|
ДАЛИ АЛЛАХ (Бог) Е СЕМОЌЕН? |
Внеси реплика | страница <1 1112131415 17> |
Автор | ||||||||
Studentski Klub
Профил од член
Испрати лична порака
Најди пораки од член
Посети го сајтот на членот
Додај во листа на пријатели
Сениор Регистриран: 07.Февруари.2007 Статус: Офлајн Поени: 272 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
|||||||
Statusot na Isus Dodeka se istra`uva rasipanosta i devijacijata {to Pavle ja vnel vo u~eweto na Isus, potrebno e da se ima ~ist koncept vo mozokot za statusot na Isus, osvetleno od strana na u~eweto od Biblijata, i potvrdeno od strana na k*ranot.
„Ponizniot Bog" = „Nema Bog"! Najgolemata rasipanost koja Pavle ja napravil, e toa {to ~istiot monoteizam (veruvaweto samo vo eden Bog) koj {to go propovedal Isus, mu dodal i obo`uvawe na ~ove~ko su{testvo, izedna~uvaj}i go so Boga. Toj propovedal deka Isus e ednakov na Boga, so toa ja pretstavil teorijata za „Dopolnuvaweto na Bog". „Koj, iako be{e vo obli~je Bo`jo, sepak ne dr`e{e mnogu do toa {to e ednakov so Boga; no Sam Sebe se ponizi, otkako zede obli~je na sluga i se izedna~i so lu|eto; i po vid se poka`a kako ~ovek." (Pavle do Filipjanite, 2: 6) Site su{testva mu se pot~ineti na Bog, i zavisat od Nego; spored teorijata na Pavle, ako Bog trebal da se dopolni Samiot Sebesi i zel forma na ~ovek (p.p. rob), toga{ koj bil Gospodarot i Upravuva~ot so univerzumot za vreme na toj period? Dali nagovestuva deka postojat dva boga vo isto vreme, edniot „prazen" a drugiot poln so energija; no ova e samo edno bogohulie koe vodi kon polietizam (mnogubo{tvo ili veruvawe deka postoi nekoj ednakov na Boga). Semo}niot Bog od sekoga{ postoel i sekoga{ }e bide Najmo}niot i Ediniot Bog, koj nema zdru`enik. Apsolutno nelogi~no e da se veruva deka Toj bi mo`el da bide „dopolnet" ili li{en od Samiot Sebe, zatoa {to „dopolnet" Bog pove}e ne e Bog. Spored opisot daden vo Evangelieto i vo k*ranot, Isus ne samo {to e obi~no ~ove~ko su{testvo, tuku gi ima istite potrebi kako i sekoj drug ~ovek; celata negova sposobnost i mo} mu bile dadeni od Bog, toj nemal sopstvena vlast. Vo sklop na tie opisi, te{ko e, duri i nevozmo`no da se prifati kako Bog ili kako „zdru`enik" na Boga. Vo Evangelieto: „I vo devettiot ~as Isus izvika glasno, velej}i: ‚Eloi, Eloi, Lama savahtani?‘ A toa zna~i: ‚Bo`e Moj, Bo`e Moj, zo{to si me ostavil?‘" (Marko, 15: 34) (Da se pla~e poradi nanesena nepravda e ~ove~ka slabost.) „A utredenta, vo temni zori, stana, izleze i otide vo pusto mesto i tamu se mole{e." (Marko, 1: 35) „A On se povlekuva{e na osameni mesta i se mole{e." (Luka, 5: 16) (Moleweto e isklu~ivo ~ovekova potreba.) „I re~e Isus: ‚Koj se dopre do Mene? Nekoj se dopre do Mene, za{to setiv deka izleze sila od Mene.‘" (Luka, 8: 45, 46) (Nesvesnosta e ~ovekova ograni~enost.) „A utredenta, koga izlegoa od Vitanija, On ogladne." (Marko, 11: 12) (^ovekovoto telo ~uvstvuva glad i ima potreba od hrana.) „No, koga se dobli`i do nea, ne najde ni{to osven lisja, oti u{ten e be{e vremeto za smokvi. I koga odgovori Isus, & re~e: ‚Otsega nikoj doveka da ne vkusi plod od tebe!‘" (Marko, 11: 13,14) (Gladniot ~ovek e i gneven ~ovek!) „Koga, pak, plovea, On zaspa." (Luka, 8: 23) (Spieweto e ~ovekova potreba, a da se zaspie e ~ovekova slabost.) „A za toj den i ~as nikoj ne znae, ni angelite nebesni, nitu Sinot, a samo Otecot." (Marko, 13: 32) (Lu|eto ne znaat {to }e se slu~i vo idnina, no Sozdatelo znae.) „Toga{ Duhot Go odvede Isusa vo pustiwa za da bide isku{uvan od |avolot." (Matej, 4: 1) (\avolot nikoga{ ne mo`e da mu na{teti na Bog, no na ~ovekot mo`e.) „No Jas ni{to ne mo`am da pravam Sam od Sebe." (Jovan, 5: 30) (^ovekot sekoga{ zavisi od Boga.) „Ni{to ne pravam Sam od Sebe, tuku, kako {to Me nau~i Mojot Otec, taka i zboruvam." (Jovan, 8: 28) (Pratenikot e ~ovek, i nema svoja sopstvena vlast.) Vo k*ranot: „Mesih, sinot na Merjema, e samo pratenik. I pred nego doa|aa i zaminuvaa mnogu pratenici. A majkata negova sekoga{ vistinata ja govore{e, a i dvajcata jadea hrana. I pogledni kako Nie jasno im gi objasnuvame znamenijata, a potoa pogledni gi niv kako se odmetnuvaat!" (k*ran, 5: 75); „Nevernici se sekako, onie koi velat: ‚Alah e Mesih, sinot na Merjema!‘ Ka`i: ‚Koj mo`e da go spre~i Alah, ako On posaka, da go uni{ti Mesih, sinot na Merjema, i negovata majka i site onie koi se na Zemjata?‘ Alahova e vlasta i na nebesata i na Zemjata i me|u niv! On sozdava {to saka, i Alah sè mo`e!" (k*ran, 5: 17); „Sosema ne veruvaat onie koi velat: ‚Alah e Mesih, sinot na Merjema.‘ A Mesih govore{e: ‚O sinovi Izrailovi, obo`uvajte go Alah - Gospodarot moj i Gospodarot va{!‘" (k*ran, 5: 72).
Bog ne e „tri vo edno" Spored doktrinata na trojstvoto, Isus e edna od trite li~nosti na trojstvoto (tatkoto, sinot i svetiot duh). Kako {to stoi vo prvoto poslanie na Jovan Bogoslov, 5 poglavje, stih 7: „Za{to Troica se, Koi svedo~at na neboto: Otecot, Slovoto i Svetiot Duh; i Trojca se edno." (1 Jovan Bogoslov, 5: 7) Vo Biblijata ova e edinstveniot cvrst dokaz za doktrinata na trojstvoto, no sega ovaa verzija e izbri{ana od Biblijata na modernoto vreme. Ovaa doktrina nikoga{ ne bila propovedana od Isus nitu od negovite u~enici od ranata hristijanska nauka. Naprotiv, bila vospostavena vo docnite kontroverzni i opozicioni hristijani vo 325 godinata, na sovetot vo Nikea, okolu tristotini godini posle zaminuvaweto na Isus . So otstranuvawe na ovaa doktrina od Biblijata, hristijanskite u~enici }e se dovedat sebesi do pobliskoto i orginalnoto u~ewe na Isus, neka e Bo`jiot mir nad nego, a isto taka }e bide i vo soglasnost so k*ranot. Svetiot k*ran gi opomenuva sledbenicite na doktrinata za trojstvoto, so slednive zborovi: „Navistina ne veruvaat onie koi velat: ‚Alah e eden od trojcata.‘ Ne postoi ma drug bog osven eden Bog. A ako ne prestanat so ona {to go zboruvaat, bolna kazna, navistina, }e go stigne sekoj od niv koj nevernik }e ostane." (k*ran, 5: 73)
Ne e „rodeniot" sin Bo`ji! Vo evangelieto spored Jovan, 3 poglavje, stih 16, stoi: „Za{to Bog tolku go vozqubi svetot, {to go dade Svojot Edinoroden Sin." (Jovan, 3: 16) Bezbo`niot zbor „roden" e otstranet od Reviziranata Standardna Verzija (RSV) i vo mnogu drugi verzii od Biblijata. Za RSV od strana na crkveniot angliski vesnik se veli deka e najdobrata verzija koja bila napravena vo ovoj vek, i se vra}a duri do drevnite originali, okolu dveste ili trista godini posle Isus, i spored „Tajms" e „najispravnata i najdobro prevedena do originalot" . U{te edna rabota treba da se spomene vo vrska so 3-to poglavje od „Evangelieto spored Jovan", deka vo edna od fusnotite se komentira toa deka od strana na nekoi interpretatori navedenoto poglavje zavr{uva so 15 stih, a stihovite od 16 do 21 ne se navedeni. Zna~i deka najpoznatiot stih od Evangelieto, „Jovan 3: 16" stoi somnitelen i neispraven, so toa samoto go potvrduva k*ranskoto gledi{te za statusot na Isus. Vo k*ranot strogo e zabraneto narekuvaweto na Isus ili bilo koj drug, kako „Bo`ji sin", kako {to e i navedeno: „I velat: ‚Milostiviot ima dete!‘ Vie navistina, ne{to odvratno govorite. Samo {to nebesata ne se raspukaa, a Zemjata ne se raspar~i i planinite ne se urnaa, zatoa {to na Milostiviot dete Mu pripi{uvaat. A nezamislivo e na Milostiviot da Mu e potrebno dete." (k*ran, 19 : 88, 92) i „Ka`i: ‚On e Alah, Eden e! Alah e zasolni{te sekomu. Ne rodil i ne e roden, i nikoj ne Mu e ramen!‘" (k*ran, 112: 1 - 4)
Ne e „edinstveniot" sin Bo`ji Vo Biblijata, mo`eme da najdeme deka duri i za obi~niot ma` ili `ena se spomnuva Bog, kako niven „Tatko" (Matej, 6: 6; 7: 11), i stanuva obi~aj vo Biblijata da za sekoj Bo`ji pratenik ili praveden ~ovek se veli deka e Bo`ji sin, dodeka pak vo Evangelieto, Isus se narekuva „sinot ~ove~ki" mnogu pove}e pati otkolku „sin Bo`ji" (Matej, 13: 37; Luka, 12: 10). ]e dademe nekolku primeri od Biblijata: Adam, sinot Bo`ji: „Sin Josifov, Iliev, Matatov, … Enosov, Sitov, Adamov, Bo`ji." (Luka, 3: 23 - 38) David, sinot Bo`ji: „]e go ka`am opredelenieto – Gospod Mi re~e: ‚Ti si Sin Moj, Jas denes Te rodiv.‘" (Psalmi, 2: 7) Solomon, sinot Bo`ji: „Toj }e izgradi dom na imeto Moe i }e mi bide sin, a Jas nemu – tatko, i taka }e go zacvrsti prestolot na carstvoto negovo nad Izrailot doveka." (1 Letopisi, 22: 10) Izrail, sinot Bo`ji: „Vaka veli Gospod Bog evrejski: ‚Izrail e mojot prvoroden sin.‘" (Ishod, 4: 22) Pravednite lu|e, sinovi Bo`ji: „Jas rekov: ‚vie ste bogovi, vie ste site sinovi na Sevi{niot.‘" (Psalmi, 81: 6)
Ne e „sin Bo`ji" Terminot „sin Bo`ji" e voobi~aen za Bibliskiot jazik, kako {to vidovme. Pavle ja zapo~nal svojata propoved, obyiraj}i se kon toa deka Isus ja upotrebuval istata terminologija no podocna davaj}i mu novo zna~ewe, toj go zapo~nal svoeto „bogohulsko" u~ewe za „izmenetoto hristijanstvo": „I vedna{ po~na da propoveda vo sinagogite za Isusa, deka e On Sin Bo`ji." (Dela na apostolite od apostol Luka, 9: 20) Vo k*ranot Isus se spomnuva kako pratenik. No vo k*ranot nikade ne se spomnuva zborot „Tatko" za Bog, nitu pak nekade vo k*ranot, Alah narekuva nekogo od pratenicite ili obi~nite lu|e „Bo`ji sin". Ovie zborovi imaat napraveno tolkava {teta i zbunetost, i tolku pogre{no se upotrebeni vo hristijanskoto veruvawe, taka {to k*ranot namerno ja negira i ja obeshrabruva upotrebata na ovaa nomenklatura: „Evreite velat: ‚Uzeir e sin na Alah‘, a hristijanite velat: ‚Mesih e sin na Alah‘. Ete, toa se zborovite nivni od ustite nivni, gi imitiraat nevrenicite od minatite narodite. Alahovoto prokletstvo neka e nad niv! Kade se odmetnuvaat od vistinata?" (k*ran, 9: 30) „Alah, navistina, e eden Bog. Neka e slaven On! Zarem On da ima dete? Negovo e sè {to e na nebesata i na Zemjata! A Alah, sekako, e dovolen kako Za{titnik!" (k*ran, 4: 171) |
||||||||
Незнаењето е најголемиот непријател на луѓето!
|
||||||||
coolio
Профил од член
Испрати лична порака
Најди пораки од член
Посети го сајтот на членот
Додај во листа на пријатели
Сениор Регистриран: 13.Февруари.2007 Локација: Macedonia Статус: Офлајн Поени: 129 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
|||||||
koi dela, za tie sto ke te pofalat drugite demek si dobra ? a od vnatre te maci sve?
zarem ne ti e jasno deka nikoj vo ovoj svet ne otisol bogat?
umrele kralevi , i razno poznati licnosti , koi nese vratile i sve sto srabotle ostavile tuka, zarem ne ti e jasno deka vremeto ti mine deka starees i pak ne ti pagja na um da se zablagodaris, na tvojot kreator?
na toj sto te sozdal ?
na lugeto im se zalbagodaruvas za razni gluposti, a na gospod koj e semoken, koj tebe te sozdade kako i site drugi ne mozes nitu edno blagodaram mislam deka toa ne e vo red so tebe .. se nadevam gospod ke ti pomogne , bidi pozdravena.
|
||||||||
Sega znam deka nisto ne znam (sokrat)
|
||||||||
angelmk
Сениор Регистриран: 02.Декември.2006 Статус: Офлајн Поени: 135 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
|||||||
така е.кога не може да се објасни нешто со средствата на разумното,на крајот му се дава натприроден статус,стај го оти господ така сакал.ако сите тие процеси шо ги наброја мислиш се дадени од некоја виша сила,ок.верувај у тоа,тоа е твое мислење.можеш да веруваш у господ,алах,не е битно ....на крајо само ти си одговорен за твоите постапки,се повикуваш на самио себе.моли се дека сакаш даваш отчет само пред твојта совест. али нема веза битно е да уживаме у живото ..биди поздравен |
||||||||
"BEAUTY IS TRUTH, TRUTH BEAUTY."
|
||||||||
coolio
Профил од член
Испрати лична порака
Најди пораки од член
Посети го сајтот на членот
Додај во листа на пријатели
Сениор Регистриран: 13.Февруари.2007 Локација: Macedonia Статус: Офлајн Поени: 129 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
|||||||
ti imas svoi stavovi i mislenja za kreatorot na univerzumot, no i jas imam moi , jas ti navedov samo nekolku primeri, pa sea ti razmisli ako ti odgovaraat ok ako ne zdravje, :) bidi i ti pozdravena tchuz.. :)
|
||||||||
Sega znam deka nisto ne znam (sokrat)
|
||||||||
Studentski Klub
Профил од член
Испрати лична порака
Најди пораки од член
Посети го сајтот на членот
Додај во листа на пријатели
Сениор Регистриран: 07.Февруари.2007 Статус: Офлајн Поени: 272 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
|||||||
И сеедно, не е тоа темата. Според вас, Алах не е семоќен, а според нас Бог е семоќен. Но навистина семоќен, а не само на зборови, како кај вас.
Vo korist na ~itatelite hristijani, ovoj voved ovozmo`uva pregled na nekoi su[tinski informacii vo vrska so islamot, so dodatok na islamskiot stav sprema hristijanstvoto i Biblijata: Koj e Alah? Vo imeto na Alah, Milostiviot Somilosen! „Ka`i: ,Toj e Alah, Eden e! Alah e za{titnik sekomu. Ne rodil i ne e roden i nikoj ne Mu e ramen!‘“ (k*ran, 112: 1 - 4) „Alah“[1] e imeto na Boga kaj muslimanite, hristijanite i Evreite. Toj e Bog na Pratenikot Mojsej, neka e Bo`jiot mir nad nego, na Pratenikot Isus, neka e Bo`jiot mir nad nego, na Pratenikot Muhamed, neka e Bo`jiot mir nad nego, kako i na site ostanati pratenici. Imeto „Alah“ ne e novo ime, tuku staroto i vistinskoto ime na Bog. Toa ime se koristi od strana na muslimanite kako i od strana na hristijanite koi govorat arapski. „,I ka`ete: ‚Veruvame i vo ona {to ni se objavuva i vo ona {to vi se objavuva. I na{iot i va{iot Bog e eden Bog; nie sme Mu samo Nemu Poslu{ni.‘“ (k*ran, 29: 46) [1] Alah - Bog, Gospod, Vrhoven i edinstven Bog, Gospodar i Sozdatel, vo hristijanstvoto poznat kako Otecot, a vo judeizmot kako Jahve. Vo ponatamo{niot tekst }e se upotrebuvaat trite prvo navedeni imiwa koi se najpoznati kaj nas (Alah, Bog i Gospod) (zab. na prev.). |
||||||||
Незнаењето е најголемиот непријател на луѓето!
|
||||||||
Studentski Klub
Профил од член
Испрати лична порака
Најди пораки од член
Посети го сајтот на членот
Додај во листа на пријатели
Сениор Регистриран: 07.Февруари.2007 Статус: Офлајн Поени: 272 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
|||||||
„Za[to vo [est dena gi sozdade Gospod neboto i zemjata, a vo sedmiot den se otpo~ina i se odmori.“ (Vtora kniga Mojseeva, 31: 17) „I si otpo~ina vo sedmiot den od site dela Svoi, [to gi sozdade.“ (Prva kniga Mojseeva, 2: 2) „Nie gi sozdadovme i nebesata i Zemjata i ona {to e me|u niv za {est vremenski periodi bez da N# obzede zamor! Pa, strpi se za ona {to go zboruvaat i slavi Go, zablagodaruvaj}i se, Gospodarot tvoj i pred izgrejsonce i pred zajdisonce. I vo no}ta veli~aj Go, po izvr{uvaweto na molitvite! I slu{ni, Denot vo koj {to glasnikot }e povika od mestoto bli`no; Den vo koj {to }e go ~ujat stra{niot vistinski glas! Ete, toa }e bide Denot na pro`ivuvaweto! Nie, navistina, o`ivuvame i Nie, navistina, usmrtuvame! I s# kaj Nas }e se vrati! Den vo koj Zemjata }e ispuka i tie }e izlezat, brzaj}i. Ete, toa o`ivuvawe za Nas e lesno. Nie najdobro go znaeme ona {to go zboruvaat. Ne e tvoe da gi prisiluva{. Pa, priseti go so k*ranot onoj {to stravuva od vetuvaweto Moe!” (k*ran, 50: 38 - 45) „Toga[ mu re~e: ‚Otsega imeto nema da ti bide Jakov, tuku Izrail ]e e imeto tvoe; za[to hrabro se bore[e i so Boga, pa i so lu\eto silen ]e bide[.‘“ (Prva kniga Mojseeva, 32: 28) „I tie ne Go poznavat Alah kako {to treba. Alah, navistina, e Mo}niot i Silniot!“ (k*ran, 22: 74) „I Jakov go nare~e ona mesto so imeto Fanuil, za[to, re~e: ‚Boga Go vidov lice v lice, i du[ata moja se spasi.‘“ (Prva kniga Mojseeva, 32: 30) „I se iska~ija potoa Mojsej i Aron, Nadav i Aviud, i sedumdesette stare[ini Izraelevi gore i go vidoa mestoto kade [to stoe[e Bog Izrailev.“ (Vtora kniga Mojseeva, 24: 9, 10) Kontradiktorni stihovi od Biblijata „I potoa re~e: ‚No liceto Moe ne ]e mo`e[ da go vidi[, za[to ne mo`e ~ovek da Go vidi liceto Moe i da ostane `iv.‘“ (Vtora kniga Mojseeva, 33: 20) „Boga nikoj nikog[ ne Go videl.“ (Prvo soborno poslanie na Jovan Bogoslov) „Do Nego pogledite ne mo`at da doprat, a On dopira do pogledite.“ (k*ran, 6: 103) „Se krena dim od gnevot Negov, i uriva~ki ogan od ustata Negova; `iv jaglen se sipe[e od nego.“ (Vtora kniga Carstva, 22: 9) „Sedna na herivumite, letna i se ponese na vetrovi krilja.“ (Vtora kniga Carstva, 22: 11) „A koj e ponepraveden od onoj koj {to iznesuva lagi za Alah?“ (k*ran, 6: 93) „Nikoj ne e kako Nego. On s# slu{a i s# gleda!“ (k*ran, 42:11) „Pa, zatoa ne naveduvajte za Alah sli~ni primeri. Alah navistina znae, a vie ne znaete.“ (k*ran, 16: 74) „Stani, Gospodi, vo gnevot Svoj.“ (Psalmi, 7: 6) „Neka me izmerat so merkata na pravdata, i Bog ]e ja doznae mojata neporo~nost.“ (Jov, 31: 6) „Znajte, deka Bog me sobori i so mre`ata Svoja me obvitka. Ete, jas vikam: - nepravda! - i nikoj ne slu[a; vreskam, i sud nema.“ (Jov, 19: 6, 7) „Alah, navistina, vo ni{to ne im pravi zulum[1] na lu|eto, tuku lu|eto samite sebesi zulum si pravat.“ (k*ran, 10: 44) „Alah nikomu ni kolku tro{ka nepravda nema da mu stori. A dobrite dela Alah }e gi udvoi i od Sebe nagrada golema }e dari.“ (k*ran, 4: 40) „I vo nikoj slu~aj ne smetaj deka Alah e nevnimatelen kon ona {to go pravat nevernicite. Alah, navistina, samo gi ostava do Denot vo koj {to o~ite otvoreni }e se skamenat.“ (k*ran, 14: 42) „Toga[ se razbudi Gospod kako od son, kako junak od vino sovladan,…“ (Psalmi, 77: 65) „Razbudi se, zo[to spie[, Gospodi! Razbudi se,…“ (Psalmi, 43: 23) „Alah e, nema drugo bo`estvo dostojno za obo`uvawe osven Nego - @iv i Ve~en! Ne Go obzema ni dreme` ni son. S# {to e na nebesata i na Zemjata e Negovo!“ (k*ran, 2: 225) „Usli[i ja, Gospodi, molitvata moja i po~uj ja molbata moja; ne bidi bezglasen kako moite solzi.“ (Psalmi, 38: 12) „Zo[to go odvra]a[ liceto Svoe, ja zaborava[ bedata na[a i nevoljata na[a?“ (Psalmi, 44: 24) „I koga }e te pra{aat robovite Moi za Mene pa, Jas sum, navistina, blisku. I se oyvivam na dovata[2] na molitelot koga }e Me zamoli. Pa, neka mi se oyvijat, i neka veruvaat vo Mene za da bidat upateni.“ (k*ran, 2: 186) „Koj e Onoj Koj }e mu se oyvie na nevolnikot koga ovoj }e Go povika, Koj go otkriva zloto i Koj ve pravi da bidete halifi[3] na Zemjava? Ima li drug bog osven Alah? Malkumina se onie koi {to se se}avaat!“ (k*ran, 27: 62) „Vaka veli Gospod Bog evrejski: Izrail e Mojot prvoroden sin.“ (Vtora kniga Mojseeva, 4: 22) „I Gospod vide, pa se naluti i se razdrazni poradi grevot na sinovite Svoi i ]erkite Svoi.“ (Petta kniga Mojseeva, 32: 19) (Gospod se ven~al so Eerusalim i negovata `ena stanala prostitutka!) „I re~i - vaka & veli Gospod Bog na ]erkata erusalimska: …Minuvav Jas pokraj tebe it e vidov ostavena kako preta[ vo krvta tvoja,… Se razmno`i kako rastenijata vo poleto… Tvoite gradi se nadigaa, a i kosta ti porasna; no be[e gola i nepokriena. Minuvav pokraj tebe i te vidov, a toa be[e vremeto tvoe, vreme za qubov; gi prostrev polite od oblekata Svoja vrz tebe i ja pokriv golotijata tvoja… - i ti stana Moja. No ti se nadeva[e na ubavinata svoja, i koristej]i se so slavata svoja, po~na da bludstvuva[… Vo po~etokot na sekoja ulica napravi ku]i za blud, ja sramote[e tvojata ubavina, gi ra[iruva[e nozete za sekoj minuva~,… Ti bludstvuva[e so sinovite na Asura ne se nasiti [to bludstvuva[e so niv, no so toa ne se zadovoli; …Ti gi umno`i blustvata svoi… no be[e kako neverna `ena, koja mesto svojot ma`, pribira tu\i ma`i.“ (Kniga na prorokot Jezekiil, 16: 3 - 32) „…I da gi opomene onie koi {to tvrdat deka Alah si prisvoil dete. Tie za toa ne znaat, a ne znaat ni pretcite nivni. E, samo kolku e golem zborot {to izleguva od ustite nivni! Tie samo lagi zboruvaat! Pa zarem od taga da klone{ zaradi toa {to ne veruvaat vo ovoj govor.“ (k*ran, 18: 4 - 6) „I Evreite i hristijanite velat: ‚Nie sme sinovi Alahovi i qubimci Negovi.‘ Ka`i: ‚Zo{to toga{ Alah ve kaznuva za grevovite va{i?‘ No ne! Vie ste lu|e, od onie koi {to Toj gi sozdade. Alah kogo saka nagraduva, a kogo saka kaznuva. Vlasta i na nebesata i na Zemjata e Alahova. S# Nemu }e Mu se vrati!“ (k*ran, 5: 18) „Nevernicite velat: ‚Alah si prisvoi dete.‘ Falen neka e On! No, ne! S# {to e na nebesata i na Zemjata - Negovo e! Nemu s# Mu se pokoruva! Alah e Sozdatelot na nebesata i na Zemjata, i koga }e re{i za ne{to, veli: ‚Bidi! ‘ - i toa biva.“ (k*ran, 2: 116 - 117) „Ka`i: ‚Toj e Alah, (k*ran, 112: 1 - 4) |
||||||||
Незнаењето е најголемиот непријател на луѓето!
|
||||||||
Studentski Klub
Профил од член
Испрати лична порака
Најди пораки од член
Посети го сајтот на членот
Додај во листа на пријатели
Сениор Регистриран: 07.Февруари.2007 Статус: Офлајн Поени: 272 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
|||||||
|
||||||||
Незнаењето е најголемиот непријател на луѓето!
|
||||||||
belichka
Сениор Регистриран: 30.Октомври.2006 Статус: Офлајн Поени: 2023 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
|||||||
|
||||||||
Sulltan Murad
Сениор Регистриран: 18.Февруари.2007 Статус: Офлајн Поени: 0 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
|||||||
studentski klub daj napravi nesto niso ne se gleda
|
||||||||
belichka
Сениор Регистриран: 30.Октомври.2006 Статус: Офлајн Поени: 2023 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
|||||||
tvoj problem
mene taka mi odgovori,,studentskiot...klup,,
|
||||||||
Sulltan Murad
Сениор Регистриран: 18.Февруари.2007 Статус: Офлајн Поени: 0 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
|||||||
|
||||||||
Studentski Klub
Профил од член
Испрати лична порака
Најди пораки од член
Посети го сајтот на членот
Додај во листа на пријатели
Сениор Регистриран: 07.Февруари.2007 Статус: Офлајн Поени: 272 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
|||||||
Признавам дека не знам.
Должност ми е да научам.
Ве молам пишете ми инструкции на е маилот.
Поздрав.
|
||||||||
Незнаењето е најголемиот непријател на луѓето!
|
||||||||
Studentski Klub
Профил од член
Испрати лична порака
Најди пораки од член
Посети го сајтот на членот
Додај во листа на пријатели
Сениор Регистриран: 07.Февруари.2007 Статус: Офлајн Поени: 272 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
|||||||
|
||||||||
Незнаењето е најголемиот непријател на луѓето!
|
||||||||
Studentski Klub
Профил од член
Испрати лична порака
Најди пораки од член
Посети го сајтот на членот
Додај во листа на пријатели
Сениор Регистриран: 07.Февруари.2007 Статус: Офлајн Поени: 272 |
Опции за коментарот
Благодарам(0)
|
|||||||
|
||||||||
Незнаењето е најголемиот непријател на луѓето!
|
||||||||
Внеси реплика | страница <1 1112131415 17> |
Tweet
|
Скок до | Овластувања Вие не може да внесувате нови теми на форумот Вие не може да одговарате на теми на форумот Вие не може да ги бришете вашите пораки од форумот Вие не може да ги менувате вашите пораки од форумот Вие не може да креирате анкета на форумот Вие не може да гласате на форумот |