IDIVIDI forum Веб сајт
почетна страница почетна страница > Стил на живот > Вероисповед
  Активни теми Активни теми RSS - Поучни случки
  најчести прашања најчести прашања  Пребарувај форум   Настани   Регистрирајте се Регистрирајте се  Влез Влез

Поучни случки

 Внеси реплика Внеси реплика страница  <1 1415161718 23>
Автор
Порака
KINGDAVID Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)
Solomon's father

Регистриран: 09.Октомври.2008
Статус: Офлајн
Поени: 9420
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај KINGDAVID Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 16.Август.2010 во 16:16

                                  TRITE PRAVILA NA SOKRAT

 Nekoj ucenik na Sokrat dosol kaj nego vozbuden i zadisan i mu rekol:

- Ucitele, moram da ti kazam nesto. Tvojot prijatel da znaes sto napravil!

- Cekaj malku -go prekinal Sokrat- Dali toa sto mislis da mi go kazes go procedi niz trite cedila?

- Trite cedila? - se zacudli ucenikot.
 
- Da, prijatelu moj, trite cedila! Prvoto e cediloto na  VISTINATA. Dali proveri toa sto sakas da mi go kazes za prijatelot deka  e vistina?

-  Ne, no slusnav deka lugjeto zboruvaat...

- Pa dobro prijatele, sigurno toa si go procedil niz vtoroto cedilo -  a toa e cediloto na DOBRINATA. Ima li nesto dobro vo ona sto sakas da mi go kazes, iako  ne si siguren deka e se vistinito?

- Ne-odgovoril ucenikot, kolebajki se - ne se raboti za nisto dobro.  Baš naprotiv...

- Hm! - go prekinal Sokrat - da probame sega so tretoto cedilo . Dali e  KORISNO toa sto sakas da mi go kazes?

- Pa... ne  e  baš! -odgovoril ucenikot.

- Togas prijatelu moj, sto si vozbuden tolku? Ako toa sto sakas da mi go kazes ne e sigurno ni deka e vistinito, a ne e nitu dobro, nitu korisno, ne grizi se  premnogu za toa, kako sto ni jas ne se grizam - go uspokoil Sokrat svojot ucenik.
-

Изменето од KINGDAVID - 16.Август.2010 во 16:17
Кон врв
KINGDAVID Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)
Solomon's father

Регистриран: 09.Октомври.2008
Статус: Офлајн
Поени: 9420
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај KINGDAVID Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 20.Август.2010 во 15:22

                              TATKOTO I SINOT

 Decata na Teodor Ruzvelt , koj od 1901 do 1909 godina bil pretsedatel na SAD, mnogu go sakale svojot tatko i za toa imalo mnogu pricini.


Eden den, eden mnogu dobar prijatel dosol potisten kaj Ruzvelt ; imeno, mladiot sin na toj prijatel pobegnal od doma i se preselil da zivee kaj tetka mu.

Prijatelot pocnal da zboruva za sinot: "Mnogu e div, ne saka nikogo da slusa, misli deka se znae, ne me pocituva, nikoj ne moze so nego da izleze na kraj..."

Ruzvelt mu rekol:" Ma ajde, ne veruvam deka momceto e tolku losho. Ako momceskiot duh ne dobie doma vistinsko razbiranje, togas kje odi nekade na drugo mesto za da go dobie toa."

Nekolku dena podocna Ruzvelt go videl mladicot i pocnale da razgovaraat:

" Sto slusam za tebe, deka, navodno, si zaminal od doma? "-go prasal Ruzvelt.

" Pa polkovniku",-reklo momceto- " jas koga i da odam da razgovaram so tatko mi toj eksplodira. Nikogas ne mi davase sansa da mu kazam sto sakam ili da me islusa. Sekogas za nego jas sum kriv, a nikogas ne sum vo pravo ."

" Znaes sinko- mu rekol Ruzvelt-" mozebi sega nema da mi poveruvas vo momentov, no , tvojot tatko e tvojot najdobar prijatel. Ti si mu na nego najvazen otkolku  bilo koj drug na svetot. "

"Toa mozebi e tocno polkovniku Ruzvelt, no tatko mi toa go pokazuva na mnogu cuden nacin."

Ruzvelt mu rekol na mladicot deka ke razgovara so tatko mu i se razdelile.


Ruzvelt go povikal tatkoto na deteto i pocnal da mu kazuva sto rekol negoviot sin. Tatkoto navistina se nalutil i "eksplodiral" , tokmu kako sto momceto opisalo.

Ruzvelt mu rekol na prijatelot: Prijatele...ako ti so svojot sin razgovaras vaka, kako sega so mene, ne me cudi sto momceto izbegalo od doma.

Me cudi samo kako toa porano ne go storil.

A sega odi pobaraj go momceto, razgovaraj  i zapoznaj se so nego. Sretni se so nego na polovina pat."
Кон врв
KINGDAVID Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)
Solomon's father

Регистриран: 09.Октомври.2008
Статус: Офлајн
Поени: 9420
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај KINGDAVID Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 24.Август.2010 во 15:47

                                        SESTRI

Dve sestri ziveele edna do druga. Pomladata bila mazena i imala deca, dodeka postarata ne bila mazena.

 Dvete zaedno gi obrabotuvale nivite. Po zetvata go podelile zitoto na dva ednakvi dela.

Koga nastapila nokjta, postarata sestra ne mozela da zaspie. Si mislela :

"Mojata sestra ima semejstvo, jas sum sama i bez deca. Nejze i treba poveke zito otkolku mene. "

Taka, taa stanala i sakala skrishum da i dade na sestra si od nejzinite snopovi.

No i pomladata sestra ne mozela da zaspie. Mislela: " Mojata sestra e sama i nema deca. Koj ke se grizi za nea koga ke bide stara? "


I taka i taa stanala za da dade od nejzinite snopovi na sestra i .


Na polovina pat, srede nivata , se sretnale. Otkrile sto sakala drugata da napravi.

Gi ostavile snopovite i se pregrnale.

Od togas, se veli, deka ova mesto e sveto.
Кон врв
Blagoj_s Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор


Регистриран: 28.Август.2009
Статус: Офлајн
Поени: 3057
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Blagoj_s Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 31.Август.2010 во 13:47



   ИСПОКИНАТАТА БИБЛИЈА

    Илјади, дури и милиони луѓе доживеале благослов преку Библијата. А честопати тоа било само ливче или стих – семе кое донело стократен род. Во некој мал германски град, на аукција на која се продавала покуќнина, меѓу другото се наоѓала и една голема стара Библија. Но никој не се интересирал за неа. Конечно, некој трговец дал понуда за неа и можел да ја понесе дома за неколку фенинзи. Практичниот трговец сакал да ја употреби како хартија за завиткување и не помислил каква вредност имаат листовите на оваа книга, дури и тогаш кога се испокинати и валкани. Бог рекол: „Мојот збор нема да се врати празен“ Исаија 55:11.     Во тој град живеел еден човек кого постојано го мачела помислата дека е виновен за смртта на некој човек. Ни дење, ни ноќе не наоѓал мир. Често го слушал зборот „убиец“ или често му се појавувал пред очите со сјајни букви.     Еднаш кога го пратил синот да купи нешто од продавницата, се вратил носејќи го купеното завикано во лист од некоја стара Библија. Таму се наоѓал текст одпосланието до Евреите, 9-та глава: „Без пролевање на крв, нема простување“. Во прв момент, не го разбрал тоа. Простување веќе барал, но сакал да знае нешто повеќе за тоа и се заинтересирал што пишува понатаму во таа книга.     Го пратил пак момчето кај трговецот кој со кинење на листовите стигнал веќе до1 Јованово Послание. Кога тој човек, оптоварен со свеста за вина, ја прочитал и таа страница, му паднал товарот од душата: постои простување, постои очистување од сите гревови, бидејќи тука стои запишано: „Крвта на Исус Христос, Божјиот Син, нe очистува од секој грев“, и „Ако ги признаеме своите гревови, верен е и праведен да ни ги прости гревовите наши и да нe очисти од секаква неправда“ (1 Јов. 1:7). Тие зборови светнале како светлина во неговата мрачна душа. Дознал дека крвта на Исус Христос, која се пролеала на крстот, во состојба е да ги измие сите гревови на оние кои ја признаваат својата вина пред Бога. Така и тој нашол потполн мир во своето срце. Дури и истргнатите листови од Библијата можат да направат некого среќен.
www.myspace.com/sblagoj
Кон врв
KINGDAVID Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)
Solomon's father

Регистриран: 09.Октомври.2008
Статус: Офлајн
Поени: 9420
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај KINGDAVID Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 05.Септември.2010 во 16:35

                            SE DRUGOTO NEBOTO GO PRAVI
                                    

  Mnogu odamna nekoj narod se ishranuval samo od toa sto go imalo na drvjata i na grmuskite.

Sekogas bile povekje gladni otkolku siti i se izmacuvale, bidejki se uste ne go poznavale odgleduvanjeto rastenija.

Ednas kaj niv dosol eden covek i im pokazal kako treba da ja oraat i da ja nagjubruvaat zemjata, kako da go posadat semeto i kako da se grizat za nivata.

Na krajot im rekol: " Seto ova mora vie da go pravite. A se drugo neboto  go pravi ."

Lugjeto se cudele koga od nekolku seminja koi gi stavile vo zemjata izrasnale prvo steblenca, a potoa snopovi. Imale bogata zetva.

No, eden den lugjeto rekle: " Ne e udobno da rabotime na sonce, na dozd, na nevreme, pod vedro nebo...ke izgradime zidovi i ke napravime ubav pokriv nad nivata. Togas ke sme zastiteni i ke rabotime na suvo."

Togas nekoi se sprotivstavile i rekle: " Setete se na ona sto ni go kaza mudriot covek: ' Se drugo neboto go pravi' ."

"Kako da ne"-rekle drugite- " dejstvuvanjeto na neboto ne moze da e tolku vazno. Sto pravi neboto tolku? Ne gledame deka neboto nesto pravi. No, ako tolku vi znaci toa, mozeme  da nacrtame nebo na pokrivot ."

Taka i napravile. Izgradile prekrasna hala nad nivata, orale, sadele, nagjubruvale, no nisto povekje ne rastelo.

I pokraj nacrtanoto nebo na pokrivot, nisto ne rastelo zatoa sto nedostasuvalo dejstvoto na neboto.

Togas gi sfatile zborovite na mudriot covek, ja razrusile zgradata i od drugata godina pak pocnale da rabotat pod otvoreno nebo.





Nie, site lugje,  imame potreba od Bozjata mokj, imame potreba od Negovata zivotna sila.

Imame potreba od otvorenoto nebo za ispolnet zivot na Zemjata.

Nie, lugjeto, vo se' sme zavisni od BOG.


Изменето од KINGDAVID - 05.Септември.2010 во 16:38
Кон врв
KINGDAVID Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)
Solomon's father

Регистриран: 09.Октомври.2008
Статус: Офлајн
Поени: 9420
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај KINGDAVID Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 20.Септември.2010 во 22:35

                                   Peharot i zborot

Carot imal eden sluga koj go sakal najmnogu od se' i vo nego imal mnogu golema doverba.

Ministrite se cudele a vo isto vreme bile ljubomorni na slugata  i resile da go prasat carot:

" Vie mnogu povekje go sakate vasiot sluga otkolku nas care, vasite sovetnici.
 Zosto e toa taka ? "

Carot odgovoril : " Zatoa sto mojot sluga najmnogu me pocituva ".

Ministrite go prasale: " Zarem nie ne ve pocituvame " ?

Carot odgovoril : " Ne kako nego !" 


Pominalo mnogu vreme do slednata sednica na sovetot.

Otkako sovetot donel mnogu odluki, carot naredil od riznicata da mu go donesat peharot od cisto zlato, koj bil nakiten so bezbroj dragoceni kamenja.

Od site  raboti, toj pehar bil najvredno nesto sto carot go imal .


Naednas, carot go postavil peharot pred sebe i pobaral od sekoj minister po red da go skrshat.

No ministrite rekle : "Aman, Vase Velicestvo, toj pehar e mnogu vreden, kako mozete takvo nesto da barate od nas! Nemojte toa da go pravite !"

Togas carot naredil da go povikaat slugata i mu rekol : " Skrsi go peharot"!

Bez da se koleba, slugata go zemal i go tresnal od zemjata .

Togas carot go prasal slugata :" Znaes li deka sega unisti nesto mnogu vredno ?"


Slugata odgovoril : Cestiti care, ovoj pehar e bezvreden- vo sporedba so vasiot zbor ! "

 


Изменето од KINGDAVID - 20.Септември.2010 во 22:36
Кон врв
Blagoj_s Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор


Регистриран: 28.Август.2009
Статус: Офлајн
Поени: 3057
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Blagoj_s Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 23.Септември.2010 во 12:02
                 Valkani alista



      Mlad bracen par stotuku se vselil vo nivnata nova kuka.
Slednoto utro, dodeka pojaduvale, zenata poglednala niz prozorecot i ja primetila komsivkata koja gi sirila alistaa na svojot balkon.
"Kolku i se valkani alistata! Ne mozam da veruvam.
Pa izgleda kako i da ne gi perela", kazala taa. "Mozebi i treba drug prasok, a mozebi voopsto ne znae kako da go opere, jadna taa.
" Mazot molcel i posmatral kako toa da ne go interesira. Sekogas koga komsivkata gi sirila svoite alista, se slusal istiot komentar.
Pominalo poveke denovi, pa i meseci. Zenata bila iznenadena koga primetila deka alistata na komsivkata se beli kako sneg. Pri toa mu rekla na svojot soprug:
"Pogledni, konecno naucila da pere. Koj znae kade naucila!"Mazot i odgovoril: "Nikade! Jas samo gi izmiv nasite prozorci."

Nemojte vo tugoto oko da go komentirate trnot, ako vo svoeto nosite greda!
www.myspace.com/sblagoj
Кон врв
Blagoj_s Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор


Регистриран: 28.Август.2009
Статус: Офлајн
Поени: 3057
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај Blagoj_s Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 26.Септември.2010 во 12:29


    Kolku si vest vo glumenjeto??


Nekoj mlad advokat prekrasno ja sredil svojata kancelarija. Kako kruna na se, vo kancelarijata stavil eden luksuzen telefon kako bi izgledal sto po otmeno.
Posle izvesno vreme dosol prviot musterija.
Prv musterija! Ne bilo toa mala rabota.
Mladiot pripravnik sakal da ostavi dobar vpecatok na prviot musterija. Mladiot advokat za pocetok mu rekol na musterijata da poceka petnaesetina minuti.
Da bi ostavil na musterijata sto pogolem vpecatok koga toj vlegol vo kancelarijata, mladiot advokat odglumil vazen telefonski razgovor.

"Moj dragi generalni direktore, seto ova e ova samo gubenje na vreme..Da, ako navistina sakate... No ne ispod dvaeset iljadi evra...Odlicno, dogovoreno... Prijatno!
"Ja vratil telefonskata slusalka nazad. Musterijata navistina bil zbunet i iznenaden. Mladiot advokat toa go primetil. No sepak se trudel da ostavi dobar vpecatok.
Se nasmevnal i mu rekol."Sto sakate gospodine?"
"Jas... jas sum od Makedonski telekomunikacii, dojdov da vi go priklucam telefonot!

,,Interesno, koga ke se svrtime okolu sebe ke primetime mnogu trud, mnogu zivotna energija vlozuvame vo glumenje. Sto sme se podgotveni da napravime da bi imale dobra kuka, dobra kola (podobra od komsijata), da mozeme da gi delime vizit kartickite, da ne primetat, da stekneme podobar vpecatok!!!
Kako da navistina celiot nas zivot zavisi od tie raboti. Ako go izgubime statusot, koj mislime deka sme go steknale, ke prestaneme da postoime. Ako samo malku podobro pogledneme ke vidime deka redovno se smeeme ili rugame na takvi raboti ili nam ni se smejat.
Mozebi sepak postoi i drug nacin podobro da go upotrebime zivotot.
Mnogumina mi velad deka prestanale da se raduvaat vo zivotot.
Verojatno zatoa sto se sto pravat, pravat za publikata, slicno kako glumicite vo teatarot...Toa e edina pretstava koja nikogas ne zavrsuva, nekogas duri ni do smrtta!
www.myspace.com/sblagoj
Кон врв
KINGDAVID Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)
Solomon's father

Регистриран: 09.Октомври.2008
Статус: Офлајн
Поени: 9420
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај KINGDAVID Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 29.Септември.2010 во 23:45

                                  VNATRESEN MIR

 
Poznatiot rok gitarist Jimi Hendrix bese poznat po svoeto muziciranje , no isto taka i po svojot zivot vo  koj ja sledel poznatata rokenrol filozofija " Seks, droga i rokenrol". 

Na eden svoj koncert vo 1970 godina na krajot Jimi ja skrsil gitarata na parcinja. Publikata voodusevena so ovacii go pozdravila ovoj cin.

No, posle toa publikata bila  zanemena . Jimi kleknal na kolena i molcel.

Koga site od publikata  konecno zamolknale , toj rekol so ocaen glas:

" Ako nekoj od vas znae kako se doagja do vnatresen mir i spokojstvo, go molam da dojde zad scenata za da razgovaram so nego."

Za zal , ovoj povik na Jimi nikoj ne go sfatil seriozno i nikoj ne otisol zad scenata da mu kaze kako se dobiva vnatresen mir.

Samo nekolku dena po ovaa slucka, Jimi Hendrix pocinal od prekumerna doza na droga.





Mnogu lugje mislat deka slavata, parite, uspehot, se raboti koi go pravat covekot srekjen.

 Mnogu poznati iminja od shou biznisot  gi dostignaa site  ovie raboti , no na krajot so svojot nacin na zivot se samounistija i zavrsija tragicno.

Vistinskata srekja i dusevniot mir ne se naogjaat vo prodavnica, vo shishe, tableti, shpric ili bankovna smetka.


Srekjata i dusevniot mir moza da gi dade samo  BOG, a toa ne moze da se kupi so pari.

Toa e besplaten dar od Nego.




Кон врв
KINGDAVID Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)
Solomon's father

Регистриран: 09.Октомври.2008
Статус: Офлајн
Поени: 9420
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај KINGDAVID Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 02.Октомври.2010 во 13:30

                                     KARANTIN

 Vo 1832 godina  francuskiot inzener Ferdinand Marie de Leseps patuval so brod preku Sredozemnoto More.

Vo tekot na patuvanjeto eden patnik  se razbolel od zarazna bolest i celiot brod bil staven pod karantin i  site patnici od brodot morale da ostanat vo svoite sobi .

Na brodot ne mu bilo dozvoleno da vplovi vo niedno pristaniste.

Lesep prvo se nerviral zaradi nastanatata situacija.

Nemajki sto drugo da pravi  pocnal da gi cita memoarite na Sarl L. Per vo koi toj ja opisuval svojata studija za izgradba na kanal sto ke gi povrzuva Crvenoto i Sredozemnoto More.

Citajki gi memoarite i studijata za izgradba na kanalot, toj dosol do ideja da ja ostvari taa zamisla.

Koristejki go maksimalno vremeto koga bil pod karantin, Lesep imal dovolno vreme da napravi detalen plan za Sueckiot kanal , koj pod negovo rakovodstsvo bil izgraden vo 1869 godina.

Sueckiot kanal e denes od ogromno znacenje za celiot svet.
Кон врв
spiros Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)

Регистриран: 28.Јули.2008
Локација: На пат
Статус: Офлајн
Поени: 4490
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај spiros Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 02.Октомври.2010 во 13:42
ХалелуЈАХ!
Through the Blood of His Grace,
we are Forgiven and Free,
in Time & Eternity!

БОГ да го благослови Авраам, Исаaк, Израил ...!



Кон врв
KINGDAVID Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)
Solomon's father

Регистриран: 09.Октомври.2008
Статус: Офлајн
Поени: 9420
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај KINGDAVID Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 06.Октомври.2010 во 22:55

                        OVA E DELOTO STO BOG GO NAPRAVI

    Mnogu poznati i uspesni lugje priznale vo svoite memoari deka sekogas koga ke dosle do nekakva precka vo svojata kariera i koga mislele deka tuka ke zavrsat, pobarale mudrost i vodstvo od BOG.

Ova bilo slucaj i so pronaogjacot na telegrafot , Semjuel Morze.

Vo edno intervju novinarot go prasal:

- "Dodeka gi vrsevte svoite eksperimenti, dali nekogas ste dosle do mrtva tocka, ne znaejki sto da pravite ponatamu ?

-  Da- odgovoril Morze - i toa nekolkupati !

-  I sto storivte potoa?

-  Ova nikomu ne sum go kazal, no bidejki me prasavte , ke vi odgovoram: se molev za povekje svetlina !

- Dali BOG vi ja  dade mudrosta i znaenjeto koe vi trebase?

- Da, zatoa nikogas i ne cuvstvuvav deka jas gi zasluziv  uspehot i priznanijata koi mi bea vraceni vo vrska so pronajdokot koj go nosi moeto ime.

Jas samo ja iskoristiv i primeniv elektricnata energija na toa pole, a seto drugo bese preku Bozja pomos. Koga BOG sakase da im go dade na covestvoto ovoj pronajdok, morase da iskoristi nekogo.

Jas sum blagodaren sto BOG me odbra mene i mi go otkri . "

Kako dokaz na ova, ne e ni cudo sto prvata poraka na Morze preku telegrafot bila :

 Ova e deloto sto BOG go napravi !             
Кон врв
KINGDAVID Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)
Solomon's father

Регистриран: 09.Октомври.2008
Статус: Офлајн
Поени: 9420
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај KINGDAVID Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 14.Октомври.2010 во 16:41

                                            PODAROK

  Eden od najpoznatite britanski evangelisti od 19 vek, Henri Murhauz, vo eden period od svojata sluzba kako propovednik se cuvstvuval izmoren i deprimiran.

No, preku edna slucka, BOG go potsetil deka ne treba da se potpira na sebe, tuku da ima doverba vo Bozjite race .

Henri imal paralizirana kjerka po ime Mini,koja bila vo invalidska kolicka.

Eden den im pristignalo edno paketce po posta i tokmu koga Henri sakal da go odnese paketot na svojata zena koja bila vo sobata na gorniot kat, kjerka mu rekla :

- Tate, dozvoli mi jas da i' go odnesam paketceto na mama !


Henri i odgovoril:

- Mini dusho, ti ne mozes ni sebesi da se nosis; kako kje i go odneses paketcevo na mama ! ?

- Znam tate, no ako mi go stavis paketceto vo race, jas kje go drzam a ti kje me odneses na race, gore!

Henri Murhauz ja sfatil ovaa slucka kako ohrabruvanje od BOG , so koe TOJ go potsetuva deka kje go nosi vo svoite race samo ako ja polozi doverbata vo Nego.

Radosen, ja zemal kjerkata vo race i go odnele podarokot zaedno.
Кон врв
KINGDAVID Кликни и види ги опциите
Сениор
Сениор
Лик (аватар)
Solomon's father

Регистриран: 09.Октомври.2008
Статус: Офлајн
Поени: 9420
Опции за коментарот Опции за коментарот   Благодарам (0) Благодарам(0)   Цитирај KINGDAVID Цитирај  Внеси репликаОдговор Директен линк до овој коментар Испратена: 16.Октомври.2010 во 22:01

                                    DOBRI DELA
       

 Poznatiot svedski naucnik Alfred Nobel (1833-1896) imal prilika sto retko koj covek ja ima.

Po smrtta na negoviot brat, vesnicite go izmesale so nego i objavile nekrolog za Alfred.

Citajki go svojot nekrolog, Alfred  sfatil deka svetot kje go zapomni po pronaogjanjeto na dinamitot-instrumentot na destrukcijata.

Tokmu poradi toa iskustvo, Alfred Nobel resil da osnova fond na Nobelovi nagradi.

Denes, najgolem del od lugjeto niz celiot svet negovoto ime go povrzuva so najgolemite covecki dostignuvanja.



Dobrite dela  ziveat vo mislite na drugite. Koga na nekoe drugo sustestvo kje mu napravite nesto dobro, aktivirate silna dobrina koja ostanuva zapametena i koga povekje nema da Ve ima na ovoj svet.


....................................................................................................................
OvOj TeKst Go PoSvEtUvAm Na VeLiKaNoT  TOSE PROESKI . R.I.P. роза


Кон врв
 Внеси реплика Внеси реплика страница  <1 1415161718 23>
  Сподели тема   

Скок до Овластувања Кликни и види ги опциите

Forum Software by Web Wiz Forums® version 10.03
Copyright ©2001-2011 Web Wiz Ltd.

Страницата е генерирана за 0,312 секунди.