes nitu gledam nesto da buni.
 
Proverete:
 
[quote]
6.Od sto e sozdaden covekot:od krv(96:2),od glina(15:26),od prtasina(3:59),od nisto(16:67).
 
Od sto e sozdaden Adam spored Biblijata ???????????????????????
Od sto e sozdaden Mojsie spored Biblijata ???????????????????????/
Od sto e sozdaden Isus spored Biblijata ????????????????????????
 
Ete odgovor.Se se raboti za vakvi "kontradikcii"
Ima6te link so prevod na Qur'an pa videte sto zemaat "uglednite" za kontradikcija... ne hardcore,toj samo kopira,ne ni videl deka nema nisto cudno vo niv.
 
sekoe dobro.
Ete... daj ti se molam,obidi se da mi odgovoris i ti,ti se molam !!!
Alija ra je rekao:Znanje je bolje od imetka.Znanje te cuva a ti cuvas imetak.Znanje je sudija,a bogatstvu se sudi,umrli su oni koji su gomilali bogadstvo,a ostali su oni koji su sakupljali znanje
Кон врв
 Внеси реплика Внеси реплика страница  <1234 16>
  Сподели тема   

Скок до Овластувања Кликни и види ги опциите

Forum Software by Web Wiz Forums® version 10.03
Copyright ©2001-2011 Web Wiz Ltd.

Страницата е генерирана за 0,203 секунди.